POSLOVNIKKOMISIJE ZA ISPITIVANJE ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA("Sl. glasnik RS", br. 110/2003) |
Odeljak I
OPŠTE ODREDBE
Predmet Poslovnika
Ovim poslovnikom uređuju se postupak i način rada i odlučivanja Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava (u daljem tekstu: Komisija).
Značenje izraza
Izrazi korišćeni u ovom poslovniku tumače se u skladu sa Zakonom o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 58/2003 - u daljem tekstu: Zakon).
Odeljak II
KONSTITUISANJE I SEDNICE KOMISIJE
Konstituisanje
Komisija je konstituisana kada se izaberu članovi, kada Komisija izabere predsednika Komisije i formira veća Komisije.
Komisija može izabrati zamenika predsednika Komisije.
Zamenik predsednika Komisije zamenjuje predsednika u slučaju odsutnosti i ima prava i odgovornosti koja po Zakonu i ovom poslovniku pripadaju predsedniku Komisije.
Uslovi za punovažno odlučivanje
Kada se odlučuje o pitanjima iz člana 30 stav 2 tač. 1, 2 i 3 i iz člana 32 Zakona, kada se donosi Poslovnik, kada se bira predsednik Komisije, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom, sednici Komisije mora prisustvovati najmanje dve trećine, tj. šest njenih članova.
Odluka iz stava 1 ovog člana punovažno je doneta kada za nju glasa većina svih članova Komisije, tj. pet članova, na način određen ovim poslovnikom.
Za donošenje ostalih odluka dovoljno je prisustvo većine članova Komisije, tj. pet članova, a odluka je punovažno doneta kad za nju glasa većina prisutnih članova.
Rukovođenje sednicama Komisije
Sednicama Komisije rukovodi predsednik Komisije, a u slučaju njegove odsutnosti, zamenik predsednika Komisije.
Ako zamenik predsednika Komisije ne bude izabran, a predsednik Komisije je odsutan, sednicama rukovodi najstariji prisutni član Komisije.
Ako sednici ne prisustvuje predsednik Komisije, na početku zapisnika se konstatuje koji član Komisije, u smislu st. 1 i 2 ovog člana, rukovodi sednicom Komisije.
Većanje i glasanje
Većanjem i glasanjem rukovodi predsednik Komisije, a u slučaju njegove opravdane sprečenosti ili odsutnosti, zamenik predsednika Komisije ili najstariji član Komisije (u daljem tekstu: predsedavajući sednice Komisije).
Kada se odlučuje o pitanjima iz člana 30 stav 2 tač. 1, 2 i 3 i iz člana 32 Zakona, većanju i glasanju prisustvuju samo članovi Komisije i zapisničar.
O većanju i glasanju vodi se zapisnik. Zapisnik o većanju i glasanju zatvara se u poseban omot.
Tok i rezultati sednice o većanju i glasanju iz stava 2 ovog člana predstavljaju službenu tajnu.
Glasanje radi donošenja odluka iz stava 2 ovog člana sprovodi se pojedinačnim izjašnjavanjem članova Komisije, tako što se prvo izjašnjava najmlađi prisutni član, pa ostali članovi do najstarijeg. Predsedavajući glasa poslednji. Svaki član komisije ima jedan glas.
Ako se glasovi, prilikom donošenja odluka iz stava 2 ovog člana, podele tako da nijedno mišljenje nema većinu, predsedavajući sednice Komisije razdvaja prvo činjenična, a potom pravna pitanja. O svakom pitanju glasa se posebno, a pitanje se postavlja tako da se na njega odgovara sa "da" ili "ne", dok se ne postigne potrebna većina.
Član Komisije koji je ostao u manjini ima pravo da svoje izdvojeno mišljenje pismeno obrazloži u roku od 24 časa po donošenju odluke. Pismeno obrazloženje priključuje se zapisniku o većanju i glasanju i smatra se njegovim sastavnim delom.
O ostalim pitanjima iz nadležnosti Komisije, izuzev pitanja iz stava 2 ovog člana, glasa se podizanjem ruke.
Odeljak III
POSTUPAK KOMISIJE U SLUČAJEVIMA PREVREMENOG PRESTANKA MANDATA NJENIH ČLANOVA, SMETNJI ZA SVOJSTVO ČLANA, RAZREŠENJA I IZUZEĆA
Postupak povodom prevremenog prestanka mandata
Ako je svojstvo člana Komisije prestalo iz razloga određenih u članu 26 stav 1 Zakona, predsednik Komisije o tome obaveštava Narodnu skupštinu u roku od tri dana od saznanja razloga za prestanak svojstva člana Komisije.
Ako se prestanak svojstva člana Komisije odnosi na predsednika, obaveštenje iz stava 1 ovog člana u roku određenom u stavu 1 ovog člana, podnosi član Komisije iz člana 5 ovog poslovnika.
