UKAZO RATIFIKACIJI OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU FRANCUSKE I JUGOSLAVIJE, ZAKLJUČENE I POTPISANE 5. JANUARA 1950. GODINE U PARIZU("Sl. vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ", br. 4/51) |
Ratifikuje se Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između Francuske i Jugoslavije, zaključena i potpisana 5. januara 1950. godine u Parizu, a koja u originalu, odnosno u prevodu na srpsko-hrvatski jezik glasi:
Pretsednik Francuske Republike, i Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije,
ispunjeni željom da obezbede uživanje zakonodavstava o socijalnom osiguranju koja su na snazi u obema ugovornim državama, licima na koja se ova zakonodavstva primenjuju ili su bila primenjivana, odlučili su da zaključe konvenciju i u tu svrhu naimenovali su svoje punomoćnike, i to:
Pretsednik Francuske Republike:
G. Pierre SEGELLE-a, Ministar rada i socijalnog staranja
G. Philippe PERIER-a, Opunomoćenog Ministra, Načelnika Administrativnih i Socijalnih Konvencija u Ministarstvu inostranih poslova.
Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije:
G. Marka RISTIĆ-a, Ambasadora Jugoslavije
G. Slavka MAĐER-a, Načelnika Ministarstva rada koji su se, posle izmenjenih punomoćstava, priznatih da su u dobroj i propisnoj formi, sporazumeli o sledećim odredbama:
Deo I
OPŠTA NAČELA
Paragraf 1
Za jugoslovenske ili francuske radnike i lica koja su s njima izjednačena po propisima o socijalnom osiguranju nabrojanim u članu 2 ove konvencije, obavezni su odnosni propisi koji se primenjuju u Francuskoj ili Jugoslaviji, po kojim propisima uživaju prava oni, kao i lica koja od njih izvode svoja prava, pod istim uslovima kao i državljani svake od tih zemalja.
Kao "radnici i lica koja su s njima izjednačena", na koja se odnosi ova konvencija, podrazumevaju se, u smislu jugoslovenskog zakonodavstva, lica u radnom odnosu i lica koja su s njima izjednačena u pogledu socijalnog osiguranja.
Paragraf 2
Za jugoslovenske ili francuske državljane, osim onih na koje se odnosi paragraf 1 ovog člana, obavezani su odnosni propisi o porodičnim pomoćima nabrojani u članu 2, koji se primenjuju u Francuskoj ili Jugoslaviji i uživaju pravo po tim propisima pod istim uslovima kao i državljani svake od tih zemalja.
Paragraf 3
Jugoslovenski ili francuski državljani nastanjeni u Francuskoj ili u Jugoslaviji mogu koristiti dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljno produženje osiguranja po propisima nabrojanim u članu 2, pod istim uslovima kao i državljani zemlje u kojoj su nastanjeni, uzimajući u obzir, prema potrebi, vreme osiguranja u Jugoslaviji i u Francuskoj.
Paragraf 1
Zakonodavstva o socijalnom osiguranju na koje se primenjuje ova konvencija jesu:
1) u Francuskoj:
a) opšte zakonodavstvo koje ustanovljuje organizaciju socijalnog osiguranja;
b) opšte zakonodavstvo kojim se uređuje socijalno osiguranje koje se primenjuje na osiguranike nepoljoprivrednih zanimanja i koje obuhvata osiguranje rizika bolesti, invaliditeta, starosti, smrti i pokriće troškova materinstva, izuzev zakona od 23. septembra 1948. godine br. 48-1473 kojim se proširuju na studente izvesne odredbe Naredbe od 19. oktobra 1945. o uređenju socijalnog osiguranja koje se primenjuje na osiguranike nepoljoprivrednih zanimanja;
c) zakonodavstvo koje se primenjuje na radnike i sa njima izjednačena lica poljoprivrednih zanimanja, a koje obuhvata iste rizike i troškove;
d) zakonodavstvo o porodičnim pomoćima;
e) zakonodavstvo o sprečavanju i obeštećenju nesrećnih slučajeva na poslu i profesionalnih obolenja;
f) posebna socijalna osiguranja, ukoliko se odnose na rizike i davanja pokrivena zakonodavstvima nabrojanim u prethodnim stavovima, a naročito uređenje koje se odnosi na socijalno osiguranje u rudnicima.
