UREDBA

O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O STVARANJU SAVETA ZA CARINSKU SARADNJU

("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 11/60)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, sa prilogom, doneta u Briselu 15. decembra 1950. godine, koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

KONVENCIJA
O STVARANJU SAVETA ZA CARINSKU SARADNJU

Vlade potpisnice ove konvencije,

smatrajući da treba osigurati njihovim carinskim režimima najviši stepen skladnosti i jednoobraznosti i naročito da treba proučiti probleme koji su vezani za razvoj i napredak carinske tehnike i zakonodavstvo u vezi s tim,

uverene da bi bilo od interesa za međunarodnu trgovinu da se unapredi saradnja u tom pogledu među vladama vodeći istovremeno računa o privrednim faktorima i o carinskoj tehnici koju ta saradnja obuhvata,

složile su u sledećem:

Član I

Stvara se Savet za carinsku saradnju, dalje u tekstu nazvan Savet.

Član II

(a) Članovi Saveta su:

(i) Strane ugovornice ove konvencije;

(ii) Vlada svake teritorije carinski samoupravne u pogledu svojih spoljnotrgovinskih odnosa koju predloži Strana ugovornica koja je službeno odgovorna za diplomatske odnose te teritorije i čiji prijem za posebnog člana Savet prihvata.

(b) Svaka vlada neke carinski posebne teritorije koja je član Saveta na osnovu gornjeg paragrafa (a) (ii), prestaće da bude član Saveta ako Strana ugovornica koja snosi službeno odgovornost za njene diplomatske odnose saopšti Savetu da se ta vlada povlači.

(c) Svaki član Saveta imenuje jednog delegata i jednog ili više zamenika koji će ga predstavljati u Savetu. Delegatima mogu pomagati savetnici.

(d) Savet može primiti, kao posmatrače, predstavnike zemalja nečlanica ili međunarodnih tela.

Član III

Savet ima za zadatak:

(a) da proučava sva pitanja koja se odnose na carinsku saradnju za koju su se Strane ugovornice saglasile da je unaprede, shodno opštim ciljevima ove konvencije;

(b) da ispituje tehničke aspekte carinskih režima kao i privredne činioce koji se za njih vezuju, kako bi predložio svojim članovima praktična sredstva za postizanje najvišeg stepena skladnosti i jednoobraznosti;

(d) da daje preporuke za jednoobrazno tumačenje i primenu konvencija zaključenih u radu Saveta kao i konvencija o nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifama i konvencije o carinskoj vrednosti robe, koje je izradila Studijska grupa za Evropsku carinsku uniju i da, u tu svrhu, ispuni funkcije koje bi mu izričito bile dodeljene odredbama pomenutih konvencija;

(e) da, kao telo za poravnanje, daje preporuke za rešavanje sporova koji bi nastali u pogledu tumačenja ili primene konvencija o kojima je reč u gornjem paragrafu (d), shodno odredbama pomenutih konvencija; zainteresovane strane se mogu, sporazumno, unapred obavezati da će postupati prema preporukama Saveta;

(f) da obezbedi rasturanje obaveštenja koja se odnose na carinske propise i tehniku;

(g) da zainteresovanim vladama daje, po službenoj dužnosti ili na njihov zahtev obaveštenja ili mišljenja o carinskim pitanjima koja ulaze u okvir opštih ciljeva ove konvencije, i da daje preporuke o tome;

(h) da sarađuje s drugim međuvladinim organizacijama u pitanjima koja su u njegovoj nadležnosti.

Član IV

Članovi Saveta će mu, na njegov zahtev, dostavljati obaveštenja i dokumentaciju koji su potrebni za izvršenje njegove misije; međutim, nijedan član Saveta neće biti obavezan da daje poverljive informacije čije bi objavljivanje ometalo primenu zakona, bilo protivno javnom interesu, ili nanosilo štetu zakonitim trgovačkim interesima javnih ili privatnih preduzeća.

Član V

Savetu pomažu Stalni tehnički komitet i generalni sekretar.

Član VI

(a) Savet bira svake godine među delegatima svog predsednika i najmanje dva potpredsednika.

(b) On donosi svoj unutrašnji pravilnik dvotrećinskom većinom glasova svojih članova.