Postupak povodom smetnji za svojstvo člana Komisije
Izveštaj iz člana 27 stav 3 Zakona, imenovani članovi Komisije podnose u roku od šest dana od dana imenovanja.
Ako imenovani članovi Komisije iz stava 1 ovog člana ne podnesu izveštaj blagovremeno, predsednik Komisije će imenovati nova tri člana, a o razlozima zamene će obavestiti Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Kada komisija podnosi predlog Narodnoj skupštini iz člana 27 stav 4 Zakona, sednici Komisije mora prisustvovati najmanje dve trećine, tj. šest njenih članova, a odluka da se predlog podnese je punovažno doneta kada za nju glasa većina svih članova Komisije, tj. pet članova, na način određen ovim poslovnikom. U kvorum se ne računa član Komisije u odnosu na koga se vodi postupak radi ispitivanja smetnji za svojstvo člana Komisije.
Komisija je dužna omogućiti članu u odnosu na koga se vodi postupak radi ispitivanja smetnji za svojstvo člana Komisije, da se izjasni o smetnjama i ostaviti mu vreme od najmanje tri dana za pripremu izjašnjenja.
Postupak povodom razrešenja
Kada postupak za razrešenje svog člana pokreće Komisija (član 29 stav 4 Zakona), sednici Komisije mora prisustvovati najmanje dve trećine, tj. šest njenih članova, a odluka da se predlog podnese je punovažno doneta kada za nju glasa većina svih članova Komisije, tj. pet članova, na način određen ovim poslovnikom.
Postupak iz stava 1 ovog člana pokreće se u roku od 10 dana od saznanja za razlog za razrešenje.
Predlog za razrešenje člana Komisije iz člana 28 stav 5 Zakona utvrđuje Komisija u sastavu i na način određen u stavu 1 ovog člana. U kvorum se ne računa član Komisije čije se razrešenje predlaže.
Komisija je dužna omogućiti članu čije se razrešenje predlaže da se izjasni o razlozima za razrešenje i ostaviti mu vreme od najmanje tri dana za pripremu izjašnjenja.
Postupak povodom izuzeća
Ako postoji razlog za izuzeće po sili zakona (isključenje) člana Komisije, kad Komisija odlučuje na sednici, taj član je dužan da bez odlaganja obavesti predsedavajućeg sednice Komisije o razlozima za izuzeće. U kvorum se ne računa član u odnosu na kojeg postoje razlozi za izuzeće po sili zakona (isključenje). Ako je usled postojanja razloga za izuzeće isključeno toliko članova Komisije da je neizuzetih članova ostalo manje od šest, predsednik Komisije će o tome bez odlaganja obavestiti Narodnu skupštinu i tražiti da se imenuju privremeni članovi Komisije za postupanje u određenom predmetu.
Ako postoji razlog za izuzeće po sili zakona (isključenje) člana Komisije, kad se odlučuje u veću Komisije, taj član je dužan da bez odlaganja obavesti predsednika Komisije o razlozima za izuzeće, a predsednik bez odlaganja imenuje drugog člana Komisije za rad i odlučivanje u konkretnom predmetu tog veća Komisije.
Kada izuzeće člana Komisije traži učesnik u postupku, o izuzeću bez odlaganja odlučuje Komisija, u sastavu i na način određen u članu 4 stav 3 ovog poslovnika.
Odeljak IV
VEĆA KOMISIJE
Određivanje veća Komisije
Postupak određivanja sastava veća Komisije započinje tako što članovi Komisije, sudije Vrhovnog suda Srbije izvlače zatvorene listiće na kojima su upisani brojevi 1, 2 i 3. Veće komisije se označava brojem koji je izvukao svaki sudija Vrhovnog suda - član Komisije i nose nazive: Prvo veće, Drugo veće i Treće veće.
Posle određivanja broja veća, članovi Komisije - sudije Vrhovnog suda Srbije izvlače zatvorene listiće na kojima su ispisana imena članova Komisije - istaknutih pravnih stručnjaka. Član Komisije čije ime je izvukao sudija Vrhovnog suda, postaje član veća Komisije čiji je predsednik taj sudija.
Potom članovi Komisije - sudije Vrhovnog suda Srbije izvlače zatvorene listiće na kojima su ispisana imena članova Komisije - poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i zamenika javnog tužioca Republike Srbije. Član Komisije čije ime je izvukao sudija Vrhovnog suda, postaje član veća Komisije čiji je predsednik taj sudija.
Postupak iz st. 1, 2 i 3 ovog člana izvodi se u prisustvu najmanje pet članova Komisije.
Svake godine u oktobru mesecu, postupak iz st. 1, 2 i 3 ovog člana se ponavlja.
