UREDBA
O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJU ORGANIZACIJU I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA I POSEBNIM ORGANIZACIJAMA

("Sl. glasnik RS", br. 45/94, 44/2000 - dr. odluka i 115/2003)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom utvrđuju se načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama (u daljem tekstu: organi), vrste organizacionih jedinica i uslovi za njihovo obrazovanje, rukovođenje organizacionim jedinicama i postupak pripreme i donošenje pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organima (u daljem tekstu: pravilnik).

Član 2

Unutrašnjom organizacijom i sistematizacijom obezbeđuje se racionalno i efikasno ostvarivanje zakonom utvrđenog delokruga i zakonom i drugim propisima utvrđene nadležnosti organa.

Član 3

Pravilnik donosi ministar, odnosno sekretar ili direktor koji rukovodi posebnom organizacijom (u daljem tekstu: sekretar ili direktor).

Pri donošenju pravilnika ministar, odnosno sekretar ili direktor polazi od sledećih načela:

1) grupisanja istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće organizacione jedinice;

2) zakonitog i blagovremenog odlučivanja o pravima i obavezama i na zakonu zasnovanim pravnim interesima građana, preduzeća i drugih pravnih subjekata;

3) stručnog, racionalnog i ekonomičnog obavljanja poslova, uz maksimalno korišćenje svih raspoloživih znanja u organu i uštedu sredstava;

4) efikasnog rukovođenja organizacionim jedinicama i stalnog nadzora nad obavljanjem poslova;

5) efikasne međusobne saradnje organa, saradnje s odgovarajućim organima državne zajednice Srbija i Crna Gora, organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, preduzećima i drugim organizacijama kojima su poverena upravna ovlašćenja;

6) uključivanja stručnih i naučnih radnika i organizacija u proces predlaganja, odlučivanja i preduzimanja odgovarajućih mera;

7) primene savremenih metoda i sredstava rada.

Član 4

Pravilnikom se utvrđuju:

1) organizacione jedinice i poslovi koji se u njima obavljaju iz delokruga utvrđenog zakonom;

2) način rukovođenja organizacionim jedinicama;

3) ukupan broj radnih mesta s nazivom i opisom poslova za svako radno mesto ili grupu radnih mesta i potrebnim brojem zaposlenih;

4) uslovi za obavljanje poslova svakog radnog mesta ili grupe radnih mesta;

5) (brisana);

6) način programiranja i planiranja poslova u organu.

II VRSTE ORGANIZACIONIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE

Član 5

Poslovi iz delokruga organa po pravilu obavljaju se u okviru organizacionih jedinica.

Vrste i broj organizacionih jedinica utvrđuju se prema vrsti i međusobnoj povezanosti i obimu poslova u organu.

Organizacione jedinice obrazuju se kao osnovne i kao organizacione jedinice u sastavu osnovnih (u daljem tekstu: unutrašnje organizacione jedinice) i kao posebne organizacione jedinice.

U ministarstvima se mogu obrazovati sekretarijati ministarstava kao posebne organizacione jedinice.

Osnovna organizaciona jedinica obrazuje se kao sektor.

Unutrašnje organizacione jedinice mogu se obrazovati kao odeljenje, odsek i grupa.

U pojedinim organima mogu se izuzetno obrazovati unutrašnje organizacione jedinice s drugim nazivima ako to više odgovara prirodi poslova koji treba da se obavljaju u tim jedinicama, s tim da se polazi od uslova za obrazovanje unutrašnjih organizacionih jedinica utvrđenih ovom uredbom.

Za organizacione jedinice iz stava 7 ovog člana pravilnikom se utvrđuje kojim se unutrašnjim organizacionim jedinicama u smislu ove uredbe upodobljavaju.

Izuzetno, u organima u kojima priroda ili obim poslova to nalažu mogu se obrazovati i organizacione jedinice u sastavu unutrašnjih, odnosno posebnih organizacionih jedinica.

Organizacione jedinice u sastavu unutrašnje organizacione jedinice ne mogu imati isti naziv kao organizaciona jedinica u čijem se sastavu obrazuju.

