PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2003) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima za drugi razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao izborni predmet.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u drugom razredu iznosi po jedan čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima sastavni je deo propisanog nastavnog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PROGRAM
GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
CILJ PREDMETA
Opšti cilj predmeta "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
II RAZRED
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
ZADACI
U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:
- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;
- podsticanje razvoja samosvesti, samopoštovanja i uvažavanja drugih;
- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvena osećanja i potrebe, i njihovu međusobnu povezanost i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;
- razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, veština nenasilne komunikacije;
- osposobljavanje učenika za primenu veština nenasilne komunikacije u rešavanju sukoba i vršnjačkom posredovanju;
- razvijanje kreativnog izražavanja;
- osposobljavanje učenika da upoznaju neposredno društveno okruženje i sopstveno mesto u njemu i da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta;
- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;
- razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
I tema (2 časa) - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima.
- Susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja.
- Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II tema (3 časa) - Podsticanje razvoja samosvesti, samopoštovanja i uvažavanja drugih.
- Reporteri: Kroz igru intervjuisanja upoznaju kvalitete kojima se odlikuju njihovi drugovi i uče da o njima govore sa uvažavanjem.
- Ponosim se što... učenici saopštavaju o sopstvenom postupku kojim su učinili dobro nekom kome je to bilo potrebno - roditeljima, drugovima, bratu/sestri, rođacima, nastavnicima...).
- Izražavanje zahvalnosti drugome: Učenici uče kako da izraze zahvalnost za neki postupak drugih prema njima koji im je prijao.
III tema (7 časova) - Osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvena osećanja i potrebe, i njihovu međusobnu povezanost i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge.
- Rečnik osećanja: Učenici uče da prepoznaju i imenuju različita osećanja koja se javljaju kad su im potrebe zadovoljene/nezadovoljene.
- Kako se ko oseća. Kroz igru uloga u zadatim situacijama učenici sagledavaju efekte optužujućih poruka, i uče da prepoznaju i izraze kako se učesnici razmene osećaju u toj situaciji i šta im treba.
- O stidu i sramoti. Kroz crtanje i razmenu učenici otkrivaju zaštitnu ulogu stida i načine da prevaziđu osećanje stida.
- Ljubomora. Učenici uče da prepoznaju osećanja i potrebe koje su u osnovi ljubomore, i da ih izraze na konstruktivniji način.
- Krivica. Učenici uče da prevedu osude o sebi u pozitivni program - kako mogu drugačije da postupe.
- Ja i ljubav. Učenici uče da se oslobode da pričaju o doživljaju i izražavanju ljubavi i da diferenciraju doživljaj i ekspresiju ljubavi.
- Moje potrebe. Kroz razgovor i crtanje učenici uočavaju različite načine za zadovoljavanje želja i potreba, i postaju svesni mogućnosti izbora.
IV tema (4 časa) - Razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, veština nenasilne komunikacije.
- Kako da kažem. Kroz igru i razmenu učenici upoznaju razlike između nasilnog i nenasilnog izražavanja.
- Slušanje i neslušanje. Učenici prolaze kroz iskustvo neuspešne komunikacije izazvane neslušanjem, i upoznaju se sa tehnikom aktivnog slušanja kao načinom na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija, i tu tehniku isprobavaju u kraćim simulacijama.
- Da li se čujemo. Učenici se upoznaju sa različitim načinima na koje možemo slušati i čuti sebe i druge i različitim ishodima u zavisnosti od izbora saosećajnog i ne-saosećajnog slušanja.
- Čujem ti srce. Učenici uče da primene žirafine uši (saosećajno slušanje) u situacijama kad se sagovornik izražava nasilno.
V tema (4 časa) - Osposobljavanje učenika za primenu veština nenasilne komunikacije u rešavanju sukoba i vršnjačkom posredovanju.
- Kad ja neću. Učenici uče da prepoznaju zašto govore "neću", i da umesto, neću govore šta je to što žele a što ih sprečava da prihvate zahtev odraslog.
- Posredovanje u sukobu između dečaka i devojčica. Na primerima tipičnih dečijih sukoba u školi učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja.
- Posredovanje u sukobu između učenika istog pola. Na primerima tipičnih dečjih sukoba u školi učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja.
- Posredovanje u sukobu između roditelja i dece. Kroz igru uloga učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja.
VI tema (4 časa) - Osposobljavanje učenika da upoznaju neposredno društveno okruženje i sopstveno mesto u njemu, i da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.
- Porodično stablo. Kroz crtanje i razmenu o tome deca uče o rodbinskim vezama i vidovima ponašanja koji mogu da ih ojačaju ili oslabe.