U slučajevima privremenog prestanka mandata, razrešenja, utvrđivanja smetnji za svojstvo člana Komisije, izuzeća ili opravdane sprečenosti ili odsustva člana veća Komisije, predsednik Komisije, u svakom konkretnom slučaju, izvlači zatvorene listiće sa imenima predsednika ili člana veća Komisije, u prisustvu sekretara Komisije i bar jednog člana Komisije, da bi se popunio sastav veća Komisije.
Uslovi za punovažno odlučivanje veća Komisije
U predmetima iz člana 15 Zakona i člana 18 u vezi sa članom 19 Zakona postupa i odlučuje veće Komisije u sastavu od tri člana, kojim predsedava sudija Vrhovnog suda Srbije - član Komisije.
Po pravilu, u predmetima iz stava 1 ovog člana, veće odlučuje u sastavu određenom u članu 11 st. 1, 2 i 3 ovog poslovnika, a ako zbog prevremenog prestanka mandata, razrešenja, utvrđivanja smetnji za svojstvo člana Komisije, izuzeća ili opravdane sprečenosti ili odsustva člana veća Komisije ne može postupati i odlučivati u tom sastavu, onda postupa i odlučuje veće Komisije u sastavu određenom u članu 11 stav 6 ovog poslovnika.
Odluka se donosi većinom glasova članova veća Komisije.
Većanju i glasanju prisustvuju samo članovi veća Komisije i zapisničar.
O većanju i glasanju vodi se zapisnik. Zapisnik o većanju i glasanju zatvara se u poseban omot, koji otvara Komisija kada odlučuje o prigovoru iz člana 16 stav 4 Zakona ili iz člana 19 u vezi sa članom 16 stav 4 Zakona. Pošto je izvršila uvid u zapisnik o većanju i glasanju veća Komisije, Komisija će taj zapisnik ponovo zatvoriti i na omotu naznačiti da je izvršila uvid.
Tok i rezultati većanja i glasanja veća Komisije predstavljaju službenu tajnu.
Većanje i glasanje sprovodi se pojedinačnim izjašnjavanjem članova veća Komisije, tako što se prvo izjašnjava najmlađi član. Predsednik veća Komisije glasa poslednji. Svaki član veća Komisije ima jedan glas.
Ako se glasovi podele tako da nijedno mišljenje nema većinu, predsednik veća Komisije razdvaja prvo činjenična, a potom pravna pitanja. O svakom pitanju glasa se posebno, a pitanje se postavlja tako da se na njega odgovara sa "da" ili "ne", dok se ne postigne potrebna većina.
Član veća Komisije koji je ostao u manjini ima pravo da svoje izdvojeno mišljenje pismeno obrazloži, u roku od 24 časa po donošenju odluke. Pismeno obrazloženje priključuje se zapisniku o većanju i glasanju i smatra se njegovim sastavnim delom.
Rukovođenje većem Komisije
Većem Komisije rukovodi predsednik veća.
Između zasedanja veća, predsednik veća se stara o dostavljanju pismena, zahteva, poziva, pribavljanju dokaza i o svim radnjama koje su neophodne radi pripremanja materijala neophodnog za postupanje i odlučivanje veća Komisije.
Administrativne i tehničke poslove za veće Komisije obavlja sekretar veća Komisije.
Odeljak V
POSTUPANJE SA PREDMETIMA IZ NADLEŽNOSTI KOMISIJE
Kad se postupak za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava smatra pokrenutim
Postupak za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava se smatra pokrenutim:
1. kad zahtev organa i organizacija iz člana 14 stav 2 Zakona stigne u Sekretarijat Komisije;
2. kad predsednik Komisije ili predsednik veća Komisije dostavi Sekretarijatu Komisije nalog za proveru lica iz člana 14 stav 3 i člana 18 Zakona;
3. kad se prihvati inicijativa za pokretanje postupka.
Inicijativa za pokretanje postupka
Inicijativu za pokretanje postupka za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, mogu podneti građani, nevladine organizacije, udruženja i druga pravna lica, državni organi i agencije.
Inicijativu koja je podnesena drugom organu ili telu, taj organ ili telo bez odlaganja upućuje Komisiji.
U inicijativi treba navesti:
1. ime i prezime, a po mogućnosti i adresu lica čiju odgovornost treba ispitati;
2. položaj za koji se to lice kandiduje ili koji zauzima;
3. opis povrede ljudskog prava za koju se tvrdi da je to lice izvršilo;
4. podatke o dokazima iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost tvrdnje o povredi ljudskih prava, i
5. druge podatke od značaja za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Posebno veće Komisije
Za razmatranje inicijative iz člana 15 ovog poslovnika formira se posebno veće koje čine članovi Komisije - sudije Vrhovnog suda.
Ako je podneseni broj inicijativa veliki, Komisija može odlučiti da obrazuje još jedno posebno veće koje čine istaknuti pravni stručnjaci - članovi komisije.
Na svakom zasedanju Posebno veće bira predsedavajućeg.