2) u Jugoslaviji:
a) zakon o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika, sa odredbama za njegovo sprovođenje,
b) zakon o uređenju i postupku sudova socijalnog osiguranja.
Paragraf 2
Ova konvencija jednako će se primenjivati i na sva zakonodavna i normativna akta koja su izmenila ili dopunila, ili koja će izmeniti ili dopuniti zakonodavstva nabrojana u paragrafu 1 ovoga člana.
Međutim, ona će se primeniti:
a) na zakonodavna ili normativna akta koja bi obuhvatila neku novu granu socijalnog osiguranja - samo ako o tome bude usledio sporazum između zemalja ugovornica,
b) na zakonodavna i druga normativna akta kojima će se postojeća uređenja socijalnog osiguranja proširiti na nove kategorije korisnika - samo ako u tom pogledu Vlada zainteresovane zemlje ne saopšti Vladi druge zemlje svoje protivljenje u roku od tri meseca od dana službenog objavljivanja odnosnih akata.
Paragraf 1
Radnici i lica s njima izjednačena, po zakonodavstvima koja se primenjuju u svakoj od zemalja ugovornica, uposleni u jednoj od tih zemalja, podvrgnuti su zakonodavstvima koja su na snazi u mestu njihovog uposlenja.
Paragraf 2
Od načela postavljenog u paragrafu 1 ovoga člana, postoje sledeći izuzeci:
a) radnici i lica s njima izjednačena koji su u drugoj zemlji, van one u kojoj redovno prebivaju, uposleni od preduzeća koje ima svoje sedište u zemlji njihovog redovnog prebivališta i kome oni redovno pripadaju, ostaju podvrgnuti zakonodavstvima koja su na snazi u zemlji njihovog redovnog rada, ukoliko se njihovo zaposlenje na području druge zemlje ne produži preko šest meseci; u slučaju kad ovo uposlenje, produžujući se zbog nepredviđenih okolnosti preko prvobitno predviđenog trajanja, prekorači šest meseci, primena zakonodavstva koje je na snazi u zemlji u kojoj je mesto njihovog redovnog rada, moćiće se izuzetno zadržati uz saglasnost Vlade one zemlje u kojoj se nalazi mesto prigodnog rada;
b) radnici i lica s njima izjednačena javnih ili privatnih saobraćajnih preduzeća jedne od zemalja ugovornica, uposleni u drugoj zemlji bilo prolazno, bilo kao ambulantno osoblje, podvrgnuti su isključivo odredbama koje su na snazi u zemlji u kojoj preduzeće ima svoje sedište;
c) radnici i lica s njima izjednačena zvaničnih administrativnih ustanova, koji su upućeni iz jedne zemlje ugovornice u drugu, podvrgnuti su odredbama koje su na snazi u zemlji iz koje su upućeni;
d) diplomatski i konzularni pretstavnici od karijere, podrazumevajući tu i službenike koji pripadaju kadru kancelariskog osoblja nisu podvrgnuti odredbama koje su na snazi u zemlji u kojoj prebivaju.
Paragraf 3
Jugoslovenski i francuski državljani, osim radnika i lica s njima izjednačenih, podvrgnuti su zakonodavstvu o porodičnim pomoćima koje je na snazi u mestu njihove glavne stručne delatnosti. Ako ne obavljaju nikakvu stručnu delatnost, podvrgnuti su zakonodavstvu o porodičnim pomoćima koje je na snazi u mestu njihovog redovnog prebivanja.
Paragraf 4
Vrhovni upravni organi Država ugovornica moćiće predvideti zajedničkim sporazumom izuzetke od pravila izraženih u paragrafu 1 i 3 ovoga člana. Oni će isto tako moći utanačiti da se izuzeci, predviđeni u paragrafu 2, ne primenjuju u izvesnim posebnim slučajevima.
Ne dirajući u izuzetke predviđene u stavovima c) i d) paragrafa 2 člana 3, odredbe paragrafa 1 pomenutog člana 3 primenjuju se na radnike i lica s njima izjednačena, koji su uposleni kod jugoslovenskih ili francuskih diplomatskih ili konzularnih pretstavništava ili u ličnoj službi kod službenika tih pretstavništava.
