ZAKONO RATIFIKACIJI BEČKE KONVENCIJE O SUKCESIJI DRŽAVA U ODNOSU NA UGOVORE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/80) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Bečka konvencija o sukcesiji država u odnosu na ugovore, sa Prilogom, potpisana 23. avgusta 1978. godine u Beču.
ČLAN 2
Tekst Konvencije, sa Prilogom, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
BEČKA KONVENCIJA
O SUKCESIJI DRŽAVA U ODNOSU NA UGOVORE
Države članice ove konvencije,
Smatrajući da je proces dekolonizacije izazvao duboke promene u međunarodnoj zajednici,
Smatrajući, takođe, da bi i drugi faktori mogli u budućnosti dovesti do sukcesije država,
Uverena stoga u potrebu kodifikacije i postepenog razvoja pravila o sukcesiji država u odnosu na ugovore kao načina garantovanja veće pravne sigurnosti u međunarodnim odnosima,
Konstatujući da su principi slobodnog pristanka, dobra volja i pacta sunt servanda opšte priznati,
Podvlačeći da je dosledno poštovanje opštih multilateralnih ugovora o kodifikaciji i postepenom razvoju međunarodnog prava i ugovora, za čiji je predmet i cilj zainteresovana celokupna međunarodna zajednica, od posebnog značaja za jačanje mira i međunarodne saradnje,
Imajući u vidu principe međunarodnog prava sadržane u Povelji Ujedinjenih nacija, kao što su principi koji se odnose na jednakost prava naroda i njihovo pravo da raspolažu sami sobom, na suverenu jednakost i nezavisnost svih država, nemešanje u unutrašnje stvari država, zabranu pretnje ili upotrebe sile i opšte i stvarno poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda za sve,
Podsećajući da se Poveljom Ujedinjenih nacija zahteva poštovanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti svake države,
Imajući u vidu odredbe Bečke konvencije o ugovornom pravu od 1969. godine,
Imajući, takođe, u vidu član 73. pomenute konvencije,
Potvrđujući da su pitanja ugovornog prava, s izuzetkom pitanja do kojih može dovesti sukcesija država, regulisana odgovarajućim pravilima međunarodnog prava i uneta u Bečku konvenciju o ugovornom pravu od 1969. godine,
Potvrđujući da će se pravilima međunarodnog običajnog prava i dalje regulisati pitanja nerešena odredbama ove konvencije,
Saglasile su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Polje primene Konvencije
Ova konvencija primenjuje se na dejstvo sukcesije država u odnosu na ugovore između država.
Upotrebljeni izrazi
1. Izrazi upotrebljeni u ovoj konvenciji imaju sledeće značenje:
(a) "ugovor" označava međunarodni sporazum zaključen pismenim putem između država, koji je regulisan međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jednom jedinom instrumentu ili u dva ili više povezanih instrumenata i bez obzira na njegov poseban naziv;
(b) izraz "sukcesija država" označava zamenu jedne države drugom u pogledu odgovornosti za međunarodne odnose jedne teritorije;
(c) izraz "država prethodnica" označava državu koju je zamenila druga država prilikom sukcesije država;
(d) izraz "država sukcesor" označava državu koja je zamenila drugu državu prilikom sukcesije država;
(e) izraz "dan sukcesije država" označava datum kada je država sukcesor zamenila državu prethodnicu u pogledu odgovornosti za međunarodne odnose teritorije na koju se odnosi sukcesija država;
(f) izraz "država koja je stekla nezavisnost" označava državu sukcesora čija je teritorija, neposredno pre datuma sukcesije država, bila zavisna teritorija za čije je međunarodne odnose bila odgovorna država prethodnica;
(g) izraz "notifikacija o sukcesiji" označava notifikaciju bez obzira kako ona glasi ili kako je nazvana, koju u odnosu na jedan multilateralni ugovor upućuje država sukcesor i kojom se daje pristanak te države da bude smatrana vezanom ugovorom;
(h) izraz "punomoćje" označava, u odnosu na notifikaciju o sukcesiji ili svaku drugu notifikaciju predviđenu ovom konvencijom, dokument koji izdaje nadležni organ jedne države, a kojima se određuje jedno ili više lica da predstavljaju državu radi dostavljanja notifikacije o sukcesiji ili notifikacije, zavisno od slučaja;
(i) izrazi "ratifikacija", "prihvatanje" i "odobravanje" označavaju, zavisno od slučaja, odgovarajući međunarodni akt kojim država na međunarodnom planu daje svoj pristanak da bude vezana ugovorom;
(j) izraz "rezerva" označava jednostranu izjavu, bez obzira kako ona glasi ili kako je nazvana, koju daje država prilikom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ugovora ili pristupanja ugovoru, ili kada izvrši notifikaciju o sukcesiji u odnosu na ugovor kojim želi da isključi ili izmeni pravno dejstvo nekih odredaba ugovora u pogledu njihove primene na tu državu;
(k) izraz "država ugovornica" označava državu koja je pristala da bude vezana ugovorom, bez obzira da li je ugovor stupio na snagu ili nije;
(l) izraz "članica" označava državu koja je pristala da bude vezana ugovorom i u odnosu na koju je ugovor stupio na snagu;
(m) izraz "druga država članica" označava, u odnosu na državu sukcesora, bilo koju, osim države prethodnice, članicu ugovora na snazi na dan sukcesije država u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država;
(n) izraz "međunarodna organizacija" označava neku međuvladinu organizaciju.