Posebno veće, nakon razmatranja, prihvata inicijativu:
1. ako se traži pokretanje postupka zbog oblika i vidova kršenja ljudskih prava predviđenih u čl. 3, 5, 6, 7 i 9 Zakona;
2. ako se iz inicijative može zaključiti da je povreda ljudskih prava nastupila posle datuma određenog u članu 4 Zakona;
3. ako je inicijativa podneta radi ispitivanja odgovornosti lica određenih u članu 10 Zakona, i
4. ako se iz inicijative može zaključiti gde se mogu naći dokazi za tvrdnju da je izvršeno kršenje ljudskih prava.
Kada Posebno veće prihvati inicijativu, dostaviće zaključak o prihvatanju inicijative Sekretarijatu Komisije i tada se postupak smatra pokrenutim.
Ako Posebno veće ne prihvati inicijativu, sekretar Komisije će o tome pismeno obavestiti podnosioca, u roku od 7 dana od kad je Posebno veće odbilo inicijativu.
Formiranje i evidencija predmeta
Kad se postupak pokrene u smislu člana 14 ovog poslovnika, Sekretarijat Komisije određuje oznaku predmeta.
Oznaka predmeta se sastoji iz: velikog slova "L", povlake, arapskog broja koji označava redni broj prijema predmeta u Sekretarijat, kose crte, poslednja dva broja godine u kojoj je predmet stigao u Sekretarijat Komisije, povlake i rimskog broja koji označava broj veća Komisije (na primer: L - 1/03 - I).
Rimski broj na kraju oznake predmeta stavlja se redom pristizanja predmeta u smislu člana 14 ovog poslovnika, tako što se prvi predmet upućuje Prvom veću Komisije, a potom redom. Posle Trećeg veća Komisije, naredni predmet se upućuje ponovo Prvom veću Komisije.
Za određivanje rednog broja predmeta koji se označava arapskim brojem merodavan je dan pokretanja postupka u smislu člana 14 ovog poslovnika. Ako je više postupaka pokrenuto istog dana, redosled brojeva predmeta se određuje prema času i minutu pokretanja postupka, a ako je više postupaka pokrenuto odjednom, broj predmeta se određuje prema azbučnom redu prezimena lica čija odgovornost se ispituje.
O označavanju predmeta, rasporedu predmeta većima Komisije, redosledu prijema i momentu pokretanja postupka, stara se sekretar Komisije.
Sekretar i zaposleni u Sekretarijatu Komisije odgovaraju disciplinski za težu povredu radne obaveze u slučaju kršenja ili neprimenjivanja pravila ovog člana i člana 14 ovog poslovnika.
O predmetima o kojima je postupak pokrenut u smislu člana 10 ovog poslovnika vodi se evidencija, upisivanjem u opšti upisnik i upisivanjem u upisnik veća Komisije.
Opšti upisnik
U opšti upisnik upisuju se svi predmeti u kojima je postupak pokrenut, u smislu člana 14 ovog poslovnika, redosledom određenim u članu 17 ovog poslovnika.
Opšti upisnik vodi sekretar Komisije.
U opšti upisnik se upisuje:
1. oznaka predmeta, na način određen u članu 17 stav 2 ovog poslovnika;
2. položaj koji obavlja ili za koji je kandidat lice čija se odgovornost ispituje, prema članu 10 Zakona; taj položaj se u upisniku može opisati rečima ili se, umesto reči, upisuje tačka člana 10 Zakona u koju spada položaj lica čija se odgovornost ispituje;
3. način na koji je postupak pokrenut, u smislu člana 14 ovog poslovnika;
4. ime i prezime, privatna i službena adresa lica čija odgovornost se ispituje;
5. datum pokretanja postupka;
6. datum donošenja odluke veća Komisije;
7. datum donošenja odluke Komisije;
8. datum donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije;
9. datum podnošenja prigovora;
10. datum podnošenja žalbe;
11. datum i broj "Službenog glasnika Republike Srbije" u kojem je objavljeno saopštenje Komisije iz člana 32 Zakona;
12. datum i broj "Službenog glasnika Republike Srbije" u kojem je objavljena odluka Vrhovnog suda iz člana 33 stav 2 Zakona;
13. datum okončanja postupka;
14. podatak o tome da li je održana usmena rasprava, a ako jeste, datum održavanja i zaključenja usmene rasprave.
Sekretar Komisije odgovara disciplinski za težu povredu radne obaveze u slučaju kršenja ili neprimenjivanja pravila iz ovog člana.
Upisnik veća Komisije
U upisnik veća Komisije upisuju se predmeti dodeljeni veću u rad.
Upisnik veća Komisije vodi sekretar veća.
U upisnik veća Komisije se upisuje:
1. oznaka predmeta iz opšteg upisnika (član 18 stav 3 tačka 1 ovog poslovnika),
2. položaj koji obavlja ili za koji je kandidat lice čija se odgovornost ispituje (član 18 stav 3 tačka 2 ovog poslovnika);
3. datum donošenja odluke veća Komisije.