Radnici i lica s njima izjednačena koja su državljani one zemlje o čijem se diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu radi, a koji nisu stalno nastanjeni u zemlji u kojoj su uposleni, ostaju podvrgnuti primeni zakonodavstva zemlje njihovog porekla. Ipak, oni mogu, sa pristankom vrhovnog upravnog organa zemlje o čijem se diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu radi, optirati za primenu odredaba paragrafa 1 člana 3.
Deo II
POSEBNE ODREDBE
Glava I
OSIGURANJE ZA SLUČAJ BOLESTI, MATERINSTVA I SMRTI
Radnici i lica s njima izjednačena koji pređu iz Francuske u Jugoslaviju ili obratno, kao i lica koja izvode od njih svoja prava i žive s njima u zajedničkom domaćinstvu u zemlji u kojoj je mesto njihovog novog uposlenja, imaju pravo na davanje iz osiguranja za slučaj bolesti koje postoji u toj zemlji, ukoliko:
1) u toj zemlji obavljaju rad u radnom odnosu ili sa njim izjednačen rad;
2) obolenje nastupi posle dolaska na područje te zemlje, osim ako zakonodavstvo koje se na njih primenjuje u mestu njihovog novog uposlenja predviđa povoljnije uslove za ostvarenje prava;
3) ispunjavaju uslove koji se traže za uživanje tih davanja sa stanovišta zakonodavstva zemlje njihovog novog mesta uposlenja, ili dokažu da su ispunili uslove koje traži zakonodavstvo one zemlje koju su napustili, uzimajući u obzir vreme osiguranja navršeno u obema ovim zemljama.
Radnici i lica s njima izjednačena koja pređu iz Francuske u Jugoslaviju ili obratno, kao i lica koja izvode od njih svoja prava i žive s njima u zajedničkom domaćinstvu u zemlji u kojoj je mesto njihovog novog uposlenja, imaju pravo na davanja iz osiguranja za slučaj materinstva koja postoje u toj zemlji, ukoliko:
1) u toj zemlji obavljaju rad u radnom odnosu ili sa njim izjednačen rad;
2) ispunjavaju uslove koji se traže za uživanje tih davanja sa stanovišta zakonodavstva zemlje njihovog novog mesta uposlenja, ili su dokazali da su ispunili uslove koje traži zakonodavstvo one zemlje koju su napustili, uzimajući u obzir vreme osiguranja navršeno u zemlji koju napuštaju i vreme posle stupanja u članstvo osiguranja u zemlji njihovog novog mesta uposlenja.
Ipak, davanja iz osiguranja za slučaj materinstva ima da snosi onaj nosilac osiguranja kome je osiguranik pripadao u onom vremenu koje se pretpostavlja kao vreme začeća deteta. Taj poslednji nosilac osiguranja naknadiće nosiocu osiguranja zemlje novog mesta uposlenja iznos učinjenih izdataka.
Radnici i lica s njima izjednačena koji pređu iz jedne zemlje u drugu, stiču pravo na pomoći za slučaj smrti predviđene francuskim zakonodavstvom, ili na pogrebne pomoći predviđene jugoslovenskim zakonodavstvom, shodno zakonodavstvu zemlje njihovog novog mesta zaposlenja, ukoliko:
1) u toj zemlji obavljaju rad u radnom odnosu ili sa njim izjednačen rad;
2) ispunjavaju uslove koji se traže za uživanje tih davanja sa stanovišta zakonodavstva zemlje njihovog novog mesta zaposlenja, ili dokažu da su ispunili uslove koje traži zakonodavstvo one zemlje koju su napustili, uzimajući u obzir vreme osiguranja navršeno u zemlji koju napuštaju i vreme posle stupanja u članstvo osiguranja u zemlji njihovog novog mesta zaposlenja.
Lica koja su ostvarila pravo na penziju, shodno odredbama ove konvencije, sabiranjem vremena osiguranja, imaju pravo na davanja u naturi iz osiguranja za slučaj bolesti, ako ispunjavaju uslove predviđene zakonodavstvom zemlje njihovog prebivališta; troškovi ovih davanja padaju na teret socijalnog osiguranja zemlje njihovog prebivališta.
Glava II
OSIGURANJE ZA SLUČAJ IZNEMOGLOSTI
Paragraf 1
Jugoslovenskim ili francuskim radnicima i licima koja su s njima izjednačena, koji su uzastopno ili alternativno u obema zemljama ugovornicama bili začlanjeni kod jednog ili kod više nosilaca socijalnog osiguranja, sabiraju se kod tih nosilaca navršeni periodi osiguranja i drugi periodi koji sa stanovišta odnosnih nosilaca socijalnog osiguranja važe kao periodi osiguranja, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju, i to kako u cilju određivanja prava na novčana davanja ili na davanja u naturi, tako i u cilju održanja ili uspostavljanja tih prava.