(c) On obrazuje Komitet za nomenklaturu, shodno odredbama Konvencije o nomenklaturi za klasiranje robe u carinskim tarifama, kao i Komitet za vrednost, shodno odredbama Konvencije o carinskoj vrednosti robe. Osim toga, on može osnovati svaki drugi komitet koji bi smatrao potrebnim za primenu konvencija o kojima je reč u članu III (d), ili za svaki drugi cilj koji je u njegovoj nadležnosti.

(d) On utvrđuje zadatke koji su dodeljeni Stalnom tehničkom komitetu i ovlašćenja koja prenosi na njega.

(e) On odobrava godišnji budžet, kontroliše izdatke i daje generalnom sekretaru uputstva koja su potrebna u pogledu finansija Saveta.

Član VII

(a) Sedište Saveta je u Brislu.

(b) Savet, Stalni tehnički komitet i komiteti koje obrazuje Savet mogu se sastati u nekom drugom mestu van sedišta Saveta, ako ovaj tako odluči.

(c) Savet se sastaje najmanje dvaput godišnje; njegov prvi sastanak će se održati najkasnije tri meseca posle stupanja ove konvencije na snagu.

Član VIII

(a) Svaki član Saveta raspolaže jednim glasom; međutim, nijedan član ne može učestvovati u glasanju o pitanjima koja se odnose na tumačenje i primenu konvencija na snazi, o kojima je reč u gornjem članu III (d), koja se na njega ne mogu primeniti, niti o izmenama i dopunama tih konvencija.

(b) Pod rezervom člana VI (b), odluke Saveta donose se dvotrećinskom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa. Savet se može punovažno izjasniti o nekom pitanju samo ako je prisutno više od pola njegovih članova koji imaju pravo glasa o tom pitanju.

Član IX

(a) Savet uspostavlja sa Ujedinjenim nacijama, njihovim glavnim i sporednim organima, njihovim specijalizovanim ustanovama kao i sa svim drugim međuvladinim telima, sve odnose koji mogu obezbediti saradnju u vršenju njihovih odgovarajućih zadataka.

(b) Savet može zaključiti aranžmane koji mogu olakšati savetovanja i saradnju sa zainteresovanim nevladinim organizacijama u pitanjima koja su u njegovoj nadležnosti.

Član X

(a) Stalni tehnički komitet sastavljen je od predstavnika članova Saveta. Svaki član Saveta može imenovati jednog delegata i jednog ili više zamenika da ga predstavljaju u Komitetu.

Predstavnici su službenici specijalizovani za pitanja carinske tehnike. Njima mogu pomagati stručnjaci.

(b) Stalni tehnički komitet se sastaje najmanje četiri puta godišnje.

Član XI

(a) Savet imenuje generalnog sekretara i pomoćnika generalnog sekretara i utvrđuje njihove nadležnosti, njihove obaveze, njihov administrativni status i trajanje njihovih funkcija.

(b) Generalni sekretar imenuje administrativno osoblje Generalnog sekretarijata. Brojno stanje i status tog osoblja podleže odobrenju Saveta.

Član XII

(a) Svaki član Saveta snosi troškove svoje delegacije u Savetu, Stalnom tehničkom komitetu i komitetima koje osnuje Savet.

(b) Troškove Saveta snose njegovi članovi, a raspoređuju se prema skali koju utvrdi Savet.

(c) Savet može uskratiti pravo glasa svakom članu koji ne bi izvršio svoje finansijske obaveze u roku od tri meseca pošto mu je saopšten iznos njegovog doprinosa.

(d) Svaki član Saveta je dužan da izvrši punu uplatu svoje godišnje kotizacije na račun izdataka budžetske godine tokom koje je postao član Saveta kao i godine u toku koje njegovo povlačenje stupa u dejstvo.

Član XIII

(a) Savet uživa, na teritoriji svakog svog člana, pravnu sposobnost potrebnu za vršenje njegovih dužnosti onako kako je ta sposobnost utvrđena u Prilogu ove konvencije.

(b) Savet, predstavnici njegovih članova, savetnici i stručnjaci određeni da im pomažu, službenici Saveta uživaju privilegije i imunitete utvrđene u pomenutom prilogu.