2. Odredbe tačke 1. koje se odnose na izraze upotrebljene u ovoj konvenciji ne prejudiciraju upotrebu tih izraza niti smisao koji im se može dati u unutrašnjem pravu država.
Slučajevi koji nisu obuhvaćeni ovom konvencijom
Činjenica da se ova konvencija ne primenjuje na dejstvo sukcesije država u odnosu na međunarodne sporazume zaključene između država i drugih subjekata međunarodnog prava, ili u odnosu na međunarodne sporazume koji nisu zaključeni u pismenoj formi, ne ide na štetu:
(a) primene na te slučajeve svih pravila navedenih u ovoj konvenciji pod koja bi ona potpadala na osnovu međunarodnog prava, nezavisno od pomenute konvencije;
(b) primene, između država, ove konvencije na dejstvo sukcesije država u odnosu na međunarodne sporazume u kojima su takođe članice i drugi subjekti međunarodnog prava.
Ugovori o osnivanju međunarodnih organizacija i ugovori koje usvoji jedna međunarodna organizacija
Ova konvencija se primenjuje na dejstvo sukcesije država u vezi sa:
(a) svakim ugovorom koji predstavlja akt o osnivanju neke međunarodne organizacije, pod rezervom pravila o sticanju svojstva člana i pod rezervom svakog drugog odgovarajućeg pravila organizacije;
(b) svakim ugovorom koji usvoji jedna međunarodna organizacija, pod rezervom svakog drugog odgovarajućeg pravila organizacije.
Obaveze koje nameće međunarodno pravo nezavisno od ugovora
Činjenica da se ne smatra da je neki ugovor na snazi u odnosu na neku državu usled primene ove konvencije nema nikakvog uticaja na dužnost te države da ispunjava svaku obavezu navedenu u ugovoru, kojoj podleži na osnovu međunarodnog prava, nezavisno od pomenutog ugovora.
Slučajevi sukcesije država koji su obuhvaćeni ovom konvencijom
Ova konvencija primenjuje se isključivo na dejstvo sukcesije država koje se ostvaruje u skladu sa međunarodnim pravom, a posebno sa principima međunarodnog prava sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija.
Početak primene Konvencije
1. Bez štete za primenu svih pravila sadržanih u ovoj konvenciji, pod koja bi potpadalo dejstvo sukcesije država na osnovu međunarodnog prava nezavisno od Konvencije, ova konvencija se primenjuje isključivo na sukcesiju država do koje je došlo posle njenog stupanja na snagu, ukoliko nije drukčije dogovoreno.
2. Država sukcesor može, u trenutku kada izražava pristanak da bude vezana ovom konvencijom, ili u svakom trenutku kasnije, izjaviti da će primenjivati odredbe Konvencije na svoju sopstvenu sukcesiju država do koje je došlo pre stupanja na snagu Konvencije u odnosu na neku drugu državu ugovornicu ili državu koja je članica Konvencije, a koja bude izjavila da prihvata izjavu države sukcesora. Odmah posle stupanja na snagu Konvencije između država koje budu dale takvu izjavu ili posle izjave o prihvatanju, ako je ona data kasnije, odredbe Konvencije primenjivaće se na dejstvo sukcesije država počev od dana pomenute sukcesije.