Paragraf 2
Davanja u novcu iz osiguranja za slučaj iznemoglosti ostvaruju se saglasno odredbama zakonodavstva koje se imalo primeniti na zainteresovano lice u vreme prve lekarske konstatacije postojanja obolenja ili nesreće, a padaju na teret nosioca osiguranja nadležnog u smislu tog zakonodavstva.
Paragraf 3
Ipak, ako iznemogli koji je ranije bio osiguran za slučaj iznemoglosti kod nosioca osiguranja u drugoj zemlji, početkom kalendarskog tromesečja u toku kojega je obolenje napustilo još nije bio najmanje godinu dana socijalno osiguran po zakonodavstvu one zemlje u kojoj je obolenje bilo ustanovljeno, on dobija od nadležnog nosioca osiguranja druge zemlje davanja u novcu predviđena po zakonodavstvu te (druge) zemlje. Ova se odredba ne primenjuje ako je iznemoglost usledila zbog nesreće.
Ako posle obustave ili ukidanja invalidske penzije osiguranik ponovo uspostavi svoje pravo, isplatu davanja preuzeće onaj nosilac osiguranja koji je bio obavezan na isplatu prvobitno određene penzije, ukoliko je stanje iznemoglosti prouzrokovano bolešću ili nesrećom koje su uslovile dodeljivanje te penzije.
Invalidska penzija pretvoriće se u datom slučaju u starosnu penziju onim časom kada budu ispunjeni uslovi koji se traže po zakonodavstvu jedne od dveju zemalja koja treba da učestvuje u snošenju troškova starosne penzije.
U tom slučaju primenjuju se odredbe sledeće Glave 3.
Pravila izražena u čl. 9 do 11, primenjuju se i na radnike koji su bili uposleni u rudnicima u Jugoslaviji i u Francuskoj, kako u pogledu sticanja prava na davanja zbog iznemoglosti, koja su predviđena u francuskom socijalnom osiguranju u rudnicima, tako i u pogledu održanja ili uspostavljanja tih prava.
Ipak, penzija zbog profesionalne iznemoglosti, predviđena specijalnim zakonodavstvom za radnike u rudnicima u Francuskoj, dodeljivaće se samo onim osiguranicima koji su bili podvrgnuti tom zakonodavstvu u času kada je nastupio nesrećni slučaj ili obolenje od kojih je nastala iznemoglost i koji su prebivali u Francuskoj do ostvarenja pomenute penzije. Isplata ove penzije obustavlja se penzioneru koji stupi na posao izvan Francuske.
Vrhovni upravni organi država ugovornica regulisaće zajedničkim sporazumom modalitete lekarske i administrativne kontrole invalida.
Glava III
OSIGURANJE ZA SLUČAJ STAROSTI I OSIGURANJE ZA SLUČAJ SMRTI (PENZIJE)
Paragraf 1
Za jugoslovenske ili francuske radnike i lica koja su s njima izjednačena, koji su uzastopno ili alternativno bili u obema zemljama ugovornicama začlanjeni kod jednog ili kod više nosilaca osiguranja za slučaj starosti ili za slučaj smrti (penzije), periodi osiguranja navršeni kod odnosnih nosilaca osiguranja, kao i periodi koji se priznaju ekvivalentnim periodima osiguranja u smislu odnosnih uređenja socijalnog osiguranja, sabiraju se, pod uslovom da se ne poklapaju, kako u cilju određivanja prava na davanja, tako i u pogledu održanja i uspostavljanja tih prava.
Paragraf 2
Kad zakonodavstvo jedne od zemalja ugovornica podvrgava dodeljivanje izvesnih koristi uslovu da su periodi (osiguranja) navršeni u izvesnoj profesiji za koju važi posebno socijalno osiguranje, sabiraće se, za sticanje prava na te koristi, samo oni periodi koji su navršeni u jednom ili više odgovarajućih posebnih osiguranja u drugoj zemlji.
Ako u jednoj od zemalja ugovornica ne postoji za takvu profesiju posebno socijalno osiguranje, periodi osiguranja, navršeni u odnosnoj profesiji u jednom od osiguranja navedenih u gornjem paragrafu, ipak se imaju sabrati.
