UREDBAO RATIFIKACIJI CARINSKE KONVENCIJE O OLAKŠICAMA UVOZA ROBE ZA IZLOŽBE ILI UPOTREBU NA IZLOŽBAMA, SAJMOVIMA, KONGRESIMA I SLIČNIM MANIFESTACIJAMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 9/65) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Carinska konvencija o olakšicama uvoza robe za izložbe ili upotrebu na izložbama, sajmovima, kongresima i sličnim manifestacijama, doneta 8. juna 1961. godine u Brislu, koja u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
CARINSKA KONVENCIJA
O OLAKŠICAMA UVOZA ROBE ZA IZLOŽBE ILI UPOTREBU NA IZLOŽBAMA, SAJMOVIMA, KONGRESIMA
I SLIČNIM MANIFESTACIJAMA
UVOD
Države potpisnice ove konvencije,
Okupljene pod okriljem Saveta za carinsku saradnju, u saradnji sa Evropskom ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija (ECE) i sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO),
Razmatrajući želje koje su izrazili predstavnici međunarodne trgovine i drugih zainteresovanih krugova,
U želji da olakšaju izlaganje robe na izložbama, sajmovima, kongresima ili sličnim manifestacijama komercijalne, tehničke, verske, prosvetne, naučne, kulture i dobrotvorne prirode,
Uverene da će usvajanje opštih pravila o carinskom postupku sa ovakvom robom doneti bitne koristi međunarodnoj trgovini i potpomoći međunarodnu razmenu ideja i znanja,
Složile su se u sledećem:
Glava I
Definicije
Za primenu ove konvencije izraz:
(a) "manifestacija" znači:
1. trgovačku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu manifestaciju;
2. izložbe ili manifestacije koje se uglavnom organizuju u dobrotvorne svrhe;
3. izložbe ili manifestacije organizovane naročito u naučne, tehničke, zanatske, umetničke, obrazovne ili kulturne, sportske, verske ili kultuozne svrhe, ili u cilju pomaganja boljeg razumevanja među narodima;
4. sastanke predstavnika međunarodnih organizacija ili grupa;
5. ceremonije ili manifestacije zvaničnog ili komemorativnog
karaktera;
izuzev izložbi organizovanih u privatne svrhe u skladištima ili komercijalnim
prostorijama u cilju prodaje inostrane robe;
(b) "uvozne dažbine" znači: carinske dažbine i sve druge dažbine i takse koje se plaćaju na uvoz ili u vezi sa uvozom, i uključujući sve vrste unutrašnjih taksa i dažbina kojima podleže uvezena roba, ali ne uključujući naknade i pristojbe koje su ograničene na približno koštanje učinjenih usluga i koje ne predstavljaju indirektnu zaštitu domaćih proizvoda ili oporezivanje u fiskalne svrhe;
(c) "privremeni uvoz" označava privremeni uvoz bez plaćanja uvoznih dažbina i bez uvoznih zabrana i ograničenja pod uslovom ponovnog izvoza;
(d) "savet" označava organizaciju osnovanu Konvencijom o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, koja je zaključena u Brislu 15. decembra 1950. godine;
(e) "lice" podrazumevaju se fizička i pravna lica, sem ukoliko u tekstu nije drukčije propisano.
Glava II
Privremeni uvoz
1. Povlastice privremenog uvoza uživa:
(a) roba koja je namenjena da se prikaže na manifestaciji;
(b) roba koja je namenjena da se koristi za potrebe izlaganja inostranih proizvoda na nekoj manifestaciji, kao što je:
(i) roba koja je potrebna da bi se demonstrirao rad izloženih inostranih mašina ili aparata;
(ii) materijal za konstrukcije i dekoracije, uključujući električnu opremu za privremene štandove inostranih izlagača;
(iii) reklamni i demonstracioni materijal, koji očigledno služi kao demonstraciono publicistički materijal za rasturanje inostrane robe, na primer, ploče sa snimljenim zvukom, filmovi i dijapozitivi kao i aparati potrebni za njihovo funkcionisanje;
(c) materijal - podrazumevajući pod ovim uređaje za prevođenje, aparate za beleženje zvuka i filmove prosvetnog, naučnog ili kulturnog karaktera namenjene za upotrebu na međunarodnim sastancima, konferencijama i kongresima.