3. Država sukcesor može, u trenutku kada potpiše ovu konvenciju ili izrazi pristanak da bude vezana Konvencijom, izjaviti da će primenjivati privremeno odredbe Konvencije na svoju sopstvenu sukcesiju država do koje je došlo pre stupanja na snagu Konvencije, u odnosu na svaku drugu državu potpisnicu ili ugovornicu koja bude dala izjavu kojom prihvata izjavu države sukcesora; odmah posle izjave o prihvatanju, odredbe ove konvencije će se primenjivati privremeno na dejstvo sukcesije država između te dve države, počev od dana pomenute sukcesije.
4. Svaka izjava u skladu sa st. 2. ili 3. treba da se u pismenoj formi notifikuje depozitaru, koji će članice i države koje mogu da postanu članice ove konvencije obavestiti o prijemu notifikacije i njenoj sadržini.
Sporazumi o prenošenju ugovornih obaveza ili prava sa države prethodnice na državu sukcesora
1. Obaveze ili prava države prethodnice koji proističu iz ugovora na snazi u pogledu neke teritorije na dan sukcesije država ne postaju obaveze ili prava države sukcesora u odnosu na druge države članice tih ugovora samom činjenicom da su države prethodnice i država sukcesor zaključile sporazum kojim se pomenute obaveze ili prava prenose na državu sukcesora.
2. Bez obzira na zaključenje takvog sporazuma, dejstvo sukcesije država na ugovore koji su na dan te sukcesije država bili na snazi u odnosu na dotičnu teritoriju reguliše se ovom konvencijom.
Jednostrane izjave države sukcesora o ugovorima države prethodnice
1. Obaveze ili prava koji proističu iz ugovora na snazi u pogledu neke teritorije na dan sukcesije država ne postaju obaveze ili prava države sukcesora niti drugih država članica tih ugovora samom činjenicom da postoji jednostrana izjava države sukcesora kojom se predviđa i dalje važenje ugovora u odnosu na njenu teritoriju.
2. U takvom slučaju, dejstvo sukcesije država na ugovore koji su na dan te sukcesije država bili na snazi u odnosu na dotičnu teritoriju reguliše se ovom konvencijom.
Ugovori kojima se predviđa učešće države sukcesora
1. Kada je ugovorom predviđeno da će, u slučaju sukcesije država, država sukcesor imati mogućnost da se smatra članicom ugovora, ta država može notifikovati svoju sukcesiju u odnosu na taj ugovor u skladu sa odredbama ugovora ili, u nedostatku odredaba u tom smislu, u skladu sa odredbama ove konvencije.
2. Ako je ugovorom predviđeno da će se, u slučaju sukcesije država, država sukcesor smatrati članicom ugovora, ta odredba ima dejstvo samo ako se država sukcesor izričito u pismenoj formi složi s tim.
3. U slučajevima iz st. 1. ili 2. država sukcesor koja daje pristanak da bude članica ugovora smatra se članicom ugovora počev od dana sukcesije država, osim ako ugovorom nije drukčije određeno ili drukčije dogovoreno.
Režim granica
Sukcesija država ne zadire u pitanje:
(a) granice utvrđene ugovorom;
(b) obaveza i prava utvrđenih ugovorom koja se odnose na režim granice.
Ostali teritorijalni režimi
1. Sukcesija država ne utiče na:
(a) obaveze o korišćenju ili ograničenju korišćenja neke teritorije, koje su utvrđene ugovorom u korist bilo koje teritorije neke strane države, a smatraju se vezanim za dotične teritorije;
(b) prava ustanovljena ugovorom u korist neke teritorije, koja se odnose na korišćenje ili ograničenje korišćenja bilo koje teritorije neke strane države, a smatraju se vezanim za dotičnu teritoriju.