Naročito, pošto u Jugoslaviji ne postoji posebno socijalno osiguranje rudara, smatraće se kao podobni za sabiranje sa periodima navršenim u francuskom rudarskom socijalnom osiguranju samo oni periodi rada navršeni u rudarskim preduzećima u Jugoslaviji, koji bi, da su bili provedeni u Francuskoj, omogućili sticanje prava prema posebnom zakonodavstvu o rudarskom socijalnom osiguranju.
Paragraf 3
Primanja na koja osiguranik može polagati pravo kod svakog od interesovanih nosilaca osiguranja određuju se, u načelu, reduciranjem iznosa onih primanja na koja bi osiguranik imao pravo, kad bi zbir svih perioda navedenih u gornjem paragrafu 1 bio navršen kod odgovarajućeg nosioca osiguranja, tako, da se ovaj iznos reducira u srazmeri trajanja perioda navršenih kod odnosnog nosioca osiguranja.
Svaki od nosilaca osiguranja ustanovljuje, prema svom zakonodavstvu i uzimajući u obzir zbir svih perioda osiguranja, bez obzira u kojoj su od zemalja ugovornica navršeni, da li osiguranik ispunjava uslove koji se traže za sticanje prava na koristi predviđene tim zakonodavstvom.
On određuje, po pravilu, iznos novčanog davanja na koje bi zainteresovani imao pravo, kad bi svi sabrani periodi osiguranja bili navršeni isključivo pod njegovim zakonodavstvom, a davanje koje duguje utvrđuje u srazmernom delu prema trajanju perioda navršenih pod tim zakonodavstvom.
Kad jedan osiguranik, uzimajući u obzir zbir svih perioda navedenih u paragrafu 1 člana 14, ne ispunjava u istom času uslove koji se traže po zakonodavstvima obeju zemalja, njegovo pravo na penziju ima se ustanoviti, shodno svakom od zakonodavstava, onda kad ispuni odnosne uslove.
Dodatne naknade i posebne pomoći predviđene posebnim francuskim zakonodavstvom za rudarske radnike isplaćuju se samo onim interesentima koji rade u francuskim rudnicima.
Paragraf 1
Svaki osiguranik može u času sticanja prava na penziju da se odrekne pogodnosti odredaba člana 14 ove konvencije. Primanja na koja on može da polaže pravo po osnovu svakog od nacionalnih zakonodavstava odrediće se tada zasebno od strane svakog zainteresovanog nosioca osiguranja, nezavisno od perioda osiguranja, odnosno od perioda priznatih ekvivalentima, koji su navršeni u drugoj zemlji.
Paragraf 2
Osiguranik može, u času sticanja novog prava na penziju po jednom od zakonodavstava koja se na njega imaju primeniti, ponovo optirati između pogodnosti iz člana 14 i one iz ovog člana, ako mu je od koristi da to učini, bilo zbog izmena u jednom od nacionalnih zakonodavstava, bilo zbog prenosa svog prebivališta iz jedne zemlje u drugu, bilo u slučaju predviđenom u članu 15.
Glava IV
ZAJEDNIČKE ODREDBE O OSIGURANJU ZA SLUČAJ IZNEMOGLOSTI I STAROSTI
Ako zakonodavstvo jedne od zemalja ugovornica podvrgava određivanje izvesnih koristi uslovima prebivališta, ovi se ne mogu primeniti na jugoslovenske ili francuske državljane dok prebivaju u jednoj od dveju zemalja ugovornica.
Ipak, pomoći za decu predviđene posebnim francuskim zakonodavstvom za rudarske radnike isplaćuju se samo pod uslovima utvrđenim u tom zakonodavstvu.
Za primenu paragrafa 3 člana 14 uzimaju se u obzir samo periodi osiguranja priznati sa stanovišta onog osiguranja u kome su navršeni i koji su trajali najmanje godinu dana, bilo u Jugoslaviji bilo u Francuskoj.
Ako po zakonodavstvu jedne od zemalja ugovornica pri regulisanju davanja treba uzeti u obzir prosečnu zaradu za ukupno vreme osiguranja ili za jedan deo tog vremena, prosečna zarada koja se uzima u obzir za računanje davanja koja padaju na teret te zemlje ima se odrediti prema zaradama ustanovljenim u periodu osiguranja navršenog u toj zemlji.
