UREDBAO RATIFIKACIJI EVROPSKE KONVENCIJE O CARINSKOM POSTUPKU SA PALETAMA KOJE SE KORISTE U MEĐUNARODNOM PREVOZU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 13/64) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropska konvencija o carinskom postupku sa paletama koje se koriste u međunarodnom prevozu, potpisana u Ženevi 9. decembra 1960. godine, koja u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA
O CARINSKOM POSTUPKU SA PALETAMA KOJE SE KORISTE U MEĐUNARODNOM PREVOZU
Ugovorne strane,
ustanovivši širenje primene paleta u međunarodnom prevozu koje proističe iz zajedničke primene ovih uređaja,
u želji da pomognu proširenje primene radi olakšanja međunarodnog prevoza i smanjenja prevoznih troškova,
složile su se u sledećem:
Glava prva
OPŠTE ODREDBE
1. Prema ovoj konvenciji podrazumevaju se pod:
a) "uvoznim dažbinama i taksama", ne samo carina, već i sve dažbine i takse koje se zahtevaju za uvoz;
b) "paletom", uređaj na čijem podu može da se grupiše izvesna količina robe tako da čini jednu tovarnu jedinicu u svrhu prevoza, utovara, istovara ili u svrhu pakovanja uz pomoć mehaničkih sredstava. Ovaj uređaj je načinjen bilo od dva poda, međusobno vezana spojnicama, bilo od jednog poda koji leži na svom postolju; njegova celokupna visina svedena je na što je moguće manju meru, dopuštajući rukovanje pomoću kolica za dizanje sa viljuškama ili pomoću kamiona za vuču; on može još biti nadgrađen ili ne;
c) "licima", u isti mah fizička i pravna lica.
2. Ova konvencija se odnosi na palete uvezene na područje jedne ugovorne strane a koje dolaze sa područja neke druge ugovorne strane.
1. Svaka ugovorna strana dozvoliće uvoz paleta bez uvozne carine i takse, bez uvozne zabrane i ograničenja, pod uslovom:
a) da su bile prethodno izvezene ili da će se docnije ponovno izvesti; ili
b) da je jednak broj paleta iste vrste i skoro iste vrednosti bio izvezen prethodno ili će se izvesti naknadno.
2. Pod rezervom člana 3 ove konvencije postupak i način primene režima predviđenog tačkom 1 ovog člana biće određeni po propisima svake od ugovornih strana. Ovi propisi će naročito obuhvatiti odredbe kojima će se onemogućiti konačan uvoz bez uvoznih carina i taksa većeg broja paleta od onog koji je bio ili će biti izvezen.
3. Svaka ugovorna strana potrudiće se da primeni što je moguće jednostavnije formalnosti, i naročito da ne zahteva ustanovljenje garancije za uvoznu carinu i taksu.
1. Svaka ugovorna strana primeniće odredbe tačke 1 člana 2 ove konvencije, ne zahtevajući za uvoz i izvoz, niti kakav carinski dokument niti garanciju za ulaznu carinu i taksu za palete koje se zajednički koriste na osnovu sporazuma po kome učesnici:
a) zamenjuju međusobno, iz zemlje u zemlju, palete istog tipa u međunarodnom prevozu robe,
b) registruju, prema tipu paleta, odbijanje od broja paleta tako zamenjenih među zemljama, i
c) obavezuju se da će međusobno isporučiti u određenom vremenskom roku broj paleta svakog tipa koji je potreban da se izravnaju salda tih računa u periodičnim vremenskim razmacima na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi.
2. Odredbe tačke 1 ovog člana biće primenjene samo:
a) ako palete nose oznaku saobraženu oznaci koja je predviđena ugovorom o zajedničkom korišćenju, i
b) ako je ugovor o zajedničkom korišćenju bio saopšten carinskim upravama zainteresovanih ugovornih strana, i ako su ga one ocenile prihvatljivim, smatrajući da su tipovi paleta dovoljno određeni i da je pravilno izvršenje ugovora dovoljno zagarantovano.
Svaka ugovorna strana pridržava pravo da, ako se ukaže potreba, naplaćuje unutrašnje dažbine i takse isto kao i uvozne carine i takse na snazi u njenoj zemlji, za palete koje su kupila ili ugovorila lica čiji je domicil ili su nastanjena na njenoj teritoriji. Svaka ugovorna strana rezerviše sebi takođe pravo da za palete, koje su izvezene po režimu ove konvencije, odbije povraćaj carine i taksa ili davanje, potpuno ili delimično, ostalih povlastica predviđenih za slučaj izvoza.
Ova konvencija se ne suprotstavlja dodeljivanju većih olakšica u pogledu uvoza i izvoza paleta od onih koje su njome predviđene.
Glava druga
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu i zemlje primljene u Komisiju u savetodavnom svojstvu shodno tački 8 mandata te Komisije, mogu postati ugovorne strane ove konvencije:
a) ako je potpišu;
b) ako je ratifikuju pošto su je potpisale pod rezervom ratifikacije, ili
c) ako joj pristupe.