Član XIV

Strane ugovornice prihvataju odredbe Protokola koji se odnosi na Studijsku grupu za Evropsku carinsku uniju otvoren za potpisivanje u Briselu istoga dana kad i ova konvencija. Da bi utvrdio skalu doprinosa o kojoj je reč u članu XII (b), Savet će uzeti u obzir učešće svojih članova u Studijskoj grupi.

Član XV

Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje do 31. marta 1951. godine.

Član XVI

(a) Ova konvencija će biti ratifikovana.

(b) Ratifikacioni instrumenti će biti deponovani kod Ministarstva inostranih poslova Belgije, koje će o tom deponovanju obavestiti sve vlade koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile, kao i generalnog sekretara.

Član XVII

(a) Ova konvencija će stupiti na snagu čim sedam vlada potpisnica budu deponovale svoje ratifikacione instrumente.

(b) Za svaku vladu potpisnicu koja kasnije bude deponovala svoj ratifikacioni instrument Konvencija će stupiti na snagu na dan deponovanja tog ratifikacionog instrumenta.

Član XVIII

(a) Vlada svake države nečlanice ove konvencije moći će joj pristupiti počev od 1. aprila 1951. godine.

(b) Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod Ministarstva inostranih poslova Belgije koje će o tom deponovanju obavestiti sve vlade koje su Konvenciju potpisale ili joj pristupile, kao i generalnog sekretara.

(c) Ova konvencija će stupiti na snagu za svaku vladu koja joj je pristupila na dan deponovanja njenog instrumenta o pristupanju ali ne pre njenog stupanja na snagu kako je ono utvrđeno u članu XVII (a).

Član XIX

Ova konvencija je zaključena za neograničeni period, ali će svaka Strana ugovornica moći da je otkače u svako vreme, pet godina po njenom stupanju na snagu, kako je utvrđeno u članu XVII (a). Otkaz će stupiti na snagu po isteku roka od godinu dana, računajući od dana kad Ministarstvo inostranih poslova Belgije bude primilo notifikacije o tome; Ministarstvo će o tom prijemu obavestiti sve vlade koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile, kao i generalnog sekretara.

Član XX

(a) Savet može preporučiti Stranama ugovornicama izmene i dopune ove konvencije.

(b) Svaka Strana ugovornica koja prihvati neku izmenu ili dopunu obavestiće pismenim putem o tom prihvatanju Ministarstvo inostranih poslova Belgije, koje će obavestiti sve vlade koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile, kao i generalnog sekretara, o prijemu notifikacije o prihvatanju.

(c) Izmena i dopuna stupiće na snagu tri meseca pošto Ministarstvo inostranih poslova Belgije primi notifikacije o prihvatanju od svih Strana ugovornica. Ako neku izmenu ili dopunu tako prihvate sve Strane ugovornice, Ministarstvo inostranih poslova Belgije će o tome izvestiti sve vlade koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile, kao i generalnog sekretara, obaveštavajući ih istovremeno o datumu stupanja na snagu te izmene i dopune.

(d) Posle stupanja na snagu neke izmene ili dopune, nijedna vlada neće moći ratifikovati ovu konvenciju ili joj pristupiti a da istovremeno ne prihvati i tu izmenu ili dopunu.

U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.

Sačinjeno u Briselu, petnaestog decembra hiljadu devet sto pedesete godine (15. decembra 1950. godine), na francuskom i engleskom jeziku, od kojih su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom originalu, koji će biti deponovan u arhivi Belgijske vlade, koja će izdati overene kopije svim vladama koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile.

Za Nemačku:	V. Maltzan
Za Belgiju:	Paul Van Zeeland
Za Dansku:	Bent Falkennstjerne
Za Francusku:	J. de Hauteclocque
Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku:	J. H. le Rougetel
Za Grčku:	D. Capsalis
Za Island:	Petur Benediktsson
Za Italiju:	Pasquale Diana
Za Luksemburg:	Robert Als
Za Norvešku:	Johan Georg Raeder
Za Holandiju:	G. Beelaerts van Blokland
Za Portugaliju:	Eduardo Vieira Leitao
Za Švedsku:	G. de Reuterskiold

PRILOG

PRAVNA SPOSOBNOST, PRIVILEGIJE I IMUNITETI SAVETA

Član I

Definicije

Odeljak 1

Za primenu ovog priloga:

(i) U članu III reči "dobra i imovina" primenjuju se takođe na dobra i fondove kojima upravlja Savet i u vršenju svojih organskih nadležnosti;

(ii) U članu V izraz "predstavnici članova" smatra se da obuhvata sve predstavnike, njihove zamenike, savetnike, tehničke stručnjake i sekretare delegacija.