Sekretar veća Komisije odgovara disciplinski za težu povredu radne obaveze u slučaju kršenja ili neprimenjivanja pravila iz ovog člana.
Upisnik Posebnog veća Komisije
U upisnik Posebnog veća Komisije upisuje se:
1. inicijativa iz člana 15 ovog poslovnika;
2. datum donošenja zaključka Posebnog veća Komisije
Oznaka inicijative se sastoji iz: velikih slova "IL", povlake, arapskog broja koji označava redni broj prijema predmeta u Sekretarijatu, kose crte i poslednja dva broja godine u kojoj je predmet stigao u Sekretarijat Komisije.
Spisi predmeta
Spis predmeta čine sva pismena prispela Komisiji radi pokretanja postupka, odluke veća Komisije, odluke Komisije, odluke Vrhovnog suda Srbije, podaci o saopštenjima i oglasima objavljenim u "Službenom glasniku Republike Srbije", zapisnici sa sednica veća Komisije i Komisije, zatvoreni omoti sa zapisnicima o većanju i glasanju, isprave koje su upotrebljene kao dokaz, upućeni pozivi Komisije i veća Komisije, potvrde o primljenim pozivima, prigovor, žalba, ostala pismena upućena Komisiji ili veću Komisije, kao i predmeti, ako imaju svojstva koja omogućavaju njihovo čuvanje u Sekretarijatu Komisije.
Spisi predmeta se čuvaju u omotu spisa koji na spoljnoj stranici nosi samo oznaku spisa u smislu člana 17 stav 2 ovog poslovnika, a na unutrašnjoj stranici sadrži popis svih pismena, kao i opis predmeta koji se čuvaju u Sekretarijatu Komisije, a određeni su u stavu 1 ovog člana.
Spis predmeta formira i označava i popis spisa sačinjava i vodi Sekretarijat Komisije.
Sekretar Komisije i zaposleni u Sekretarijatu Komisije odgovaraju disciplinski za težu povredu radne obaveze u slučaju kršenja ili neprimenjivanja pravila iz ovog člana.
Čuvanje i arhiviranje spisa
Spisi predmeta se čuvaju u Sekretarijatu Komisije do pravnosnažnog okončanja postupka.
Po pravnosnažnom okončanju postupka, spisi se predaju u Arhiv Republike Srbije:
1. ako je postupak okončan na način određen u članu 32 Zakona, spis se čuva u Arhivu Republike Srbije najmanje 5 godina od dana objavljivanja saopštenja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 32 Zakona);
2. ako je postupak okončan na način određen u članu 33 st. 1 i 2 Zakona, spis se čuva u Arhivu Republike Srbije najmanje 10 godina od dana objavljivanja zabrane u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 33 stav 2 Zakona).
Ako je postupak okončan tako što je lice čija je odgovornost ispitivana povuklo svoju kandidaturu ili se povuklo sa položaja, nalaz veća Komisije ili Komisije se čuva u Sekretarijatu Komisije pet godina od kada je to lice obavestilo Komisiju da odustaje od kandidature ili se povlači sa položaja, a Komisija uništava svoj nalaz spaljivanjem u prisustvu najmanje pet članova Komisije. Naredbu za uništavanje nalaza donosi predsednik Komisije.
Nalaz iz stava 3 ovog člana se smatra službenom tajnom.
Obnavljanje spisa
Ako se spisi predmeta u celosti ili delimično izgube, unište ili oštete tako da se više ne mogu upotrebiti, pokreće se postupak za obnavljanje spisa.
Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava.
Postupak obnavljanja spisa pokreće Komisija po službenoj dužnosti.
Ovaj postupak se ne može pokrenuti posle isteka vremena za čuvanje spisa u arhivi.
Postupak obnavljanja spisa vodi predsednik veća Komisije koga odredi predsednik Komisije.
U postupku obnavljanja spisa primenjuju se pravila o dokazivanju propisana Zakonom, a Komisija je ovlašćena da, radi obnavljanja spisa, upotrebi prepise spisa koji se nalaze kod učesnika u postupku i podatke iz upisnika.
Odeljak VI
DOKAZIVANJE
Pribavljanje dokaza
Odmah po pokretanju postupka u smislu člana 14 ovog poslovnika, predsednik veća Komisije, preko sekretara veća pismeno poziva organe, službe ili agencije iz člana 15 stav 2 Zakona, kao i organe ili organizacije koje čuvaju arhive, da Komisiji dostave tražene spise, ili da omoguće uvid u spise. U hitnim slučajevima poziv se može uputiti usmeno, telegrafskim, telefonskim ili elektronskim putem.
Veće može ovlastiti ovog člana da izvrši uvid u tražene spise.