Član 6

Sektor se obrazuje za obavljanje poslova koji predstavljaju posebno područje rada ili radi objedinjavanja poslova više unutrašnjih organizacionih jedinica.

Član 7

Sekretarijat ministarstva obrazuje se za obavljanje poslova koji su od zajedničkog interesa za celo ministarstvo, odnosno poslova čijim se vršenjem obezbeđuje nesmetan, efikasan i usklađen rad svih sektora u ministarstvu.

Član 8

Odeljenje se obrazuje za obavljanje međusobno povezanih normativno-pravnih, studijsko-analitičkih, upravnih, upravno-nadzornih, finansijsko-materijalnih, informatičkih, dokumentacionih, statističko-evidencionih, stručno-operativnih, kancelarijskih, zanatskih i manipulativnih poslova koje treba objediniti i za čije se obavljanje predviđa najmanje osam zaposlenih.

Član 9

Odsek se obrazuje za obavljanje srodnih upravnih, upravno-nadzornih, finansijsko-materijalnih, informatičkih, dokumentacionih, statističko-evidencionih, stručno-operativnih, kancelarijskih, zanatskih i manipulativnih poslova koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i za čije se obavljanje predviđa najmanje pet zaposlenih.

Član 10

Grupa se obrazuje za obavljanje međusobno povezanih normativno-pravnih i studijsko analitičkih poslova za čije se obavljanje predviđa najmanje troje zaposlenih.

Član 11

U organu se izuzetno mogu obrazovati unutrašnje organizacione jedinice van sastava sektora ako su priroda i sadržina poslova koji se u toj jedinici obavljaju takvi da zahtevaju neposrednu povezanost s ministrom, odnosno sa sekretarom ili direktorom (posebni programi, međunarodni odnosi i sl.).

Član 12

U organima pojedine poslove mogu obavljati samostalni izvršioci van organizacionih jedinica ako to nalažu priroda i obim poslova ili to proizilazi iz potreba saradnje s organima lokalne samouprave, teritorijalne autonomije ili preduzećima i drugim pravnim subjektima.

Član 13

Organi mogu obrazovati organizacione jedinice i van svog sedišta ako se time obezbeđuje racionalnije i efikasnije obavljanje poslova organa, a naročito potpunije i blagovremeno ostvarivanje prava i obaveza i na zakonu zasnovanih pravnih interesa građana, preduzeća i drugih javnih subjekata.

Radi usklađenog i celovitog obavljanja poslova državne uprave, obezbeđenja smeštajnih, materijalno-tehničiih i drugih uslova rada i njihovog racionalnijeg korišćenja, Vlada odlukom utvrđuje sedište organizacionih jedinica iz stava 1. ovog člana, kao i način koordinacije rada i rukovođenje tim organizacionim jedinicama.

Član 14

Ministarstva izuzetno mogu biti i bez osnovnih i unutrašnjih organizacionih jedinica ako funkcije državne uprave pretežno ili u većem obimu ostvaruju obavljanjem stručnih - nerutinskih poslova (praćenje stanja, programiranje i razvoj, priprema propisa i dr.), koji zahtevaju maksimum samostalnosti u stručnoj obradi, razradu alternativnih predloga za rešenje, obuhvatanje svih relevantnih propisa, a ujedno i maksimum odgovornosti za zakonitost i kvalitet u obavljanju ovih poslova.

U slučaju iz stava 1. ovoga člana obrazuju se radne grupe koje kao organizacione celine funkcionišu do okončanja posla zbog kojih su i obrazovane.

U ministarstvima bez osnovnih i unutrašnjih organizacionih jedinica mogu se postavljati pomoćnici ministra za obavljanje poslova utvrđenih zakonom, pravilnikom i drugih poslova koje mu odredi ministar.

Član 15

U organu uprave, odnosno posebnoj organizaciji u sastavu ministarstva obrazuju se unutrašnje organizacione jedinice u skladu s odredbama ove uredbe.

Član 16

Na radnim mestima u organima obavljaju se sledeće vrste poslova: normativno-pravni, studijsko-analitički, upravno-nadzorni, upravni, informatički, finansijsko-materijalni, dokumentacioni, statističko-evidencioni, stručno-operativni, kancelarijski, zanatski i manipulativni.