Član II

Pravno lice

Odeljak 2

Savet predstavlja pravno lice. On ima pravnu sposobnost:

(a) da zaključuje ugovore,

(b) da stiče nepokretna i pokretna dobra i da njima raspolaže,

U tim pitanjima generalni sekretar je taj koji predstavlja Savet.

Član III

Dobra, fondovi i imovina

Odeljak 3

Savet, njegova dobra i imovina, ma gde se nalazili i ma u čijem posedu bili, uživaju sudski imunitet, osim kad se on toga izričito odrekne u nekom posebnom slučaju. Podrazumeva se, međutim, da se odricanje ne može proširiti na izvršne mere.

Odeljak 4

Prostorije Saveta su nepovredive.

Njegova dobra i imovina, ma gde se nalazila i ma ko bio njihov držalac, ne mogu biti predmet pretresa, rekvizicije, konfiskacije, eksproprijacije ili izvršne, administrativne, sudske ili zakonske prinude u ma kom obliku.

Odeljak 5

Arhiva Saveta i uopšte sva dokumenta koja joj pripadaju ili koja drži nepovredivi su ma gde se nalazili.

Odeljak 6

Ne podležući nikakvoj finansijskoj kontroli, propisima ili moratorijumu:

(a) Savet može držati sve vrste deviza i imati račune u svakoj valuti;

(b) Savet može prenositi slobodno svoje fondove iz jedne zemlje u drugu ili u ma kojoj zemlji i menjati sve devize koje drži u svaku drugu monetu.

Odeljak 7

Koristeći se pravima koja su mu data na osnovu gornjeg odeljka 6, Savet će voditi računa o svakom predlogu koje mu učini neki od njegovih članova i udovoljiće tom predlogu ukoliko smatra da može odgovoriti na taj predlog, a da ne šteti svojim sopstvenim interesima.

Odeljak 8

Savet, njegova dobra, prihodi i imovina se:

(a) oslobađaju svakog neposrednog poreza. Međutim, podrazumeva se da Savet neće tražiti oslobođenje od poreza koji predstavljaju plaćanja za službe od javnog interesa;

(b) oslobađaju svake carine i zabrane ili ograničenja uvoza ili izvoza za predmete koje Savet uveze ili izveze za svoju službenu upotrebu. Međutim, podrazumeva se da predmeti tako uvezeni bez carine neće biti prodati na teritoriji zemlje u kojoj budu uvezeni, osim pod uslovima koje odobri vlada te zemlje;

Odeljak 9

Iako Savet, uglavnom, ne traži oslobođenje od posrednih poreza i taksa na prodaju, koje ulaze u cenu pokretne ili nepokretne imovine, međutim, kad za svoju službenu upotrebu vrše važne kupovine čija cena obuhvata dažbine i takse takve vrste, članovi Saveta će, svaki put kada im je to moguće, doneti odgovarajuće administrativne aranžmane radi odbijanja ili vraćanja iznosa tih dažbina i taksa.

Član IV

Olakšice u pogledu veza

Odeljak 10

Savet će uživati, u pogledu službenih veza, na teritoriji svakog člana, postupak koji nije manje povoljan od postupka koji taj član primenjuje na svaku drugu vladu, uključujući i svoje diplomatsko predstavništvo, u pogledu prioriteta, tarifa i taksa za poštu, kablograme, telegrame, radiotelegrame, telefotografije, telefonske i druge veze, kao i u pogledu štamparskih tarifa za informacije preko štampe i radia.

Odeljak 11

Službena prepiska i ostala službena saopštenja Saveta ne mogu se cenzurisati.