Tela iz stava 1 ovog člana dužna su da, bez odlaganja, dostave Komisiji tražene spise, odnosno da odrede dan uvida u spise i da veću Komisije ili njegovom ovlašćenom članu omoguće razgledanje, čitanje, kopiranje ili prepisivanje traženih spisa, uz pomoć sekretara veća, a kad je to potrebno i drugih zaposlenih u Sekretarijatu Komisije.
Ako telo iz stava 1 ovog člana odbije da dostavi spise ili da omogući uvid u njih, ili ako ne odgovori na zahtev u roku od tri dana od prijema zahteva, ili ako izbegava dostavljanje spisa ili omogućavanje uvida ili ako tvrdi da nema spise koje je po zakonu dužan držati i čuvati, ili ako na drugi način spreči Komisiju da dobije uvid u spise ili taj uvid otežava, predsednik Komisije će, bez odlaganja o tome obavestiti Narodnu skupštinu.
Ako Komisija utvrdi da u radnjama odgovornih lica tela iz stava 1 ovog člana kojima se onemogućava ili otežava uvid u spise, na način iz stava 4 ovog člana, ima osnova za sumnju u postojanje krivičnog dela, podneće krivičnu prijavu nadležnom tužiocu.
Ako je postupak za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava pokrenut na osnovu inicijative iz člana 15 ovog poslovnika, predsednik veća Komisije će, preko sekretara veća, pozvati podnosioca inicijative da podnese ili označi sve dokaze koji se mogu upotrebiti u postupku ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Izvođenje dokaza
Kad sprovodi postupak iz čl. 15 i 19 u vezi sa članom 15 Zakona, veće Komisije može, pored dokaza iz člana 15 stav 2 Zakona, izvesti i druge dokaze za čije postojanje sazna u toku postupka.
Ako se dokaz izvodi saslušanjem svedoka ili veštaka, ovi se upozoravaju da će, ako lice čija se odgovornost ispituje zatraži održavanje usmene rasprave (član 20 stav 1 Zakona), biti pozvani da svoj iskaz daju na usmenoj raspravi.
Licu čija se odgovornost ispituje, pored dokumenata i dosijea iz člana 16 stav 1 Zakona, biće omogućen i uvid u zapisnik sa iskazom svedoka ili veštaka.
Iskazi svedoka ili veštaka iz stava 2 ovog člana, koji se ne odazovu na poziv za održavanje usmene rasprave, neće biti uzeti u obzir prilikom odlučivanja po zaključenju usmene rasprave, već će Komisija odlučivati na osnovu spisa i drugih dokaza.
Odeljak VII
USMENA RASPRAVA
Zakazivanje usmene rasprave
Ako je zatraženo održavanje usmene rasprave iz člana 20 Zakona, raspravu zakazuje predsedavajući sednice Komisije i rukovodi njenim tokom.
Komisija zaseda i odlučuje u sastavu i na način određen u članu 4 st. 1 i 2 ovog poslovnika.
Pozive na raspravu licima iz člana 20 stav 3 Zakona izrađuje i o dostavljanju se stara sekretar Komisije. Pozivi se upućuju preko dostavne službe Narodne skupštine Republike Srbije, na sve adrese (privatne ili službene) lica iz člana 20 stav 3 Zakona, koje su Komisiji poznate, ili, ako je neophodno, javnim pozivom, koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Otvaranje, tok i zaključenje usmene rasprave
Predsedavajući sednice Komisije otvara usmenu raspravu, saopštava predmet raspravljanja i utvrđuje da li su raspravi prisutni svi pozvani.
Ako se uredno uručenom ili javno objavljenom pozivu neko od pozvanih lica nije odazvalo ili ako je odbilo da primi poziv ili ako se nije pronašlo na naznačenoj adresi posle ostavljenog obaveštenja da je pokušano uručenje poziva, ili ako se bez odobrenja Komisije udaljilo sa rasprave, ili ako je odlukom Komisije udaljeno sa rasprave, rasprava će se održati bez njegovog prisustva.
Prvo se daje reč Ombudsmanu odnosno zameniku javnog tužioca iz člana 11 stav 4 Zakona, ako je pozvan da učestvuje u postupku. Ako nije pozvan, predsedavajući sednice Komisije iznosi podatke o nalazu veća Komisije iz člana 15 Zakona, a potom se poziva lice prema kojem se vodi postupak da obrazloži svoj prigovor. Pošto je prigovor obrazložen, Komisija određuje koji će dokazi biti izvedeni na usmenoj raspravi i pristupa izvođenju dokaza, po pravilima zakona kojim se uređuje krivični postupak. Licu čija se odgovornost ispituje će se omogućiti da se izjasni o rezultatu svakog izvedenog dokaza.
Kad Komisija nađe da su izvedeni svi dokazi potrebni za odlučivanje i pošto sasluša završnu reč lica čija se odgovornost ispituje, usmena rasprava se zaključuje.