Glava V
ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA RAZNE RIZIKE
Za sticanje prava odnosno određivanje davanja u Jugoslaviji periodi osiguranja navršeni u Francuskoj smatraju se kao periodi na najtežim, teškim ili običnim radovima u smislu jugoslovenskog zakonodavstva na osnovu dokaza podnetih od strane zainteresovanih radnika o prirodi poslova obavljenih u Francuskoj za vreme pomenutih perioda osiguranja.
Glava VI
POSMRTNE POMOĆI PENZIONERA
Davanja za slučaj smrti penzionera padaju na teret onog nosioca osiguranja kod koga je osiguranik bio poslednji put začlanjen, ukoliko on, uzimajući u obzir periode osiguranja navršene u obe zemlje, ispunjava uslove koji se traže za dobijanje tih davanja sa stanovišta zakonodavstva koje važi za tog nosioca.
Glava VII
DAVANJA ZA PORODICU
Ako domaće zakonodavstvo podvrgava sticanje prava na davanja za porodicu navršenjem perioda rada, profesionalne delatnosti ili sa njom izjednačenih delatnosti, uzimaće se u obzir periodi navršeni kako u jednoj tako i u drugoj zemlji.
Glava VIII
NESREĆE NA POSLU I PROFESIONALNE BOLESTI
Paragraf 1
Ne mogu se isticati protiv državljana jedne od zemalja ugovornica odredbe sadržane u zakonodavstvu druge zemlje ugovornice, koje se odnose na nesreće u poslu i profesionalne bolesti, a koje ograničavaju ili ukidaju prava stranaca zbog mesta njihovog prebivanja.
Paragraf 2
Povećanja i dopunske pomoći dodeljene kao dodatak renta zbog nesreće u poslu, u smislu zakonodavstava koja se primenjuju u svakoj od zemalja ugovornica, primenjuju se i na lica navedena u gornjem paragrafu 1, koja prenesu svoje prebivalište iz jedne od zemalja u drugu.
Svaka nesreća na poslu koja se dogodi jugoslovenskom radniku u Francuskoj ili francuskom radniku u Jugoslaviji, a koja je prouzrokovala ili može da prouzrokuje bilo smrt, bilo trajnu nesposobnost, potpunu ili delimičnu, mora biti bez odlaganja prijavljena od strane nadležnog organa odnosno poslodavca mesno nadležnom konzularnom pretstavništvu one zemlje čiji je unesrećenik državljanin.
Ako jedan radnik koji je dobio oštetu za nesrećni slučaj na poslu ili za profesionalnu bolest u jednoj od zemalja ugovornica, prilikom nesrećnog slučaja ili profesionalnog obolenja zatraži pravo na oštetu prema zakonodavstvu novog mesta uposlenja u drugoj zemlji, obavezan je saopštiti nadležnom nosiocu osiguranja te poslednje zemlje raniju nesreću u poslu odnosno profesionalnu bolest, kao i iznos renta primljenih povodom te nesreće odnosno te bolesti.
Deo III
OPŠTE I RAZNE ODREDBE
Glava I
MEĐUSOBNA ADMINISTRATIVNA POMOĆ
Paragraf 1
Vlasti kao i ustanove socijalnog osiguranja dveju zemalja ugovornica pomagaće se međusobno u istoj meri kao da se radi o primeni njihovih vlastitih osiguranja.
Naknadni sporazum odrediće vlasti i organe socijalnog osiguranja svake od dveju zemalja ugovornica koji će biti ovlašćeni da u tom pogledu neposredno međusobno opšte, kao i da centralizuju zahteve interesenata i isplatu davanja.
Paragraf 2
Ovi organi i ustanove moćiće u istom cilju subsidijarno pribeći intervenciji diplomatskih i konzularnih organa druge zemlje.
Paragraf 3
Diplomatski i konzularni organi jedne od dveju zemalja mogu neposredno intervenisati kod upravnih vlasti i kod domaćih ustanova socijalnog osiguranja druge zemlje, u pogledu prikupljanja svih obaveštenja potrebnih za odbranu interesa njihovih državljana.