III RUKOVOĐENJE ORGANIZACIONIM JEDINICAMA

Član 17

Radom organizacionih jedinica u organima rukovode:

1) sektorom - pomoćnik ministra, odnosno pomoćnik sekretara ili pomoćnik direktora;

2) sekretarijatom ministarstva - sekretar ministarstva, odnosno drugi funkcioner koga postavlja Vlada;

3) odeljenjem - načelnik odeljenja;

4) odsekom - šef odseka;

5) grupom - rukovodilac grupe;

6) radnom grupom - rukovodilac radne grupe koga odredi ministar.

Član 18

Rukovodioci organizacionih jedinica organizuju, objedinjavaju i usmeravaju rad tih jedinica, odnosno radnika u njima, odgovaraju za blagovremeno, zakonito i pravilno obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice kojom rukovode, raspoređuju poslove na organizacione jedinice, odnosno na neposredne izvršioce, pružaju potrebnu stručnu pomoć i obavljaju najsloženije poslove iz delokruga organizacione jedinice kojom rukovode.

Pomoćnik ministra, odnosno pomoćnik sekretara ili direktora odgovara za svoj rad i za rad organizacione jedinice kojom rukovodi ministru, odnosno sekretaru ili direktoru.

Rukovodioci unutrašnjih organizacionih jedinica odgovaraju za svoj rad i za rad organizacione jedinice kojom rukovode rukovodiocu sektora u čijem je sastavu unutrašnja organizaciona jedinica, odnosno funkcioneru koji rukovodi organom uprave ili posebnom organizacijom u sastavu ministarstva.

Samostalni izvršilac radi po uputstvima ministra, odnosno sekretara ili direktora.

IV POSTUPAK DONOŠENJA PRAVILNIKA

Član 19

U postupku pripreme pravilnika ministar, odnosno sekretar ili direktor dužan je da pripremi dokumentacionu osnovu za izradu pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).

U okviru dokumentacione osnove neophodno je:

1) utvrditi vrste poslova koji se obavljaju u organu polazeći od zakonom utvrđenog delokruga i zakonom i drugim propisima utvrđene nadležnosti organa (studijsko-analitički, upravno-nadzorni i drugi poslovi);

2) prikazati obim poslova po vrstama i stepenu složenosti (posebno upravno-nadzornih i upravnih poslova) koje je organ obavljao dve uzastopne godine koje prethode izradi dokumentacione osnove;

3) dati razloge i obrazložiti predlog za izmenu postojeće organizacije, odnosno obrazložiti predlog za novu organizaciju;

4) navesti zahtevani broj zaposlenih u organu i njihovu stručnu spremu po vrstama poslova i obrazložiti potrebu za tim brojem zaposlenih (na primer: normativi, posebni zadaci, novi poslovi i sl.).

Član 20

Ministar, odnosno sekretar ili direktor dužan je da pravilnik donese polazeći od stanja utvrđenog u dokumentacionoj osnovi.

Ministar, odnosno sekretar ili direktor dostavlja pravilnik zajedno s dokumentacionom osnovom na mišljenje ministarstvima nadležnim za poslove državne uprave i finansija i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.

Saglasnost na pravilnik daje Vlada.

Prilikom podnošenja pravilnika na saglasnost, ministar, odnosno sekretar ili direktor dužan je da dostavi mišljenja ministarstarstava nadležnih za poslove državne uprave i finansija i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i obrazloženje neprihvaćenih predloga i primedaba tih organa.

Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave radi evidencije i praćenja organizacije i sistematizacije u svim organima.

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 21

Na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju se odredbe ove uredbe, ako u skladu sa zakonom i drugim propisom obavljanje poslova u tom ministarstvu ne zahteva drugačiji način organizovanja.

Odredbe ove uredbe primenjuju se i na stručnu službu Vlade i na službu za zajedničke poslove republičkih organa, ako u skladu sa zakonom i drugim propisom obavljanje poslova u tim službama ne zahteva drugačiji način organizovanja.

Član 22

Organi su dužni da svoje pravilnike donesu u skladu s odredbama ove uredbe u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 23

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama ("Službeni glasnik RS", br. 49/91 i 5/92).

Član 24

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".