Ovaj odeljak se nikako ne može tumačiti kao zabrana za usvajanje odgovarajućih mera bezbednosti koje se imaju odrediti sporazumom između Saveta i nekog od njenih članova.

Član V

Predstavnici članova

Odeljak 12

Na sastancima Saveta, Stalnog tehničkog komiteta i komiteta Saveta, predstavnici njenih članova uživaju za vreme vršenja svojih funkcija i tokom putovanja ka mestu sastanka ili vraćanja odatle, sledeće privilegije i imunitete:

(a) imunitet od hapšenja ili pritvora i zaplene ličnog prtljaga, u pogledu radnji koje su izvršili u obavljanju službene dužnosti (uključujući njihove reči i napise), imuniteti od svakog sudstva;

(b) nepovredivost svih spisa i dokumenata;

(d) izuzeće za njih i njihove supružnike od svih mera ograničenja u pogledu imigracije i svih formalnosti predviđenih za prijavljivanje stranaca u zemljama koje posete ili kroz koje prolaze u vršenju svojih dužnosti;

(e) iste olakšice, što se tiče monetarnih ili deviznih ograničenja, kao što su one koje se daju predstavnicima stranih vlada u privremenoj službenoj misiji;

(f) iste imunitete i olakšice, u pogledu njihovog ličnog prtljaga, kao što su one koje se daju članovima diplomatskih misija odgovarajućeg ranga.

Odeljak 13

Da bi se obezbedila predstavnicima članova Saveta na sastancima Saveta, Stalnog tehničkog komiteta i komiteta Saveta potpuna sloboda reči i potpuna nezavisnost u vršenju njihovih funkcija, imunitet od sudstva u pogledu reči, napisa ili dela koji potiču od njih u vršenju njihove dužnosti biće im i dalje dat, čak i kad mandat tih lica prestane.

Odeljak 14

Privilegije i imuniteti se daju predstavnicima članova ne za njihovu ličnu korist već radi potpuno nezavisnog obezbeđenja njihovih funkcija što se tiče Saveta. Prema tome, član Saveta ima ne samo pravo već dužnost da oduzme imunitet od svojih predstavnika svaki put kad, po njegovom mišljenju, imunitet sprečava da se izvrši pravda i kad se imunitet može oduzeti a da se ne naškodi cilju za koji je on dat.

Odeljak 15

Odredbe odeljaka 12 i 13 se ne mogu suprotstaviti vlastima države čije je lice u pitanju državljanin ili čije je sada ili je bilo predstavnik.

Član VI

Službenici Saveta

Odeljak 16

Savet će odrediti kategorije službenika na koje se primenjuju odredbe ovog člana.

Generalni sekretar će saopštiti članovima Saveta imena službenika uključenih u te kategorije.

Odeljak 17

Službenici Saveta:

(a) uživaće imunitet od sudstva za radnje koje su izvršili (uključujući reči i napise) u vršenju dužnosti i u granicama njihove nadležnosti;

(b) biće oslobođeni svakog poreza na plate i zarade koje im isplaćuje Savet;

(c) neće podležati, kao ni njihovi supružnici i članovi porodice koje oni izdržavaju, merama ograničenja u pogledu migracije niti formalnostima za prijavljivanje stranaca;

(d) uživaće, u pogledu deviznih olakšica, iste privilegije kao i članovi diplomatskih misija odgovarajućeg ranga;

(e) uživaće, u vreme međunarodnih kriza, kao i njihovi supružnici i članovi porodice koje izdržavaju, iste olakšice za povratak u svoju zemlju kao i članovi diplomatskih misija odgovarajućeg ranga;

(f) uživaće pravo uvoza bez carine nameštaja i ličnih stvari prilikom prvog preuzimanja dužnosti u zainteresovanoj zemlji i pravo ponovnog izvoza tih predmeta, bez carine, u zemlju svog stalnog boravka, prilikom prestanka njihovih funkcija.

Odeljak 18

Osim privilegija i imuniteta predviđenih u odeljku 17, generalni sekretar Saveta uživaće, kako za sebe tako i za svog supružnika i maloletnu decu, privilegije, imunitete, oslobođenja i olakšice koje se, shodno međunarodnom pravu, daju šefovima diplomatskih misija.

