ODOBRENJEADMINISTRATIVNIH SPORAZUMA I RAZMENJENIH PISAMA KOJA SE ODNOSE NA PRIMENU ODREDABA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 2/57) |
Na osnovu člana 79 stav 1 tačka 5 Ustavnog zakona, člana 23 stav 1 tačka e) Uredbe o organizaciji i poslovanju Saveznog izvršnog veća i tačke I pod 1) Odluke o ovlašćenju Koordinacionog odbora za donošenje rešenja u poslovima iz nadležnosti Saveznog izvršnog veća, Koordinacioni odbor Saveznog izvršnog veća odobrio je svojim rešenjem R. s. br. 33 od 7. februara 1956. godine, Administrativne sporazume 1, 2 i 3 i razmenjena pisma koja se odnose na primenu odredaba Opšte konvencije o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske od 5. januara 1950, potpisanih 9. decembra 1952. godine u Parizu, a koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glase:
ADMINISTRATIVNI SPORAZUM BR. 1
KOJI SE ODNOSI NA PRIMENU ODREDABA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU,
ZAKLJUČENE IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE 5. JANUARA
1950. GODINE U POGLEDU ISPLATE DAVANJA
Primenom člana 31 Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, koja je zaključena na dan 5. januara 1950. godine između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske, jugoslovenski i francuski organi državne uprave, koje pretstavljaju:
sa jugoslovenske strane:
dr Sergije Makiedo, opunomoćeni ministar, savetnik Ambasade Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Parizu;
Žarko Cvejić, šef otseka u Savetu za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ;
sa francuske strane:
Jean Serres, opunomoćeni ministar, načelnik Ministarstva spoljnih poslova;
Jacques Doublet, savetnik u Državnom savetu, generalni direktor socijalnog obezbeđenja u Ministarstvu rada i socijalnog obezbeđenja;
René Larchêveque, direktor u Ministarstvu poljoprivrede;
utvrdili su zajedničkim sporazumom sledeće odredbe koje se odnose na primenjivanje odredaba Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske u pogledu isplate davanja.
Deo I
NAČIN REGULISANJA I ISPLATE DAVANJA
Glava 1
ISPLATA U JUGOSLAVIJI DAVANJA KOJA PRIPADAJU NA OSNOVU IZVRŠENJA ODREDABA FRANCUSKOG ZAKONODAVSTVA
Odeljak I
Prelazne odredbe koje se odnose na lica nastanjena u Jugoslaviji, kojima, usled nepostojanja konvencije o socijalnom osiguranju između Francuske i ove zemlje nisu uopšte ili delimično isplaćivana davanja na koja im konvencija daje pravo
1) Lica koja mogu uživati starosnu penziju na osnovu socijalnog osiguranja osim na osnovu posebnog socijalnog osiguranja koje važi za rudare.
Jugoslovenski državljani koji mogu uživati starosnu penziju ili rentu na osnovu opšteg socijalnog osiguranja podnose zahtev Saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu, koji dostavlja Nacionalnoj kasi socijalnog osiguranja u Parizu (Caisse Nationale de Sécurité Sociale, IA Avenue de Lowendal - Paris/VIIeme) predmet sa sledećim podacima ili ispravama:
ime i prezime, a za udate žene ili udove devojačko prezime;
adresa u Jugoslaviji;
datum i mesto rođenja;
uverenje o državljanstvu;
broj pod kojim se vodi u socijalnom osiguranju;
poslednja adresa u Francuskoj;
ime i adresa poslednjeg poslodavca u Francuskoj;
ime i adresa ustanove koja vrši isplatu davanja odnosno koja je vršila isplatu pre obustave;
podaci o penziji ili renti (vrsta, iznos, dan od kada teče penzija, broj, datum poslednje izvršene isplate);
u slučaju zahteva za regulisanje udovičke penzije: svi podaci o muževljevoj renti ili penziji (vrsta, broj ustanove koja duguje);
oznaka poslednjeg mesta uposlenja;
izvod iz matične knjige rođenih za udovu;
izvod iz matične knjige venčanih;
izvod iz matične knjige umrlih za muža.
2) Lica koja mogu uživati starosnu ili invalidsku penziju na osnovu rudarskog socijalnog osiguranja.
Jugoslovenski državljani kojima je već regulisana invalidska penzija ili starosna penzija na osnovu posebnog socijalnog osiguranja koje važi za rudare, podnose zahtev saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu koji dostavlja Nacionalnoj autonomnoj kasi rudarskog socijalnog osiguranja u Parizu (Caisse Autonome Nationale de la Sécurité Sociale dans les Mines, 77, Avenue de Ségur - Paris/XVeme) predmet sa istim podacima nabrojanim u članu 1.
Osim toga, za starosne penzije priložiće uverenje da nisu uposleni u rudnicima, a za invalidske penzije lekarsko uverenje i potvrdu da ne vrše rad u svojoj struci bilo u rudniku bilo izvan rudnika.
Jugoslovenski državljani po čijem zahtevu starosna odnosno invalidska penzija nije bila određena podnose napred navedenom Saveznom organu zahtev na odgovarajućem obrascu, koji je izrađen prema obrascu izdatom od strane Autonomne kase, prilažući sve isprave pobrojane na tom obrascu kojima se dokazuju lični podaci i o uposlenju koja su vršili u rudnicima u Francuskoj i Jugoslaviji.
3) Lica koja mogu koristiti povećanja rente za slučaj nesreće na poslu.
a) Povećanja koja su već regulisana
Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu dostavlja Kasi za depozite i pričuve (Služba fondova za povećanje) - Pariz (Caisse des Depots et Cosignations-Service des Fonds de Dajoration, 56 rue de Lille - Paris/VIIeme) poimeničnu listu (sa imenom, prezimenom, datumom rođenja i brojem pod kojim se zahtev vodi kod Saveznog organa) svih Jugoslovena koji su nastanjeni u Jugoslaviji a imaju pravo na povećanje francuskih renti za slučaj nesreće na poslu.
Ovoj listi treba priložiti sledeće isprave:
individualne potvrde o repatrijaciji, izdate prema obrascu koji je izradila Kasa za depozite i pričuve sa oznakom datuma odlaska iz Francuske i ulaska u Jugoslaviju;
knjižice sa kuponima, koje Fondovi za povećanje izdaju za korisnike na osnovu zakona od 5. aprila 1942, 16. marta 1943. i 16. oktobra 1946. godine.
U zamenu za ove knjižice Kasa za depozite i pričuve izdaće zainteresovanim licima uverenje o njihovim pravima.
U slučaju da ne bude moguće podneti knjižicu sa kuponima, Savezni organ će označiti po mogućnosti:
broj pod kojim je knjižica bila zavedena, ili ako je potrebno, broj predmeta koji se nalazi na prvoj strani ove knjižice;
naziv poslednje ustanove koja je regulisala povećanje rente u Francuskoj, kao i približan datum poslednje isplate.
U slučaju nedostataka prednjih podataka Savezni organ pružiće sve podatke koji bi omogućili da se ustanovi predmet zasnovan kod Fondova za povećanje.
b) Povećanja koja treba regulisati
Regulisanje povećanja izvršiće Kasa za depozite i pričuve na osnovu zahteva podnetih na štampanim obrascima, koje su u tu svrhu predvideli Fondovi za povećanje. Ovi obrasci moraju se podneti tačno i potpuno popunjeni.
Savezni organ će:
prikupiti sve zahteve za povećanje koje podnose jugoslovenski rentnici;
proveriti i overiti na onom delu obrasca koji je za njega rezervisan, navode podnosioca zahteva;
proveriti da li su uz obrasce priložene potrebne isprave a naročito potvrda o repatrijaciji;
starati se da uživalac rente na obrascu pored ostalog tačno označi ustanovu, koja mu duguje njegovu glavnu rentu;
dostaviti tako popunjene obrasce jugoslovenskim konzularnim vlastima u Francuskoj, koje su na osnovu člana 27 Opšte konvencije dužne da ih dostave Kasi za depozite i pričuve, pošto ih prethodno budu popunile i ustanove koje su obavezne na isplatu rente.
Odeljak II
Odredbe koje se odnose na plaćanja iz Francuske u Jugoslaviju
Isplata u Jugoslaviju renta, povećanja i penzija koje se imaju plaćati na osnovu francuskog zakonodavstva o obeštećenju za slučaj nesreće na poslu kao i o osiguranju za iznemoglost i starost, vrši se korisnicima nastanjenim na jugoslovenskoj teritoriji posredstvom Saveznog organa u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu, a u Francuskoj pod kontrolom odnosno staranjem Nacionalne kase za socijalno osiguranje, Nacionalne autonomne kase rudarskog socijalnog osiguranja ili Kase za depozite i pričuve.
I Isplate koje se vrše pod kontrolom Nacionalne kase za socijalno osiguranje
Pod kontrolom Nacionalne kase za socijalno osiguranje vrši se isplata sledećih davanja:
penzije za starost i iznemoglost: izuzev penzije iz posebnog rudarskog osiguranja i starosnih penzija, koje isplaćuje Kasa za depozite i pričuve;
rente za slučaj nesreće na poslu, izuzev renta koje isplaćuje Kasa za depozite i pričuve.
Francuske ustanove koje duguju penzije i rente podneće Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje u Parizu koja će dostaviti Saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu listu svojih penzionera ili rentnika nastanjenih u Jugoslaviji, označujući za svakog od njih:
1) vrstu penzije ili rente;
2) datum dospelosti penzije ili rente;
3) iznos obroka koji se ima isplatiti kod svake dospelosti.
Ustanove koje duguju penzije i rente obavezne su:
da dostave Nacionalnoj kasi imena penzionera koji su napustili ili će napustiti francusku teritoriju da bi se nastanili u Jugoslaviji, a Kasa će ako bude za njih saznala o tom obavestiti Savezni organ;
da izveste o svakoj obustavi penzija ili renta, kao i o svakoj promeni njihovih iznosa - najmanje 15 dana unapred - Nacionalnu kasu koja će o tome obavestiti Savezni organ;
da uplate sume potrebne za isplatu obroka 15 dana pre dana dospelosti za račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije kod Francuske banke u Parizu, s tim da uplata kod ove banke oslobađa dužnika obaveze;
da dostavi istog dana Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje u dva primerka radi dostavljanja Saveznom organu poimenični spisak plaćanja, koje treba izvršiti, sa oznakom adresa, visine iznosa obroka, perioda na koji se ova uplata odnosi;
da svu prepisku i isprave za Savezni organ dostavljaju isključivo preko Nacionalne kase za socijalno osiguranje.
Isplate davanja korisnicima na osnovu potvrde o njihovim pravima vrši Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu.
Ove isplate vršiće se tromesečno posle dospelosti na isti način kao i isplate jugoslovenskih penzija.
Suma koja pripada svakom korisniku pretvoriće se u dinare.