2. Sukcesija država ne utiče na:
(a) obaveze o korišćenju ili ograničenju korišćenja neke teritorije, koje su utvrđene ugovorom u korist grupe država ili svih država, a smatraju se vezanim za dotičnu teritoriju;
(b) prava utvrđena ugovorom u korist grupe država ili svih država, koja se odnose na korišćenje ili ograničenja korišćenja neke teritorije, a smatraju se vezanim za dotičnu teritoriju.
3. Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovorne obaveze države prethodnice kojima se predviđa uspostavljanje stranih vojnih baza na teritoriji na koju se odnosi sukcesija država.
Konvencija i stalni suverenitet nad prirodnim bogatstvima i resursima
Nijedna odredba ove konvencije ne narušava principe međunarodnog prava na osnovu kojih se priznaje stalni suverenitet svakog naroda i svake države nad njihovim prirodnim bogatstvima i resursima.
Pitanja u vezi sa važnošću ugovora
Nijedna odredba ove konvencije ne treba da bude protumačena tako da na bilo koji način prejudicira pitanja u vezi sa važnošću nekog ugovora.
SUKCESIJA KOJA SE ODNOSI NA DEO TERITORIJE
Sukcesija koja se odnosi na deo teritorije
Kada deo teritorije neke države, ili kada celokupna teritorija čije međunarodne odnose zastupa neka država, koja nije sastavni deo teritorije te države, postane deo teritorije neke druge države:
(a) ugovori države prethodnice prestaju da budu na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država, računajući od dana sukcesije država; i
(b) ugovori države sukcesora ostaju na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država, računajući od dana sukcesije država, osim ako iz ugovora ne proizlazi da bi primena ugovora na tu teritoriju bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili da bi bitno izmenila uslove izvršenja ugovora, ili ako drukčije ne bude utvrđeno.
DRŽAVE KOJE SU STEKLE NEZAVISNOST
OPŠTE PRAVILO
Položaj u odnosu na ugovore države prethodnice
Država koja je stekla nezavisnost nije obavezna da održava na snazi neki ugovor niti da postane članica tog ugovora zbog činjenice da je na dan sukcesije država ugovor bio na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država.
VIŠESTRANI UGOVORI
Učešće u ugovorima na snazi na dan sukcesije država
1. Pod rezervom st. 2. i 3, država koja je stekla nezavisnost može notifikacijom o sukcesiji uspostaviti svojstvo članice svakog višestranog ugovora koji je na dan sukcesije država bio na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija države.
2. Stav 1. se ne primenjuje ako iz ugovora proizlazi ili se na drugi način utvrdi da bi primena ugovora na državu koja je stekla nezavisnost bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi bitno izmenila uslove izvršenja ugovora.
3. Ako se na osnovu ugovora ili zbog ograničenog broja država koje su učestvovale u pregovorima, kao i zbog predmeta i cilja ugovora, smatra da učešće u ugovoru svake druge države zahteva saglasnost ovih članica, država koja je stekla nezavisnost može uspostaviti svojstvo članice ugovora samo na osnovu takve saglasnosti.
Učešće u ugovorima koji nisu na snazi na dan sukcesije država
1. Pod rezervom st. 3. i 4, država koja je stekla nezavisnost može, notifikacijom o sukcesiji, uspostaviti svojstvo države ugovornice u višestranom ugovoru koji nije na snazi ako je, na dan sukcesije država, država prethodnica bila država ugovornica u pogledu teritorije na koju se odnosi ta sukcesija država.
2. Pod rezervom st. 3. i 4, država koja je stekla nezavisnost može, notifikacijom o sukcesiji, uspostaviti svojstvo članice višestranog ugovora koji stupa na snagu posle dana sukcesije država ako je, na dan sukcesije država, država prethodnica bila država ugovornica u pogledu teritorije na koju se odnosi ta sukcesija država.
3. Stavovi 1. i 2. ne primenjuju se ako iz ugovora proistekne ili ako se na drugi način utvrdi da bi primena ugovora na državu koja je stekla nezavisnost bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi bitno izmenila uslove izvršenja ugovora.
4. Ako se, na osnovu ugovora ili zbog ograničenog broja država koje su učestvovale u pregovorima, kao i zbog predmeta i cilja ugovora, smatra da učešće u ugovoru svake druge države zahteva saglasnost svih članica ili svih država ugovornica, država koja je stekla nezavisnost može uspostaviti svojstvo države ugovornice ili članice ugovora samo na osnovu takve saglasnosti.