Pomoćnik generalnog sekretara uživaće privilegije, imunitete, oslobođenja i olakšice koje se daju diplomatskim predstavnicima odgovarajućeg ranga.

Odeljak 19

Privilegije i imuniteti se daju službenicima samo u interesu Saveta, a ne za njihovu ličnu korist. Generalni sekretar može i treba da oduzme imunitet koji je dat nekom službeniku svaki put kad, po njegovom mišljenju, taj imunitet sprečava izvršenje pravde i kad se imunitet može oduzeti bez štete za interese Saveta. Jedino Savet ima pravo da oduzme imunitet Generalnom sekretaru.

Član VII

Stručnjaci u misiji za račun Saveta

Odeljak 20

Stručnjaci (osim službenika o kojima je reč u članu VI), kad vrše misije za Savet, uživaju za vreme trajanja te misije i za vreme puta, privilegije, imunitete i olakšice koji su potrebni da bi potpuno nezavisno vršili svoje funkcije, i to:

(a) imunitet od ličnog hapšenja ili pritvora i od zaplene prtljaga;

(b) imunitet od sudstva u pogledu radnji koje su počinili, uključujući reči i napise, u vršenju svojih misija i u granicama svoje nadležnosti;

Odeljak 21

Privilegije, imuniteti i olakšice se daju stručnjacima u interesu Saveta, a ne za njihovu ličnu korist. Generalni sekretar može i treba da oduzme imunitet koji je dat nekom stručnjaku, svaki put kad, po njegovom mišljenju, taj imunitet sprečava izvršenje pravde i kad se može oduzeti bez štete po interese Saveta.

Član VIII

Zloupotreba privilegija

Odeljak 22

Predstavnici članova na sastancima Saveta, Stalnog tehničkog komiteta i komiteta Saveta za vreme vršenja njihovih funkcija i tokom puta u mesto sastanka ili u povratku iz njega, kao i službenici o kojima je reč u odeljcima 16 i 20, neće biti prinuđeni od strane teritorijalnih vlasti da napuste zemlju u kojoj vrše svoje funkcije zbog aktivnosti koju vrše u svom službenom svojstvu. Međutim, u slučaju da takvo lice zloupotrebi pravo boravka i vrši u toj zemlji delatnosti koje nisu u vezi sa njegovim službenim dužnostima, vlada te zemlje ga može prinuditi da napusti zemlju, pod rezervom sledećih odredaba:

(i) Predstavnici članova Saveta ili lica koja uživaju diplomatski imunitet shodno odeljku 18 neće biti prinuđena da napuste zemlju osim prema diplomatskom postupku koji se primenjuje na diplomatske izaslanike akreditovane u toj zemlji.

(ii) Kad se radi o službeniku na koga se ne primenjuje odeljak 18, nikakva odluka o proterivanju se neće doneti bez odobrenja ministarstva inostranih poslova zemlje o kojoj je reč, odobrenje koje će se dati tek po savetovanju sa generalnim sekretarom Saveta; ako je započet postupak za proterivanje protiv nekog službenika, Generalni sekretar Saveta će imati pravo da interveniše u tom postupku za lice protiv koga je postupak otvoren.

Odeljak 23

Generalni sekretar će u svako vreme sarađivati sa nadležnim vlastima članova Saveta radi olakšanja dobrog funkcionisanja pravde, radi obezbeđenja poštovanja policijskih propisa i radi izbegavanja svake zloupotrebe privilegija, imuniteta i olakšica nabrojanih u ovom prilogu.

Član IX

Rešavanje sporova

Odeljak 24

Savet treba da predvidi načine odgovarajućih rešavanja za:

(a) sporove u pogledu ugovora ili druge sporove privatnog prava u kojima bi Savet bio strana u sporu;

(b) sporove u koje bi bio umešan neki službenik Saveta koji, usled svog službenog položaja, uživa imunitet, ako taj imunitet nije bio oduzet shodno odredbama odeljaka 19 i 21.

Član X

Dopunski sporazumi

Odeljak 25

Savet može zaključiti sa jednom ili više Strana ugovornica dopunske sporazume kojima se, u odnosu na tu Stranu ugovornicu ili te Strane ugovornice, usklađuju odredbe ovog priloga.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".