2. Olakšice predviđene gore navedenim paragrafom pružaće se pod uslovom da:
(a) se prilikom ponovnog izvoza roba može identifikovati;
(b) broj ili količina istovetnih uvezenih artikala budu, s obzirom na svoju namenu, u razumnom obimu;
(c) carinski organi zemlje privremenog uvoza smatraju da će uslovi predviđeni ovom konvencijom biti ispunjeni.
Sve dok uživa olakšice predviđene ovom konvencijom, osim ukoliko domaći propisi zemlje privremenog uvoza to dozvoljavaju, roba za koju je odobren privremeni uvoz ne može se:
(a) pozajmljivati, davati u najam, ili koristiti plaćanjem određenog iznosa za to;
(b) odvoziti van mesta manifestacije.
1. Roba uvezena pod režimom privremenog uvoza mora biti ponovo izvezena u roku od šest meseci, počev od datuma uvoza. Međutim, carinski organi zemlje privremenog uvoza mogu, zavisno od okolnosti, a naročito od dužine i prirode manifestacije, zahtevati da roba bude ponovno izvezena u kraćem roku a koji će ipak trajati, u svakom slučaju, mesec dana posle završetka manifestacije.
2. I pored odredaba prethodnog stava ovog člana, carinski organi mogu ovlastiti zainteresovana lica, da u zemlji privremenog uvoza ostave robu koja je bila namenjena za manifestaciju ili korišćena kasnije na nekoj manifestaciji, pod uslovom da ona podleže odredbama propisa te zemlje i da će se roba ponovno izvesti po isteku roka od godinu dana počev od dana uvoza.
3. Iz opravdanih razloga carinski organi mogu bilo da odobre duži vremenski rok od predviđenog u paragrafima 1 i 2 ovog člana ili da produže početni period, u okvirima određenim zakonom i propisima zemlje privremenog uvoza.
4. Kada se roba uvezena pod režimom privremenog uvoza ne može izvesti usled zaplene, i ako se ta zaplena ne vrši prema zahtevu pojedinaca, obaveza ponovnog izvoza predviđena ovim članom odlaže se za vreme dok traje zaplena.
1. Bez obzira na zahtev ponovnog izvoza, utvrđenog ovom konvencijom, ponovni izvoz teško oštećene robe, robe neznatne vrednosti i pokvarljive robe, prema odluci carinskih organa, neće se zahtevati pod uslovom da roba:
a) bude povrgnuta uvoznim dažbinama koje terete ovu vrstu artikla; ili
b) bude prepuštena, bez ikakvih troškova, javnom trezoru zemlje privremenog uvoza; ili
c) bude uništena pod službenim nadzorom, a da iz toga ne nastanu troškovi po javni trezor zemlje privremenog uvoza.
2. Roba uvezena pod režimom privremenog uvoza, može poprimiti drugu namenu, nego što je ponovni izvoz, a naročito se može staviti za svrhe domaće potrošnje, pod uslovom da zadovolji uslove i formalnosti koje bi se primenile u skladu sa propisima zemlje privremenog uvoza, kao kada bi bila uvezena direktno iz inostranstva.