5. Kada se ugovorom predviđa da je za njegovo stupanje na snagu potrebno da postoji određen broj država ugovornica, država koja je stekla nezavisnost i koja uspostavlja svojstvo države u odnosu na ugovor u skladu sa stavom 1. uračunava se u broj država ugovornica u smislu te odredbe, osim ako neka druga namera ne proistekne iz ugovora ili bude na drugi način utvrđena.
Učešće u ugovorima koje je potpisala država prethodnica pod rezervom ratifikacije, prihvatanja i odobravanja
1. Pod rezervom st. 3. i 4, ako je pre dana sukcesije država, država prethodnica potpisala višestrani ugovor pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja i ako je, pri tom, izrazila nameru da se ugovorom obuhvati teritorija na koju se odnosi sukcesija država, država koja je stekla nezavisnost može ratifikovati, prihvatiti ili odobriti ugovor kao da ga je ona potpisala i može na taj način postati država ugovornica ili članica ugovora.
2. U svrhu stava 1, osim ako neka druga namera ne proističe iz ugovora ili bude na drugi način utvrđena, smatra se da država prethodnica potpisivanjem ugovora izražava nameru da se ugovorom obuhvati celokupna teritorija čije je međunarodne odnose zastupala država prethodnica.
3. Stav 1. se ne primenjuje ako iz ugovora proističe ili ako na drugi način bude utvrđeno da bi primena ugovora u odnosu na državu koja je stekla nezavisnost bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi bitno izmenila uslove njegovog izvršenja.
4. Ako se na osnovu ugovora ili zbog ograničenog broja država koje su učestvovale u pregovorima, kao i zbog predmeta i cilja ugovora smatra da učešće u ugovoru svake druge države zahteva saglasnost svih članica ili svih država ugovornica, država koja je stekla nezavisnost može postati država ugovornica ili članica ugovora samo na osnovu takve saglasnosti.
Rezerve
1. Kada država koja je stekla nezavisnost uspostavi notifikacijom o sukcesiji svojstvo države ugovornice ili članice višestranog ugovora u skladu sa čl. 17. ili čl. 18, smatra se da zadržava sve rezerve na ugovor koje su se primenjivale na dan sukcesije država na teritoriju na koju se odnosi sukcesija država, osim ako, prilikom upućivanja notifikacije o sukcesiji, ne izrazi suprotnu nameru ili ne stavi rezervu na isto pitanje na koje se odnosi i pomenuta rezerva.
2. Prilikom notifikacije o sukcesiji kojom uspostavlja svojstvo države ugovornice ili članice nekog višestranog ugovora u skladu sa čl. 17. ili čl. 18, država koja je stekla nezavisnost može učiniti rezervu, osim ako ta rezerva nije od onih čije se stavljanje isključuje odredbama tač. (a), (b) ili (c) člana 19. Bečke konvencije o ugovornom pravu.
3. Kada država koja je stekla nezavisnost stavi rezervu shodno stavu 2, odredbe iz čl. 20. do 23. Bečke konvencije o ugovornom pravu primenjuju se na tu rezervu.
Pristanak države da bude vezana jednim delom ugovora i izbor između različitih odredaba
1. Kada upućuje notifikaciju o sukcesiji, u skladu sa čl. 17. ili 18, kojom uspostavlja svojstvo države ugovornice ili članice višestranog ugovora, država koja je stekla nezavisnost može, ukoliko to ugovor dopušta, dati svoj pristanak da bude vezana jednim delom ugovora ili da izvrši izbor između različitih odredaba, pod uslovima predviđenim u ugovoru za davanje tog pristanka ili vršenje takvog izbora.
2. Država koja je stekla nezavisnost može, pod istim uslovima kao i ostale članice ili države ugovornice, vršiti sva prava predviđena ugovorom, može da povuče ili izmeni pristanak ili izbor koji je izvršila ona ili država prethodnica u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država.
