UREDBA
O RATIFIKACIJI SPORAZUMA O IZMENAMA I DOPUNAMA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU OD 5. JANUARA 1950. GODINE, SPORAZUMA O IZMENI I DOPUNI SPORAZUMA O PLAĆANJU OD 28. DECEMBRA 1960. GODINE, I PROTOKOLA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI STUDENATA, KOJI SU ZAKLJUČENI IZMEĐU JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE

("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 1/67)

ČLAN 1

Ratifikuju se Sporazum o izmenama i dopunama Opšte konvencije o socijalnom osiguranju od 5. januara 1950. godine, Sporazum o izmeni i dopuni Sporazuma o plaćanju od 28. decembra 1960. godine i Protokol o zdravstvenoj zaštiti studenata, koji su zaključeni između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Francuske, koji u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glase:

 

SPORAZUM
O IZMENAMA I DOPUNAMA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU KOJA JE POTPISANA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE NA DAN 5. JANUARA 1950. GODINE

Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i

Vlada Francuske Republike,

rešene da razvijaju međusobnu saradnju na socijalnom polju;

u želji da naročito poboljšaju prava koja su priznata Opštom konvencijom o socijalnom osiguranju zaključenom između dve države;

u nastojanju da instrumente koji ih međusobno vezuju usklade sa poboljšanjima do kojih je došlo u zakonodavstvima dve zemlje;

odlučile su da, u tom duhu, izmene Opštu konvenciju o socijalnom osiguranju od 5. januara 1950. godine i saglasile se o sledećim odredbama:

Član 1

U delu I - "Opšta načela" navedene konvencije, čl. 2 i 3 menjaju se i dopunjuju kako sledi:

1) Član 2 paragraf 1, pod 1), b):

"b) Opšte zakonodavstvo kojim se uređuje socijalno osiguranje koje se primenjuje na osiguranike nepoljoprivrednih zanimanja, a obuhvata osiguranje rizika bolesti, invalidnosti, starosti, smrti i troškova materinstva, izuzimajući odredbe o dobrovoljnom osiguranju za slučaj starosti za francuske državljane koji se nalaze ili koji su bili u radnom odnosu ili van tog odnosa u inostranstvu."

2) Član 2 paragraf 1 pod 2):

"U Jugoslaviji:

a) Zakonodavstvo o socijalnom osiguranju (zdravstveno osiguranje, invalidsko osiguranje, uključujući nesreću na poslu i profesionalne bolesti, penzijsko osiguranje), izuzimajući odredbe kojima se obezbeđuje posebna zaštita jugoslovenskim državljanima koji se nalaze ili su bili u radnom odnosu u inostranstvu;

b) Zakonodavstvo o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja;

c) Zakonodavstvo o dodacima na decu."

3) Član 2 paragraf 2 pod b):

"b) Na zakonodavna i druga normativna akta kojima se postojeća uređenja socijalnog osiguranja proširuju na nove kategorije korisnika - samo ako u tom pogledu vlada države koja menja svoje zakonodavstvo, ne saopšti svoje protivljenje vladi druge države u roku od tri meseca od dana službenog objavljivanja odnosnih akata."

4) U članu 2 unosi se paragraf 3, koji glasi:

"Paragraf 3 - Uslovi pod kojima će se odredbe francuskog zakonodavstva o posebnom uređenju za studente i odredbe jugoslovenskog uređenja zdravstvene zaštite studenata moći primeniti na državljane druge države, biće predmet posebnog protokola."

5) Član 3 paragraf 2 pod a):

"a) Radnik i sa njim izjednačeno lice zapošljen u preduzeću koje na teritoriji jedne od dveju država ima svoj pogon kome on redovno pripada, i koji je upućen od strane tog preduzeća da za njegov račun izvrši određeni posao na području druge države, ostaje podvrgnut zakonodavstvu prve države kao da je produžio da radi na njenoj teritoriji, pod uslovom da predvidljivo trajanje posla koji treba da izvrši ne pređe tri godine, podrazumevajući i trajanje godišnjeg odmora."