Paragraf 1
Korišćenje oslobođenja od svih vrsta dažbina predviđenih zakonodavstvom jedne od zemalja ugovornica za pretstavke koje se upućuju državnim organima ili ustanovama socijalnog staranja te zemlje, proširuje se i na odgovarajuće pretstavke koje se upućuju radi primene ove konvencije državnim organima ili ustanovama socijalnog staranja druge zemlje.
Paragraf 2
Sva akta, dokumenta i bilo koje pretstavke koje se upućuju radi izvršenja odredaba ove konvencije oslobođeni su zvanične overe od strane diplomatskih i konzularnih organa.
Saopštenja koja se upućuju radi primene ove konvencije od strane korisnika te konvencije ustanovama osiguranja, vlastima i sudovima jedne od zemalja ugovornica, nadležnim u predmetu socijalnog osiguranja, treba da su sastavljena na jednom od službenih jezika jedne ili druge zemlje.
Zahtevi i žalbe koji bi morali biti podneti u određenom roku državnom organu ili ustanovi socijalnog osiguranja jedne od zemalja ugovornica, nadležnim za primanje tih zahteva i žalbi u predmetu socijalnog osiguranja, pomoći za porodicu i socijalnog staranja, smatraće se kao blagovremeno podneseni, ako su u istom roku dostavljeni odgovarajućem organu ili ustanovi u drugoj zemlji. U tom slučaju, taj poslednji organ, odnosno ustanova dužan je da zahteve i žalbe odmah dostavi nadležnoj ustanovi.
Paragraf 1
Vrhovni upravni organi država ugovornica propisaće neposredno bliže mere za sprovođenje ove konvencije i dopunskih sporazuma koji se u njoj predviđaju, ukoliko te mere zahtevaju njihovu međusobnu saglasnost.
Isti državni organi saopštavaće jedan drugome blagovremeno izmene koje nastupe u zakonodavnim i drugim normativnim aktima njihove zemlje u pogledu uređenja nabrojanih u članu 2.
Paragraf 2
Nadležni državni organi odnosno službe svake od zemalja ugovornica saopštavaće jedni drugima i ostale odredbe donete radi izvršenja ove konvencije na području svoje zemlje.
Kao vrhovni upravni organi u smislu ove konvencije smatraće se u svakoj od država ugovornica ministri koji, svaki u svojoj zemlji, imaju u svojoj nadležnosti uređenja nabrojana u članu 2.
Glava II
RAZNE ODREDBE
Ustanove koje su obavezne na isplatu socijalnih davanja u smislu ove konvencije izvršavaće valjano obaveze isplatom u novcu svoje zemlje, saglasno odredbama sporazuma o plaćanju između Jugoslavije i Francuske koji je na snazi u času izvršenja transfera.
U slučaju kad bi u jednoj ili u drugoj od zemalja ugovornica bile donete odredbe o ograničenju deviznog prometa, biće odmah preduzete mere u saglasnosti obeju Vlada, u cilju da se, saglasno odredbama ove konvencije, obezbedi transfer dužnih iznosa s jedne i s druge strane.
Ovim se ne ukidaju pravila predviđena u zakonodavstvima navedenim u članu 2 u pogledu uslova za učešće osiguranika u izborima koji se vrše u ustanovama socijalnog osiguranja.
Formalnosti koje bi zakonski ili drugi propisi jedne od zemalja ugovornica mogli predvideti za isplatu davanja, odobrenih od strane njenih ustanova socijalnog osiguranja, kad se isplata ima vršiti van vlastite teritorije, primeniće se jednako, pod istim uslovima kao za sopstvene državljane, i za lica koja su korisnici tih davanja po osnovu ove konvencije.
Odredbe koje su nužne za primenu ove konvencije u pogledu raznih grana socijalnog osiguranja obuhvaćenih u uređenjima nabrojanim u članu 2, biće predmet jednog ili više dopunskih sporazuma između Vlada ili između vrhovnih upravnih organa država ugovornica. Ovi sporazumi moćiće da obuhvate, bilo čitavu teritoriju zemalja ugovornica, bilo samo jedan deo.
Sve poteškoće u vezi sa primenom ove konvencije rešavaće sporazumno vrhovni upravni organi Država ugovornica.
Paragraf 1
Ova konvencija biće ratifikovana, a ratifikacioni instrumenti biće izmenjeni u Beogradu što je moguće pre.
Paragraf 2
Ona će stupiti na snagu prvim danom onog meseca koji će slediti razmeni ratifikacionih instrumenata.
