ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE REPUBLIKE FRANCUSKE O ZAŠTITI INVESTICIJA ("Sl. list SFRJ", br. 4/75)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Francuske o zaštiti investicija, potpisana 28. marta 1974. godine u Parizu, u originalu na francuskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA
IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE REPUBLIKE FRANCUSKE O ZAŠTITI INVESTICIJA

Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Republike Francuske,

u želji da potpomognu francuske investicije u Jugoslaviji koje doprinose razvoju privrednih resursa i proizvodnih kapaciteta Jugoslavije,

dogovorile su se o sledećim odredbama u vezi sa zaštitom investicija od nekomercijalog rizika:

Član 1

Francuska vlada može, po izvršenom pojedinačnom razmatranju i u okviru svojih propisa o pokriću nekomercijalnog rizika, pružiti garanciju francuske države za investicije koje francuski državljani, fizička ili pravna lica, ulože na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pod uslovima predviđenim u članu 2 ove konvencije.

Član 2

Za ove investicije treba da se dobije odobrenje nadležnih organa savezne vlade u okviru jugoslovenskih propisa u ovoj oblasti, i one će u pogledu gore pomenutih francuskih državljana biti predmet posebne obaveze ovih organa, koja naročito uključuje obraćanje Međunarodnom centru za rešavanje sporova koji se odnose na investicije, ako u slučaju spora u roku od tri meseca nije moglo biti postignuto sporazumno rešenje.

Član 3

Jugoslovenska vlada će dati francuskim investicijama pravičan, podjednak i nediskriminatorni tretman.

Član 4

Francuski državljani, fizička i pravna lica, u pogledu predviđenih investicija u članu 1 ove konvencije, kao i u pogledu vršenja profesionalnih i privrednih aktivnosti vezanih za ove investicije, uživaće najpovoljniji tretman koji u ovoj oblasti jugoslovensko zakonodavstvo priznaje državljanima svake treće zemlje. U slučaju da ovo zakonodavstvo bude izmenjeno u manje povoljnom smislu, ove investicije i dalje će biti regulisane prema propisima koji su važili na dan kada su one bile odobrene.

Član 5

Francuskim državljanima, fizičkim ili pravnim licima, koja neposredno ili posredno učestvuju u investicijama uloženim u Jugoslaviji, mogu se oduzeti sva ili neka prava samo iz razloga opšteg interesa i jedino u slučajevima i prema postupcima koje predviđa jugoslovensko zakonodavstvo, a pod rezervom plaćanja pravične naknade, utvrđene najkasnije u trenutku oduzimanja prava.

Član 6

Jugoslovenska vlada garantuje slobodan i neodložan transfer naknade predviđene u članu 5 ove konvencije.

Francuska vlada prima k znanju jugoslovenske propise kojima se odobrava slobodan transfer prihoda koji potiču od stranih investicija.

Garancija predviđena u članu 1 ove konvencije naročito je uslovljena izdavanjem bankarske garancije francuskom investitoru kojom se obezbeđuje slobodan i neodložan transfer produkta eventualne likvidacije njegove investicije.

Član 7

Ako francuska država, na osnovu garancije date za investiciju realizovanu na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, izvrši plaćanja sopstvenim državljanima, fizičkim ili pravnim licima, ona se samim tim po sili zakona, u odnosu na jugoslovensku vladu, uvodi u prava ovih državljana.

Ova plaćanja ne diraju u prava korisnika garancije da se obrate CIRDI ili da nastave postupak pokrenut pred njim do njegovog okončanja.

Član 8

Svi sporovi u vezi sa tumačenjem ove konvencije koji ne budu rešeni u roku od šest meseci diplomatskim putem, mogu se podneti na zahtev jedne ili druge strane arbitražnom sudu koji se obrazuje na sledeći način:

Svaka strana određuje po jednog arbitra u roku od mesec dana, računajući od prijema zahteva za arbitražu. Ovako imenovana dva arbitra biraju, u roku od dva meseca po saopštenju strane koja je poslednja odredila svog arbitra, trećeg arbitra koji je državljanin jedne treće države.

U slučaju da jedna strana ne odredi arbitra u određenom roku, druga strana može zatražiti da ga odredi predsednik Međunarodnog suda pravde. Isti postupak će se primeniti, na traženje jedne ili druge strane, ako se dva arbitra ne slože o izboru trećeg arbitra.

Odluka arbitražnog suda je konačna i izvršna po sili zakona. Arbitražni sud sam utvrđuje svoja pravila procedure.

Član 9

Ova konvencija se zaključuje za početni period od deset godina. Ona ostaje na snazi po isteku ovog roka ako je jedna od dve vlade ne otkaže pismenim putem godinu dana unapred.

U slučaju otkaza ova konvencija se primenjuje i dalje na investicije predviđene njenim odredbama koje su bile uložene za vreme trajanja njene važnosti.

Član 10

Ova konvencija stupa na snagu posle potpisivanja i odobrenja u novoj formi koja je predviđena propisima svake od dveju zemalja.

Sačinjeno u Parizu, 28. marta 1974. godine, u dva primerka na francuskom jeziku.

	Za Vladu
Za Vladu	Socijalističke Federativne
Republike Francuske,	Republike Jugoslavije,
V. Giscard d'Estaing, s. r.	Janko Smole, s. r.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".