Održavanje reda na usmenoj raspravi
Kad je usmena rasprava nejavna (član 20 stav 4 Zakona) predsedavajući sednice Komisije će upozoriti sve prisutne na dužnost čuvanja službene tajne i upoznati ih sa pravnim posledicama neovlašćenog odavanja tajne.
Ako lice pozvano na raspravu (član 20 stav 3 Zakona) ometa tok rasprave, vređanjem prisutnih, uzimanjem reči bez odobrenja predsedavajućeg sednice Komisije, zloupotrebom prava koja su mu priznata zakonom, vređanjem javnog reda ili morala ili na drugi način, predsedavajući sednice Komisije će ga prvo upozoriti na to da može biti isključen sa usmene rasprave, a ako i posle upozorenja ometa tok rasprave, Komisija će, na način određen u članu 6 stav 8 ovog poslovnika, isključiti to lice sa rasprave.
Ako je rasprava javna (član 20 stav 5 Zakona), a prisutni građani ometaju tok rasprave na način određen u stavu 2 ovog člana, predsedavajući sednice Komisije će ih prvo upozoriti na to da mogu biti isključeni sa usmene rasprave, a ako i posle upozorenja ometaju tok rasprave, Komisija će, na način određen u članu 6 stav 8 ovog poslovnika, isključiti te građane sa rasprave.
Donošenje odluke
Komisija donosi odluku odmah po zaključenju usmene rasprave.
Odeljak VIII
OBAVEŠTENJE, PISMENA IZRADA I DOSTAVLJANJE ODLUKA
Obaveza pismene izrade odluka
Veće Komisije je dužno da pismeno izradi odluku kada lice čija se odgovornost ispituje izjavi da ne odustaje od svoje kandidature za položaj iz člana 10 Zakona ili izjavi da se neće povući sa položaja iz člana 10 Zakona (član 16 stav 2 i član 19 u vezi sa članom 16 stav 2 Zakona).
Komisija je dužna da pismeno izradi svoju odluku kad lice čija se odgovornost ispituje izjavi prigovor protiv odluke veća Komisije član (16 stav 4 i član 19 u vezi sa stavom 4 Zakona).
Odluka se izrađuje pismeno u roku od 48 časova od saopštavanja izjave iz stava 1 ovog člana, odnosno u roku od 48 časova od donošenja odluke o prigovoru, odnosno u roku od 48 časova od zaključenja usmene rasprave.
Izjava iz stava 1 ovog člana saopštava se Komisiji usmeno na zapisnik koji sačinjava sekretar Komisije, ili pismeno, u roku određenom u članu 16 stav 2 Zakona.
Sadržina pismeno izrađene odluke
Pismeno izrađena odluka sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.
U uvodu odluke naznačava se broj predmeta, imena i prezimena članova veća Komisije, odnosno članova Komisije koji su učestvovali u postupku i donošenju odluke, ime i prezime lica čija se odgovornost ispituje, mesto i datum njegovog rođenja, naznačenje ljudskog prava zbog čijeg kršenja je vođen postupak, datum donošenja odluke, podatak o tome da li je održana usmena rasprava i da li je bila javna ili nejavna.
Dispozitiv veća Komisije da je lice čija se odgovornost ispituje izvršilo radnju kršenja ljudskih prava sastoji se iz opisa radnje kršenja ljudskih prava, navođenje ljudskog prava koje je radnjom prekršeno i utvrđenje da je lice odgovorno za kršenje ljudskog prava.
Obrazloženje sadrži navođenje spisa u koji je veće Komisije izvršilo uvid, navođenje drugih dokaza koje je izvelo i ocenu tih dokaza, navođenje činjenica koje su utvrđene izvedenim dokazima, pravnu kvalifikaciju utvrđene povrede ljudskih prava i razloge za odgovornost lica prema kome se vodi postupak.
Posle obrazloženja, u pismeni sastav odluke unosi se pouka o pravnom leku koja sadrži: obaveštenje o vrsti pravnog leka koji se može podneti, obaveštenje o roku za podnošenje pravnog leka i obaveštenje o organu kome se pravni lek podnosi.
Izvornik odluke potpisuje predsednik veća Komisije, odnosno predsednik Komisije.
Dostavljanje odluke
Odluka iz člana 31 ovog poslovnika dostavlja se licu čija se odgovornost ispituje, bez odlaganja na adresu koju je to lice označilo, ili na adresu koja je poznata Komisiji.
Odluka doneta prema licu koje je kandidat za funkciju iz člana 10 Zakona, dostavlja se bez odlaganja organu ili organizaciji iz člana 16 stav 3 Zakona.
Objavljivanje saopštenja
Pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 32 Zakona, Komisija će uputiti saopštenje veća Komisije, odnosno Komisije, sa podacima o kršenju ljudskih prava, na objavljivanje u "Službeni glasnik Republike Srbije", a može da uputi saopštenje na objavljivanje i drugom javnom glasilu.