2. Zemlje koje mogu da učestvuju u izvesnim radovima Ekonomske komisije za Evropu, shodno tački 11 mandata te Komisije, mogu da postanu ugovorne strane ove konvencije ako joj pristupe posle njenog stupanja na snagu.
3. Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje zaključno do 15. marta 1961. godine. Posle ovog datuma ona će biti otvorena za pristupanje.
4. Ratifikovanje ili pristupanje biće izvršeno deponovanjem instrumenata kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
1. Ova konvencija stupiće na snagu 90-og dana pošto je pet zemalja navedenih u tački 1 člana 6 budu potpisale bez rezerve o ratifikaciji, ili pošto budu deponovale svoj instrument o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Za svaku zemlju koja je ratifikuje ili joj pristupi, pošto je pet zemalja budu potpisale bez rezerve o ratifikaciji ili budu predale svoj instrument o ratifikaciji ili pristupanju, ova konvencija će stupiti na snagu 90-og dana posle deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju te zemlje.
1. Svaka ugovorna strana moći će da otkaže ovu konvenciju obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo 15 meseci od dana kada generalni sekretar bude primio obaveštenje o tome.
Ova konvencija prestaće da važi ako, posle njenog stupanja na snagu, broj ugovornih strana bude manji od pet u bilo kom periodu od 12 uzastopnih meseci.
1. Svaka zemlja će moći, kad bude potpisala ovu konvenciju bez rezerve ratifikacije ili prilikom deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ili u svako doba docnije, da izjavi, obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, da će ova konvencija biti primenjena na sve ili na deo teritorija koje ona predstavlja na međunarodnom planu. Ova konvencija će se primenjivati na teritoriju ili teritorije navedene u obaveštenju počev od 90-og dana pošto generalni sekretar bude primio to obaveštenje ili, ako tog dana ova konvencija još nije na snazi, počev od njenog stupanja na snagu.
2. Svaka zemlja koja bude, shodno prethodnoj tački, dala izjavu s ciljem da ovu konvenciju učini primenjivom na teritoriju koju ona predstavlja na međunarodnom planu, moći će da, shodno njenom članu 8, otkaže ovu konvenciju u odnosu na tu teritoriju.
1. Svaki spor između dve ili više ugovornih strana u vezi s tumačenjem ili primenom ove konvencije biće, ukoliko je moguće, rešen putem pregovora između strana u sporu.
2. Svaki spor koji se ne reši putem pregovora biće podnet na arbitražu, ako bilo koja od ugovornih strana u sporu to zatraži, i biće prema tome predat jednom ili više arbitara, koje zajednički izaberu strane u sporu. Ako strane u sporu za tri meseca počev od zahteva za arbitražu ne uspeju da se slože u izboru arbitra ili arbitara, bilo koja od ovih strana moći će da traži od generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija da odredi jedinstvenog arbitra kome će se spor podneti na rešavanje.
3. Odluka arbitra ili arbitara imenovanih prema prethodnoj tački biće obavezna za ugovorne strane u sporu.
1. Svaka zemlja će moći u trenutku kad bude potpisala ili ratifikovala ovu konvenciju ili joj bude pristupila, da izjavi da se ne smatra obaveznom po tač. 2 i 3 člana 11 ove konvencije. Ostale ugovorne strane neće biti obavezne po ovim tačkama prema svakoj ugovornoj strani koja bude stvarala takvu rezervu.
2. Svaka ugovorna strana koja bude stavila rezervu shodno tački 1 ovog člana moći će u svako doba da povuče tu rezervu, upućujući saopštenje generalnom sekretaru.
3. Izuzev rezerve predviđene tačkom 1 ovog člana, nikakva druga rezerva na ovu konvenciju neće biti dozvoljena.
1. Pošto ova konvencija bude na snazi tri godine, svaka ugovorna strana će moći, obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, da traži sazivanje konferencije u svrhu revizije ove konvencije. Generalni sekretar će saopštiti ovo traženje svim ugovornim stranama i sazvaće konferenciju za reviziju, ako mu, u vremenskom razmaku od četiri meseca počev od saopštenja koje je uputio, bar trećina ugovornih strana potvrdi da pristaje na taj zahtev.
2. Ako je konferencija sazvana shodno prethodnoj tački, generalni sekretar će o tome obavestiti sve ugovorne strane, i pozvaće ih da izlože, u vremenskom roku od 3 meseca, predloge koje žele da budu razmotreni od strane konferencije. Generalni sekretar će saopštiti svim ugovornim stranama privremeni dnevni red konferencije, kao i tekst ovih predloga, najmanje tri meseca pre otvaranja konferencije.
3. Generalni sekretar će pozvati na svaku konferenciju sazvanu prema ovom članu sve zemlje predviđene tačkom 1 člana 6 ove konvencije, kao i zemlje koje su postale ugovorne strane primenom tačke 2 člana 6.
1. Svaka ugovorna strana moći će da predloži jednu ili više izmena ove konvencije. Sadržaj svakog nacrta izmene biće saopšten generalnom sekretaru koji će dostaviti svim ugovornim stranama i staviti ga na znanje ostalim zemljama predviđenim tačkom 1 člana 6 ove konvencije.