Glava III
Oslobađanje plaćanja uvoznih dažbina
1. Izuzev za robu koja je predmet rezervi naznačenih pod uslovima iz člana 23 ove konvencije, uvozne dažbine se ne plaćaju, uvozne zabrane ili ograničenja se ne primenjuju, i ako je privremeni uvoz odobren, ponovni izvoz se ne zahteva u sledećim slučajevima:
(a) za male uzorke koji predstavljaju stranu robu izloženu na nekoj izložbi, podrazumevajući pod ovim uzorke prehrambenih artikala i pića, koji su uvezeni u tom svojstvu, ili u rasutom stanju, pod uslovom:
(i) da su inostranog porekla i dobavljeni besplatno isključivo da bi se besplatno delili publici na manifestaciji, i da su ih koristila ili utrošila lica kojima bi bili podeljeni na manifestaciji,
(ii) da se mogu identifikovati kao uzorci propagandnog karaktera koji su pojedinačno neznatne vrednosti,
(iii) da ne budu stavljeni na komercijalno raspolaganje, i da budu, u datom slučaju, upakovani vidno u manjim količinama u poređenju sa količinom sadržanom u najmanjem pakovanju namenjenom maloprodaji,
(iv) da se uzorci prehrambenih proizvoda i pića koji nisu podeljeni u pakovanju u skladu sa alinejom (iii), utroše na manifestaciji,
(v) da uzevši u obzir prirodu manifestacije, broj posetilaca i važnost učešća izlagača na manifestaciji, ukupna vrednost i količina robe budu u umerenom iznosu, po oceni carinskih organa zemlje uvoznice;
(b) za robu koja je uvezena isključivo da bi se prikazala, ili koja služi da bi se demonstrirao rad inostranih mašina i aparata, koji su izloženi na manifestaciji, i koja je utrošena i uništena u toku demonstracije, pod uslovom da ukupna vrednost i količina robe budu u umerenom iznosu, po oceni carinskih organa zemlje uvoznice, imajući u vidu prirodu manifestacije, broj posetilaca, i važnost učešća izlagača na manifestaciji;
(c) za proizvode male vrednosti koji se koriste za konstrukciju, uređivanje i dekoraciju privremenih štandova inostranih izlagača (boje, lakovi, tapet-hartija za oblaganje, itd.) koji su utrošeni svojom upotrebom;
(d) za štampane stvari, kataloge, prospekte, cenovnike, plakate, kalendare (ilustrovane ili neilustrovane) i neuramljene fotografije, koje su očigledno namenjeni da budu korišćeni kao reklamno-propagandni materijal za inostranu izloženu robu, pod uslovom:
(i) da su inostranog porekla i besplatno dobavljeni isključivo da bi se besplatno podelili publici na mestu manifestacije,
(ii) da uzevši u obzir prirodu manifestacije, broj posetilaca i važnost učešća izlagača na manifestaciji, ukupna vrednost i količina tog materijala budu razumnog obima, prema oceni carinskih organa zemlje uvoznice.
2. Odredbe paragrafa 1 ovog člana ne primenjuju se na alkoholna pića, duvan i goriva.
Dokumenti, dosijea i ostali arhivski materijal i formulari, koji su namenjeni da se kao takvi koriste u toku ili povodom sastanaka, konferencija ili međunarodnih kongresa, oslobođeni su uvoznih dažbina i ne podležu bilo kakvim zabranama ili ograničenjima pri uvozu.
Glava IV
Pojednostavljenje carinskih formalnosti
Svaka strana ugovornica svešće na minimum carinske formalnosti u skladu sa olakšicama koje predviđa ova konvencija, i u najkraćem vremenskom roku će objaviti propise koje će doneti u vezi sa ovim formalnostima.
1. Kada strana ugovornica zahteva garantiju radi obezbeđenja izvršenja uslova potrebnih za korišćenje olakšica predviđenih u ovoj konvenciji, iznos takve garantije neće prelaziti naplative carinske dažbine za više od 10%.
2. Međutim, takva strana ugovornica će nastojati, kad god je to moguće, da prihvati opštu garantiju od organizatora manifestacije ili ma kog drugog lica po odobrenju carinskih organa, umesto individualne garantije koja bi mogla da se zahteva u smislu paragrafa 1 ovog člana.
1. Kad god je moguće i pogodno, carinski pregled i carinjenje prilikom uvoza i ponovnog izvoza robe, koja treba da se izlaže ili je bila izlagana ili upotrebljena na ma kojoj manifestaciji, vršiće se na mestu gde se održava manifestacija.