6) Član 3 paragraf 4:

"Paragraf 4 - Upravne vlasti strana ugovornica mogu sporazumno predvideti i druge izuzetke od pravila sadržanih u paragrafima 1 i 3 ovog člana; one se mogu, isto tako, sporazumeti da se izuzeci predviđeni u paragrafu 2 ne primenjuju u nekim posebnim slučajevima."

Član 2

Glava I "Osiguranje za slučaj bolesti - materinstva - smrti" iz dela II "Posebne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, ukida se i zamenjuje sledećim odredbama:

"GLAVA I - OSIGURANJE ZA SLUČAJ BOLESTI - MATERINSTVA - SMRTI

Deo I - Pravo na davanje

Član 5

Radnici i sa njima izjednačena lica koji odlaze iz Francuske u Jugoslaviju ili obratno, uživaju, kao i članovi njihove porodice koji žive s njima u istom domaćinstvu u zemlji novog mesta rada, davanja iz osiguranja za slučaj bolesti te zemlje:

1) ukoliko je prilikom njihovog poslednjeg dolaska u tu zemlju utvrđeno da su sposobni za rad;

2) ukoliko su stekli svojstvo socijalnog osiguranika posle svog poslednjeg dolaska na teritoriju zemlje novog mesta rada;

3) ukoliko ispunjavaju uslove propisane zakonodavstvom te zemlje, uzimajući u obzir, ako je to potrebno, periode osiguranja ili sa njima izjednačene periode, navršene po osnovu zakonodavstva druge zemlje.

Član 6

Radnici i sa njima izjednačena lica, koji odlaze iz Francuske u Jugoslaviju ili obratno, uživaju, kao i članovi njihove porodice, u Jugoslaviji ili Francuskoj, davanja za slučaj materinstva:

1) ukoliko su bili u radnom odnosu ili na izjednačenom poslu u zemlji njihovog novog mesta rada;

2) ukoliko u toj zemlji ispunjavaju uslove propisane za uživanje pomenutih davanja, sabirajući, ako je to potrebno, periode osiguranja i sa njima izjednačene periode navršene u jednoj i drugoj zemlji.

Ako do porođaja ne dođe na teritoriji zemlje zapošljenja, davanja u naturi pružaju se prema zakonodavstvu koje je na snazi u drugoj zemlji. Ova davanja naknađuju se shodno uslovima koji su predviđeni u članu 8G.

Član 7

Radnici i sa njima izjednačena lica koji odlaze iz jedne zemlje u drugu stiču pravo na posmrtne pomoći, koje predviđa francusko ili jugoslovensko zakonodavstvo, shodno zakonodavstvu zemlje novog mesta rada:

1) ukoliko su u toj zemlji bili u radnom odnosu ili na izjednačenom poslu;

2) ukoliko ispunjavaju uslove propisane za uživanje davanja u odnosu na zakonodavstvo zemlje njihovog novog mesta rada, sabirajući, ako je to potrebno, periode osiguranja i sa njima izjednačene periode navršene u jednoj i drugoj zemlji.

Član 8

Paragraf 1 - Francuski ili jugoslovenski radnik ili sa njim izjednačeno lice, kome su priznata davanja iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva na teret ustanove jedne od dveju zemalja, i koji boravi na području pomenute zemlje, zadržava to pravo i kad boravi na teritoriji druge zemlje, pod uslovom da je pre promene boravka dobio odobrenje ustanove kod koje je osiguran, koja će pravilno oceniti razloge ove promene.

Paragraf 2 - Francuski ili jugoslovenski radnik, ili sa njim izjednačeno lice, koji je osiguran kod ustanove socijalnog osiguranja, a nastanjen je u jednoj od dveju zemalja, ima pravo na davanja iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva za vreme privremenog boravka na plaćenom odsustvu u svojoj zemlji porekla, kad njegovo stanje zahteva neposrednu lekarsku negu, podrazumevajući tu i bolničko lečenje.