Obaveštenje iz člana 16 Zakona
Veće Komisije će u roku od 48 sati od kada je utvrdilo da je lice, čija se odgovornost ispituje, kršilo ljudska prava, o tome pismeno obavestiti to lice. U obaveštenju će navesti dokaze na osnovu kojih je utvrdilo da je kandidat kršio ljudska prava.
Odeljak IX
PREDSEDNIK KOMISIJE
Predsednik Komisije
Predsednik Komisije:
- predstavlja i zastupa Komisiju;
- ima prava i dužnosti finansijskog nalogodavca a može ih preneti na drugo lice;
- podnosi predloge finansijskog plana i godišnjeg obračuna;
- donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji i opšta akta o položaju zaposlenih i načinu rada Sekretarijata;
- obavlja i druge poslove predviđene Zakonom i ovim poslovnikom.
Odeljak X
NAČELNI STAVOVI I UJEDNAČAVANJE PRAKSE
Metod rada Komisije
Na osnovu člana 30 stav 2 tačke 1 Zakona, Komisija će, u roku od 30 dana od dana konstituisanja, usvojiti pravila o metodologiji svog rada u kojima će naročito:
- razmotriti oblike i vidove povreda ljudskih prava kojima su pogođena ljudska prava većeg broja građana (masovna kršenja ljudskih prava);
- razmotriti nadležnosti onih organa čije su odluke dale povoda ili stoje u neposrednoj vezi sa masovnim kršenjima ljudskih prava;
- planirati svoj rad naročito s obzirom na kalendar izbora;
- odrediti metodologiju i redosled proveravanja lica koja, u momentu stupanja na snagu ovog poslovnika, imaju položaje predviđene članom 10 Zakona.
Ujednačavanje prakse
Predsednik Komisije se stara o ujednačavanju prakse veća Komisije.
Kada predsednik Komisije ustanovi da je veće odstupilo od ranije zauzetog stava, pitanje iznosi na sednicu Komisije.
Kada veće Komisije smatra da je potrebno pribaviti mišljenje Komisije radi tumačenja odredaba Zakona, drugih propisa i ovog poslovnika, zatražiće od predsednika Komisije da sazove sednicu Komisije radi zauzimanja stava.
Kad veće Komisije ili tri člana Komisije smatraju da je potrebno odstupiti od ranije zauzetog stava Komisije, zatražiće od predsednika Komisije da sazove sednicu Komisije radi razmatranja stava.
Načelni stavovi Komisije, plan rada Komisije, kao i mišljenja o pojedinim pravnim pitanjima, objavljuju se u biltenima Komisije.
Odeljak XI
PEČAT KOMISIJE
Komisija ima pečat prečnika 32 mm, okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini a oko njega ćiriličkim natpisom: "Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava - Republika Srbija - Beograd".
Odeljak XII
SLUŽBENA LEGITIMACIJA I NAKNADA ZA RAD ČLANOVA KOMISIJE
Članovi Komisije imaju službene legitimacije, čiji oblik i sadržaj utvrđuje Komisija.
Članovi Komisije imaju pravo na naknadu za rad u Komisiji.
Odeljak XIII
SEKRETARIJAT KOMISIJE
Sastav i rukovođenje
Sekretarijat Komisije čine sekretar Komisije i sekretari veća i druga lica utvrđena aktom o sistematizaciji radnih mesta.
Sekretar Komisije mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Sekretari veća moraju biti diplomirani pravnici koji poznaju rad na računaru.
Sekretar Komisije rukovodi Sekretarijatom i odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Imenovanje sekretara veća
Sekretara veća imenuje Komisija, na vreme od tri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
Delokrug poslova
Sekretar Komisije vrši poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.
Sekretar veća Komisije vrši poslove određene ovim poslovnikom.
Na radne odnose, položaj, prava obaveze i odgovornosti sekretara Komisije i sekretara veća, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje radne odnose u državnim organima.
Nadzor nad radom Sekretarijata
Nadzor nad radom Sekretarijata vrši predsednik Komisije ili član Komisije koga on odredi.
Odeljak XIV
STUPANJE NA SNAGU I PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanje na snagu
Ovaj poslovnik objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Promene Poslovnika
Poslovnik se menja i dopunjava na način i po postupku koji je predviđen za njegovo donošenje.
Prelazne i završne odredbe
Do izbora devetog člana Komisije, veća Komisije se formiraju u skladu sa članom 11 st. 1 i 2 ovog poslovnika, dok se članovi veća određeni u članu 11 stav 3 ovog poslovnika, povremeno raspoređuju u sastav bilo koja od tri veća, na način predviđen u članu 11 stav 6 s tim što se povremeni raspored obavlja u poslednjoj nedelji svakog meseca.
Do imenovanja sekretara Komisije od strane Narodne skupštine, Komisija imenuje vršioca dužnosti sekretara Komisije.