2. Svaka strana ugovornica će nastojati, kad god to smatra korisnim s obzirom na važnost i obim manifestacije, da osnuje carinski odeljak, koji će biti otvoren za odgovarajuće vreme, na mestu održavanja manifestacije koja se organizuje na njenoj teritoriji.
3. Roba pod privremenim uvozom može se ponovno izvesti odjednom ili u više mahova preko ma koje carinarnice ovlašćene za takve operacije, i takav ponovni izvoz neće se ograničiti na uvoznu carinarnicu, sem u slučajevima, kada se uvoznik, u cilju korišćenja uprošćenog postupka, obavezuje da ponovno izveze svoju robu preko uvozne carinarnice.
Glava V
Razne odredbe
Proizvodi dobijeni uzgred u toku održavanja manifestacije, kao rezultat demonstriranja izloženih mašina i aparata, koji potiču od privremeno uvezene robe, podleže odredbama ove konvencije.
Odredbe ove konvencije ustanovljavaju minimum olakšica koje treba odobravati. One ne sprečavaju primenu većih olakšica koje neke strane ugovornice daju ili mogu ubuduće dati jednostranim propisima ili na osnovu bilateralnih i multilateralnih ugovora.
Za primenu ove konvencije, područja strana ugovornica koje čine jednu carinsku ili privrednu uniju, mogu se smatrati kao jedna jedinstvena teritorija.
Odredbe ove konvencije ne isključuju primenu:
(a) nacionalnih ili konvencijskih odredaba necarinske prirode koje regulišu organizaciju manifestacije;
(b) zabranu i ograničenja koji proističu iz domaćih propisa na bazi javnog morala ili poretka, javne bezbednosti, javne higijene ili zdravlja, ili veterinarske ili fitopatološke zaštite, ili se odnose na zaštitu patenata, fabričkih znakova i autorskih prava.
Svaki prekršaj odredaba ove konvencije, zamena ili lažna deklaracija, ili akt, koji omogućavaju neovlašćeno korišćenje olakšica koje pruža ova konvencija, mogu izložiti prekršioca sankcijama zakona i propisa te zemlje i naplati svih carinskih dažbina koje ga terete.
Glava VI
Završne odredbe
1. Strane ugovornice će se sastajati kada je to potrebno, s ciljem da prouče funkcionisanje ove konvencije, a posebno, da razmotre mere da se obezbedi jednoobraznost u tumačenju i primeni ove konvencije.
2. Ove sastanke će zakazivati generalni sekretar Saveta, na zahtev jedne od strana ugovornica. Sastanci će se održavati u sedištu Saveta, osim ukoliko strane ugovornice ne odluče drukčije.
3. Strane ugovornice će doneti pravilnik o proceduri njihovih sastanaka. Odluke strana ugovornica se donose dvotrećinskom većinom strana koje su prisutne i koje učestvuju u glasanju.
4. Strane ugovornice se mogu punovažno izjasniti o nekom pitanju samo ako je predstavljeno više od pola njih.
1. Svaki spor između strana ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, rešiće se toliko koliko je to moguće, direktnim pregovorima između njih.
2. Svaki spor koji ne bude rešen putem direktnih pregovora, strane ugovornice u sporu izneće pred ostale strane ugovornice, koje će se sastati u skladu sa članom 16 ove konvencije i zatim ispitati spor i dati preporuke za njegovo rešenje.
3. Strane ugovornice u sporu mogu se unapred dogovoriti da prihvate preporuke strana ugovornica.
1. Svaka država članica Saveta i svaka država članica Organizacije ujedinjenih nacija ili njenih specijalizovanih agencija, može postati strana ugovornica ove konvencije:
(a) potpisujući je bez rezerve o ratifikaciji;
(b) deponujući instrument ratifikacije pošto ga je potpisala sa rezervom o ratifikaciji; ili
(c) ako joj pristupi.
2. Za države koje se pominju u paragrafu 1 ovog člana, Konvencija će biti otvorena za potpisivanje do 31. marta 1962. godine, u sedištu Saveta u Briselu. Posle toga datuma ona će biti otvorena za pristupanje.
3. U slučaju predviđenom u paragrafu 1 (b) ovog člana, Konvencija podleže ratifikaciji od strane država potpisnica shodno njihovim odgovarajućim ustavnim propisima.
4. Svaka država, koja nije članica organizacija pomenutih u paragrafu 1 ovog člana, kojoj generalni sekretar Saveta uputi poziv u tu svrhu na zahtev strana ugovornica, može postati strana ugovornica ove konvencije ako joj pristupi posle njenog stupanja na snagu.
5. Instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju biće deponovani kod generalnog sekretara Saveta.
1. Ova konvencija stupa na snagu tri meseca od dana kada je pet država pomenutih u paragrafu 1 člana 18 potpišu bez rezerve o ratifikaciji, ili kada budu deponovali svoje instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ili pristupi ovoj konvenciji, pošto je pet država bude potpisalo bez rezervi o ratifikaciji ili bude deponovalo svoje instrumente o ratifikaciji ili pristupanju, ova konvencija će stupiti na snagu tri meseca od dana kada ta država bude deponovala svoj instrument o ratifikaciji ili pristupanju.
1. Ova konvencija je zaključena na neograničeno vreme, ali svaka strana ugovornica moći će da je otkaže u svako vreme, posle njenog stupanja na snagu shodno članu 19 ove konvencije.
2. Otkaz će biti dostavljen pismeno generalnom sekretaru Saveta.
3. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo šest meseci od dana kada generalni sekretar Saveta bude primio instrument o otkazu.
1. Strane ugovornice koje se sastaju u skladu sa članom 16 ove konvencije, mogu predlagati izmene ove konvencije.
2. Tekst svake tako preporučene izmene, generalni sekretar Saveta će dostaviti svim stranama ugovornicama, državama koje joj pristupaju ili potpisnicama, generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i Organizaciji ujedinjenih nacija za nauku, prosvetu i kulturu (UNESCO).
3. U roku od šest meseci počev od dana kada je tako predložena izmena bila dostavljena, svaka strana ugovornica može obavestiti generalnog sekretara Saveta:
(a) da je protiv preporučenih izmena, ili
(b) da, premda namerava da prihvati preporučene izmene, neophodni uslovi za prihvatanje nisu još uvek ispunjeni u njenoj zemlji.
4. Ako strana ugovornica šalje generalnom sekretaru Saveta obaveštenje shodno paragrafu 3 (b) ovog člana, ona može s obzirom da generalnog sekretara nije zvanično obavestila o prihvatanju preporučene izmene, da se izjasni da je protiv izmene, u roku od 9 meseci posle isteka roka od 6 meseci pomenutih u paragrafu 3 ovog člana.
5. Ako se protivljenje na preporučene izmene formuliše u skladu sa odredbama paragrafa 3 i 4 ovog člana smatraće se da izmene nisu prihvaćene i neće stupiti na snagu.
6. Ako se niko nije izjasnio protiv preporučenih izmena, u skladu sa paragrafima 3 i 4 ovog člana, smatraće se da su izmene prihvaćene u dole navedenom roku:
(a) ako nijedna strana ugovornica nije dostavila obaveštenje u skladu sa paragrafom 3 (b) ovog člana, po isteku roka od 6 meseci navedenog u paragrafu 3;
(b) ako je bilo koja strana ugovornica dostavila obaveštenje u skladu sa paragrafom 3 (b) ovog člana, ranije od sledeća dva datuma:
(i) datumom kojim su sve strane ugovornice, koje su poslale takvo obaveštenje, zvanično notirale generalnom sekretaru Saveta da prihvataju preporučene izmene, pod uslovom da, ako su sva notiranja o prihvatanju učinjena pre isteka roka od šest meseci koji se pominje u paragrafu 3 ovog člana, se taj datum uzme za datum isteka pomenutog roka od šest meseci,
(ii) datumom isteka roka od 9 meseci koje se pominje u paragrafu 4 ovog člana.
7. Svaka izmena za koju se smatra da je prihvaćena stupiće na snagu u roku od šest meseci od datuma kada se počelo smatrati da je prihvaćena.