Član 8A

Francuski ili jugoslovenski radnici na koje se odnosi paragraf 2 pod a) člana 3 ove konvencije, kao i članovi porodice koji se nalaze u njihovoj pratnji, imaju pravo na davanja iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva za vreme svoga boravka u zemlji u kojoj su zapošljeni.

Član 8B

Članovi porodice francuskog ili jugoslovenskog radnika, ili sa njim izjednačenog lica, koji su redovno nastanjeni u jednoj od dveju zemalja, dok je radnik zapošljen u drugoj zemlji, imaju pravo na davanja u naturi iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva koja predviđa zakonodavstvo zemlje u kojoj su nastanjeni.

Pravo na davanja predviđena ovim članom prestaje po isteku roka od šest godina, računajući od dana kad je radnik stupio na teritoriju zemlje novog zapošljenja.

Član 8C

Paragraf 1 - Francuski ili jugoslovenski radnici, ili sa njima izjednačena lica, kojima je određena penzija shodno ovoj konvenciji, sabiranjem perioda osiguranja imaju pravo na davanja u naturi iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva prema odredbama zakonodavstva zemlje u kojoj su nastanjeni.

Paragraf 2 - Isto važi i za francuske ili jugoslovenske radnike kojima je određena renta zbog nesreće na poslu, starosna renta ili penzija ili invalidska penzija na teret samo jedne od dveju zemalja, a nastanjeni su u drugoj zemlji.

Paragraf 3 - Članovi porodice lica pomenutih u prethodnim paragrafima 1 i 2 imaju pravo na davanja u naturi iz osiguranja za slučaj bolesti i materinstva prema odredbama zakonodavstva zemlje u kojoj su nastanjeni.

Odeljak II - Služba davanja i obračunska plaćanja između ustanova

Član 8D

Kad radnik ili s njim izjednačeno lice ili članovi njegove porodice imaju pravo na davanja primenom čl. 8, 8A, 8B i 8C ili poslednjeg stava člana 6, davanja u naturi pruža ustanova u mestu boravišta prema odredbama zakonodavstva koje ova ustanova primenjuje naročito u pogledu obima i načina pružanja davanja u naturi. Međutim, u slučajevima na koje se odnose čl. 8 i 8A, ova davanja se pružaju za vreme koje predviđa zakonodavstvo koje primenjuje ustanova kod koje je radnik osiguran.

Član 8E

Priznavanje proteza, ortopedskih pomagala veće vrednosti i drugih davanja u naturi uslovljeno je, osim u slučaju hitne potrebe, odobrenjem ustanove kod koje je radnik osiguran.

Pojam hitne potrebe definisaće vrhovne upravne vlasti dve zemlje.

Međutim, odobrenje ustanove kod koje je radnik osiguran nije potrebno ako se radi o troškovima koji se naknađuju prema paušalnim osnovama shodno odredbama člana 8G.

Član 8F

Kad radnik ili s njim izjednačeno lice ima pravo na davanja primenom čl. 8 i 8A, davanja u novcu pruža ustanova kod koje je radnik osiguran.

Član 8G

Paragraf 1 - Davanja u naturi koja se pružaju na osnovu odredaba čl. 8, 8A, 8B i poslednjeg stava člana 6, naknadiće ustanova kod koje je radnik osiguran ustanovi koja ih je pružila u drugoj zemlji.

Paragraf 2 - Administrativnim sporazumom odrediće se način i visina naknada predviđenih ovim članom; ove naknade se isplaćuju bilo na osnovu potvrda o stvarnim troškovima, bilo prema paušalnim osnovama.

Međutim, nadležne vlasti dve strane ugovornice mogu u cilju pojednostavljenja sporazumno odlučiti da se nikakve naknade ne vrše između ustanova dveju zemalja.

Član 8H

Za davanja koja se pružaju primenom člana 8C ne vrše se nikakve naknade između ustanova."