Ukoliko nastane jedan od četiri sledeća slučaja, i to:
1) smrt ovlašćenika,
2) stupanje u novi brak preživelog bračnog druga lica koje je umrlo usled nesreće na poslu,
3) smrt pre navršenih 16 godina jednog od korisnika kolektivne dečje rente priznate za određeno vreme,
4) smrt bračnog druga koga je izdržavao uživalac starosne penzije iz socijalnog osiguranja.
Savezni organ neće vršiti nikakvu isplatu dospelih obroka od dana kada je slučaj nastao. On će na spisku naznačiti razlog zašto isplate nisu izvršene, a posebno, u slučaju smrti, označiće i dan smrti.
Nacionalna kasa izvršiće obračun srazmernog dela eventualno dugovanog iznosa i saopštiće Saveznom organu neto iznos koji se ima isplatiti, pošto ovaj dostavi niže navedene isprave sa priloženim njihovim prevodom na francuskom jeziku;
za prvi slučaj (ovlašćenikova smrt): izvod iz matične knjige umrlih i po potrebi službene isprave u kojima su označeni naslednici koji bi mogli polagati pravo na srazmerni deo neisplaćenog davanja;
za drugi slučaj (stupanje u novi brak): izvod iz matične knjige venčanih, kojim se dokazuje novi brak;
za treći slučaj (smrt deteta): izvod iz matične knjige umrlih;
za četvrti slučaj (smrt bračnog druga): izvod iz matične knjige umrlih.
U slučaju kada korisnik napusti Jugoslaviju, Savezni organ obustaviće isplatu neisplaćenih obroka do dana odlaska i o tome će obavestiti Nacionalnu kasu socijalnog osiguranja.
Radi pravdanja izvršenih isplata Savezni organ dostaviće posle svake dospelosti Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje spisak iznosa isplaćenih za račun ustanova koje su obavezne na isplatu i eventualno spisak neisplaćenih iznosa označujući, po mogućnosti, razlog zašto isplate nisu izvršene.
Ovi spiskovi, koji treba da budu sastavljeni po onom redu i sa stavkama odgovarajućih spiskova dostavljenih od strane francuskih ustanova, treba da sadrže:
karakteristike penzija;
ime i prezime korisnika;
isplaćene sume izražene u francima sa naznakom protivvrednosti u dinarima;
datum isplate i tromesečje na koje se odnosi;
korisnikovu adresu.
U slučaju kada se obračun vrši u korist nekog drugog lica a ne samog ovlaštenika potrebno je još označiti:
ime i prezime primaoca;
njegovo svojstvo (zakoniti zastupnik ovlaštenika, opunomoćenik ili njegov zakoniti zastupnik).
Pretstavnik Saveznog organa potvrdiće svojim potpisom da celokupan iznos isplata unetih u spisak zaključen u ciframa (francima) i slovima, odgovara isplatama koje je izvršio Savezni organ.
Savezni organ odgovoran je za pravilnost označenih isplata.
II Isplate koje se vrše staranjem Nacionalne autonomne kase rudarskog socijalnog osiguranja
Isplata davanja u Jugoslaviji na teret Nacionalne autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje (Caisse Nationale de la Sécurité Sociale dans les Mines) vrši se preko Saveznog organa u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje u Beogradu.
Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje dostaviće tom organu:
a) penzione isprave, koje treba uručiti korisnicima, i koje se sastoje od omota u obliku koverte na kome se nalaze sva uputstva o priznatom davanju i u kome omotu se nalaze naročito izvod iz rešenja o penziji u obliku perforiranog kartona i na kome su označene sve karakteristike priznate penzije;
b) "evidentične" kartone radi ustanovljenja kod Saveznog organa kartoteke uživalaca penzije priznate od strane Nacionalne autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje;
c) isplatne spiskove u tri primerka od kojih jedan ostaje kod Saveznog organa:
Ovi spiskovi sadrže:
kategoriju i broj priznate penzije;
prezime i ime korisnika;
sume za isplatu izražene u francuskim francima.
Spiskovi sastavljeni radi isplate tromesečnih obroka sadrže datum dospelosti i dostavljaju se Saveznom organu pre tog datuma.
Odvojeno od tromesečnih spiskova sastavljaju se spiskovi potrebni za isplatu obroka koji se duguju prilikom donošenja rešenja o penziji; ovim spiskovima označen je za svakog uživaoca penzije ostatak koji treba isplatiti. Oni se dostavljaju mesečno Saveznom organu.
Sume naznačene na isplatnim spiskovima sabire Nacionalna kasa za rudarsko socijalno osiguranje.
Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje uplaćuje 15 dana pre dospelosti za račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije kod Francuske banke u Parizu sume potrebne za isplatu dospelih obroka.
Uplata izvršena kod te banke oslobađa Kasu obaveza.
Obaveštenje o ovoj uplati dostavlja se istovremeno Saveznom organu.
Narodna banka Federativne Narodne Republike Jugoslavije stavlja na raspoloženje Saveznom organu dinarsku protivvrednost izvršene uplate.
Savezni organ isplaćuje penzije i rente korisnicima za račun Nacionalne autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje.
Isplate se vrše tromesečno po isteku roka dospelosti 1. marta, 1. juna, 1. septembra i 1. decembra svake godine na način predviđen za isplatu penzija u Jugoslaviji.
Suma koja pripada svakom korisniku pretvara se u dinare prema obračunskom kursu dospelog iznosa koji je stavljen na raspoloženje Saveznom organu.
Savezni organ isplatiće zainteresovanom licu sumu naznačenu na isplatnim spiskovima bilo da se radi o zaostalim obrocima ili o tromesečnim obrocima uz obračun akontacija koje je eventualno priznao; međutim, nikakva isplata neće se vršiti zainteresovanom licu sve dok Savezni organ ne primi izjavu na obrascu predviđenom u članu 15.
Savezni organ označuje u pogledu neisplaćenih iznosa, u isplatnom spisku, u rubrici "Primedbe" razlog zbog koga isplata nije izvršena. Neisplaćeni iznosi iskazuju se u rubrici "neisplaćeno" i svi iznosi treba da budu sabrani od strane Saveznog organa.
Neisplaćeni iznos oduzet od ukupnog iznosa isplatnog spiska koga je sastavila Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje iskazuje neto iznos koji je Savezni organ isplatio na račun Nacionalne autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje.
Da ovaj iznos izražen slovima, odgovara isplatama koje je izvršio Savezni organ potvrdiće njegov pretstavnik koji potpisuje isplatni spisak.
Savezni organ odgovoran je za pravilnost izvršenih isplata, kao i da je ovlašćenik bio u životu na dan dospelosti.
Dva primerka kompletiranih i potvrđenih isplatnih spiskova vratiće se Nacionalnoj kasi za rudarsko socijalno osiguranje.
Savezni organ zadržaće za sebe jedan primerak isplatnog spiska.
U slučaju kada je isplata izvršena drugom licu a ne korisniku, Savezni organ označiće u rubrici "primedbe" isplatnog spiska, pored prezimena i imena primaoca i njegovo svojstvo (zakonski pretstavnik, opunomoćenik itd.).
U slučaju povećanja iznosa davanja isplatni spiskovi sastaviće se u što je moguće kraćem roku prema novom iznosu. Obaveštenje o novom iznosu dostaviće se Saveznom organu radi stavljanja u penzionu ispravu koja se nalazi kod ovlaštenika.
U slučaju revizije penzija zbog drugog razloga a ne zbog opšteg povećanja penzija, penziona isprava vratiće se na zahtev Nacionalnoj autonomnoj kasi za rudarsko socijalno osiguranje koja izdaje novu penzionu ispravu.
Obrasci predviđeni u članu 14, koji su stavljeni na raspoloženje uživaocima penzija i koji treba da budu popunjeni svakog tromesečja, sadrže:
a) za uživaoce starosnih penzija izjavu da nisu bili uposleni u rudnicima u toku tromesečja pre dospelosti;
b) za uživaoce povećanja radi izdržavanja bračnog druga potvrdu u kojoj je tačno naznačeno da uživalac penzije izdržava još uvek bračnog druga;
c) za uživaoce invalidskih penzija izjavu da nisu uposleni ni u rudnicima ni u drugim delatnostima;
d) za udovu uživaoca penzije izjavu zainteresovane da se nije preudala od smrti muža od koga ona izvodi pravo na penziju;
e) za uživaoce siročadske penzije izjavu potpisanu od strane staraoca pred vlastima da se dete nalazi u životu.
Ako ove izjave i potvrde nisu dostavljene isplata se odlaže i Savezni organ će o tome obavestiti u što je moguće kraćem vremenu Nacionalnu kasu za rudarsko socijalno osiguranje.
U slučaju kada uživalac starosne penzije ponovo stupi na neki rudarski posao ili kada uživalac invalidske penzije stupi na bilo kakav posao, isplata penzija će se obustaviti i Savezni organ dostaviće Nacionalnoj autonomnoj kasi za rudarsko socijalno osiguranje penzionu ispravu ovlaštenika uz prilog poslodavčeve potvrde u kojoj će biti tačno označeni datum ponovnog stupanja na posao, a u pogledu uživalaca invalidske penzije i iznos primljene zarade kao i zarada koja se priznaje u istom kraju radnicima iste kategorije i zanimanja kome je pripadalo zainteresovano lice pre nego što je postalo nesposobno za rad.
U slučaju promene staraoca siročeta korisnika penzije na teret Nacionalne Autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje, Savezni organ neće izvršiti isplatu i o tome će izvestiti pomenutu Kasu kako bi ova mogla da preduzme potrebne mere za nastavljanje isplate novom staraocu.
Ako korisnik napusti Jugoslaviju, Savezni organ neće izvršiti isplatu obroka zaostalih do dana odlaska i o tome će obavestiti Nacionalnu autonomnu kasu za rudarsko socijalno osiguranje.
Ukoliko nastupi jedan od sledeća četiri slučaja:
ovlašćenikova smrt;
stupanje u novi brak udove koja uživa penziju na osnovu uposlenja svog umrlog muža;
smrti siročeta pre 16 godina;
smrti bračnog druga na izdržavanju;
Savezni organ neće vršiti isplatu obroka zaostalih do dana kada je slučaj nastao; on će na isplatnom spisku označiti razlog zašto isplata nije izvršena.
Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje pristupiće određivanju srazmernog iznosa koji se eventualno duguje, a zatim saopštava Saveznom organu neto iznos koji treba isplatiti, čim ovaj bude dostavio niže navedene isprave uz prilog njihovog prevoda na francuski jezik.
Za prvi slučaj (ovlaštenikova smrt): izvod iz matične knjige umrlih a, po potrebi, zvaničnu ispravu u kojoj će biti naznačeni naslednici koji mogu polagati pravo na neisplaćene obroke.