- Žirafe u učionici. Kroz razmenu i dramatizaciju učenici se upoznaju sa efektima naredbi i zahteva, i razlikama u osećanjima kada nešto rade iz pozitivne odnosno negativne motivacije.
- Šta se kome dopada. Učenici se uče da artikulišu jasne zahteve u vezi sa onim što bi voleli da promene u školi.
- Šta možemo da uradimo. Kroz igru učenici razmatraju različite akcije koje bi mogli sami da preduzmu da život u školi učine lepšim i sebi i drugima.
VII tema (6 časova) - Osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju.
- Dečja prava: Učenici se upoznaju sa Konvencijom o dečjim pravima i biraju i rangiraju prava po važnosti za njih.
- Moja odgovornost. Učenici uče da prepoznaju vezu između prava i odgovornosti i kroz razmenu artikulišu za šta su deca odgovorna u porodici i u školi.
- Kad deca krše dečja prava: Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, ruganja, nasilja među decom, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite.
- Kad roditelji krše dečja prava. Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, nasilja roditelja prema deci, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite.
- Kad odrasli u školi krše dečja prava: Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, nasilja odraslih koji rade u školi prema deci, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite.
- Različiti smo ali su nam prava ista: Učenici uče da prepoznaju negativne stereotipe, situacije u kojima su neka deca neprihvaćena u grupi jer dolaze iz različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa, uče da razumeju kako je onima kojima se to dešava, i načine kako da se to spreči.
VIII tema (4 časa) - Razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti.
- Ja to već umem: Učenicima se izloži lista vrednosti i vrlina i traži se da navedu sopstveni postupak u kome se vidi da su usvojili tu vrednost ili vrlinu, i podstiču da nađu nove postupke kojim bi mogli da ih izraze.
- Šta kad se to desi: Učenicima se predoče situacije u kojima deca krše neke od osnovnih vrednosti (krađa, laž, ogovaranje), uče da izraze potrebe koje decu navode na to i da otkriju načine na koje se te potrebe mogu zadovoljiti a da se ne prekrše vrednosti.
- Moj omiljeni junak iz priče/bajke/filma: Učenici razmenjuju o tome koje vrednosti izražava njihov omiljeni lik.
- Saradnja: učenici uče da sagledaju važnost saradnje i uzajamnog podržavanja.
IX tema (2 časa) - Evaluacija.
- Ja pre ja posle: Učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje.
- Prezentacija rezultata rada roditeljima.
NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA (UPUTSTVO)
Teorijski predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Metodsku - okosnicu predmeta čine interaktivne radionice sa fokusom na simboličkom izražavanju i razmeni u krug jer daju mogućnost učenicima da postanu svesni svojih unutrašnjih doživljaja. Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.
- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činioca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:
1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Svaki učenik saopštavanjem drugima stiče više uvida u svoj unutrašnji doživljaj, ali zapravo, slušanjem tuđih iskustava ima priliku da sagleda svoj doživljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati.
2. Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.
3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene.
4. Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.
5. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručniku SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA II.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju "koliko su dobri" u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi na znanje da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od učesnika, dajući lični, konkretni podsticaj svakom učeniku. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogaćuju svoju ličnost.
S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom predmetu je sposobnost nepristrasnog slušanja i uživljavanja (empatije) u ono što učenik oseća i želi bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Izražavanje empatije učeniku u upitnoj formi "Da li ti sad osećaš to i to zato što želiš to i to?" ima razvojni efekat jer pomaže učeniku da i sam postane svestan svojih osećanja i potreba, i čini ga otvorenijim za kontakt sa nastavnikom, pa time i za vrednosti koje on želi da prenese učenicima.
Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.
Materijal potreban za realizaciju predmeta:
- 30 listova papira A4 formata po učeniku, 40 komada kartončića u boji (veličine vizit karte), 20 kartona A4 formata (za 4 koraka NNK), 2 olovke vezane kanapom za svaki par dece, 2 rajfa sa ušima (od kartona) po detetu, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.
Izrađeni su priručnici za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.
Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je: "Saznanje o sebi i drugima 2" (N. Ignjatović-Savić; Ministarstvo prosvete Srbije, 2002.).
Preporučena literatura za nastavnike:
Ršumović Ljubivoje, "Bukvar dečjih prava", UNICEF 1995;
Konvencija UN o pravima deteta, UNICEF;
Rozenberg M. "Jedan model nenasilne komunikacije", CNK 1996;
Rozenberg M. Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd (u štampi);
Suzan Fauntin, Obrazovanje za razvoj, UNICEF 1995.
Preporučena literatura za učenike je:
Dijana Plut i Ljiljana Marinković: "Konflikti i šta sa njima", Kreativni centar, 1994.