Član 3

U glavi II "Invalidsko osiguranje" iz dela II "Posebne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, čl. 9, 10 i 11 menjaju se kako sledi:

"Član 9

Paragraf 1 - Jugoslovenskim ili francuskim radnicima ili sa njima izjednačenim licima, koji su uzastopno ili naizmenično na području dve strane ugovornice bili osigurani u jednom ili u više uređenja invalidskog osiguranja, sabiraju se periodi osiguranja navršeni u tim uređenjima ili periodi izjednačeni sa periodima osiguranja na osnovu propisa koji važe za ova uređenja, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju i to kako u cilju određivanja prava na davanja u novcu ili u naturi, tako i u cilju očuvanja ili uspostavljanja tog prava.

Paragraf 2 - Davanja u novcu iz invalidskog osiguranja određuju se shodno odredbama zakonodavstva koje se primenjivalo na zainteresovano lice u trenutku nesposobnosti za rad posle koje je nastupila invalidnost, a padaju na teret ustanove nadležne prema tom zakonodavstvu.

Član 10

Ako posle obustave invalidske penzije osiguranik ponovno uspostavi svoje pravo, isplatu davanja preuzima ustanova koja je obavezna da isplaćuje prvobitno određenu penziju.

Ako posle ukidanja invalidske penzije stanje osiguranikovo zahteva određivanje nove invalidske penzije, ova penzija se isplaćuje na osnovu pravila sadržanim u gornjem članu 9.

Član 11

Invalidska penzija pretvara se, ako je to potrebno, u starosnu penziju u trenutku kada budu ispunjeni uslovi propisani zakonodavstvom jedne od dve zemlje koja bi mogla učestvovati u plaćanju starosne penzije.

U tom slučaju primenjuju se odredbe sledeće glave III.

Ako su ukupna davanja na koja osiguranik može polagati pravo u svakom uređenju dve zemlje osiguranja za slučaj starosti niža od iznosa invalidske penzije, priznaje se razlika na teret nosioca osiguranja koji je odredio ovu penziju."

Član 4

U glavi IV "Zajedničke odredbe osiguranja za slučaj invalidnosti i starosti" iz dela II "Posebne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju član 19 se menja kako sledi:

"Član 19

Paragraf 1 - Bez obzira na odredbe člana 14, ako ukupno trajanje perioda navršenih na osnovu zakonodavstva jedne od dve države ne iznosi godinu dana, nikakvo davanje se neće priznati po osnovu tog zakonodavstva.

Paragraf 2 - Periode iz prethodnog paragrafa uzima u obzir nadležna ustanova druge države u cilju primene člana 14."

Član 5

Ukida se glava V "Zajedničke odredbe za razne rizike" iz dela II "Posebne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju.

Član 6

Ukida se glava VII "Porodična davanja" iz dela II "Posebne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju i zamenjuje se sledećim odredbama:

"GLAVA VII - PORODIČNA DAVANJA

Član 23

Ako, radi sticanja prava na porodična davanja koja se priznaju za decu koja borave na teritoriji jedne od strana ugovornica, nacionalno zakonodavstvo zahteva navršenje perioda rada, profesionalne delatnosti ili sa njima izjednačene delatnosti, uzimaju se u obzir periodi navršeni kako u jednoj tako i u drugoj zemlji.

Član 23A

Paragraf 1 - Radnici ili sa njima izjednačena lica, francuski ili jugoslovenski državljani, zapošljeni na teritoriji jedne od dve države, imaju za svoju decu koja borave na teritoriji druge države pravo na porodične dodatke pod uslovima koji će sporazumno odrediti dve vlade.

Paragraf 2 - Pravo na porodične dodatke, predviđeno u ovom članu, prestaje po isteku roka od šest godina, računajući od dana kad je radnik stupio na teritoriju zemlje novog zapošljenja.

Član 23B

Deca radnika iz paragrafa 2 pod a) člana 3, koja prate radnika prilikom njegovog privremenog zapošljenja u drugoj zemlji, stiču pravo na porodična davanja predviđena zakonodavstvom zemlje porekla."