2. U roku od šest meseci, računajući od dana kad generalni sekretar bude saopštio nacrt izmene, svaka ugovorna strana može obavestiti generalnog sekretara:
a) bilo da ima kakav prigovor na predložene izmene,
b) bilo da, iako ona ima nameru da prihvati nacrt, uslovi potrebni za taj pristanak nisu još ispunjeni u njenoj zemlji.
3. Sve dok ugovorna strana koja je uputila saopštenje predviđeno gornjom tačkom 2 pod b) ne bude dostavila generalnom sekretaru svoj pristanak, moći će, u vremenskom roku od 9 meseci, počev od isteka roka od 6 meseci predviđenog za saopštenje, da iznese prigovor na predložene izmene.
4. Ako je prigovor na nacrt izmena formulisan prema uslovima predviđenim tač. 2 i 3 ovoga člana, izmene se neće smatrati usvojenim i biće bez dejstva.
5. Ako nikakav prigovor nije izjavljen na nacrt izmena prema uslovima predviđenim tač. 2 i 3 ovog člana, izmene će se smatrati prihvaćenim niže određenih dana, i to:
a) ako nijedna ugovorna strana nije uputila saopštenje shodno tački 2 pod b) ovog člana - po isteku roka od 6 meseci predviđenog tačkom 2;
b) ako je bar jedna ugovorna strana uputila saopštenje, shodno tački 2 pod b) ovog člana - onog od dva sledeća dana koji je bliži:
- danu kad sve ugovorne strane koje su uputile takvo saopštenje budu obavestile generalnog sekretara da prihvataju nacrt, s tim da se taj dan može odložiti po isteku roka od 6 meseci predviđenog tačkom 2 ako su sva prihvatanja dostavljena pre isteka tog roka;
- isteku roka od 9 meseci predviđenog tačkom 3 ovog člana.
6. Sve izmene koje se smatraju prihvaćenim stupiće na snagu 6 meseci posle dana kad se smatraju prihvaćenim.
7. Generalni sekretar će uputiti što je moguće ranije obaveštenje svim ugovornim stranama da bi im stavio do znanja da li je formulisan kakav prigovor protiv nacrta izmena shodno tački 2 pod a) ovog člana, i da li su mu jedna ili više ugovornih strana uputile saopštenje shodno tački 2 pod b). U slučaju kad su mu jedna ili više ugovornih strana uputile takvo saopštenje, on će docnije obavestiti sve ugovorne strane o tome da li ugovorna ili ugovorne strane, koje su uputile takvo saopštenje, stavljaju prigovor na nacrt izmena ili ga prihvataju.
Osim saopštenja predviđenog čl. 13 i 14 ove konvencije, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavestiće zemlje predviđene tačkom 1 člana 6 ove konvencije, kao i zemlje koje su postale ugovorne strane primenom tačke 2 člana 6 ove konvencije:
a) o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima na osnovu člana 6,
b) o datumu kad ova konvencija stupa na snagu shodno članu 7,
c) o otkazima na osnovu člana 8,
d) o ukidanju ove konvencije shodno članu 9,
e) o saopštenjima primljenim prema članu 10,
f) o izjavama i saopštenjima primljenim prema tač. 1 i 2 člana 12,
g) o stupanju na snagu svih izmena shodno članu 14.
Posle 15. marta 1961. godine, original ove konvencije biće deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će dostaviti overene kopije svim zemljama predviđenim tač. 1 i 2 člana 6 ove konvencije.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Ženevi, 9. decembra hiljadu devet stotina šezdesete godine u jednom primerku, na francuskom i engleskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako verodostojna.
Za Belgiju:
Pod rezervom ratifikacije,
21. januara 1961,
E. Lotz, s. r.
Za Bugarsku:
Pod rezervom da se ne smatra obaveznom po odredbama člana 11
tač. 2 i 3
28. februara 1961,
L. S. Bonev, s. r.
Za Dansku:
14. marta 1961,
N. V. Skak-Nielsen, s. r.
Sa Saveznu Republiku Nemačku:
Pod rezervom ratifikacije,
20. decembra 1960,
R. Thierfelder, s. r.
Za Francusku:
Pod rezervom ratifikacije,
Ženeva, 8. marta 1961,
G. Cattand, s. r.
Za Italiju:
Pod rezervom ratifikacije,
Ženeva, 15. marta 1961,
G. B. Toffolo, s. r.
Za Luksemburg:
Pod rezervom ratifikacije,
6. februara 1961,
A. Cemang, s. r.
Za Holandiju:
Pod rezervom ratifikacije,
W. H. J. van Asch van Wijck, s. r.
13. marta 1961.
Za Švedsku:
1. marta 1961,
C. H. von Platen, s. r.
Za Švajcarsku:
Pod rezervom ratifikacije
6. marta 1961,
Ch. Lenz, s. r.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo Velike
Britanije i Severne Irske:
E. Sniders, s. r.
7. februara 1961.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".