Za drugi slučaj (ponovo stupanje u brak): izvod iz matične knjige venčanih kojim se dokazuje novi brak.
Za treći slučaj (smrt deteta): izvod iz knjige umrlih za dete.
Za četvrti slučaj (smrt bračnog druga na izdržavanju): izvod iz matične knjige umrlih.
Razlika između iznosa koje je u francuskim francima uplatila Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje i iznosa u francuskim francima čiju isplatu je pravdao Savezni organ dodaće se iznosima koje treba docnije da uplati po istom osnovu Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje.
Da bi omogućio kontrolu Nacionalnoj autonomnoj kasi za rudarsko socijalno osiguranje Savezni organi priložiće spiskovima izvršenih isplata obrasce i isprave predviđene napred navedenim čl. 15 i 16.
III Isplate koje se vrše preko Kase za depozite i pričuve
Preko Kase za depozite i pričuve vrše se isplate renta za slučaj nesreće na poslu i starosnih penzija iz socijalnog osiguranja ustanovljenih kod Nacionalne kase za životna osiguranja Caisse Nationale de d'Assurances sur la Vie (bivša Nacionalna kasa za starosne penzije - Caisse Nationale de Retraites pour la Vieillese) - kao i povećanje rente za slučaj nesreća na poslu.
a) Rente za slučaj nesreće na poslu i starosne penzije iz socijalnog osiguranja
Kada se radi o rentama za slučaj nesreće na poslu i starosnim penzijama iz socijalnog osiguranja, Kasa za depozite i pričuve (služba Nacionalne kase na životna osiguranja) dostaviće Saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje obračunske listove i penzijske knjižice ukoliko zainteresovana lica ove knjižice nemaju.
Kada kuponi knjižica budu iskorišćeni Savezni organ pošto izvrši isplatu poslednjeg kupona vratiće knjižicu kao obračunski list Kasi za depozite i pričuve koja će ih obnoviti i dostaviti nove isprave Saveznom organu.
Kasa za depozite i pričuve uplatiće pre svake dospelosti, za rente za slučaj nesreće na poslu i za starosne penzije iz socijalnog osiguranja kod Francuske banke u Parizu, a za račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije gotovinu u iznosu obroka plativih na dan određene dospelosti. Uplata kod te banke oslobađa platioca obaveze.
Dospele obroke Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje isplaćuje zainteresovanim licima shodno odredbama člana 9, a na osnovu potvrde o njihovim pravima. On treba naročito da proveri da se bračni drug lica koje je umrlo usled nesreće na poslu nije preudao, da postoji korisnik odnosno korisnici dečje rente određenog trajanja a kada se radi o starosnim penzijama iz socijalnog osiguranja da u odnosnim slučajevima postoji bračni drug na izdržavanju.
Ukoliko nastupi jedan od četiri niže navedena slučaja, - samo je prvi zajednički za rente zbog nesrećnog slučaja na poslu, i za starosne penzije iz socijalnog osiguranja, - i to:
1) ovlaštenikova smrt;
2) stupanje u novi brak bračnog druga lica koje je umrlo usled nesreće na poslu;
3) smrt pre navršene šesnaeste godine jednog od korisnika kolektivne dečje rente priznate na određeno vreme;
4) smrt bračnog druga koga je izdržavao ovlaštenik starosne penzije iz socijalnog osiguranja;
Savezni organ će o tome izvestiti Kasu za depozite i pričuve i obustaviće isplatu dospelih obroka renta, koji još nisu isplaćeni na dan kada je slučaj nastao.
Kada za depozite i pričuve pristupiće uređenju računa zainteresovanih lica, obračunaće eventualno neisplaćeni srazmerni deo i saopštiće Saveznom organu neto iznos koji ostaje da se isplati kad Savezni organ bude dostavio niže navedene isprave uz priložene njihove francuske prevode kao i knjižicu i obračunski list:
za prvi slučaj (ovlaštenikova smrt): izvod iz matične knjige umrlih i po potrebi službene isprave u kojima su označeni naslednici koji bi mogli da polažu pravo na srazmerni deo;
za drugi slučaj (stupanje u novi brak): izvod iz matične knjige venčanih kojim se dokazuje novi brak;
za treći slučaj (dečja smrt): izvod iz matične knjige umrlih;
za četvrti slučaj (smrt bračnog druga): izvod iz matične knjige umrlih.
Saveznom organu će se dostaviti posebno ovlašćenje za plaćanje za prva dva slučaja ili novi obračunski list i nova knjižica u trećem i četvrtom slučaju.
Kao dokaz da je Savezni organ izvršio isplate za račun Kase za depozite i pričuve (Odeljenje Nacionalne kase za životna osiguranja) službe zbirni spiskovi sa rekapitulacijom u priloženim kuponima koje su primaoci potvrdili. U slučaju da usled posebnog načina plaćanja nije bilo moguće pribaviti potpis zainteresovanog lica na samom kuponu, Savezni organ priložiće platnom spisku potvrdu o isplati, koja će sadržavati potvrdu primaoca i ostale potrebne dokaze.
Pretstavnik Saveznog organa svojim potpisom potvrdiće da celokupan iznos isplata unetih u spisak zaključen u ciframa i slovima, odgovara isplatama koje je izvršio Savezni organ.
Isplate renta za slučaj nesreće na poslu i starosnih penzija iz socijalnog osiguranja sabraće se na odvojenim spiskovima.
Ovi spiskovi treba da sadrže sledeće podatke:
broj pod kojim je renta zavedena tako da rente budu svrstane prema rednim brojevima njihovog zavođenja;
ime i prezime ovlaštenika;
isplaćena suma izražena u francima sa oznakom njene protivvrednosti u dinarima;
dan isplate i tromesečje na koje se ona odnosi.
U slučaju da je obračun izvršen nekom drugom licu a ne samom ovlašteniku treba još označiti:
ime i prezime primaoca;
njegovo svojstvo (zakoniti zastupnik ovlaštenika, opunomoćenik ovlaštenika ili njegov zakonski zastupnik).
Odvojeni spiskovi sadržavaće izvesne obračune na osnovu posebnih odobrenja.
Savezni organ odgovoran je za pravilnost označenih isplata.
b) Povećanje renta za slučaj nesreće na poslu
Kada se radi o povećanju renta za slučaj nesreće na poslu Kasa za depozite i pričuve (Služba Fondova za povećanje) dostaviće Saveznom organu 15 dana pre dana tromesečne dospelosti spisak dospelih obroka koje treba uplatiti, označujući za svako zainteresovano lice:
brojeve pod kojima se predmeti vode kod Fonda za povećanje i Saveznog organa;
ime i prezime korisnika;
suma koju treba isplatiti na dan dospelosti;
period na koji se odnose neisplaćeni obroci.
Kasa za depozite i pričuve uplaćuje kod Francuske banke u Parizu za račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije sume potrebne za isplatu obroka.
Uplata kod te banke oslobađa platioca obaveza.
Savezni organ isplaćuje davanja zainteresovanim licima shodno odredbi člana 9.
Savezni organ proveriće naročito da li postoji ponovni brak bračnog druga žrtve smrtne nesreće na poslu, da li su u životu korisnik odnosno korisnici povećanje dečje rente kao i da li je bilo koji od ovlaštenika napustio jugoslovensku teritoriju za vreme na koje se odnose obroci za isplatu.
Ukoliko nastane jedan od četiri sledeća slučaja i to:
ovlaštenikova smrt;
stupanje u novi brak preživelog bračnog druga lica koje je umrlo usled nesreće na poslu;
smrt jednoga od korisnika povećanja kolektivne dečje rente priznate na određeno vreme;
odlazak korisnika iz Jugoslavije;
Savezni organ obustaviće svaku isplatu dospelih obroka povećanja koji još nisu isplaćeni na dan kada je slučaj nastao.
Kasa za depozite i pričuve (Služba Fondova za povećanje) izvršiće uređenje računa zainteresovanog lica i obračunaće srazmerni deo koji se eventualno ima isplatiti na osnovu niže navedenih isprava, koje će Savezni organ docnije dostaviti zajedno sa njihovim francuskim prevodom:
za prvi slučaj (smrt ovlaštenika): uverenje o ostavini i nasledstvu u kome je naznačen dan smrti i da li postoje naslednici koji bi mogli polagati pravo na srazmerni deo;
za drugi slučaj (stupanje u novi brak): izvod iz matične knjige venčanih kojim se dokazuje novi brak;
za treći slučaj (smrt deteta): izvod iz matične knjige umrlih;
za četvrti slučaj (odlazak u inostranstvo): dovoljna je obična izjava Saveznog organa u kojoj je naznačen dan odlaska.
Savezni organ će radi pravdanja izvršenih isplata, posle svake dospelosti uputiti Kasi za depozite i pričuve (Služba Fondova za povećanje) spisak isplaćenih iznosa za njen račun i eventualno spisak neisplaćenih iznosa, označujući po mogućnosti razlog zbog koga isplate nisu izvršene.
Ove isprave, koje treba da budu sastavljene po onom redu i sa stavkama odgovarajućih spiskova ustanovljenih od strane Kase za depozite i pričuve (Fondova za povećanje), treba da sadrže:
brojeve pod kojima se predmet vodi kod Fondova za povećanje i kod Saveznog organa;
ime i prezime korisnika;
isplaćena suma u francima sa oznakom njene protivvrednosti u dinarima;
dan isplate i tromesečje na koje se ona odnosi;
adresa korisnika.
U slučaju da je obračun izvršen nekom drugom licu a ne samom ovlašteniku treba još označiti:
ime i prezime primaoca;
njegovo svojstvo (zakonski zastupnik ovlaštenika, opunomoćenik ovlaštenika ili njegov zakonski zastupnik).
Pretstavnik Saveznog organa, potvrdiće svojim potpisom da celokupan iznos isplata unetih u spisak zaključen u ciframa i slovima, odgovara isplatama koje je izvršio Savezni organ.
Savezni organ odgovoran je za pravilnost označenih isplata.
IV Zajedničke odredbe
Da bi se omogućila kontrola od strane ustanova, koje duguju davanja, Savezni organ će priložiti spiskovima, na osnovu kojih su izvršene isplate, sve potvrde izdate od nadležnih vlasti, a koje potvrde budu te ustanove zatražile, kao uverenje da nije zaključen novi brak, potvrda da se dete ili deca na dan dospelosti nalaze u životu.
Razlika između iznosa uplaćenih na račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije kod Francuske banke u izvršenju čl. 8, 13, 20 i 24 i iznosa, koji je Savezni organ pravdao po izvršenim isplatama korisnicima, dodaće se iznosima koji treba docnije da se uplate na račun Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije kod Francuske banke u smislu pomenutih članova.
Glava 2
ISPLATA U FRANCUSKOJ DAVANJA KOJA SE DUGUJU NA OSNOVU PRIMENE JUGOSLOVENSKOG ZAKONODAVSTVA
Odeljak I
Prelazne odredbe koje se odnose na lica nastanjena u Francuskoj, kojima usled nepostojanja Konvencije o socijalnom osiguranju između Jugoslavije i Francuske nisu uopšte ili delimično isplaćivana davanja na koja im Konvencija daje pravo
Lica koja mogu polagati pravo na penziju ili invalidninu podnose zahtev Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje (Caisse Nationale de Sécurité Sociale) koja ga dostavlja Saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje sa sledećim podacima ili ispravama:
1) ime i prezime, a za udate žene i udove: devojačko prezime;
2) adresa u Francuskoj;
3) datum i mesto rođenja;
4) uverenje o državljanstvu;
5) broj pod kojim je zaveden u članstvo;
6) poslednja adresa u Jugoslaviji;
7) naziv i adresa ustanove obavezne na plaćanje davanja ili koja je bila na njih obavezna pre obustave isplate ovih davanja;
8) podaci o penziji ili invalidnini (vrsta, visina, dan od kada teče, broj, datum poslednje dospele isplate);
9) podaci o poslednjem uposlenju u Jugoslaviji sa oznakom perioda zaposlenja, poslodavca, vrste posla, iznosa plata za obavljene poslove u toku poslednjih pet godina;
10) ako se radi o invalidskoj penziji ili invalidnini potrebno je priložiti lekarsko uverenje, u kome će biti izneto zdravstveno stanje i radna sposobnost, a naročito:
a) vrsta nesposobnosti (profesionalna ili opšta); da li nesposobnost zahteva pomoć drugog lica; stepen smanjenja sposobnosti za rad;
b) uzrok smanjenja sposobnosti za rad;
c) datum kada je nastala nesposobnost za rad odnosno smanjenje sposobnosti za rad;
11) da li zainteresovano lice izdržava lica, koja prema jugoslovenskom zakonodavstvu imaju prava na periodična davanja (rodbinska veza, doba života, zanimanje, imovinsko stanje);
12) ako je u Jugoslaviji pokrenut postupak za priznanje prava na davanja zainteresovanom licu: prepis (ili oznaka predmeta) svih akata koji se odnose na to pravo;
13) za porodične penzije (udove, siročad, roditelji):
a) izvod iz matične knjige venčanih i potvrda da ne postoji rastava od stola ili postelje ili razvod braka;
b) za udove mlađe od 45 godina: lekarsko uverenje kojim se potvrđuje njihova nesposobnost za rad ili uverenje kojim se potvrđuje da udova izdržava dete mlađe od 7 godina;
c) za decu stariju od 17 godina: da se zainteresovano lice nalazi na školovanju ili da je nesposobno za rad;
d) za roditelje (za majku mlađu od 45 godina, a za oca mlađeg od 60 godina): lekarsko uverenje kojim se dokazuje njihova nesposobnost za rad;
e) izvod iz matične knjige rođenih za osiguranika;
14) za udovačke penzije (uvodci stariji od 60 godina):
a) izvod iz matične knjige venčanih i potvrda da brak nije razveden;
b) lekarsko uverenje (za udovca mlađeg od 60 godina) da je potpuno nesposoban za rad trajno ili za duže od godinu dana;
c) uverenje da ga je pokojni bračni drug izdržavao.
Odeljak II
Odredbe koje se odnose na plaćanja iz Jugoslavije u Francusku
Isplata u Francuskoj davanja koja pripadaju na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva o socijalnom osiguranju korisnicima, nastanjenim u Francuskoj, vršiće se saglasno odredbama Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, zaključene između Francuske i Jugoslavije, posredstvom Nacionalne kase za socijalno osiguranje u Parizu izuzev penzija iz francuskog rudarskog socijalnog osiguranja priznate na osnovu sabiranja ukupnog vremena osiguranja, i to na sledeći način:
Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje dostaviće Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje u Parizu listu svojih penzionera nastanjenih u Francuskoj, označujući pobliže za svakog od njih adresu, dan dospelosti penzije ili invalidnine i iznos obroka koji treba platiti o svakoj dospelosti.
On će obaveštavati ovu ustanovu, onako kako to bude saznao, o imenima uživalaca penzije koji napuštaju Jugoslaviju da bi se nastanili u Francuskoj.
Savezni organ će, prema potrebi i, najkasnije 15 dana pre dospelosti, izvestiti Nacionalnu kasu za socijalno osiguranje o obustavi isplate penzija ili invalidnina kao i o svim promenama nastalim u njihovim iznosima.
On će takođe dostavljati svu prepisku ili isprave za francuske ustanove isključivo preko Nacionalne kase za socijalno osiguranje.
Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje uplatiće sume potrebne za isplatu obroka 15 dana pre dospelosti za račun Francuske banke kod Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Beogradu. Uplata kod ove banke oslobađa uplatioca obaveze.
Davanja se isplaćuju korisnicima na osnovu potvrde o njihovim pravima preko Nacionalne kase za socijalno osiguranje.
Ove isplate vrše se tromesečno na dan dospelosti i na isti način kao i isplata francuskih penzija.
Iznos koji pripada svakom korisniku pretvoriće se u franke.
Ukoliko nastupi jedan od niže navedenih četiri slučaja i to:
1) smrt ovlaštenika;
2) novi brak udove;
3) za udove mlađe od 45 godina: smrt deteta mlađeg od 7 godina ili slučaj kada dete udova više ne izdržava;
4) smrt pre navršenih 17 godina (ili 24 godina u slučaju školovanja) jednog od korisnika docnije penzije ili rente;
francuska ustanova socijalnog osiguranja neće izvršiti isplatu na ime dospelih obroka na dan kada je slučaj nastao. Ona će na spisku naznačiti razlog usled koga isplata nije izvršena.
Savezni organ obračunaće srazmerno deo eventualno dužnih obroka i saopštiće Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje neto iznos koji će se isplatiti kada ova kasa dostavi niže navedene isprave:
za prvi slučaj (smrt ovlaštenika): uverenje o ostavini i nasledstvu u kome je označen dan smrti i da li postoje naslednici koji mogu da polažu pravo na neisplaćeni srazmerni deo;
za drugi slučaj (stupanje u novi brak): izvod iz matične knjige venčanih, kojim se dokazuje novi brak;
za treći slučaj: izvod iz matične knjige umrlih za dete ili uverenje da majka više ne izdržava dete;
za četvrti slučaj (smrt deteta): izvod iz matične knjige umrlih.
U slučaju korisnikovog odlaska iz Francuske Nacionalna kasa za socijalno osiguranje obustaviće sa danom odlaska isplatu zaostalih obroka i o tome izvestiti Savezni organ.
Radi pravdanja izvršenih isplata Nacionalna kasa za socijalno osiguranje dostaviće posle svake dospelosti Saveznom organu spisak iznosa koje je ona uplatila i eventualno spiskove neisplaćenih iznosa, naznačujući, po mogućnosti, i razlog zašto isplate nisu izvršene.
Ovi spiskovi koji treba da budu sastavljeni tačno prema redu i sa stavkama odgovarajućih spiskova, koje je dostavio Savezni organ treba da sadrže:
ime i prezime korisnika;
adresu korisnika;
oznaku davanja;
isplaćenu sumu izraženu u dinarima sa oznakom njene protivvrednosti u francima;
vreme na koje se odnosi isplata;
dan isplate
U slučaju da je plaćanje izvršeno nekom drugom licu a ne samom ovlašteniku treba označiti još:
ime i prezime primaoca;
njegovo svojstvo (zakonski zastupnik ovlaštenika; opunomoćenik ovlaštenika ili njegov zakonski zastupnik).
Pretstavnik Nacionalne kase za socijalno osiguranje potvrdiće svojim potpisom da ukupan iznos na spisku, zaključenom u ciframa (dinarima) i slovima odgovara izvršenim isplatama.
Nacionalna kasa za socijalno osiguranje odgovorna je za pravilnost označenih isplata.
Način predviđen u napred navedenim čl. 31-35 primeniće se na isplate rudarskih starosnih i porodičnih penzija koje su priznate sabiranjem vremena provedenog u osiguranju saglasno odredbama Opšte konvencije, s tim da ulogu koju u pogledu ostalih penzija ima Nacionalna kasa za socijalno osiguranje i u ovom slučaju vrši Nacionalna autonomna kasa za rudarsko socijalno osiguranje.
Da bi omogućila Autonomnoj kasi izvršenje obračuna davanja zainteresovanim licima, jugoslovenski organi dostaviće tromesečno listu korisnika sa sledećim podacima:
1) ime, prezime, datum rođenja i tačna adresa korisnika; broj penzijske knjižice koju zainteresovano lice ima radi ostvarivanja isplata u Francuskoj, i kada se radi o udovama, njihovo devojačko prezime;
2) iznos obroka koji se imaju platiti na dan određene dospelosti;
3) posebni uslovi koji bi se eventualno tražili za isplatu.
Da bi se Saveznom organu u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje omogućilo vršenje kontrole, nadležne francuske ustanove priložiće spiskovima o izvršenim isplatama sve potvrde izdate od nadležne vlasti, koje im bude tražio Savezni organ, kao što su potvrde da nije sklopljen novi brak, potvrda da se na dan dospelosti isplate dete ili deca nalaze u životu.
Razlika između iznosa uplaćenih za račun Francuske banke kod Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Izvršenje člana 32 i iznosa, koje su nadležne francuske ustanove pravdale po izvršenim isplatama korisnicima dodaće se iznosima koji treba docnije da se uplate na račun Francuske banke kod Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije u smislu pomenutog člana.
Deo II
POSEBNE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA DAVANJA IZ OSIGURANJA ZA IZNEMOGLOST I OSIGURANJA ZA SLUČAJ NESREĆE NA POSLU
Glava 1
PENZIONERI FRANCUSKIH USTANOVA SOCIJALNOG OSIGURANJA, KOJI SU NASTANJENI U JUGOSLAVIJI
Odeljak I
Posledice ponovnog stupanja u radni odnos uživalaca invalidske penzije
Kada uživaoci invalidske penzije ponovo stupe u radni odnos Savezni organ će obustaviti isplatu penzije. On će o svojoj odluci odmah izvestiti nadležnu francusku ustanovu i označiti vrstu posla koju uživalac obavlja kao i iznos zarade zainteresovanog radnika u proteklom tromesečju, upoređujući ovu zaradu sa redovnom platom, koju u istom kraju prima radnik one stručne kategorije, kojoj je pripadalo zainteresovano lice obzirom na struku u kojoj je radilo pre nego što je postalo nesposobno za rad.
Odeljak II
Administrativna i lekarska kontrola
Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje vrši kontrolu uživalaca davanja koja se pružaju na osnovu osiguranja za iznemoglost i osiguranja za slučaj nesreće u poslu, pod uslovima koje predviđa njegovo vlastito zakonodavstvo, što ne isključuje proveravanja, kojima mogu pristupiti francuske ustanove koje su obavezne na davanja u okviru prava koja im daje francusko zakonodavstvo.
Radi primene prethodnog člana Savezni organ vršiće, preko svojih stručnih lekara, preglede koji će omogućiti ocenu stepena nesposobnosti uživalaca invalidskih davanja, da bi se, po potrebi, zainteresovanom licu isplata invalidske penzije obustavila ili ukinula ili izvršilo njegovo razvrstavanje u neku drugu kategoriju shodno odredbama francuskog zakonodavstva ili da bi se izvršila revizija invalidnine za slučaj nesreće na poslu.
Rezultati ovih pregleda dostaviće se francuskim zainteresovanim ustanovama koje su nadležne da prekinu postupak odnosno da donesu odluku.
Međutim, Savezni organ može privremeno obustaviti isplatu invalidske penzije na osnovu rezultata izvršene kontrole, u očekivanju da bude obavešten o odluci koju će doneti nadležna francuska ustanova.
Troškove lekarskih pregleda, ispitivanja, lekarskih putovanja i anketa, potrebnih radi vršenja kontrole kao, i putne troškove uživalaca penzija ili invalidnina usled njihovog odlaska na kontrolne lekarske preglede isplaćuje Savezni organ prema svojoj tarifi.
Ovi troškovi naknadiće se na osnovu računa, koji će Savezni organ podneti, u kome su podrobno izloženi učinjeni izdaci, a posebno označeni ime i prezime pregledanih invalida, brojevi pod kojima se ovi vode u socijalnom osiguranju, datum izvršenih lekarskih pregleda, ekspertiza i ispitivanja. Ovaj račun podnosi se Nacionalnoj kasi za socijalno osiguranje koja ga dostavlja ustanovama koje su obavezne na davanja.
Ipak, naknadnim sporazumom može se predvideti i drugi način obračuna, a naročito paušalna naknada.
Glava 2
UŽIVAOCI PENZIJA JUGOSLOVENSKIH ORGANA SOCIJALNOG OSIGURANJA, KOJI SU NASTANJENI U FRANCUSKOJ
Nadležna francuska ustanova vrši kontrolu korisnika davanja koja se pružaju na osnovu jugoslovenskog invalidskog osiguranja pod uslovima koje predviđa njegovo vlastito zakonodavstvo, što ne isključuje proveravanja, kojima mogu pristupiti jugoslovenski organi, koji su obavezni na davanja u okvira prava koja im daje jugoslovensko zakonodavstvo.
Radi primene prethodnog člana, nadležna francuska ustanova vršiće preko svojih stručnih lekara, na zahtev Saveznog organa, lekarske preglede koji će omogućiti ocenu stepena nesposobnosti za rad korisnika u cilju donošenja odgovarajućeg rešenja prema odredbama jugoslovenskog zakonodavstva.
Rezultati ovih pregleda dostaviće se zainteresovanim jugoslovenskim organima koji su nadležni da pokrenu postupak ili donesu odluku.
Međutim, nadležna francuska ustanova može privremeno obustaviti isplatu invalidske penzije na osnovu rezultata izvršene kontrole u očekivanju da bude izveštena o odluci koju će doneti nadležni jugoslovenski organ.
Troškove lekarskih pregleda, ispitivanja, lekarskih putovanja ili anketa potrebnih radi vršenja kontrole kao i putne troškove uživalaca penzija ili invalidnina radi njihovog odlaska na kontrolne lekarske preglede isplaćuje nadležna francuska ustanova prema svojoj tarifi.
Ovi troškovi nadoknađuju se na osnovu računa koji podnosi francuska ustanova i u kome su podrobno izloženi izdaci, posebno označeni ime i prezime pregledanih uživalaca, brojevi pod kojima se ovi vode u socijalnom osiguranju, datum izvršenih lekarskih pregleda, ekspertiza i ispitivanja. Ovaj račun dostavlja se posredstvom Nacionalne kase za socijalno osiguranje Saveznom organu koji ga upućuje zainteresovanim organima, koji su obavezni na davanja.
Međutim, naknadnim sporazumom može se predvideti i drugi način obračuna, naročito paušalna naknada.
Deo III
RAZNE ODREDBE
Ustanove nadležne za vršenje isplate mogu troškove koji se odnose na isplate po ovlaštenjima, bankarske troškove, kao i troškove za razmenu valute naplatiti od uživalaca davanja.
Jednokratna isplata za slučaj smrti osiguranika u Francuskoj, licima, koja od njih izvode svoja prava, a nastanjena su u Jugoslaviji, kao i iznosi jednokratne isplate koji pripadaju eventualno posle smrti invalidskih penzionera na jugoslovenskoj teritoriji licima koja od njih izvode svoja prava a nastanjena su u Jugoslaviji, vršiće se preko računa, koji je Narodnoj banci Federativne Narodne Republike Jugoslavije otvoren kod Francuske banke u Parizu. Savezni organ će izvršiti isplatu ovih iznosa zainteresovanim licima na osnovu dokaza o njihovim pravima.
Isprave koje će Savezni organ u čiju nadležnost spada socijalno osiguranje dostaviti francuskim ustanovama, a naročito lekarski izveštaji, treba da budu prevedeni na francuski jezik.
Kod podnošenja svakog spiska o plaćanjima koja se imaju izvršiti, ustanova koja duguje, označiće datum i iznos plaćanja izvršenog po obračunu.
Isplatni spiskovi predviđeni za primenu ovog administrativnog sporazuma kao i sva korespondencija dostavljaju se u dva primerka.
Ovim administrativnim sporazumom ukida se i zamenjuje Sporazum zaključen 10. januara 1950. godine.
U potvrdu čega potpisani, pravilno ovlašteni u tu svrhu, sastavili su ovaj Sporazum.
Sačinjeno u dva primerka u Parizu 9. decembra 1952. godine.
|
Jean Serres, s. r. |
|
|
Jacques Doublet, s. r. |
S. Makiedo, s. r. |
|
René Larchevêque, s. r. |
Ž. Cvejić, s. r. |
ADMINISTRATIVNI SPORAZUM BR. 2
KOJI SE ODNOSI NA PRIMENJIVANJE ODREDABA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU
ZAKLJUČENE IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE 5. JANUARA
1950. GODINE U POGLEDU OSIGURANJA ZA SLUČAJ BOLESTI, MATERINSTVA, SMRTI (POMOĆI),
IZNEMOGLOSTI, STAROSTI I SMRTI (PENZIJE)
Primenom člana 31 Opšte konvencije o socijalnom osiguranju koja je zaključena na dan 5. januara 1950. godine između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske, jugoslovenski i francuski nadležni organi koji pretstavljaju:
sa jugoslovenske strane:
Sergije Makiedo, opunomoćeni ministar, savetnik ambasade Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Parizu;
Žarko Cvejić, šef otseka u Savetu za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ;
sa francuske strane:
Jean Serres, opunomoćeni ministar, načelnik Ministarstva spoljnih poslova;
Jaques Doublet, savetnik u Državnom savetu, generalni direktor soc. obezbeđenja u Ministarstvu rada i soc. obezbeđenja;
Rene Larcheveque, direktor u Ministarstvu poljoprivrede;
utvrdili su zajedničkim sporazumom sledeće odredbe koje se odnose na primenjivanje odredaba Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, zaključene između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske u pogledu osiguranja za slučaj bolesti, materinstva, smrti (pomoći), iznemoglosti, starosti i smrti (penzije).
Deo I
PRIMENA ČL. 3 I 4 OPŠTE KONVENCIJE
Položaj lica upućenih iz jedne zemlje u drugu za vreme do 6 meseci
Član 1
Kada radnici i sa njima izjednačena lica, koji redovno prebivaju u jednoj od dveju zemalja, odlaze u drugu zemlju a ostanu i dalje pod zakonodavstvom prve zemlje u smislu člana 3 stav 2 tačka a) Opšte konvencije, primeniće se sledeće odredbe:
1/ Poslodavac i zainteresovana lica uređuju direktno sa nadležnim organima prve zemlje sva pitanja koja se odnose na njihove doprinose i davanja socijalnog osiguranja.
2/ Nadležni organi prve zemlje uručuju svakom od zainteresovanih lica, prema obrascu ustanovljenom zajedničkim sporazumom, uverenje kojim se potvrđuje da dotično lice i dalje potpada pod socijalno osiguranje prve zemlje.
Ovo uverenje dužan je da podnese u slučaju potrebe poslodavčev pretstavnik u drugoj zemlji; ako takav pretstavnik ne postoji uverenje podnosi sam radnik.
Kada više radnika napuštaju u isto vreme prvu zemlju radi odlaska na zajednički rad u drugu zemlju a vraćaju se zajedno u prvu zemlju, jedna potvrda je dovoljna za sve radnike.
Položaj radnika ili sa njima izjednačenih lica jedne od Zemalja ugovornica, koji su uposleni u diplomatskim ili konzularnim pretstavništvima te zemlje u drugoj zemlji.
Član 2
Pod uslovom predhodnog pristanka, koji je potreban u tu svrhu pravo opcije predviđeno u članu 4 stav 2 Konvencije, mora se koristiti u roku od 6 meseci, računajući od dana od kada je radnik uposlen u diplomatskoj ili konzularnoj službi u toj zemlji i sa važnošću od tog istog dana.
Radi ostvarenja prava opcije dovoljno je da radnik uputi zahtev nadležnom organu one zemlje, čije zakonodavstvo želi da se na njega primenjuje.
Za radnike uposlene u diplomatskoj ili konzularnoj službi jedne od zemalja ugovornica u drugoj zemlji na dan objavljivanja ovog Sporazuma rok teče od tog dana.
Deo II
ZAJEDNIČKE ODREDBE U RAZNIM OSIGURANIM SLUČAJEVIMA
Član 3
Radi određivanja prava na davanja, sabiranje perioda osiguranja ili perioda rada navršenim u pojedinom režimu i perioda, koji su izjednačeni sa periodima osiguranja na osnovu ovih režima, vršiće se saglasno sledećim odredbama:
1) Periodima osiguranja ili periodima rada i periodima koji su sa njima izjednačeni na osnovu zakonodavstva jedne od Zemlje ugovornica, dodaju se periodi izvršeni ili sa njima izjednačeni pod zakonodavstvom druge zemlje u ovom obimu koji je potreban radi dopunjavanja, s tim da se ne poklapaju sa periodima osiguranja ili sa periodima rada ili sa njima izjednačenim periodima u prvoj zemlji.
2) Kada radnik uživa davanja na teret organa obeju zemalja pravilo iz prethodnog člana primenjuje se odvojeno u svakoj zemlji.
Član 4
Periodi koje treba uzeti kao izjednačene sa periodima osiguranja ili periodima rada u svakoj zemlji jesu svi, koje kao takve priznaje zakonodavstvo te zemlje.
Svaki period koji se istovremeno na osnovu francuskog i jugoslovenskog zakonodavstva izjednačuje sa periodom osiguranja ili periodom rada, uračunavaće kod određivanja davanja organa one zemlje u kojoj je zainteresovano lice radilo poslednji put pre perioda o kome se radi.
Ako zainteresovano lice nije radilo pre toga perioda, ovaj period će uračunavati organi one zemlje, u kojoj je ono radilo prvi put.
Ako period osiguranja ili period rada na osnovu primene zakonodavstva jedne zemlje pada u isto vreme kada i period koji se izjednačuje sa periodom osiguranja ili periodom rada na osnovu primene zakonodavstva druge zemlje, uzima se u obzir samo period osiguranja ili period rada.
Član 5
Kada zakonodavstvo jedne od Zemalja ugovornica priznaje izvesnih koristi vezuje za uslov da su periodi osiguranja bili navršeni u struci koja potpada pod posebni režim socijalnog osiguranja i kada se na osnovu tog perioda nije moglo priznati pravo na koristi predviđeno tim posebnim zakonodavstvom, ovi periodi se smatraju kao valjani za određivanje prava predviđenih opštim socijalnim osiguranjem.
Član 6
Kada radnik ili lice sa njim izjednačeno ode iz jedne zemlje u drugu radi potreba ili drugih davanja sem davanja iz osiguranja za slučaj starosti da se pozove na opštu konvenciju, organ socijalnog osiguranja zemlje novog mesta rada, kod koje je podnet zahtev za davanja, obavezan je da se obrati nadležnom organu druge zemlje naročito u cilju prikupljanja podataka, koji se odnose na periode članstva u osiguranju radnika ili na periode njihovog rada.
U tu svrhu, on će se služiti ispravom čiji je obrazac ustanovljen zajedničkim sporazumom između organa državne uprave obeju zemalja i u koju on sam unosi i poznate podatke i dostavlja je nadležnom organu druge zemlje radi dobijanja traženih podataka.
Deo III
POSEBNE ODREDBE
Glava I
MATERINSTVO
Član 7
U slučaju predviđenom u poslednjem stavu člana 6 Opšte konvencije, davanja u novcu korisniku reguliše neposredni organ koji je obavezan na davanja, određujući ih prema svome zakonodavstvu.
Davanja u naturi pruža prema svom zakonodavstvu organ one zemlje u kojoj korisnik boravi. Njih nadoknađuje ustanova druge zemlje koja je obavezna na davanja u granicama troškova koji bi nastali u slučaju primene njenog zakonodavstva.
Kada postoji sumnja o prezumtivnom danu začeća deteta, smatra se da je ovo začeće nastalo u zemlji u kojoj je zainteresovana boravila 270-og dana (dvestasedamdesetog) dana pre porođaja.
Glava 2
OSIGURANJA ZA SLUČAJ IZNEMOGLOSTI - STICANJA I ODREĐIVANJE PRAVA
Član 8
Radnici, koji ispunjavaju potrebne uslove iz člana 9 Opšte konvencije, radi dobijanja davanja u novcu iz osiguranja za slučaj iznemoglosti na teret jedne ili druge zemlje, podnosiće zahtev nadležnom organu socijalnog osiguranja one zemlje u kojoj borave i to u obliku i pod uslovima koje predviđa zakonodavstvo jedne ili druge zemlje.
Podnošenje zahteva u jednoj zemlji važi kao da je zahtev podnet u drugoj zemlji. Organ koji je prvi primio zahtev dostaviće ga u slučaju potrebe odgovarajućem organu druge zemlje preko centralnih organa jedne ili druge zemlje naznačujući datum podnošenja kao i sve ostale elemente ovog zahteva.
Član 9
Radi opreme (kompletiranja) zahteva za invalidsku penziju, nadležni organi koristiće obrazac koji se upotrebljava po zakonodavstvu onog organa koji je obavezan na davanja kao i posebni obrazac određen zajedničkim sporazumom između francuskih i jugoslovenskih organa državne uprave u kome je naznačen pregled perioda osiguranja ili perioda rada.
Dostavljanje ovog posebnog obrasca zamenjuje, po potrebi, potvrde ili dokazne isprave čiji su elementi u njemu sadržani.
Član 10
Radi ocenjivanja stepena iznemoglosti, organi svake pojedine zemlje vodiće računa o lekarskim nalazima kao i o obaveštenjima administrativnog karaktera, koje su prikupili organi druge zemlje.
Ovi organi zadržavaju ipak pravo da zainteresovano lice upute na pregled lekaru koga oni izaberu.
Administrativna i lekarska kontrola
Član 11
Administrativna proveravanja a naročito ona koja se odnose na uposlenje uživaoca penzije, vršiće se u svakoj zemlji preko nadležnih ustanova i organa vlasti na način uobičajen u zemlji u kojoj se ona vrše i saglasno odredbama predviđenim u delu II Administrativnog sporazuma br. 1.
Član 12
Kada posle obustave ili ukidanja invalidske penzije osiguranik, na osnovu primene člana 10 Opšte konvencije, ponovo stekne pravo na ta davanja, dok boravi u zemlji koja na davanje nije obavezna, organ zemlje u kojoj boravi uputiće nadležnom organu ili službi druge zemlje akt u kome su naznačeni: ime i prezime zainteresovanog lica, broj pod kojim se ovaj vodi kod socijalnog osiguranja u poslednjoj zemlji, a ako je taj broj nepoznat, njegovu poslednju adresu u toj zemlji, kao i sve ostale korisne podatke, koji se odnose na predmet i dokazuju osnovanost novog zahteva na penziju.
Organ koji je obavezan na davanje, donosi posle izvršene ankete (proveravanja) odluku o uspostavljanju prava na davanja.
Glava 3
STAROSNE PENZIJE - PODNOŠENJE ZAHTEVA
Član 13
Osiguranik koji zahteva da mu se prizna pravo na starosnu penziju na osnovu sabiranja perioda osiguranja prema Opštoj konvenciji podneće zahtev nadležnom organu zemlje u kojoj prebiva u obliku i u rokovima predviđenim zakonodavstvom te zemlje.
Osiguranik treba u svom zahtevu da što tačnije naznači organ ili organe za osiguranje za slučaj starosti druge zemlje kod koje je bio osiguran kao i sve potrebne podatke o periodima osiguranja ili rada izvršenim u ovoj drugoj zemlji.
Dan sa kojim na osnovu podnetog zahteva počinje teći pravo na davanje jeste onaj koji predviđa zakonodavstvo zemlje prebivanja.
Član 14
Odredbe člana 13 primenjuju se takođe na osiguranika koji boravi u jednoj od dveju zemalja i zahteva da mu se prizna pravo na penziju samo na teret organa druge zemlje.
Oprema (kompletiranje) zahteva za penziju
Član 15
Radi opreme (kompletiranja) zahteva za penzije na osnovu sabiranja perioda osiguranja, nadležni francuski i jugoslovenski organi koristiće poseban obrazac ustanovljen zajedničkim sporazumom između jugoslovenskih i francuskih organa državne uprave.
Ovaj obrazac sadrži potrebne lične podatke, potpis i rekapitulaciju perioda osiguranja ili perioda rada.
Dostavljenje popunjenog obrasca organu druge zemlje zamenjuje dostavljanje dokaznih isprava.
Član 16
Organ koji je prvi primio zahtev za penziju, vrši opremu (kompletiranje) zahteva i po potrebi sva korisna istraživanja. On ispunjava obrazac pomenut u članu 15 naznačujući takođe:
1) datum podnošenja zahteva;
2) periode osiguranja ili periode rada i sa njima izjednačene periode prema domaćem zakonodavstvu;
3) sve ostale podatke koji bi bili od koristi.
Tako ispunjen obrazac on dostavlja u dva primerka odgovarajućem organu druge zemlje preko centralnih organa jedne ili druge zemlje.
Organ osiguranja druge zemlje ispituje zahtev i vrši sva korisna istraživanja. On označuje na obrascu periode osiguranja ili periode rada i periode izjednačene prema zakonodavstvu svoje zemlje. On vrši izračunavanje alikvotnog dela koji pada na njegov teret, vodeći računa o odredbama člana 17 niženavedenog i izračunava isto tako iznos davanja na koja bi zainteresovano lice imalo pravo u slučaju da se odrekne korišćenja člana 14 Konvencije. Vraća obrazac pravilno popunjen, u dva primerka, organu koji mu ga je poslao, preko centralnih organa jedne i druge zemlje.
Ovaj organ sa svoje strane određuje deo koji pada na njegov teret i izračunava isto tako iznos davanja na koja bi zainteresovano lice imalo pravo u slučaju da se odrekne korišćenja člana 14 Konvencije.
Član 17
Primenom člana 14 stav 1 Opšte konvencije (sabiranje perioda osiguranja ili perioda rada u obema zemljama) izračunavanje penzije vršiće se prema sledećim odredbama:
Organ socijalnog osiguranja svake zemlje proverava za svoj račun na osnovu odredaba svog vlastitog zakonodavstva i uzimajući u obzir odredbe čl. 3 i 4 ovog Sporazuma, da li podnosilac zahteva stvarno ima pravo na penziju i ustanovljuje prema svom zakonodavstvu, kakva se prava priznaju zainteresovanom licu.
Ovaj organ odrediće iznos davanja na koji bi zainteresovano lice imalo pravo kada bi svi periodi osiguranja pomenuti u čl. 3 i 4 ovog Sporazuma, bili izvršeni isključivo pod njegovim zakonodavstvom. Zatim, utvrdiće iznos davanja koje duguje srazmerno trajanju perioda osiguranja ili sa njima izjednačenim periodima, koji važe prema njegovom zakonodavstvu.
Član 18
Nadležni organ zemlje u kojoj boravi podnosilac zahteva saopštava ovome sve odluke koje su nadležni organi obeju zemalja doneli u pogledu davanja izračunatih primenom odredaba Opšte konvencije i saopštava mu, radi obaveštenja, koja bi davanja dobio u slučaju da se odrekne primene člana 14 ove Konvencije.
U saopštenju treba podnosioca upoznati:
1) sa načinom i rokovima molbe koji su predviđeni u jednoj i drugoj zemlji;
2) sa mogućnošću da zainteresovano lice u roku od 30 dana po prijemu saopštenja izjavi da li se odriče korišćenja člana 14 Konvencije, a ako se u tom roku ne izjasni smatraće se da prihvata odluku.
Nadležni organ zemlje boravka osiguranika vraća u što kraćem roku odgovarajućem organu druge zemlje preko centralnih organa jedne ili druge zemlje primerak obrasca i saopštava mu datum kada je saopštenje bilo priznato podnosiocu zahteva. Nadležni organ, po potrebi, saopštava da li se zainteresovano lice odreklo da se koristi odredbom člana 14 Opšte konvencije.
Član 19
Jugoslovenski savezni organ obezbeđuje u Jugoslaviji administrativnu kontrolu prihoda korisnika dodatka za bračnog druga na izdržavanju koji pruža francusko osiguranje za slučaj starosti.
Član 20
Radi korišćenja odredaba francuskog zakonodavstva o starosnim penzijama, koje se priznaju zbog nesposobnosti za rad, eventualnim korisnicima koji prebivaju u Jugoslaviji, podneće jugoslovenskom saveznom organu svoj zahtev zajedno sa uverenjem stalne lekarske komisije koja je izvršila pregled.
Jugoslovenski savezni organ će preko nadležnog francuskog centralnog organa dostaviti nadležnom francuskom organu zahtev zainteresovanog lica i obrazac sa priloženom potvrdom, koju je izdala mesna vlast, da je molilac potpuno prestao da radi.
Odredba člana 11 ovog Sporazuma primeniće se na starosne penzije, koje su priznate zbog nesposobnosti za rad, i u slučaju kada ove penzije padaju na teret organa socijalnog osiguranja obeju zemalja.
Isto tako primenjivaće se i odredbe Administrativnog sporazuma br. 1 koje se odnose na lekarsku i administrativnu kontrolu invalida rada.
Glava 4
PORODIČNE PENZIJE
Član 21
Odredbe ovog Sporazuma, koje se odnose na osiguranje za slučaj starosti, primenjivaće se i na porodične penzije.
Član 22
Pravo opcije predviđeno u članu 17 Opšte konvencije, mogu ostvariti pod istim uslovima, kao i osiguranici, nadživela lica, koja od njih izvode svoja prava.
Deo IV
RAZNE ODREDBE
Član 23
Odredbe ovog Sporazuma primeniće se na radnike koji podpadaju pod posebni režim u rudnicima i sa njima izjednačenim preduzećima, pod uslovom primene posebnih odredaba koje će biti donete na ovu kategoriju rada.
Član 24
Centralni organi predviđeni ovim Sporazumom jesu oni koji su u svakoj zemlji određeni od strane nadležnih administrativnih vlasti.
Zahtevi koji budu upućeni neposredno i drugom organu a ne nadležnom organu predviđenom ovim Sporazumom valjani su i imaju isto dejstvo kao da su podneti napred navedenom nadležnom organu.
Član 25
Jugoslovenski savezni organ dostavljaće isprave i prepiske upućene francuskim organima socijalnog osiguranja, francuskom centralnom organu koji će ih sprovesti nadležnim francuskim organima.
Francuski organi socijalnog osiguranja dostavljaće isprave i prepiske upućene jugoslovenskim organima socijalnog osiguranja, francuskom centralnom organu koji će ih sprovesti jugoslovenskom saveznom organu.
Uz isprave i prepiske upućene francuskim organima priložiće se njihovi prevodi na francuski jezik.
U potvrdu čega potpisani su zaključili ovaj Sporazum.
Rađeno u dva primerka u Parizu dana 9. XII 1952. godine.
|
Jean Serres, s. r. |
|
|
Jacques Doublet, s. r |
S. Makiedo, s. r. |
|
René Larchevêque, s. r. |
Ž. Cvejić, s. r. |
ADMINISTRATIVNI SPORAZUM BR. 3
KOJI SE ODNOSI NA PRIMENU ODREDABA OPŠTE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU
RUDARSKIH RADNIKA ZAKLJUČENE IZMEĐU JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE 5. JANUARA 1950.
GODINE
Primenom člana 31 Opšte konvencije o socijalnom osiguranju, koja je zaključena između Jugoslavije i Francuske na dan 5. januara 1950. godine, jugoslovenski i francuski nadležni organi državne uprave koje prestavljaju:
sa jugoslovenske strane:
Dr Sergije Makiedo, opunomoćeni ministar, savetnik Ambasade Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Parizu;
Žarko Cvejić, šef otseka u Savetu za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ;
sa francuske strane:
Jean Serres, opunomoćeni ministar, načelnik u Ministarstvu spoljnih poslova;
Jacques Doublet, savetnik u Državnom Savetu, generalni direktor socijalnog obezbeđenja u Ministarstvu rada i socijalnog obezbeđenja;
utvrdili su zajedničkim sporazumom sledeće odredbe u pogledu primenjivanja na rudarske radnike Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Jugoslavije i Francuske 5. januara 1950. godine.
Deo I
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Ovaj Sporazum određuje poseban način na koji će se Opšta konvencija između Francuske i Jugoslavije od 5. januara 1950. godine primenjivati na francuske i jugoslovenske državljane, koji su uposleni ili su bili uposleni u rudnicima jedne ili druge zemlje, kao i na lica, koja od njih izvode svoja prava.
Član 2
Administrativni sporazum br. 2 koji se odnosi na primenjivanje Opšte konvencije od 5. januara 1950. godine, primeniće se na radnike iz člana 1 kao i na lica koja od njih izvode svoja prava, u skladu sa odredbama ovog Sporazuma.
Član 3
Saglasno odredbama člana 14 stav 2 Opšte konvencije od 5. januara 1950. godine, sa periodima navršenih pod francuskim režimom rudarskog socijalnog osiguranja sabiraće se jedino periodi rada navršeni u Jugoslaviji u takvim rudarskim preduzećima, za koje bi, kada bi se nalazila u Francuskoj, bilo potrebno rešenje o koncesiji ili dozvola za eksploataciju, a bila su ustanovljena "aktom o osnivanju" (ili dozvolom za eksploataciju) u smislu jugoslovenskog rudarskog zakonodavstva.
Član 4
Smatraće se kao jamski radovi provedeni u Jugoslaviji oni radovi, koje bi kao takve priznalo posebno francusko zakonodavstvo o socijalnom osiguranju u rudnicima da su ovi radovi vršeni u Francuskoj.
Član 5
Za primenu člana 4 Administrativnog sporazuma br. 2 koji se odnosi na periode izjednačene sa periodima osiguranja, radi određivanja davanja za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti - sabiraće se sa periodima navršenim pod francuskim režimom socijalnog osiguranja u rudnicima samo oni periodi koji su izjednačeni sa periodima osiguranja na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva, ukoliko je zainteresovano lice, pre perioda o kojima se radi, poslednji put u Jugoslaviji radilo u rudarskim preduzećima, predviđenim u članu 3 ovog Sporazuma ili ako nije radilo pre perioda o kojima se radi, kada je prvi put radio u preduzećima predviđenim u tom članu u Jugoslaviji posle perioda o kojima se radi.
Član 6
Kad zbir perioda rada i sa njima izjednačenih perioda prema francuskom zakonodavstvu o socijalnom osiguranju u rudnicima ne iznosi jednu godinu sa godišnjim minimumom efektivnih radnih dana ili dana sa njima izjednačenim, koje predviđa to zakonodavstvo, Nacionalna autonomna kasa rudarskog socijalnog osiguranja neće priznati nikakvo davanje na svoj teret.
Deo II
POSTUPAK ZA ODREĐIVANJE PRAVA I LIKVIDACIJU DAVANJA
Glava 1
OSIGURANJA ZA SLUČAJ STAROSTI
Član 7
Da bi se ustanovilo pravo na starosnu penziju u okviru Opšte konvencije od 5. januara 1950. godine, zainteresovano lice, koje boravi u Francuskoj, dostaviće svoj zahtev za penziju Nacionalnoj autonomnoj kasi za rudarsko osiguranje, prilažući sve dokaze i isprave koji su potrebni prema jugoslovenskom i francuskom zakonodavstvu.
Nacionalna autonomna kasa rudarskog socijalnog osiguranja dostaviće odmah jugoslovenskom Saveznom organu poseban obrazac (dva primerka), koji sadrži lične podatke, sa tačnim datumom podnošenja zahteva i uz prilog isprava i dokaza potrebnih saveznom organu radi ustanovljenja trajanja uspolenja u rudnicima u Jugoslaviji koja uposlenja se smatraju valjanim prema jugoslovenskom zakonodavstvu o socijalnom osiguranju.
Savezni organ će, posle provedenog postupka, dostaviti Autonomnoj kasi na pomenutim obrascima svoje zaključke koji se odnose na periode provedene na ovim radovima, prilažući njihov detaljan popis i označavajući tačno za svako preduzeće u kome je zainteresovano lice radilo: rudu koja se u njemu vadila i akt o osnivanju (dozvola za eksploataciju).
Nacionalna autonomna kasa, na osnovu ovih isprava i naknadnih podataka, koje bude smatrala korisnim da zatraži, odrediće da li će se periodi provedeni na ovim radovima moći sabirati sa periodima provedenim na radovima koji podpadaju pod francuski režim o socijalnom osiguranju u rudnicima saglasno članu 14 stava 2 Konvencije i odredaba ovog Sporazuma.
Autonomna kasa će zatim odlučiti o visini francuske penzije koju treba priznati podnosiocu zahteva i vratiće Saveznom organu u dva primerka obrazac predviđen u stavu 2 i koji će sadržavati francusku odluku zajedno sa popisom uposlenja u rudnicima navršenih u Francuskoj.
Savezni organ će posle donete odluke o pravima podnosioca zahteva prema jugoslovenskom zakonodavstvu vratiti Nacionalnoj autonomnoj kasi jedan primerak pomenutog obrasca sa naznačenom svojom odlukom.
Član 8
Radnik koji boravi u Jugoslaviji uputiće svoj zahtev za penziju nadležnom jugoslovenskom organu socijalnog osiguranja koji ga dostavlja Saveznom organu prilažući sve dokaze i isprave koji su potrebni prema francuskom i prema jugoslovenskom zakonodavstvu.
Pomenuti zavod dostaviće odmah Nacionalnoj autonomnoj kasi obrazac predviđen u članu 7 stav 2 koji sadrži lične podatke sa tačnim datumom podnošenja zahteva i uz prilog isprava i dokaza potrebnih Nacionalnoj autonomnoj kasi radi određivanja traženja uposlenja u francuskim rudnicima, a koja se smatraju valjanim prema francuskom zakonodavstvu o socijalnom osiguranju u rudnicima.
Savezni organ će, čim ustanovi trajanje zaposlenja u rudnicima u Jugoslaviji, koja se priznaju na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva o socijalnom osiguranju dostaviti Nacionalnoj autonomnoj kasi na drugom primerku istog obrasca svoju odluku u pogledu trajanja ovih uposlenja prilažući njihov detaljan popis i naznačujući za svako preduzeće: rudu koja se vadi i datum akta o osnivanju preduzeća.
Nacionalna autonomna kasa će na osnovu ovih isprava i svih dopunskih podataka koje bude smatrala korisnim da pribavi, odrediti da li će sem zaposlenja provedena u Jugoslaviji sabirati sa zaposlenjima navršenim pod režimom francuskog socijalnog osiguranja u rudnicima saglasno članu 14 stav 2 Konvencije s odredbama ovog Sporazuma.
Ona će zatim odrediti iznos francuske penzije koja se priznaje podnosiocu zahteva i dostaviće Saveznom organu, u dva primerka, pomenuti obrazac na kome je naznačena francuska odluka sa priloženim detaljnim popisom zaposlenja provedenih u francuskim rudnicima.
Nadležni jugoslovenski organ će na osnovu francuskih i jugoslovenskih zaključaka doneti odluku o visini penzije koja pada na njegov teret i koja se priznaje podnosiocu zahteva, i dostaviće preko Saveznog organa Nacionalnoj autonomnoj kasi jedan primerak tog obrasca na kome je naznačena ova odluka.
Glava 2
OSIGURANJE ZA SLUČAJ SMRTI
(PORODIČNE PENZIJE)
Član 9
Isti postupak primeniće se kod razmatranja zahteva za udovičku i dečiju penziju i kod određivanja njihovih prava.
Međutim, kada se radi o udovi, čiji je muž umro kao uživalac penzije, organ kome je upućen zahtev doneće odmah odluku na koju je obavezan prema svom zakonodavstvu i dostaviće zatim na posebnom obrascu (u dva primerka) ovu odluku organu druge zemlje. Ovaj drugi organ vratiće jedan primerak tog obrasca naznačujući u njemu odluku donetu na osnovu svog domaćeg zakonodavstva.
Glava 3
OSIGURANJE ZA SLUČAJ IZNEMOGLOSTI
Član 10
Radnik koji ispunjava uslove predviđene u članu 9 Opšte konvencije, a boravi u Francuskoj, radi dobijanja davanja u novcu iz osiguranja za slučaj iznemoglosti na teret jedne ili druge zemlje, podneće svoj zahtev u obliku i pod uslovima određenim francuskim zakonodavstvom, Društvu za rudarsku pomoć, kod kojega je poslednji put bio učlanjen.
Društvo za rudarsku pomoć će opremiti (kompletirani) zahtev i dostaviti ga Nacionalnoj autonomnoj kasi.
Nacionalna autonomna kasa dostaviće Saveznom organu u dva primerka obrazac predviđen u članu 7 koji će sadržati lične podatke sa tačnim datumom podnošenja zahteva uz prilog isprava i dokaza koji su ovome potrebni za određivanje trajanja uposlenja u rudnicima u Jugoslaviji, koja se smatraju valjanim prema jugoslovenskom zakonodavstvu o socijalnom osiguranju.
Savezni organ posle provedenog postupka, na pomenutim obrascima, dostaviće Autonomnoj kasi svoje zaključke koji se odnose na trajanje zaposlenja, prilažući njihov detaljan popis i naznačujući tačno za svako preduzeće, u kome je zainteresovano lice radilo, rudu koja se vadi i datum akta o osnivanju preduzeća.
Nacionalna autonomna kasa odrediće na osnovu ovih isprava i svih naknadnih podataka koje bude smatrala korisnim da zatraži, da li se zaposlenja provedena u Jugoslaviji mogu sabirati sa zaposlenjima provedenim pod režimom francuskog rudarskog socijalnog osiguranja saglasno članu 14 Konvencije i odredaba ovog Sporazuma.
Ako invalidska penzija treba da pada na teret Nacionalne autonomne kase, prema odredbama st. 2 i 3 člana 9 Opšte konvencije, ova Kasa će doneti odluku o pravu na tu penziju.
U protivnom slučaju ona će dostaviti dosije podnosioca zahteva Saveznom organu da nadležan jugoslovenski organ odredi zainteresovanom licu prava na davanja u novcu po osnovu osiguranja za slučaj iznemoglosti.
Član 11
Radnik, koji je nastanjen u Jugoslaviji, uputiće svoj zahtev za invalidsku penziju nadležnom jugoslovenskom organu socijalnog osiguranja koji ga dostavlja Saveznom organu u obliku i pod uslovima određenim jugoslovenskim zakonodavstvom.
Savezni organ će odmah dostaviti Nacionalnoj autonomnoj kasi poseban obrazac koji sadrži lične podatke sa tačnim datumom zahteva i uz prilog isprava i dokaza potrebnih Nacionalnoj autonomnoj kasi radi utvrđivanja trajanja zaposlenja u francuskim rudnicima koja zaposlenja se smatraju valjanim prema francuskom rudarskom socijalnom osiguranju.
Čim se ustanovi trajanje uposlenja u rudnicima u Jugoslaviji, koja se smatraju valjanim prema jugoslovenskom socijalnom osiguranju, Savezni organ dostaviće Nacionalnoj autonomnoj kasi na drugom primerku obrasca svoje zaključke koji se odnose na trajanje tih uposlenja prilažući njihov detaljan popis i naznačujući za svako preduzeće rudu koja se vadi i datum akta o osnivanju preduzeća.
Nacionalna autonomna kasa odrediće na osnovu ovih isprava i naknadnih podataka koje budu smatrala korisnim da zatraži, da li se zaposlenja provedena u Jugoslaviji mogu sabirati sa zaposlenjima pod režimom francuskog rudarskog socijalnog osiguranja saglasno članu 12 Konvencije i odredbama ovog Sporazuma.
Ako invalidska penzija treba da pada na teret jugoslovenskog organa za socijalno osiguranje, prema odredbama st. 2 i 3 člana 9 Opšte konvencije, Nacionalna autonomna kasa dostaviće Saveznom organu jedan primerak odgovarajućeg obrasca sa podacima francuske odluke po pitanju valjanosti uposlenja koja je zainteresovano lice provelo u francuskim rudnicima.
Nadležni jugoslovenski organi socijalnog osiguranja doneće odluku o pravu na invalidsku penziju podnosioca zahteva.
Ako invalidska penzija treba da pada na teret Nacionalne autonomne kase, ova će doneti odluku o pravu zainteresovanog lica u obliku i pod uslovima koji su utvrđeni francuskim zakonodavstvom.
Član 12
Prepisku i isprave, koje upućuju nadležni organi jugoslovenskog socijalnog osiguranja ustanovama francuskog rudarskog socijalnog osiguranja, dostavljaju se preko Saveznog organa nadležnog za socijalnog osiguranje, Nacionalnoj autonomnoj kasi za rudarsko socijalno osiguranje koja ih prosleđuje nadležnim francuskim ustanovama.
Prepiske i isprave koju upućuju nadležne ustanove francuskog rudarskog socijalnog osiguranja Saveznom organu nadležnom za socijalno osiguranje dostavljaju se preko Nacionalne autonomne kase za rudarsko socijalno osiguranje, koja ih prosleđuje jugoslovenskom Saveznom organu.
Ispravama i prepisci namenjenim francuskim ustanovama priložiće se i njihovi prevodi na francuski jezik.
U potvrdu čega potpisani propisno ovlašćeni u tu svrhu, izradili su ovaj Sporazum.
Rađeno u dva primerka u Parizu 9. decembra 1950.
|
J. Serres, s. r. |
S. Makiedo, s. r. |
|
J. Doublet, s. r |
Ž. Cvejić, s. r. |
SAVET ZA NARODNO ZDRAVLJE I SOCIJALNU POLITIKU FNRJ
Pariz, 9. decembra 1952. godine
Gospodinu Ministru rada i socijalnog osiguranja
Uprava za socijalno osiguranje
1 Ured
Član 3 Administrativnog osiguranja br. 3 o modalitetima za pripremu Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Francuske i Jugoslavije 5. januara 1950. za rudarske radnike predviđa da: "Za periode navršene pod francuskim režimom rudarskog socijalnog osiguranja sabiraće se jedino periodi rada navršeni u Jugoslaviji u takvim rudarskim preduzećima za koje bi, kad bi se nalazila u Francuskoj, bilo potrebno rešenje o koncesiji ili dozvola za eksploataciju, a bila su ustanovljena "aktom o osnivanju" ili dozvolom za eksploataciju u smislu jugoslovenskog rudarskog zakonodavstva."
Međutim, zbog ratnih događaja koje je Jugoslavija pretrpela u različito doba i zbog raznovrsnosti rudarskog zakonodavstva koji je ranije postojao, biće teško i često puta nemogućno da Savezni organ nadležan za socijalno osiguranje obavesti o datumima akata o ustanovljenju dozvole za rudarske eksploatacije u Jugoslaviji.
Biću Vam zahvalan ako biste ispitali da li bi u ovom slučaju, po našem mišljenju, bilo dovoljno saznati datum od kojeg je otpočela eksploatacija rudnika u pitanju u odnosu na redovne uslove predviđene zakonodavstvom na snazi, i od kada je ta eksploatacija dobila izvestan značaj.
Za Savet,
Žarko Cvejić, s. r.
MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNOG OSIGURANJA
Glavna uprava za socijalno osiguranje
Pariz, 9. decembra 1952.
Gospodine Pretsedniče,
Pismom današnjeg dana, potsetili ste me da član 3 Administrativnog sporazuma br. 3 o modalitetima za primenu Opšte konvencije o socijalnom osiguranju zaključene između Francuske i Jugoslavije 5. januara 1950. za rudarske radnike, predviđa: "Za periode navršene pod francuskim režimom rudarskog socijalnog osiguranja sabiraće se jedino periodi rada navršeni u Jugoslaviji u takvim rudarskim preduzećima za koje bi, kad bi se nalazila u Francuskoj, bilo potrebno rešenje o koncesiji ili dozvola za eksploataciju, a bila su ustanovljena "aktom o osnivanju" ili dozvolom za eksploataciju, u smislu jugoslovenskog rudarskog zakonodavstva."
Vi dodajete da zbog ratnih događaja koje je Jugoslavija pretrpela u različito doba i zbog raznovrsnosti rudarskog zakonodavstva koji je ranije postojao, biće teško i često puta nemogućno da Savezni organ nadležan za socijalno osiguranje obavesti o datumima akata o ustanovljenju dozvole za rudarske eksploatacije u Jugoslaviji.
Vi me molite da pod tim uslovima ispitam da li bi u ovom slučaju, po mom mišljenju, bilo dovoljno saznati datum od kojeg je otpočela eksploatacija rudnika u pitanju u odnosu na redovne uslove predviđene zakonodavstvom na snazi i od kada je ta eksploatacija dobila izvesan značaj.
Čast mi je saopštiti Vam da prihvatam Vaš predlog.
Izvolite primiti, Gospodine Pretsedniče, izraz mog osobitog poštovanja.
Jacques Doublet, s. r.
Gospodinu Pretsedniku
Saveta za narodno zdravlje i
socijalnu politiku Vlade Federativne
Narodne Republike Jugoslavije.
Br. 9766. - Iz Državnog sekretarijata za inostrane poslove, Beograd, 4. juna 1956. godine.