Član 7

U delu II "Posebne odredbe", glava VIII "Nesreća na poslu i profesionalne bolesti" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju:

- član 26 se ukida i zamenjuje se niže navedenim odredbama čl. 26, 26A, 26B i 26C:

"Član 26

Paragraf 1 - Svaki radnik u radnom odnosu, ili sa njima izjednačeno lice, koji pretrpi nesreću na poslu ili profesionalnu bolest u Francuskoj ili Jugoslaviji i koji se preseli na teritoriju druge zemlje ima, na teret ustanove kod koje je osiguran, pravo na davanja u naturi koja mu pruža ustanova novog mesta boravišta.

Radnik, pre nego što pređe u drugu zemlju, treba da dobije odobrenje od ustanove kod koje je osiguran, koja će voditi računa o razlozima promene boravišta.

Paragraf 2 - Davanja u naturi predviđena u paragrafu 1 pruža ustanova novog mesta boravišta prema odredbama zakonodavstva koje primenjuje ova ustanova u pogledu obima i načina pružanja davanja u naturi. Međutim, trajanje ovih davanja predviđeno je zakonodavstvom zemlje u kojoj je radnik osiguran.

Paragraf 3 - U slučaju iz paragrafa 1 ovog člana pružanje proteza, ortopedskih pomagala veće vrednosti i ostalih davanja u naturi većeg obima uslovljeno je, izuzev hitnog slučaja, odobrenjem ustanove kod koje je radnik osiguran.

Pojam apsolutne hitnosti definisaće vrhovne upravne vlasti dve zemlje.

Međutim, odobrenje ustanove osiguranja neće se zahtevati ako odgovarajući troškovi budu naknađeni putem paušala.

Paragraf 4 - Davanja u naturi koja se pružaju u slučaju predviđenom u paragrafu 1 ovog člana naknadiće ustanova osiguranja ustanovama koje su ova davanja pružala na način koji će biti utvrđen administrativnim sporazumom.

Paragraf 5 - Odredbe prethodnih paragrafa 1, 2, 3 i 4 ne primenjuju se na lica unesrećena na poslu u poljoprivredi u Francuskoj, kad se presele u Jugoslaviju.

U tom slučaju davanja svih vrsta pruža neposredno odgovorni poslodavac ili onaj kod koga se poslodavac osigurao.

Paragraf 6 - U slučaju promene boravišta koja je predviđena u paragrafu 1 ovog člana, davanje u novcu pruža shodno zakonodavstvu koje za nju važi, ustanova kod koje je radnik osiguran.

Član 26A

Radi određivanja stepena trajne nesposobnosti koja je nastala usled nesreće na poslu ili profesionalne bolesti u odnosu na francusko ili jugoslovensko zakonodavstvo, nesreće na poslu ili profesionalne bolesti koje su ranije nastale shodno zakonodavstvu druge države, smatraće se kao da su nastale shodno zakonodavstvu prve države.

Član 26B

Davanja za slučaj profesionalne bolesti na osnovu koje se može steći pravo na obeštećenje prema zakonodavstvima obeju država ugovornica, priznaće se samo po osnovu zakonodavstva one države na čijoj teritoriji je obavljeno poslednje zapošljenje koje je moglo da izazove profesionalnu bolest takve vrste i pod uslovom da zainteresovano lice ispunjava uslove predviđene tim zakonodavstvom.

Međutim, ako lice unesrećeno na poslu ne ispunjava uslove koje predviđa zakonodavstvo ove države, njegovo pravo na obeštećenje razmatra nadležna ustanova one države na čijoj je teritoriji zainteresovano lice bilo ranije izloženo ovom riziku.

Član 26C

Kad u slučaju pogoršanja profesionalne bolesti radnik, koji je uživao ili uživa naknadu zbog profesionalne bolesti na osnovu zakonodavstva jedne od država ugovornica zahteva, za profesionalnu bolest iste vrste, da mu se prizna pravo na davanje na osnovu zakonodavstva druge zemlje, primenjuju se sledeća pravila:

a) ako radnik na teritoriji ove države nije bio na radnom mestu koje može da izazove ili pogorša profesionalnu bolest, ustanova osiguranja prve države ostaje i dalje obavezna da preuzme na svoj teret davanja prema svom zakonodavstvu, vodeći računa o pogoršanju;

"b) ako je radnik na teritoriji ove poslednje države bio na takvom radnom mestu, ustanova kod koje je on osiguran u prvoj državi ostaje i dalje obavezna da pruža davanja na osnovu sopstvenog zakonodavstva, ne uzimajući u obzir pogoršanje; ustanova druge države kod koje je on bio osiguran isplaćuje radniku dodatak čiji se iznos određuje prema zakonodavstvu ove druge države a predstavlja razliku između iznosa davanja koji pripada posle pogoršanja i iznosa koji bi pripadao da je bolest, pre pogoršanja, nastala na njenoj teritoriji."

Član 8

U delu III glava II "Razne odredbe" Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, čl. 33 i 35 Opšte konvencije menjaju se kako sledi:

"Član 33

Paragraf 1 - Ustanove koje su obavezne na socijalna davanja na osnovu ove konvencije oslobađaju se ove obaveze plaćanjem u valuti svoje zemlje. Transfer iznosa koji odgovara davanjima koje duguju jedna i druga strana vrši se shodno odredbama sporazuma o plaćanju između Francuske i Jugoslavije koji je na snazi na dan vršenja transfera.

Paragraf 2 - U pogledu obračunskih plaćanja koja se izračunavaju na osnovu stvarnih troškova, ili na paušalnim osnovama, predviđenih Konvencijom, ustanove dveju država iskazuju svoja potraživanja u svojoj nacionalnoj valuti, a odgovarajući transferi vrše se shodno odredbama sporazuma o plaćanju na snazi između dve strane ugovornice.

Paragraf 3 - Kod transfera plaćanja koja su predviđena u paragrafima 1, i 2, primenjuje se kurs koji proizilazi iz zvaničnog pariteta dve valute.

Član 35

Ako se zakonodavstvom jedne od strana ugovornica isplata davanja u inostranstvu uslovljava odobrenjem, ovo odobrenje neće se zahtevati za državljane druge strane ugovornice, koji imaju boravište u svojoj zemlji porekla".

Član 9

Za francuske i jugoslovenske radnike, koji su zapošljeni u jednoj od dve zemlje na dan stupanja na snagu ovih izmena i dopuna, taj dan predstavlja početak rokova koji su predviđeni u novim članovima 8B i 23A Konvencije.

Član 10

Paragraf 1 - Ove izmene i dopune su zaključene za trajanje koje važi za Konvenciju.

Paragraf 2 - Svaka strana ugovornica saopštiće drugoj strani ispunjenje ustavnih formalnosti koje se traže radi stupanja na snagu ovih izmena i dopuna.

Ove izmene i dopune stupaju na snagu prvog dana drugog meseca koji sledi onom danu kada je izvršeno poslednje saopštenje.

Rađeno u Beogradu, 8. februara 1966. godine u dva primerka.

Za Vladu

 

Socijalističke Federativne

Za Vladu

Republike Jugoslavije,

Francuske Republike,

Risto Džunov, s. r.

Pierre Francfort, s. r.

 

SPORAZUM
O IZMENI I DOPUNI SPORAZUMA O PLAĆANJU KOJI JE ZAKLJUČEN 28. DECEMBRA 1960. GODINE IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE REPUBLIKE

Član 1

Prilog "Liste redovnih plaćanja" uz Francusko-jugoslovenski sporazum o plaćanju od 28. decembra 1960. godine dopunjuje se kako sledi:

13 bis - Novčana davanja svake vrste (penzije i rente, dodaci, naknade...) koje se duguju po osnovu socijalnog osiguranja i obračunska plaćanja između organa socijalnog osiguranja.

Član 2

Svaka od strana ugovornica saopštiće drugoj strani ugovornici da je izvršila ustavne formalnosti potrebne za stupanje na snagu ove izmene i dopune.

Ova izmena i dopuna stupiće na snagu na dan kada bude izvršeno poslednje saopštenje.

Rađeno u dva primerka u Beogradu na dan 8. februara 1966. godine.

Za Vladu

 

Socijalističke Federativne

Za Vladu

Republike Jugoslavije,

Francuske Republike,

Risto Džunov, s. r.

Pierre Francfort, s. r.

 

PROTOKOL
O OBEZBEĐENJU LEČENJA STUDENATA

Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i

Vlada Francuske Republike,

u želji da, u socijalnoj oblasti, obezbede zaštitu državljanima jedne države, koji produžuju školovanje na teritoriji druge države, odlučili su da usvoje sledeće mere:

Član 1

Francuski sistem socijalnog osiguranja studenata koji važi za metropolu, ustanovljen u prvom delu VI knjige Zakonika o socijalnom osiguranju, primenjuje se pod istim uslovima kao za francuske studente i na jugoslovenske studente koji studiraju u Francuskoj a nisu u toj zemlji socijalno osigurani niti su članovi porodice socijalnog osiguranika.

Član 2

Jugoslovenski sistem zdravstvene zaštite studenata primenjuje se, pod istim uslovima kao za jugoslovenske studente, i na francuske studente koji studiraju u Jugoslaviji, a nisu u toj zemlji socijalno osigurani niti su članovi porodice socijalnog osiguranika.

Član 3

Svaka od strana ugovornica dostaviće drugoj strani saopštenje o svom ustavnom postupku radi stupanja na snagu ovog protokola.

Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle dana kada je dostavljeno poslednje saopštenje.

Član 4

Ovaj protokol je zaključen za vreme od godine dana, računajući od dana njegovog stupanja na snagu i biće prećutno obnovljen, ukoliko ne bude otkazan, u kom slučaju se otkazivanje mora saopštiti tri meseca pre isteka roka.

U slučaju otkazivanja, odredbe ovog protokola će se primenjivati na stečena prava.

Rađeno 8. II 1966. godine u Beogradu, u dva primerka.

Za Vladu

 

Socijalističke Federativne

Za Vladu

Republike Jugoslavije,

Francuske Republike,

Risto Džunov, s. r.

Pierre Francfort, s. r.

 

FRANCUSKA REPUBLIKA
FRANCUSKA AMBASADA
U JUGOSLAVIJI

Beograd, 8. februara 1966.

Gospodine Savezni sekretaru,

Novi član 23A Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Francuske i Jugoslavije određuje u svom paragrafu 1:

"Radnici u radnom odnosu i sa njima izjednačena lica, francuskog ili jugoslovenskog državljanstva, zapošljeni na području jedne od dve države imaju za svoju decu, koja borave na teritoriji druge države, pravo na porodične dodatke pod uslovima koji će biti utvrđeni zajedničkim sporazumom između dve vlade."

U cilju primene ovog teksta, čast mi je da Vam predložim sledeće mere:

1) pravo na porodične dodatke podređeno je uslovu da radnik ispunjava uslove u pogledu rada koje predviđa zakonodavstvo o porodičnim dodacima koje se primenjuje u mestu njegovog rada; nadležni organ vodiće računa, ukoliko je to potrebno, o svim periodima zapošljenja ili sa njima izjednačenim periodima navršenim na području dve države;

2) dodaci se isplaćuju po osnovu perioda zapošljenja i sa njima izjednačenih perioda;

3) deca korisnici dodataka jesu ona deca koju radnik izdržava, pod uslovom da imaju svojstvo bračne dece, vanbračne priznate dece ili usvojene dece u odnosu na radnika ili njegovog bračnog druga.

Dodaci za svaku porodicu priznaju se počev od drugog deteta; oni se isplaćuju do 15 godina života;

4) isplatu dodatka vrši na svoj teret ustanova kod koje su radnici osigurani po osnovu svog zapošljenja;

5) visina porodičnih dodataka utvrđuje se skalom koju sporazumno određuju nadležne vlasti dve države; ova skala može se revidirati, vodeći naročito računa o visini porodičnih dodataka u zemlji zapošljenja i promene u troškovima života u mestu boravka porodice. Ova revizija može se vršiti samo jedanput godišnje;

6) posebnim administrativnim sporazumom između nadležnih vlasti dve države utvrdiće se praktičan način sprovođenja prethodnih mera naročito u pogledu određivanja dodataka i njihove isplate u zemlji u kojoj deca borave.

Bio bih Vam zahvalan da me obavestiti da li se sa ovim predlogom slaže Jugoslovenska vlada. U potvrdom slučaju, ovo pismo i Vaš odgovor smatraće se kao sporazum između naše dve vlade predviđen u članu 23A paragraf 1 Opšte konvencije o socijalnom osiguranju. Ovaj sporazum stupa na snagu na dan i pod istim uslovima kao što su oni predviđeni za stupanje na snagu izmena i dopuna, pod današnjim datumom, Opšte konvencije o socijalnom osiguranju između Francuske i Jugoslavije, potpisane 5. januara 1950. godine.

Izvolite primiti, gospodine Savezni sekretare, izraze mog visokog poštovanja.

Pierre Francfort, s. r.
ambasador Francuske

Njena ekselencija
gospodin R. Džunov,
savezni sekretar za rad.
Beograd

Beograd, 8. februara 1966.

Gospodine Ambasadore,

Pismom od 8. februara 1966. godine izvestili ste me o sledećem:

"Novi član 23A Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Francuske i Jugoslavije određuje u svom paragrafu 1:

"Radnici u radnom odnosu i sa njima izjednačena lica, francuskog ili jugoslovenskog državljanstva, zapošljeni na području jedne od dve države imaju za svoju decu, koja borave na teritoriji druge države, pravo na porodične dodatke pod uslovima koji će biti utvrđeni zajedničkim sporazumom između dve vlade."

U cilju primene ovog teksta, čast mi je da Vam predložim sledeće mere:

1) pravo na porodične dodatke podređeno je uslovu da radnik ispunjava uslove u pogledu rada koje predviđa zakonodavstvo o porodičnim dodacima koje se primenjuje u mestu njegovog rada; nadležni organ vodiće računa, ukoliko je to potrebno, o svim periodima zapošljenja ili sa njima izjednačenim periodima navršenim na području dve države;

2) dodaci se isplaćuju po osnovu perioda zapošljenja i sa njima izjednačenih perioda;

3) deca korisnici dodatka jesu ona deca koju radnik izdržava, pod uslovom da imaju svojstvo bračne dece, vanbračne priznate dece ili usvojene dece u odnosu na radnika ili njegovog bračnog druga.

Dodaci za svaku porodicu priznaju se počev od drugog deteta; oni se isplaćuju do 15 godina života;

4) isplatu dodataka vrši na svoj teret ustanova kod koje su radnici osigurani po osnovu svog zapošljenja;

5) visina porodičnih dodataka utvrđuje se skalom koju sporazumno određuju nadležne vlasti dve države; ova skala može se revidirati, vodeći naročito računa o visini porodičnih dodataka u zemlji zapošljenja i promene u troškovima života u mestu boravka porodice. Ova revizija može se vršiti samo jedanput godišnje;

6) posebnim administrativnim sporazumom između nadležnih vlasti dve države utvrdiće se praktičan način sprovođenja prethodnih mera naročito u pogledu određivanja dodataka i njihove isplate u zemlji u kojoj deca borave.

Bio bih Vam zahvalan da me obavestiti da li se sa ovim predlogom slaže Jugoslovenska vlada. U potvrdom slučaju, ovo pismo i Vaš odgovor smatraće se kao sporazum između naše dve vlade predviđen u članu 23A paragraf 1 Opšte konvencije o socijalnom osiguranju. Ovaj sporazum stupa na snagu na dan i pod istim uslovima kao što su oni predviđeni za stupanje na snagu izmena i dopuna, pod današnjim datumom, Opšte konvencije o socijalnom osiguranju između Francuske i Jugoslavije, potpisane 5. januara 1950. godine."

Čast mi je obavestiti Vas da je moja Vlada saglasna sa predloženim merama.

Izvolite primiti, gospodine Ambasadore, izraze mog visokog poštovanja.

Savezni sekretar za rad,
       Risto Džunov, s. r.        

Njegova ekselencija
gospodin Pierre Francfort,
ambasador Francuske
Beograd

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".