8. Generalni sekretar Saveta obavestiće, što je pre moguće, sve strane ugovornice o svakom protivljenju na preporučene izmene, učinjenom u skladu sa paragrafom 3 (a), i o svakom obaveštenju dobijenom u skladu sa paragrafom 3 (b) ovog člana. Naknadno će isto tako obavestiti sve strane ugovornice, da li su strana ugovornica ili strane ugovornice koje su uputile takva obaveštenja, protiv preporučenih izmena ili ih prihvataju.
9. Svaka država koja ratifikuje ili pristupi ovoj konvenciji smatraće se da je prihvatila sve izmene koje su stupile na snagu na dan deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
1. Svaka država može, bilo u trenutku potpisivanja ove konvencije bez rezerve o ratifikaciji, ili deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili prihvatanju ili u bilo koje vreme kasnije, izjaviti notifikacijom datom generalnom sekretaru Saveta, da se ova konvencija prostire na sve ili neke teritorije za čije je međunarodne odnose ona nadležna, a Konvencija će se primenjivati na teritorije pomenute u notofikaciji tri meseca od dana kada generalni sekretar Saveta primi tu notifikaciju, ali ne pre stupanja ove konvencije na snagu u odnosu na tu državu.
2. Svaka država, pošto je na osnovu paragrafa 1 ovog člana prihvatila ovu konvenciju za teritoriju koja spada u njenu nadležnost u pogledu međunarodnih odnosa, može obavestiti generalnog sekretara Saveta, u skladu sa odredbama člana 20 ove konvencije, da će teritorija u pitanju prestati da primenjuje Konvenciju.
1. Svaka država može u trenutku kada potpisuje ili ratifikuje ovu konvenciju ili kada joj pristupa, ili kada je već postala strana ugovornica ove konvencije, izjaviti da se ne smatra vezanom odredbama člana 6 paragraf 1 tačka (a) ove konvencije. Takva izjava i obaveštenje treba da naznače robu za koju se formuliše ova izjava. Notifikacija o tome, upućena generalnom sekretaru, stupiće na snagu devetnaestog dana, posle dana od kada ju je primio generalni sekretar.
2. Ako strana ugovornica bude stavila rezervu shodno paragrafu 1 ovog člana, ostale strane ugovornice neće biti vezane u odnosu na tu stranu ugovornicu, shodno članu 6 paragraf 1 tačka (a) ove konvencije, u odnosu na robu specificiranu u toj rezervi.
3. Svaka strana ugovornica pošto stavi rezervu shodno paragrafu 1 ovog člana, može u bilo koje vreme da povuče takvu rezervu pošto o tome izvesti generalnog sekretara Saveta.
4. Neće se dopustiti nikakva druga rezerva na ovu konvenciju.
Generalni sekretar Saveta obavestiće sve države strane ugovornice, ostale potpisnice i države koje su pristupile ovoj konvenciji, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i Organizaciju ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO) o:
(a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima u skladu sa članom 18 ove konvencije;
(b) datumu kada ova konvencija stupa na snagu shodno članu 19;
(c) otkazima i izjavama shodno članu 20;
(d) svakoj izmeni za koju se bude smatralo da je prihvaćena u skladu sa članom 21. kao i o njenom datumu stupanja na snagu;
(e) o izjavama i notifikacijama primljenim u skladu sa članom 22;
(f) izjavama i notifikacijama učinjenim u skladu sa članom 23, paragrafima 1 i 3, i o datumima kada su rezervacije ili povlačenja rezervacije stupili na snagu.
U skladu sa članom 102 Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija će biti registrovana kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, na zahtev generalnog sekretara Saveta.
U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici potpisali ovu konvenciju.
Sastavljena u Brislu, osmog juna hiljadu devetsto šezdeset i prve godine, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta podjednaka i autentična, u jednom primerku, koji će biti deponovan kod generalnog sekretara Saveta, koji će dostaviti overene prepise svim državama shodno članu 18 paragraf 1 ove konvencije.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".