Paragraf 3
Dan stupanja na snagu dopunskih sporazuma pomenutih u članu 36 biće predviđen u odnosnim sporazumima.
Paragraf 4
Davanja po kojima je isplata bila obustavljena, primenom odredaba koje su na snazi u jednoj od zemalja ugovornica, usled prebivališta ovlašćenika u inostranstvu, isplaćivaće se počev od prvog dana onog meseca koji sledi stupanju na snagu ove konvencije. Davanja koja nisu mogla biti dodeljena interesentima zbog istog razloga, biće regulisana i isplaćivana računajući od istog dana.
Ovaj paragraf biće primenjen samo u slučaju ako zahtevi budu podneti u roku od godine dana računajući od dana stupanja na snagu ove konvencije.
Paragraf 5
Prava jugoslovenskih ili francuskih državljana kojima su, pre stupanja na snagu ove opšte konvencije, regulisane penzije ili rente iz osiguranja za slučaj starosti, moćiće se revidirati na zahtev interesenata.
Revizija će imati za posledicu, da će se korisnicima, počev od prvog dana onog meseca koji će slediti stupanju na snagu ove konvencije, priznati ista prava kakva bi imali da je ova konvencija bila na snazi u času regulisanja prava.
Paragraf 6
Dopunski sporazumi pomenuti u članu 36 utvrdiće uslove i modalitete pod kojima će biti revidirana prava koja su bila ranije regulisana, kao i ona koja su bila uspostavljena ili regulisana primenom prethodnog paragrafa, da bi se regulisanje tih prava saglasilo odredbama ove konvencije odnosno pomenutih sporazuma. Ako su ranije regulisana prava bila okončana jednokratnom isplatom, nema mesta reviziji.
Paragraf 1
Ova konvencija zaključena je na vreme od godinu dana. Ona će se obnavljati prećutno iz godine u godinu, ako ne dođe do otkaza, koji mora biti saopšten tri meseca pre isteka roka.
Paragraf 2
U slučaju otkaza, odredbe ove konvencije i dopunskih sporazuma, pomenutih u članu 36, i dalje će se primenjivati na već stečena prava, bez obzira na odredbe o ograničenjima koje bi zainteresovane strane mogle predvideti za slučaj boravka osiguranika u inostranstvu.
Paragraf 3
U pogledu prava čije je sticanje u toku s obzirom na periode osiguranja navršene pre dana prestanka važnosti ove konvencije, odredbe ove konvencije moćiće se primenjivati pod uslovima koji treba da budu predviđeni dopunskim sporazumima.
Od dana stupanja na snagu ove konvencije prestaje da važi član 12 Ugovora o radu i pomoćima između Jugoslavije i Francuske od 29. jula 1932.
U potvrdu čega, odnosni opunomoćenici potpisali su ovu konvenciju i stavili na nju svoje pečate.
Sačinjeno u dva primerka u Parizu, 5. januara 1950.
|
P. SEGELLE, s. r. |
Marko RISTIĆ, s. r. |
|
Philippe PERIER, s. r. |
Slavko MAĐER, s. r. |
SPECIJALNI PROTOKOL
o pomoći starim radnicima koja je predviđena francuskim zakonodavstvom
Visoke Strane Ugovornice, uzimajući u obzir da su francuski državljani, nastanjeni u Jugoslaviji, potpuno izjednačeni sa jugoslovenskim u pogledu uživanja stalne pomoći umesto penzije, koja se dodeljuje starim i iznemoglim radnicima koji nisu navršili potrebni staž za sticanje penzije, utanačile su sledeće:
- pomoć starim radnicima dodeliće se, pod uslovima predviđenim za francuske radnike po zakonodavstvu o starim radnicima, svima starim jugoslovenskim radnicima bez dovoljnih sredstava, koji budu imali najmanje petnaest godina neprekidnog boravka u Francuskoj u vreme podnošenja zahteva.
Pomoć starim radnicima, dodeljena pod napred određenim uslovima, prestaće se isplaćivati korisnicima jugoslovenskog državljanstva koji budu napustili francusku teritoriju.
Rađeno u dva primerka u Parizu, 5. januara 1950. g.
|
P. SEGELLE, s. r. |
Marko RISTIĆ, s. r. |
|
Philippe PERIER, s. r. |
Slavko MAĐER, s. r. |
Ovaj ukaz stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom vesniku Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ".