PRAVILNIK O OBRAZOVANJU I NAČINU RADA ORGANA VEŠTAČENJA
|
I OPŠTE ODREDBE
Ovim pravilnikom uređuje se obrazovanje i način rada organa veštačenja, kontrola nalaza, ocene i mišljenja datih u postupku veštačenja i druga pitanja od značaja za veštačenje radi ostvarivanja prava po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i po međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju.
Organ veštačenja obrazuje se kao stručni organ u sastavu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika (u daljem tekstu: Fond).
Organ veštačenja vrši veštačenje kada je za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrditi postojanje invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalni život i rad i kontrolu veštačenja (u daljem tekstu: veštačenje).
Organ veštačenja, na zahtev lica, odnosno osiguranika može utvrđivati postojanje opšte zdravstvene sposobnosti radi sticanja, odnosno prestanka svojstva osiguranika poljoprivrednika.
Organ veštačenja, na zahtev lica i uz naknadu troškova veštačenja u skladu sa ovim pravilnikom, može vršiti veštačenja o medicinskim činjenicama koje su od značaja za ostvarivanje prava uređenih drugim propisima.
Veštačenje se obavlja u postupku rešavanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ostvaruje se davanjem nalaza, ocene i mišljenja i kontrolom datih nalaza, ocena i mišljenja.
Veštačenje se organizuje i sprovodi tako da se obezbedi ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u rokovima propisanim zakonom i poštovanje ličnosti i dostojanstva osiguranika, odnosno korisnika prava.
U postupku veštačenja obezbeđuje se saradnja između osiguranika, odnosno korisnika prava, organa veštačenja i zdravstvenih ustanova čija se medicinska dokumentacija koristi u postupku veštačenja.
U postupku veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova izdata na obrascima (sredstvima) propisanim zakonom kojim se uređuje evidencija u oblasti zdravstva, aktom o sredstvima za vođenje evidencije u oblasti zdravstva i međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju.
Korišćenje medicinske dokumentacije u postupku veštačenja suprotno odredbi stava 1 ovog člana razlog je za neprihvatanje nalaza, ocene i mišljenja organa veštačenja od strane organa Fonda nadležnog za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Učesnici u postupku odlučivanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja podatke o zdravstvenom stanju osiguranika mogu koristiti samo u službene svrhe vođenja postupka i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Fond obezbeđuje potrebne kadrovske i materijalne uslove za obavljanje veštačenja.
II ORGANI VEŠTAČENJA
1. Obrazovanje organa veštačenja
Organi veštačenja obrazuju se radi davanja nalaza, ocene i mišljenja i njihove kontrole kao prvostepeni i drugostepeni.
Prvostepeni organ veštačenja obrazuje se radi davanja nalaza, ocene i mišljenja o medicinskim činjenicama od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i njihove kontrole u prvostepenom postupku.
Drugostepeni organ veštačenja obrazuje se radi davanja nalaza, ocene i mišljenja o medicinskim činjenicama od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i njihove kontrole u drugom stepenu.
Prilikom obrazovanja organa veštačenja vodiće se računa o vrsti specijalnosti lekara koja odgovara potrebama veštačenja.
Veštačenje i kontrolu od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u prvom i drugom stepenu vrše veštaci - pojedinci lekari specijalisti (u daljem tekstu: lekar veštak).
Prilikom rasporeda rada lekara veštaka vodi se računa o osnovnom oboljenju osiguranika i to tako što se za veštačenje određuje lekar veštak čija je specijalnost odgovarajuća ili srodna lečenju tog oboljenja.
Raspored rada lekara veštaka vrši rukovodilac organizacione jedinice u čijem su sastavu lekari veštaci.
Izuzetno ukoliko se u Fondu ne može obezbediti veštačenje iz domena određenih lekarskih specijalnosti direktor Fonda, odnosno lice koje ovlasti može veštačenje poveriti organu veštačenja drugih fondova.
2. Delokrug rada lekara veštaka
Delokrug rada lekara veštaka u prvostepenom postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja čini davanje nalaza, ocene i mišljenja o:
1. toku lečenja (lečenje završeno - lečenje nije završeno);
2. postojanju invalidnosti;
3. postojanju i stepenu telesnog oštećenja;
4. uzroku nastanka invalidnosti i telesnog oštećenja;
5. potpunoj i trajnoj nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalni život i rad članova porodice osiguranika;
6. drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za čije je utvrđivanje potrebno veštačenje i pravima utvrđenim drugim propisima za čije ostvarivanje je potrebno veštačenje;
7. medicinskim činjenicama u postupku ostvarivanja prava primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju;
8. promeni u stanju invalidnosti utvrđene prvostepenim rešenjem u slučajevima kontrolnog pregleda.
Delokrug rada lekara veštaka u drugostepenom postupku čini:
1. davanje nalaza, ocene i mišljenja o pravilnosti nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka u prvostepenom postupku u postupku po žalbi, odnosno reviziji;
2. pružanje stručne pomoći lekarima veštacima u prvostepenom postupku.
Delokrug rada lekara veštaka - kontrolora čini:
- davanje saglasnosti, odnosno primedbi na nalaz, ocenu i mišljenje datih u prvostepenom, odnosno drugostepenom postupku veštačenja.
3. Rad lekara veštaka
U postupku veštačenja lekar veštak dužan je:
1. da primenjuje usvojene jedinstvene kriterijume za ocenu invalidnosti i telesnog oštećenja;
2. da se pridržava propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i zahteva u vezi sa primenom tih propisa istaknutih od strane organa Fonda nadležnog za odlučivanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja;
3. da poštuje opšte principe i etička načela struke;
4. da primenjuje dostignuća savremene nauke i prakse u oblasti ocene radne sposobnosti i da u tom cilju sarađuje sa odgovarajućim medicinskim institucijama.
Lekar veštak dužan je da svestrano i brižljivo razmotri celokupnu medicinsku i drugu dokumentaciju, kao i rezultate neposrednih pregleda, da tačno navede svoja zapažanja i nalaze i da svoje nalaze, ocene i mišljenja, zasnovana na primeni usvojenih jedinstvenih kriterijuma, iznosi objektivno i nepristrasno.
Lekar veštak daje nalaz, ocenu i mišljenje na osnovu potpune medicinske, pravne i druge dokumentacije, kao i na osnovu neposrednih zapažanja stečenih prilikom pregleda izvršenih u slučajevima određenih ovim pravilnikom.
Nalaz, ocena i mišljenje mora biti jasan, potpun, logičan, obrazložen, naučno i stručno zasnovan.
Nalaz, ocena i mišljenje koji nije dat u skladu sa stavom 2 ovog člana ili u vezi sa kojim se pojavi osnovana sumnja u objektivnost i nepristrasnost, organ Fonda koji odlučuje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja neće prihvatiti.
Organ Fonda nadležan za odlučivanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji ne prihvati nalaz, ocenu i mišljenje zahtevaće davanje novog nalaza, ocene i mišljenja ili ponovno veštačenje sa drugim veštakom.
U davanju nalaza, ocene i mišljenja lekari veštaci su samostalni u okviru ovlašćenja, prava i dužnosti utvrđenih zakonom i ovim pravilnikom.
Lekar veštak u prvostepenom postupku pre davanja nalaza, ocene i mišljenja, vrši neposredni pregled osiguranika.
Izuzetno, lekar veštak u prvostepenom postupku može da daje nalaz, ocenu i mišljenje i bez pregleda osiguranika, na osnovu medicinske, pravne i druge dokumentacije u slučaju dužeg boravka osiguranika u inostranstvu ili na bolničkom lečenju, smrti osiguranika i drugim opravdanim slučajevima.
Lekar veštak u prvostepenom postupku može da obavi pregled osiguranika u stanu osiguranika, u stacionarnoj zdravstvenoj i drugoj ustanovi.
Lekar veštak u drugostepenom postupku daje nalaz, ocenu i mišljenje na osnovu medicinske, pravne i druge dokumentacije pribavljene u prvostepenom postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, bez pregleda osiguranika.
Izuzetno, lekar veštak u drugostepenom postupku može izvršiti pregled osiguranika, ako na osnovu prethodnog razmatranja medicinske i druge dokumentacije oceni da je pregled neophodan.
Lekar veštak može biti izuzet od rada u određenom predmetu veštačenja, u slučaju i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
O izuzeću lekara veštaka rešava direktor Fonda.
Lekar veštak i lekar veštak - kontrolor ne može u istom predmetu da obavlja veštačenje i kontrolu veštačenja.
Kontrola nalaza, ocene i mišljenja se obavlja bez neposrednog pregleda osiguranika.
III POSTUPAK VEŠTAČENJA
A. Veštačenje invalidnosti
1. Predlog za veštačenje
Zahtev za pokretanje postupka za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Fonda na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti (u daljem tekstu: predlog za veštačenje) na obrascu broj 1 koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Predlog za veštačenje daje izabrani lekar, a saglasnost na predlog daje lekarska komisija u zdravstvenoj ustanovi.
Izabranim lekarom u smislu stava 2 ovog člana smatra se lekar opšte prakse, specijalista opšte medicine ili specijalista medicine rada (ordinirajući lekar) doma zdravlja, zdravstvene stanice ili zdravstvene ambulante gde osiguranik ostvaruje primarnu zdravstvenu zaštitu i gde se vodi zdravstveni karton (dosije) opšte medicine ili medicine rada za osiguranika, odnosno za lice za koje se podnosi predlog za utvrđivanje invalidnosti.
Lekarska komisija zdravstvene ustanove proverava formalnu ispravnost i potpunost medicinske dokumentacije i kada utvrdi da je ispravna, potpuna i dovoljna za veštačenje daje svoju saglasnost overavanjem predloga za veštačenje.
Kada lekarska komisija utvrdi da podneta medicinska dokumentacija nije potpuna i dovoljna za veštačenje ne daje saglasnost na predlog za veštačenje, a na obrascu 1-b, koji je sastavni deo ovog pravilnika, obaveštava osiguranika o medicinskoj dokumentaciji koja nedostaje.
Ako ne postoji saglasnost lekarske komisije na predlog za veštačenje, troškove veštačenja plaća osiguranik koji je podneo zahtev.
Troškovi veštačenja za osiguranike iz stava 6 ovog člana iznose 15.000,00 dinara, a visinu troškova veštačenja utvrđuje Upravni odbor početkom svake godine.
Ukoliko se utvrdi postojanje invalidnosti vrši se povraćaj troškova veštačenja.
Predlog za veštačenje, sadrži: lične podatke, zdravstvenu anamnezu, radni istorijat, lekarske nalaze sa detaljnim nalazom glavnog oboljenja ili povrede, sprovedenoj medicinskoj rehabilitaciji, podatke o lečenju, iscrpnu dijagnozu.
Predlog za veštačenje, ispisan pisaćom mašinom, treba da sadrži i:
- iscrpnu zdravstvenu anamnezu koja daje uvid u početak, tok i trajanje tegoba na koje se osiguranik žali, iscrpan i precizan objektivni lekarski nalaz, po sistemima i organima;
- detaljan nalaz glavnog oboljenja;
- bliže podatke o sprovedenom lečenju i rezultatima lečenja, gde treba dati i podatke o vremenu provedenom na ambulantnom i bolničkom lečenju, odnosno bolovanju;
- iscrpnu dijagnozu glavnog oboljenja.
Glavna bolest je ona bolest koja sama ili pretežno prouzrokuje invalidnost. U slučaju da postoje dve bolesti podjednakog delovanja na radnu sposobnost, glavna je ona koja ima lošiju prognozu.
Druge bolesti, koje utiču na nastanak invalidnosti jesu one koje, pojedinačno ili udruženo, pojačavaju nepovoljno delovanje glavne bolesti na radnu sposobnost.
Potpunom medicinskom dokumentacijom podrazumeva se odgovarajuća dokumentacija koja je prema dijagnostičkim kriterijumima neophodna za veštačenje.
Medicinska dokumentacija koja je neophodna za veštačenje i koja se podnosi uz predlog za veštačenje određuje se Uputstvom o medicinskoj dokumentaciji potrebnoj za veštačenje koje je sastavni deo ovog pravilnika.
Medicinska dokumentacija iz stava 2 ovog člana trajno ostaje u spisima predmeta.
Osiguranik koji je podneo zahtev za pokretanje postupka za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, može pored medicinske dokumentacije iz člana 23 ovog pravilnika da podnosi i drugu medicinsku dokumentaciju i da traži da se ista priloži uz podneti zahtev.
Kad se veštačenje odnosi na vreme koje prethodi podnošenju predloga od osiguranika može da se traži da podnese medicinsku ili drugu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na ranije periode, a kojom on raspolaže.
Pre veštačenja službeno lice ovlašćeno za vođenje postupka odlučivanja o pravima utvrđuje formalnu ispravnost predloga za veštačenje i priložene medicinske dokumentacije.
Kada lice iz stava 1 ovog člana ustanovi postojanje formalne neispravnosti predloga za veštačenje ili priložene medicinske dokumentacije dužno je da o tome obavesti podnosioca zahteva za ostvarivanje prava i lekarsku komisiju iz člana 21 stav 2 ovog pravilnika sa zahtevom da u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja uočene nedostatke otkloni.
Ako u ostavljenom roku podnosilac zahteva za ostvarivanje prava, odnosno lekarska komisija iz člana 21 stav 2 ovog pravilnika ne otklone nedostatke službeno lice ovlašćeno za vođenje postupka odlučivanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja zaključkom će odbaciti zahtev za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
2. Veštačenje u prvom stepenu
Veštačenju se pristupa po nalogu organa koji odlučuje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Pozivanje osiguranika na pregled radi davanja nalaza ocene i mišljenja vrši se nakon utvrđene formalne ispravnosti predloga za veštačenje, prema utvrđenom planu i rasporedu veštačenja.
Poziv na pregled osiguranika sadrži podatke o datumu, vremenu i mestu pregleda, kao i o pravnim posledicama koje nastupaju ako se određenog dana iz neopravdanih razloga ne javi na pregled.
Lekar veštak se upoznaje sa predmetom veštačenja na dan pregleda podnosioca zahteva.
Pregled osiguranika obuhvata uzimanje šire i ciljane anamneze, klinički pregled (opšti somatski pregled, ciljani nalaz prema osnovnom oboljenju, opšti psihički aspekt - upadljivost u ponašanju i slično), a u neuropsihijatrijskim slučajevima i psihijatrijski intervju.
Lekar veštak u prvostepenom postupku upoznaje se sa zdravstvenom anamnezom osiguranika, podacima o glavnom oboljenju, odnosno povredama i njihovom uzroku, sa preduzetim merama lečenja i medicinske rehabilitacije i njihovom trajanju, rezultatima pregleda osiguranika i izvršenih dopunskih ispitivanja i sa zdravstvenim stanjem i telesnim oštećenjem i prognozom zdravstvenog stanja osiguranika.
Kada lekar veštak u prvostepenom postupku na osnovu razmatranja dosadašnjeg toka lečenja i medicinske rehabilitacije i zaključi da je lečenje završeno pristupa oceni invalidnosti.
Završenim lečenjem smatra se zdravstveno stanje osiguranika koje se daljim lečenjem i medicinskom rehabilitacijom, u dogledno vreme, ne bi bitno poboljšalo.
Kada lekar veštak u prvostepenom postupku zaključi da lečenje sa medicinskom rehabilitacijom nije završeno, daje nalaz, ocenu i mišljenje sa detaljnim uputstvom o daljem lečenju.
Nezavršenim lečenjem u smislu stava 3 ovog člana ne smatra se nedostatak dijagnostičkih testova i laboratorijskih nalaza.
Nalaz, ocena i mišljenje lekara veštaka u prvostepenom postupku sadrži:
1. lične podatke: ime, očevo ime i prezime osiguranika, datum rođenja, zanimanje, naziv poslova koje obavlja, broj lične karte i adresu stalnog boravka osiguranika;
2. zdravstvenu anamnezu - ličnu i porodičnu, podatke o glavnoj bolesti ili povrede sa naznačenjem vremena kad je do povrede došlo i pod kojim okolnostima (povreda na radu, povreda van rada, profesionalna bolest), podatke o lečenju i trajanju lečenja, odnosno medicinske rehabilitacije osiguranika;
3. fizikalne, laboratorijske i druge nalaze;
4. iscrpnu dijagnozu, s tim što se dijagnoze šifriraju prema međunarodnoj zdravstvenoj klasifikaciji;
5. mišljenje da li je lečenje sa medicinskom rehabilitacijom završeno, ako organ veštačenja oceni da lečenje nije završeno daje o tome obrazloženo mišljenje sa uputstvom o daljem lečenju;
6. ocenu invalidnosti;
7. datum nastupanja invalidnosti, uzrok invalidnosti (bolest ili povreda). Ako postoji više uzroka invalidnosti nalaz, ocena i mišljenje treba da sadrži ocenu u kom obimu - procentu utiče povreda ili bolest na ukupnu invalidnost;
8. ocenu o postojanju telesnog oštećenja sa označenjem procenta pojedinačnog, kao i ukupnog, ukoliko postoji više telesnih oštećenja i to sa pozivom na odgovarajuću odredbu pravilnika o listi telesnih oštećenja, kao i uzroku i datumu telesnog oštećenja;
9. ocenu potrebe za pomoći i negom drugog lica i datumu nastanka te potrebe;
10. sažeto obrazloženje nalaza, ocene i mišljenja, odnosno detaljnije obrazloženje po posebnim pitanjima (uzročna veza oboljenja i povrede na radu, ranije nastupanje invalidnosti i sl.), kao i kad se ne prihvataju nalazi i mišljenja lekara specijalista ili zdravstvenih ustanova, odnosno određena medicinska dokumentacija;
11. rok za kontrolni pregled.
Lekar veštak u prvostepenom postupku daje nalaz, ocenu i mišljenje na obrascu broj 2 koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Nalaz, ocenu i mišljenje potpisuje lekar veštak.
3. Kontrola nalaza, ocene i mišljenja u prvostepenom postupku veštačenja.
Prilikom obavljanja kontrole nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka u prvostepenom postupku može se dati saglasnost ili primedba.
Saglasnost na nalaz, ocenu i mišljenje, u smislu stava 1 ovog člana, lekar veštak - kontrolor potvrđuje svojim potpisom i stavljanjem otiska odgovarajućeg štambilja.
Ukoliko oceni da prilikom veštačenja nisu poštovana pravila postupka veštačenja utvrđena ovim pravilnikom, ili da pri davanju nalaza, ocene i mišljenja nisu poštovani jedinstveni kriterijumi za ocenu invalidnosti, odnosno drugih medicinskih činjenica, lekar veštak - kontrolor će na takav nalaz, ocenu i mišljenje dati obrazloženu primedbu sa detaljnim uputstvom o načinu otklanjanja nedostataka u postupku veštačenja.
4. Kontrolni pregled korisnika prava
Kada utvrdi postojanje invalidnosti lekar veštak u prvostepenom postupku određuje rok za obavljanje obaveznog kontrolnog pregleda, osim u sledećim slučajevima:
1) kada su uzrok invalidnosti sledeća oboljenja;
(1) maligna oboljenja nakon hemio i radio terapije kao i operacije;
(2) amputacije ekstremiteta;
(3) teške traume sa trajnim deformitetima;
(4) reumatska degenerativna oboljenja zglobova i kičmenog stuba sa neurološkim ispadima i stanjima posle operacije;
(5) hronične psihoze sa početnom deterioracijom ličnosti;
(6) cerebrovaskularni inzulti sa poznim i trajnim neurološkim konsekvencama i psihoorganskim sindromom;
(7) teška degenerativna neuromišićna oboljenja i urođene i stečene miopatije;
(8) mentalno insuficijentne osobe IQ < 50 i višestruke ometenosti u razvoju;
(9) genetske bolesti;
(10) sistemske bolesti u odmakloj fazi;
(11) diabetes sa sekundarnim terminalnim komplikacijama;
(12) maligna hipertenzija sa dokaznim promenama na očnom dnu, srcu i bubrezima;
(13) stanja nakon operacije srca a ako je EF < 50 posle završene rehabilitacije;
(14) primarne kardiopatije;
(15) hronična opstruktivna bolest pluća u terminalnoj fazi;
(16) slepilo (III, IV i V grupa u zdravstvenom delu SZO), suženje vidnog polja 10% i više;
(17) stanje sa terminalnim znacima ciroze jetre;
(18) dijaliza;
2) kada je na osnovu medicinske dokumentacije trajno utvrđena invalidnost od strane inostranog nosioca socijalnog osiguranja;
3) kada je osiguranik na dan utvrđivanja invalidnosti imao navršenih 55 (žena), odnosno 58 (muškarac) godina života, osim u slučajevima za koje proceni organ veštačenja.
5. Veštačenje u drugom stepenu
Kad se žalbom pobija nalaz, ocena i mišljenje lekara veštaka u prvostepenom postupku organ Fonda nadležan za rešavanje po žalbi dostavlja žalbu sa svim spisima lekaru veštaku u drugostepenom postupku.
Prilikom dostavljanja predmeta lekaru veštaku u drugostepenom postupku organ koji rešava po žalbi može da ukaže na posebna pitanja i okolnosti o kojima je lekar veštak u drugostepenom postupku dužan da se izjasni prilikom davanja nalaza, ocene i mišljenja.
Nalaz, ocena i mišljenje lekara veštaka u drugostepenom postupku sadrži:
1. lične podatke: ime, očevo ime i prezime osiguranika, datum rođenja, naziv posla koji obavlja, broj lične karte, adresu stalnog boravka;
2. bitne navode žalbe osiguranika kojim se osporava pravilnost nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka u prvostepenom postupku;
3. iscrpnu dijagnozu (sve što je u vezi sa dijagnozom obrađuje se kao i u nalazu, oceni i mišljenju lekara veštaka u prvostepenom postupku);
4. mišljenje o pravilnosti nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka u prvostepenom postupku u vezi sa navodima žalbe;
5. nalaz, ocenu i mišljenje o spornim pitanjima po žalbi osiguranika;
6. sažeto obrazloženje nalaza, ocene i mišljenja, odnosno detaljno obrazloženje po posebnim pitanjima (uzročna veza oboljenja i povrede na radu, ranije nastale invalidnosti i sl.) kada se ne prihvati nalaz, ocena i mišljenje lekara veštaka u prvostepenom postupku, odnosno nalaz i mišljenje lekara specijaliste ili zdravstvenih ustanova.
Nalaz, ocena i mišljenje lekara veštaka u drugostepenom postupku daje se na obrascu broj 3 koji je sastavi deo ovog pravilnika.
Nalaz, ocenu i mišljenje potpisuje lekar veštak.
U postupku veštačenja po žalbi osiguranika primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose na postupak veštačenja u prvostepenom postupku ako ovim pravilnikom nije drugačije uređeno.
Lekar veštak u drugostepenom postupku može se složiti sa pobijanim nalazom, ocenom i mišljenjem ili dati drugačiji nalaz, ocenu i mišljenje.
6. Kontrola nalaza, ocena i mišljenja u drugostepenom postupku veštačenja
Prilikom obavljanja kontrole nalaza, ocene i mišljenja u drugostepenom postupku veštačenja primenjuju se odredbe čl. 20 i 30 ovog pravilnika.
7. Veštačenje u postupku revizije
Kad direktor Fonda, u vršenju revizije prvostepenih rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja uoči da nalaz, ocena i mišljenje nije jasan i potpun, da nije dovoljno obrazložen, ili da postoje razlozi koji dovode u sumnju tačnost datog mišljenja, zatražiće od lekara veštaka u drugom stepenu da se izjasni o pravilnosti nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka u prvom stepenu na osnovu čijeg nalaza, ocene i mišljenja je doneto prvostepeno rešenje.
Lekar veštak u drugostepenom postupku dužan je da veštačenje u postupku revizije obavi po hitnom postupku.
U vršenju revizije primenjuju se odredbe ovog pravilnika o postupku veštačenja po žalbi osiguranika.
B. Ostali slučajevi veštačenja
1. Veštačenje o telesnom oštećenju
Veštačenje koje se odnosi na postojanje telesnog oštećenja vrši se na zahtev osiguranika, a vrši se i u okviru postupka veštačenja o invalidnosti po službenoj dužnosti.
Veštačenje o telesnom oštećenju vrši se po odredbama ovog pravilnika koje se odnose na veštačenje invalidnosti.
2. Veštačenje o potpunoj nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad članova porodice osiguranika
Veštačenje o nesposobnosti članova porodice vrši se u postupku ostvarivanja prava na porodičnu penziju, shodno odredbama ovog pravilnika o postupku veštačenja koje se odnosi na veštačenje invalidnosti.
Nesposobnost za samostalan život i rad postoji kada se dete ne može osposobiti za samostalni život i rad.
Trajna i potpuna nesposobnost za rad člana porodice osiguranika ceni se prema njegovom zdravstvenom stanju.
3. Veštačenje opšte zdravstvene sposobnosti
Veštačenje opšte zdravstvene sposobnosti vrši se na zahtev Fonda, lica za koje se utvrđuje svojstvo osiguranika ili organa nadležnog za podnošenje prijava za osiguranje.
Opšta zdravstvena sposobnost ceni se prema zdravstvenom stanju za obavljanje poslova poljoprivrednika.
Prilikom veštačenja opšte zdravstvene sposobnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na veštačenje invalidnosti.
4. Veštačenje u postupku ostvarivanja prava po osnovu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju
Veštačenje o medicinskim činjenicama od značaja za prava koja se ostvaruju na osnovu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju vrši se shodno odredbama ovog pravilnika.
Troškovi lekarskog pregleda (kontrolni pregledi) koji vrši lekar veštak na osnovu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, na zahtev i u interesu inostranog nosioca osiguranja, utvrđuje se u iznosu od 300 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti.
5. Veštačenje od značaja za ostvarivanje prava po drugim propisima
Po zahtevima osiguranika, korisnika prava i drugih lica za veštačenje o medicinskim činjenicama od značaja za ostvarivanje prava po drugim propisima veštačenje se vrši u skladu sa ovim pravilnikom.
Podnosilac zahteva iz stava 1 ovog člana, snosi troškove veštačenja u visini utvrđenoj članom 21 stav 7 ovog pravilnika.
6. Veštačenje o postupku preispitivanja, po službenoj dužnosti, nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja
Nalaz, mišljenje i ocenu organa veštačenja, na osnovu kojih su do dana stupanja na snagu Zakona, priznata prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu invalidnosti, mogu se preispitati po službenoj dužnosti u roku od pet godina.
Preispitivanje nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 1 ovog člana vrši komisija od šest članova (lekara specijaliste) koje imenuje direktor Fonda.
Komisija odlučuje u sastavu od tri člana (neuropsihijatar, internista i ortoped ili hirurg).
Lekar veštak koji je dao nalaz, mišljenje i ocenu koji se preispituje ne može biti član komisije koja odlučuje o istom slučaju.
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Veštačenje o potrebi za pomoći i negom od strane drugog lica do donošenja odgovarajućih propisa vrši se na način utvrđen propisima koji su važili do dana početka primene ovog pravilnika.
Fond neće obrazovati organe veštačenja predviđene ovim pravilnikom ukoliko ugovorom poslove veštačenja poveri drugom fondu.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o obrazovanju, organizaciji i radu organa veštačenja ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 47/97, 2/99 i 68/2001).
Po dobijanju saglasnosti ministra nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministra nadležnog za poslove zdravlja ovaj pravilnik će se objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu danom objavljivanja, izuzev odredaba člana 21 ovog pravilnika koje se primenjuju počev od dana stupanja na snagu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja
("Sl. glasnik RS", br. 115/2003)
Član 4
Po dobijanju saglasnosti ministra nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministra nadležnog za poslove zdravlja ovaj pravilnik će se objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu danom objavljivanja.
Obrazac 1.
___________________________
(naziv zdravstvene ustanove)
u _________________________
Ordinirajući lekar ___________
Broj lekarskog dnevnika ______
33-Nalaz-46
PREDLOG ZA VEŠTAČENJE
sa izveštajem i mišljenjem o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti
1. LIČNI PODACI
Ime, očevo ime i prezime osiguranika ___________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Dan, mesec i godina rođenja _____________________ Broj lične karte ____________________
Mesto stalnog boravka i adresa ________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Bračno stanje _____________________________ broj dece ________
Naziv poslodavca kod kog radi i adresa __________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Zaposlen na radnom mestu ______________________________ radni staž ____________________
Broj zdravstvene legitimacije ____________________________________________.
|
Osiguranik fonda: |
- zaposlenih |
o |
|
- samostalnih delatnosti |
o |
|
|
- poljoprivrednika |
o |
2. ZDRAVSTVENA ANAMNEZA
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3. LEKARSKI NALAZ
Konstitucija i opšte stanje: ____________________________ visina _________ cm, težina ________ kg, puls: broj udara _______, kvalitet _________, ritam _________, krvni pritisak ______, mokraća: alb _________, saccharum _________, urobilionogen __________, specifična težina ___________, sediment ______________________________ Sc _________, Er. _________, Hgb ______________, Le ____________,
W.R. (obavezno) ___________________________________________________________________
Koža: ____________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Glava i vrat: _______________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Kičmeni stub: ______________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Grudni koš: _______________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Pluća (kod TBC pluća) (obavezno sputum na BK, SE i RTG): ________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Srce (kardiovaskularni aparat): ________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Abdomen (abodminalni organi): _______________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Urogenitalni organi: _________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Ekstremiteti: _______________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Neuropsihijatrijski nalaz: _____________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Stanje glavnih čula: _________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Detaljan nalaz glavnog oboljenja (povrede), nalazi i mišljenja (laboratorijski nalazi RTG, EKG i drugi nalazi):
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
4. BLIŽI PODACI O SPROVEDENOM LEČENJU I REZULTATIMA LEČENJA
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Lečio se ambulantno u vremenu ______________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Lečio se u bolnici (klinici) u vremenu od ______________ do ________________.
Bio na bolovanju od __________________ do ____________________.
|
5. ISCRPNA DIJAGNOZA |
Šifra: |
|
|
|
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
|
U ________________ |
__________________________ |
|
|
SAGLASNOST LEKARSKE |
Glavno oboljenje |
|
|
KOMISIJE |
|
|
|
___________________ |
- Neuropsihijatrijsko |
o |
|
- Interna medicina |
o |
|
|
Dana _______ godine |
- Ortopedsko-hirurško |
o |
Obrazac 1-b
___________________________
(naziv zdravstvene ustanove)
u _________________________
Lekarska komisija za davanje saglasnosti
na predlog za veštačenje
Datum: ______________
|
|
__________________________ |
|
|
__________________________ |
Obaveštenje
Za davanje saglasnosti na predlog za veštačenje neophodno je medicinsku dokumentaciju dopuniti sledećim:
1. _____________________________________________________________________________________
2. _____________________________________________________________________________________
3. _____________________________________________________________________________________
4. _____________________________________________________________________________________
5. _____________________________________________________________________________________
6. _____________________________________________________________________________________
Osiguranik može pokrenuti postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti kod nadležne organizacione jedinice Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika i bez saglasnosti lekarske komisije, s tim da snosi troškove postupka veštačenja u iznosu od ________ dinara (član 94 stav 4 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju "Službeni glasnik RS", broj 34/2003) i Pravilnik o obrazovanju, organizaciji i načinu rada organa veštačenja).
Predsednik
lekarske komisije
________________
Obrazac 2.
REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO
I INVALIDSKO OSIGURANJE
POLJOPRIVREDNIKA
NOVI BEOGRAD
Bulevar umetnosti br. 10
|
Prvostepeni organ veštačenja |
Zahtev za ocenu: |
|
Broj: |
- radne sposobnosti |
|
Datum: |
- telesnog oštećenja |
|
|
- pomoć i nege |
|
|
- ostale med. činjenica |
NALAZ, OCENA I MIŠLJENJE
________________
(Matični
broj građana)
1. LIČNI PODACI O OSIGURANIKU:
Prezime (ime oca) ime:
pol:
br. lič. karte:
datum rođenja:
školska sprema:
zanimanje:
penzijski staž:
poštanski broj:
adresa boravka:
2. SOCIJALNA, RADNA I ZDRAVSTVENA ANAMNEZA
3. FIZIKALNI NALAZ, LABORATORIJSKI I DRUGI NALAZI
4. ISCRPNA DIJAGNOZA (šifra po međun. klasifik. bolesti)
5. OCENA I MIŠLJENJE O RADNOJ SPOSOBNOSTI
6. UZROK INVALIDNOSTI - šifra po Listu U - In
7. OCENA POSTOJANJA TELESNOG OŠTEĆENJA
8. OCENA POTREBE ZA POMOĆ I NEGU
9. KONTROLNI PREGLED
10. OBRAZLOŽENJE ZA POSEBNA PITANJA U VEZI VEŠTAČENJA
LEKAR VEŠTAK
________________
Obrazac 3.
REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO
I INVALIDSKO OSIGURANJE
POLJOPRIVREDNIKA
NOVI BEOGRAD
Bulevar umetnosti br. 10
|
Prvostepeni organ veštačenja |
Zahtev za ocenu: |
|
Broj: |
- radne sposobnosti |
|
Datum: |
- telesnog oštećenja |
|
|
- pomoć i nege |
|
|
- ostale med. činjenica |
NALAZ, OCENA I MIŠLJENJE
________________
(Matični
broj građana)
1. LIČNI PODACI O OSIGURANIKU:
Prezime (ime oca) ime:
pol:
br. lič. karte:
datum rođenja:
školska sprema:
zanimanje:
penzijski staž:
poštanski broj:
adresa boravka:
2. BITNI NAVODI ŽALBE OSIGURANIKA I ANAMNEZA
3. FIZIKALNI NALAZ, LABORATORIJSKI I DRUGI NALAZI
4. ISCRPNA DIJAGNOZA (šifra po međun. klasifik. bolesti)
5. OCENA I MIŠLJENJE O PRAVILNOSTI NALAZA, OCENE I MIŠLJENJA PRVOSTEPENOG ORGANA VEŠTAČENJA
6. OCENA I MIŠLJENJE O SPORNIM PITANJIMA PO ŽALBI OSIGURANIKA I OBRAZLOŽENJE OCENE I MIŠLJENJA
LEKAR VEŠTAK
________________
UPUTSTVO
O MEDICINSKOJ DOKUMENTACIJI POTREBNOJ ZA VEŠTAČENJE
Član 1
Uputstvom o medicinskoj dokumentaciji potrebnoj za veštačenje određuje se obim i sadržina medicinske dokumentacije, koja je neophodna za veštačenje i koja se podnosi uz predlog za veštačenje.
Član 2
Medicinska dokumentacija iz člana 1 ovog uputstva mora biti u originalu, overena štambiljom i pečatom zdravstvene ustanove i pečatom i potpisom lekara, odnosno ovlašćenog lica, brojem lekarskog dnevnika ili drugim brojem iz zvanične evidencije zdravstvene ustanove.
Član 3
Medicinska dokumentacija koja je potrebna za verifikaciju dijagnoze glavne bolesti, neophodno je da sadrži podatke:
- o početku bolesti ili povrede, odnosno uzroku i okolnosti pod kojima je nastala bolest ili povreda;
- o toku lečenja (ambulantno ili stacionarno) osiguranika, sa naznakom dana od kojeg se lečio, pod kojim dijagnozama i sa kakvim uspehom kao i dužinu neprekidnog bolovanja;
- o toku medicinske rehabilitacije, sa naznakom ustanove u kojoj se osiguranik rehabilitovao, vremenskom razdoblju u kojem je obavljena rehabilitacija i uspehu rehabilitacije u periodu za poslednje tri godine;
- o sadašnjem zdravstvenom stanju, a posebno podatke;
- o vrsti anatomskog oštećenja;
- o funkcionalnom oštećenju,
- o prognozi bolesti.
Medicinska dokumentacija potrebna za verifikovanje drugih bolesti koje utiču na invalidnost treba samo da dokaže sadašnje, tj. stanje anatomskog i funkcionalnog oštećenja i ne sme biti starija od šest meseci.
Član 4
Podaci navedeni u članu 2 ovog uputstva utvrđuju se na osnovu:
- otpusne liste ili prepisa istorije bolesti zdravstvene ustanove u kojoj se osiguranik lečio i isti moraju sadržati podatke o svim nalazima i izvršenim pregledima,
- specijalističkih nalaza koji moraju biti ispisani pisaćom mašinom, na propisanim obrascima, a osim utvrđene dijagnoze moraju biti opisane i anatomske i funkcionalne promene utvrđene prilikom specijalističkog pregleda,
- dijagnostičkih testova (EKG, EMG, spirometrija, BM, scintrigrafija, nalazi endoskopije), rezultata svih drugih dijagnostičkih postupaka na osnovu kojih je verifikovana dijagnoza bolesti kao i laboratorijskih nalaza.
Član 5
Kod osiguranika kod kojih se kao uzrok invalidnosti ocenjuje profesionalno oboljenje prilaže se ekspertiza Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" ili Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika "Novi Sad" ili Instituta za zaštitu zdravlja iz Niša, iz koje treba da se vidi da li je profesionalno oboljenje utvrđeno u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti i po metodologiji za utvrđivanje profesionalnih oboljenja.
Kod osiguranika kod kojih se kao uzrok invalidnosti ocenjuje povreda, prilaže se i odgovarajuća dokumentacija o prirodi i lečenju te povrede.
Član 6
Obavezan minimum medicinske dokumentacije neophodan za verifikaciju dijagnoze, prema vrsti oboljenja:
1. Infektivne i parazitarne bolesti
Za verifikaciju dijagnoze infektivnih i parazitarnih bolesti, kod kliconoštva (crevne zarazne bolesti: salmoneloze, šigeloze, rezistentni stafilokok, streptokokne infekcije i druge), potrebna je sledeća medicinska dokumentacija:
1) otpusna lista ili prepis istorije bolesti odgovarajuće ustanove,
2) bakteriološki nalaz kojim se dokazuje postojanje uzročnika prilikom uzastopnih pregleda u dužem razdoblju,
3) mišljenje odgovarajuće zdravstvene ustanove o tome da se bolest ne može izlečiti.
2. Pozne posledice akutnog poliomielitisa
Dijagnoza poznih posledica akutnog poliomielitisa potvrđuje se iscrpnim podacima o dosadašnjem lečenju i o anatomskom i funkcionalnom oštećenju. Obavezni su elektromiografija oštećenih mišićnih grupa, testovi mišićne snage i goniometrija.
3. Tuberkuloza pluća
Dijagnoza plućne tuberkuloze potvrđuje se medicinskom dokumentacijom kojom se verifikuje sadašnje stanje i na osnovu koje se mora dati odgovor na pitanja:
a) da li je proces aktivan,
b) da li je proces stabilizovan,
v) da li je proces inaktivan.
To je sledeća medicinska dokumentacija:
1) nalaz nadležnog AT dispanzera sa podacima: od kada je počela bolest, da li je bio VK pozitivan u ispljuvku ili u ispljuvku želudačnog soka na početku lečenja, da li je lečen u stacionarnoj ustanovi ili pod kontrolom nadležnog ATD, ukupna količina primljenih ATL u toku lečenja, da li je lečen kontinuirano ili diskontinuirano, da li sada prima lekove i koje ili od kada ne prima lekove,
2) snimak pluća u PA položaju i tomografiji obolelog dela pluća na dubinama gde se najbolje vidi patološki proces. Poslednji snimci ne smeju biti stariji od mesec dana. Karton na uvid u ATD je obavezan,
3) navodi se da li je postignuta trajna konverzija sputuma - trajna stacionarnost,
4) navode se najmanje tri rezultata, s tim da poslednji ne sme biti stariji od mesec dana,
5) nalaz spirometrijskog ispitivanja, a ako se odražava teško oštećenje disajne funkcije (po stabilizovanju specifičnog procesa na plućima), potrebni su rezultati ispitivanja gasova u arterijskoj krvi u miru i pri opterećenju fizičkim radom,
6) nalaz kardiologa sa opisom EKG.
Za hirurške intervencije na plućima obezbeđuje se sledeća dokumentacija:
1) otpusna lista bolnice u kojoj je izvršena hirurška intervencija,
2) razultati spirometrijskih ispitivanja posle hirurške intervencije, a nakon stabilizacionog perioda. Ako se ustanovi težak poremećaj funkcije pluća, potrebni su rezultati analize gasova u arterijskoj krvi pri mirovanju i pri fizičkom opterećenju - radu,
3) nalaz kardiologa sa opisom EKG.
4. Tuberkuloza moždanica i centralnog nervnog sistema
Za verifikaciju dijagnoze, toka bolesti i toka lečenja tuberkuloze moždanice i centralnog nervnog sistema služi otpusna lista ili prepis istorije bolesti ustanove u kojoj se bolesnik lečio.
Dijagnoza mora biti potvrđena i standardnim laboratorijskim i bakteriološkim nalazima.
Za procenu sadašnjeg stanja i funkcionalnog oštećenja potrebni su nalazi odgovarajućih specijalista, na primer: neuropsihijatra, kliničkog psihologa, okuliste, otorinolaringologa i drugih.
5. Tuberkuloza creva, periotoneuma i mezanterijalnih žlezda
Tuberkuloza creva, periotoneuma i mezenterijalnih žlazda potvrđuje se medicinskom dokumentacijom koja sadrži:
1) otpusnu listu ili prepis istorije bolesti odgovarajućih zdravstvenih ustanova u kojima se bolesnik lečio,
2) medicinske dokaze o aktivnom ili inaktivnom stanju procesa tj. da li je stanje definitivno,
3) medicinske dokaze o veličini anatomsko-morfoloških i funkcionalnih oštećenja (o kasnim posledicama)
6. TBC kostiju i zglobova
Za verifikaciju dijagnoze TBC kostiju i zglobova potrebni su medicinski dokazi o etiologiji bolesti, o aktivnosti procesa i o završenom lečenju. Neophodni su standardni rendgenski snimci obolelih delova tela, eventualni histološko-patološki nalazi, laboratorijski nalazi i menzuracija obima pokreta u dva susedna zgloba.
7. Tuberkuloza genitourinarnog sistema
Za verifikaciju dijagnoze tuberkuloze genitourinarnog sistema potrebna je medicinska dokumentacija:
1) o uzročniku i aktivnosti procesa: sedimentacija, BK, mikroskopski pregled, kultivacija i biološki ogled,
2) o lokalizaciji i veličini oštećenja (pielografija i scintigrafija po potrebi),
3) o ispitivanju funkcija bubrega (obrada nefrologa i urologa),
4) ginekološki nalazi (u slučaju genitalne TBC).
8. Tuberkuloza drugih organa
Dokumentacija za verifikaciju dijagnoze tuberkuloze drugih organa obezbeđuje se u specijalizovanim ustanovama, kao i podaci o aktivnosti procesa, veličini anatomskog i funkcionalnog oštećenja i prognoza daljeg lečenja bolesti.
9. Endokrine bolesti, bolesti metabolizma, bolesti u vezi sa ishranom i diabetes mellitus
Za verifikaciju dijagnoze kod endokrinih bolesti, bolesti metabolizma i bolesti u vezi sa ishranom i diabetes mellitusa neophodni su:
1) endokrinološki laboratorijski minimum: sedimentacija, hemogram, nalazi u urinu, urea, kreatinin u krvi, glikemija, holesterol, gliceridi sa lipidogramom, elektroliti: Na, K, Ca, P i CL,
2) oftalmološki nalaz, zavisno od osnovnog oboljenja, vizus bazni sa korekcijama, fundus i, po potrebi, vidno polje,
3) neuropsihijatrijski nalaz: kranijalni i periferni nervi, eventualni neurološki ispadi i asimetrije, i po potrebi, nalaz kliničkog psihologa, EEG, EMG i dr.,
4) kod oboljenja hipofize: Rtg Sellae turcicae, CT, nalaz neurohirurga (pored nalaza oftalmologa i neurologa), GTT, alkalna rezerva, jedan od sledećih testova: Tornov, deksametazonski test, metapirinski test, Gurter-Roobinsonov test, Robbinson-Keplerov test i, zavisno od vrste osnovnog oboljenja, dopunsko ispitivanje funkcija štitaste žlezde, nadbubrega i polnih žlezda,
5) kod oboljenja štitaste žlezde: scintigrafija i fiksacija sa J 131, T3, T4, TSH, nalaz oftalmologa i neurologa i EKG nalaz,
6) kod oboljenja paratireoidnih žlezda: laboratorijski minimum, kalcijum u mokraći, klirene fosfor, Ca tolerans test, dijagnostički test sa kortizonom, klirens kreatinin, scintigrafija štitaste žlezde sa J 131 i paratiroidnih žlezda, kisela i alkalna fosfataza, RTG nalazi bubrega, Lamine dure (vilice i zuba) i drugih kostiju, kompletan neurološki nalaz i EKG,
7) kod oboljenja nadbubrežnih žlezda: endokrinološki laboratorijski minimum, glikozurija, GTT, insulin TT, keto i kortikosteroidi, Thornov test, metapirinski test, deksametazonski test, RTG nadbubrega, CT bubrega i ulatrazvuk,
8) kod oboljenja polnih žlezda: nalaz urologa, ginekologa, androloga i neuropsihijatra,
9) kod diabetes mellitusa: obavezan laboratorijski minimum, glikemija sa glikozurijom za poslednja tri meseca (potvrda ili legitimacija iz savetovališta za dijabetičare), a kod lakših slučajeva i GTT, zatim nalaz TT i ITV, nalaz oftalmologa i neuropsihijatra, EKG i RTG pluća, a kod komplikacija na bubrezima i jetri i funkcionalna ispitivanja ovih organa, ako pored osnovnih endrokrinoloških postoje i druga oboljenja i komplikacije, prilažu se odgovarajući nalazi,
10) kod svih endrokrinoloških oboljenja: otpusne liste iz bolnice specijalističke, internističke i endokrinološke i drugi izveštaji o lečenju sa poslednjim nalazima i mišljenjima testiranja.
10. Avitaminoze i druga deficitarna stanja prehrane i nutritivni marazam
Medicinska dokumentacija za avitaminoze i druga deficitarna stanja prehrane i nutritivni merazam treba da sadrži nalaze kojima se verifikuje dijagnoza, uzrok, anatomsko i funkcionalno oštećenje i prognoza bolesti.
11. Bolesti krvi i krvotvornih organa
Za verifikaciju dijagnoze bolesti krvi i krvotvornih organa potrebni su: laboratorijski nalazi kojima se dokazuje postojanje bolesti, a u težim slučajevima i obrada bolesnika na hematološkim odeljenjima ili klinikama, s dokumentacijom o toku bolesti i rezultatima lečenja i nalazima i mišljenjima hematologa ili interniste.
12. Duševna oboljenja
Medicinska dokumentacija potrebna za verifikaciju dijagnoza kod duševnih oboljenja je sledeća:
1) kod svih duševnih stanja i oboljenja neophodni su nalazi neuropsihijatra koji treba da sadrže:
- anamnezu,
- neurološki status u karakterističnim crtama,
- psihijatrijski status,
- nalaz kliničkog psihologa,
- dijagnozu sa šifrom prema međunarodnoj klasifikaciji,
- mišljenje o potrebi daljeg lečenja, eventualno kliničko ispitivanje, prognozu o radnoj sposobnosti,
2) kod psihoze i organskih psihotičnih stanja privremenog ili trajnog karaktera obavezno je prethodno kliničko ispitivanje (hospitalizacija), a rezultati ispitivanja treba da budu sažeti u vidu izvoda koji treba da sadrži: sve osnovne elemente za ova oboljenja, vrstu oboljenja ili poremećaja po mogućstvu psihološko testiranje,
3) kod svih duševnih poremećaja kod kojih se može očekivati intelektualno propadanje, odnosno deterioracija obavezan je psihogram i I.Q. (koeficijent inteligencije),
4) kod teških neuroza i nastranosti potrebno je i timsko mišljenje odgovarajuće ustanove,
5) kod posledica alkoholizma kod bolnički lečenih slučajeva potrebno je obezbediti otpusnu listu sa svim nalazima, kao i dokaze o obimu i vrsti trajnih posledica na organsku strukturu i neuropsihičku sferu,
6) ukoliko ne postoji hospitalizacija potrebno je minimum dve godine ambulntno praćenje lekara specijaliste.
13. Bolesti nervnog sistema
Za verifikaciju dijagnoze kod zapaljenskih oboljenja centralnog nervnog sistema i hereditarnih i stečenih bolesti ovog sistema neophodni su nalazi neuropsihijatra, koji treba da sadrže:
1) kratku anamnezu, neurološki status u karakterističnim crtama, psihijatrijski status, dijagnozu, mišljenje o potrebi daljeg lečenja, eventualno kliničko ispitivanje, prognozu, potrebu eventualne profesionalne rehabilitacije i slično,
2) kod sistemskih zapaljivih i vaskularnih oboljenja, CNS, kao i kod sistemskih neuromuskularnih oboljenja neophodno je prethodno kliničko ispitivanje i iscrpan izveštaj odgovarajuće ustanove o nađenom stanju,
3) kod oboljenja perifernog nervnog sistema i mišića, pored nalaza neuropsihijatra - prema uputstvu iz prethodnog poglavlja, obavezno je pribaviti i elektomiografski nalaz,
4) kod traumatskih oštećenja (kranio-cerebralnih povreda) neophodno je prezentiranje relevantnih podataka o vremenu, mestu, načinu i nalazu ukazane prve pomoći i rezultatima kliničkog ispitivanja posledica trauma i preostalih psihofizičkih sposobnosti (iscrpan neuropsihijatrijski status, psihogram, elektroencefalogram, CT i otpusna lista o lečenju),
5) kod epileptične bolesti i srodnih sindroma obavezni su bolnička verifikacija, heteroanamneza za relevantne okolnosti (pribaviti i podatke o učestalosti napada) i iscrpna anamneza, elektroencefalografski nalaz, CT i prethodno bolničko ispitivanje a u grupi bolesti mišljenje psihijatra mora biti precizniji na okolnosti da li postoje psihički poremećaji, a ako postoje, da li su u vezi sa osnovnim oboljenjima, uz odgovarajuću argumentaciju.
14. Bolesti uva i procesi u mastoideusu
Za verifikaciju dijagnoze kod bolesti uva i mastoideusa, kao i kod ostalih otorinolaringoloških oboljenja neophodna je medicinska dokumentacija sa nalazima specijaliste otorinolaringologa, koja treba da sadrži:
1) kratku anamnezu i kratak otorinolaringološki nalaz lokalnog statusa,
2) dijagnozu, koja mora biti tako postavljena da se iz nje može sagledati i etiologija oboljenja, odnosno oštećenja sluha ili vestibularnog organa, a ako je etiologija nepoznata, treba je naznačiti, kao i ako utvrđeno oboljenje i stanje može biti posledica različitih etioloških faktora,
3) dokaze audiometrije i audiogram rađen neposredno pre izlaska na invalidsku komisiju i procenu stepena oštećenja sluha u procentima prema tablicama Sabine-Fowler kod svih oboljenja koja dovode u pitanje sluh,
4) rezultate ispitivanja funkcije vestibularisa (kalorični test), a ako je kontraindikovan, potrebni su drugi odgovarajući testovi (elektronistagmografija i slično) i nalazi neurologa kod oštećenja funkcije vestibularnog organa,
5) mišljenje o radnoj sposobnosti, odnosno o podobnosti za rad na radnim mestima za rad koja su predviđeni posebni zdravstveni uslovi kod svih slučajeva oboljenja uva.
15. Oboljenja oka i adneksa oka
Medicinska dokumentacija kojom se verifikuje dijagnoza i oštećenje funkcije vida jeste: istorija bolesti (anamneza), otpusna lista odeljenja za očne bolesti, bolnice i drugih sličnih ustanova i specijalistički nalaz okuliste sa podacima o funkciji vida. Ispituju se integralne funkcije vida, i to:
1) oštrina vida - navesti naturalnu oštrinu i oštrinu sa korekcijom i korekciju obavezno upisati u dioptrijuma (ako su osobe mlađe od 40 godina, neophodna je skiackopija u jomatropinskoj medrijazi),
2) vidno polje na perimetru - naznačiti veličine značke i veličine osvetljenosti značke i obavezno priložiti nalaze vidnog polja,
3) prednji i zadnji segment oka na biomikroskopu sa opisom nađenih promena (ako se nađu zamućenja optičkih medija, navesti lokalizaciju centralno i paracentralno),
4) očno dno sa opisom papile vidnog živca, makularne regije, krvnih sudova retine i horoideje, kao i ostale promene terine; lokalizacija i nađene promene, kao što su: hemoragije, eksudacije, ablacije i zapaljive i degenerativne promene treba detaljno opisati, a i njihovu lokalizaciju,
5) intraokularni pritisak - navesti sa kojim aparatom (Schiotzu, aplanacioni tenometar),
6) stanje motiliteta, naročito ako se osiguranik žali na pojavu dvoslike (Lancasterov test, Hes i dr.) i nalaz neurologa,
7) stanje binokularnog vida (postoji, ne postoji I, II, III stepen i navesti metodu ispitivanja).
Ispitivanje prostornog vida, stereo-vida, adaptacije i viđenja boja tražiti za određena zanimanja (radnici koji rade na visinama, kranisti, zidari i elektromonteri), za koje je neophodno tražiti stanje dubinskog stereovida, a za vozače profesionalne (železničare, pilote i mornare), pored dubinskog stereovida, neophodan je nalaz o stanju adaptacije i nalaz testova za razlikovanje boja,
8) kolorfunkcije (po Ischiharu).
16. Hipertenzije
Za verifikaciju dijagnoze kod hipertenzija potrebni su internistički izveštaj ili otpusna lista bolnice sa jasno upisanim stadijumom hipertenzione bolesti, i to:
1) EKG, EHO srca, test opterećenja, pregled očnog dna, biohemijske analize - faktori rizika.
U slučaju komplikacija na bubrezima, potrebni su i testovi ispitivanja bubrežne funkcije (kreatinin klirens, urinokultura, eventualna intravenska pielografija). U slučaju postojanja komplikacija na centralnom nervnom sistemu, neophodan je nalaz neurologa,
2) kod sekundarne areterijske hipertenzije neophodna je otpusna lista o bolničkom ispitivanju i lečenju, vrsti hipertenzije, odnosno osnovnom oboljenju, uz laboratorijske, rendgenološke i druge pomoćne dijagnostičke metode ispitivanja.
17. Ishemične bolesti srca
Za verifikaciju dijagnoze ishemičkih bolesti srca potreban je specijalistički izveštaj ili otpusna lista, u kojima je jasno rečeno o kom se obliku koronarne bolesti radi, i to:
1) za infarkt miokarda: otpusna lista o akutnoj fazi bolesti i lečenju, kardiološki izveštaj o sadašnjem stanju kardiovaskularnog sistema i podaci o sprovedenoj medicinskoj terapiji, kao i izveštaj o tome da li je stanje stabilno ili postoji evolucija bolesti.
EKG nalaz, teleradiografija srca i laboratorijske analize sedimentacija, transaminaza, glikemija i lipidogram - ne smeju biti stariji od šest meseci, kao i podaci o sprovedenoj rehabilitaciji,
2) za anginu pektoris obavezni su: ergometrija, kardiološki nalazi sa podacima o vremenu nastanka bolesti, toku i uspehu lečenja i vrsti terapije, izveštaj o sadašnjem stanju, da li je bolest u evoluciji ili je stabilizovana, kao i izveštaj da li je sprovedena potpuna medicinska rehabilitacija.
18. Drugi oblici oboljenja srca
Za verifikaciju dijagnoze kod hroničnih miokardita potrebno je u medicinskoj dokumentaciji obezbediti:
1) otpusnu listu sa opisom akutne faze bolesti i noviji specijalistički izveštaj sa sedimentacijom, fibrihogenom, EKG nalazom i teleradiografijom srca, a ako nema medicinskih podataka o akutnoj fazi bolesti, ni pozitivne anamneze - više specijalističkih izveštaja sa podacima koji opravdavaju glavnu dijagnozu hroničnog miokardita (prisustvo valvularne srčane mane, perikardita) ili otpusnu listu kardiološkog odeljenja sa podacima o kliničkom ispitivanju u lečenju (eho srca sa ejekcionom frakcijom - EF),
2) kod hroničnog plućnog srca: otpusnu listu ili specijalistički izveštaj sa obaveznim podacima o bolesti koja je dovela do oštećenja plućne funkcije, PO - grafiju pluća, spirometriju, po potrebi, oksimetriju u miru u toku opterećenja i EKG nalaz. Za dijagnozu hroničnog plućnog srca moraju se u potpunosti poštovati elektrokardiografski i klinički kriterijumi koje je dao Komitet stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije i koji se primenjuju od 1968. godine,
3) kod primarne kordiomiopatije: specijalistički izveštaj, sa opisom fizikalnog nalaza srca, nastanka i evolucije bolesti, EKG nalaz, teleradiografiju srca, rezultate detaljnog ispitivanja - ehokardigrafija, vektorkardiografija i ergometrijski test, a po potrebi, treba obaviti kliničko ispitivanje u toku koga treba isključiti koronarnu bolest, hipertenzivno oboljenje srca, srčane mane i drugo,
4) kod urođene srčane mane: specijalističke nalaze ili otpusne liste sa rezultatima ispitivanja - ekokardiografija, sadašnje stanje hemodinamskog ispitivanja kardiovaskularnog sistema i podatke o potrebi hirurške korekcije i rezultatima postoperativnog stanja, ako je rađena hirurška intervencija.
19. Oboljenja gornjih disajnih puteva
Za verifikaciju dijagnoze oboljenja gornjih disajnih puteva potrebna je odgovarajuća medicinska dokumentacija.
Pored obavezne dokumentacije kojom se identifikuju vrsta i obim anatomskih i funkcionalnih oštećenja, obavezni su i specijalistički nalazi ORL.
20. Nespecifična plućna oboljenja
Za verifikaciju dijagnoze nespecifičnih plućnih oboljenja, potrebna je medicinska dokumentacija, i to:
1) snimak pluća u PA položaju i profilni snimci,
2) nalaz spirometrijskog ispitivanja sa eventualnom primenom bronhodilatatora i nekoliko spirograma da bi se stekao utisak o reverzibilnosti poremećaja plućne funkcije,
3) određivanje rezidualnog volumena uobičajenim metodama,
4) rezultati ispitivanja gasova u arterijskoj krvi u miru i pri opterećenju fizičkim radom, ako se ustanovi teško oštećenje plućne funkcije koje traje jednu do dve godine,
5) kožne probe na standardne inhalacione alergene i alergene sa radnog mesta,
6) podaci o sprovedenim postupcima rehabilitacije respiratorne bolesti,
7) nalaz kardiologa sa opisom EKG.
21. Bolesti digestivnog sistema, jednjaka i duodenuma i druge bolesti creva i peritoneuma
Klinička dijagnoza bolesti digestivnog sistema, jednjaka, želuca i duodenuma i druge bolesti creva i peritoneuma dokazuje se medicinskom dokumentacijom o početku bolesti, toku bolesti, načinu lečenja, rezultatu lečenja, aktivnosti procesa, stabilizaciji procesa i prognozi. Da bi se dokazalo sadašnje stanje, obavezni su: rendgenski snimak, prema potrebi (zavisno od oboljenja), gastroskopija, aspiraciona biopsija želuca, duodenuma i creva, pasaža creva, irigoskopija i ezofagoskopija, i to:
1) za bolesti jetre, žučne kese i pankreasa dijagnoza se dokazuje medicinskom dokumentacijom o početku bolesti, toku bolesti, rezultatu lečenja, rezultatu medicinske rehabilitacije i prognozi. Radi prikaza sadašnjeg stanja, potreban je klinički nalaz ispitivanja funkcije jetre, i to: hepatogram i transaminaze,
2) za insuficijenciju jetre potrebni su: eho, klinički pregled i laboratorijske analize,
3) za bolesti žučne kese ili pankreasa potrebni su: eho i laboratorijske analize.
22. Bolesti urinarnog sistema, nefritisi i nefroze i druge urinarne bolesti
Bolesti urinarnog sistema, nefritisi i nefroze i druge urinarne bolesti dokazuju se medicinskom dokumentacijom o početku bolesti, uzroku bolesti, toku bolesti, uspehu lečenja i prognozi. Dokumentacija o sadašnjem anatomsko-funkcionalnom oštećenju treba da sadrži:
- hemogram: hematokrit, urea, natrijum, kalcij, holesterol, ukupne belančevine, elektroforeza i lipidi,
- nalaz urina: albumen (kvalitativno i kvantitativno), sediment, šećer, koncentracija i reakcija urina,
- urinokultura,
- I.V. pyelogram (infuzioni i pyelogram, sasvim izuzetno, retro-pneumoperitoneum).
U određenim slučajevima potreban je rezultat ultrazvuka i radiorenograma, scintigram bubrega, kao i arteriografija kod promene veličine, oblika i položaja bubrega.
Od specijalističkih nalaza potreban je nalaz okuliste, a u slučaju povišenog krvnog pritiska i nalaz kardiologa.
23. Bolesti kože i potkožnog tkiva
Za verifikanje dijagnoze bolesti kože i potkožnog tkiva potrebna je medicinska dokumentacija o početku bolesti, uzroku bolesti, toku bolesti, rezultatima lečenja i prognozi. Treba ispitati da li je bolest nastala u vezi sa radom na radnom mestu osiguranika.
24. Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva obuhvataju: reumatoidni artritis i druge inflamatorne poliartropatije, osteoartroze i srodna oboljenja, druge neoznačene artropatije, artropatije udružene sa infekcijama, ankilozirajući spondilitis i druge spondilopatije.
Za navedena oboljenja neophodna je klasična dijagnostička dokumentacija o dijagnozi, terapeutskim postupcima i toku lečenja sa funkcionalnim statusom po lečenju. Za ankilozni spondilitis neophodni su: stanje motiliteta kičmenog stuba, rendgen-snimci, reum-faktori i eventualno CT.
25. Druge bolesti mišićno-koštanog sistema
Bolesti mišićno-koštanog sistema obuhvataju: osteomielitis, periostitis, druge infekcije koje zahvataju kost, deformirajući ostitis i osteopatiju udruženu sa drugim oboljenjima, osteohondropatiju i slična oboljenja. Neophodni su standardni dijagnostički nalazi i funkcionalni nalazi ako postoji bitno oštećenje funkcije.
26. Kongenitalne anomalije - deformiteti
Za sve kongenitalne anomalije - deformitete neophodna je standardna dijagnostička dokumentacija, uključujući obavezno elektro-dijagnostiku sa skolioze i spondilolistezu, kao i za Klipel-Feilov sindrom, i izveštaj o stanju motiliteta i mišićnog sistema kičmenog stuba. Za skoliozu je obavezno pribaviti rendgenski snimak, a za skoliozu sa merama stepena krivine - rendgenski snimak grudnog koša i pluća, nalaz spirometrije, gasni nalaz i standardni EKG nalaz.
Posebna napomena: za uvid obezbediti zdravstveni karton i lekarsko uverenje za zasnivanje radnog odnosa.
27. Nesrećni slučajevi, trovanja, nasilja i prelomi
Za verifikovanje dijagnoze nesrećnih slučajeva, trovanja, nasilja i preloma potrebna je dokumentacija o nastanku povrede, uzroku, toku lečenja, toku medicinske rehabilitacije i prognozi.
Potrebno je prikazati sadašnje stanje, tj. anatomsko i funkcionalno oštećenje, kao i mišljenje o prognozi.
Prema karakteru ozlede, potreban je jedan ili više specijalističkih nalaza, hirurga, ortopeda, rendgenologa (sa rendgen-snimcima), fizijatra, neuropsihijatra, psihologa, okuliste i oftalmologa.
28. Maligna oboljenja (neoplazme)
Za verifikaciju dijagnoze malignih oboljenja (neoplazme) neophodni su izveštaji o dijagnostičkim metodama i postupcima, histološko-patološki nalazi, standardni rendgenski snimci, scintigrafije, angigrafije i druge analize obavljene radi dijagnostike i lečenja i izveštaji o obavljenom lečenju.
29. Povreda tela
Za prelome kostiju lobanje potrebna je medicinska dokumentacija, i to za:
- prelom svoda lobanje - klasični snimci,
- prelom baze lobanje - klasični snimci i snimak piramide po Šileru i Stenversu,
- prelom kostiju lica - klasični snimci.
30. Degenerativne bolesti kičmenog stuba
Za verifikaciju degenerativnih bolesti kičmenog stuba, kao što su: unkartroze, spondiloze i srodna oboljenja spondiloartroze, diskartroze i degenerativna oboljenja intervertebralnog diskusa, potrebni su standardni rendgenski snimci i dopunski rendgenski snimci u funkcionalnom položaju kičmenog stuba, osnovne laboratorijske analize, izveštaj o stanju motiliteta i mišićnog sistema kičmenog stuba, kao i izveštaj o bitnim posledicama, ako su preostale.
1) Za oboljenja intervertebralnog diskusa neophodno je obezbediti: izveštaj o dosadašnjim dijagnostičkim postupcima i obavezno izveštaj EMG, nalaz ginekologa (žene) i urologa (muškarac). Obavezni su elektro-miografski status nishodno od lokalizacije diskalnog oboljenja za tangirane mišićne grupe, testovi mišićne snage, izveštaj o obavljenom konzervativnom i operativnom lečenju sa navođenjem bitnih posledica koje su preostale i izveštaj neurologa o stanju sfinktera bešike i debelog creva.
2) U medicinskoj dokumentaciji za amputaciju treba obezbediti: poslednji rendgenski snimak patrljka, izveštaj o izvršenom protetisanju tipa protetskog pomagala i završnoj obuci za upotrebu pomagala i mišljenje ustanove koja je izvršila protetisanje o pogodnosti pomagala.
3) U medicinskoj dokumentaciji za pseuodoartrozu treba obezbediti standardne snimke.
31. Oboljenja perifernog vaskularnog sistema
Za verifikaciju dijagnoze oboljenja perifernog vaskularnog sistema, obavezna je medicinska dokumentacija, i to: ultrazvuk i nalaz vaskularnog hirurga.
32. Profesionalne bolesti
Za profesionalne bolesti potrebna je ekspertiza jedne od nadležnih zdravstvenih ustanova iz člana 5 ovog uputstva.