3. Ako država koja je stekla nezavisnost ne izrazi svoj pristanak ili ne izvrši izbor predviđen u stavu 1, ili ne povuče niti izmeni pristanak države prethodnice ili izbor koji je izvršila država prethodnica kao što je predviđeno u stavu 2, smatra se da zadržava:
(a) pristanak koji je izrazila država prethodnica, u skladu sa ugovorom da bude vezana u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država jednim delom pomenutog ugovora; ili
(b) izbor koji je država prethodnica, u skladu sa ugovorom, izvršila između različitih odredaba u cilju primene ugovora na teritoriju na koju se odnosi sukcesija država.
Notifikacija o sukcesiji
1. Notifikacija o sukcesiji u odnosu na višestrani ugovor na osnovu čl. 17. ili 18. mora biti izvršena pismenim putem.
2. Ako notifikaciju o sukcesiji nije potpisao šef države, predsednik vlade ili ministar inostranih poslova, predstavnik države koji izvrši notifikaciju može biti pozvan da podnese svoja punomoćja.
3. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno:
(a) notifikaciju o sukcesiji dostavlja država koja je stekla nezavisnost depozitaru ili, ako nema depozitara, članicama ili državama ugovornicama;
(b) smatra se da je država koja je stekla nezavisnost izvršila notifikaciju o sukcesiji na dan kada je depozitar primio notifikaciju ili, ako nema depozitara, na dan kada su je primile sve članice, odnosno sve države ugovornice.
4. Stav 3. ne utiče na bilo koju obavezu depozitara, utvrđenu ugovorom ili na drugi način, da članice ili države ugovornice obavesti o notifikaciji o sukcesiji ili o svakom saopštenju koje u vezi s tim učini država koja je stekla nezavisnost.
5. Pod rezervom odredaba ugovora, smatra se da je notifikacija o sukcesiji ili saopštenje u vezi sa notifikacijom primljena od strane države kojoj je namenjena tek od trenutka kada je depozitar o tome obavestio tu državu.
Dejstvo notifikacije o sukcesiji
1. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno ili ako nije drukčije dogovoreno, država koja je stekla nezavisnost i koja izvrši notifikaciju o sukcesiji u skladu sa članom 17. ili članom 18. stav 2, smatra se članicom ugovora počev od dana sukcesije država ili počev od dana stupanja na snagu ugovora, ako je taj datum kasnije.
2. Međutim, primena ugovora između države koja je stekla nezavisnost i ostalih članica ugovora smatra se obustavljenom do dana kada notifikacija o sukcesiji bude izvršena, osim ako se ugovor ne primenjuje privremeno u skladu sa članom 27. ili ako nije drukčije dogovoreno.
3. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno ili ako nije drukčije dogovoreno, država koja je stekla nezavisnost i koja izvrši notifikaciju o sukcesiji u skladu sa članom 18. stav 1. smatra se državom ugovornicom u odnosu na ugovor počev od datuma kada je notifikacija o sukcesiji izvršena.
DVOSTRANI UGOVORI
Uslovi potrebni da bi se smatralo da je ugovor na snazi u slučaju sukcesije država
1. Dvostrani ugovor koji je na dan sukcesije država bio na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država smatra se da je na snazi između države koja je stekla nezavisnost i druge države članice:
(a) ako su se one o tome izričito sporazumele; ili
(b) ako, na osnovu njihovog ponašanja, treba smatrati da su se one o tome sporazumele.
2. Ugovor za koji se smatra da je na snazi na osnovu stava 1. primenjuje se u odnosima između države koja je stekla nezavisnost i druge države članice počev od dana sukcesije država, osim ako iz njihovog sporazuma ne proističe druga namera ili ako ta namera ne bude drukčije ustanovljena.
Odnos između države prethodnice i države koja je stekla nezavisnost
Ugovor za koji se na osnovu člana 24. smatra da je na snazi između države koja je stekla nezavisnost i druge države članice ne može se, samo zbog te činjenice, smatrati da je takođe na snazi u odnosima između države prethodnice i države koja je stekla nezavisnost.
Gašenje, obustavljanje primene ili izmena ugovora između države prethodnice i druge države članice
1. Kada se na osnovu člana 24. smatra da je ugovor na snazi između države koja je stekla nezavisnost i druge države članice:
(a) taj ugovor ne prestaje da bude na snazi između njih samo zbog činjenice da su kasnije prekinuti odnosi između države prethodnice i druge države članice;
(b) primena tog ugovora nije obustavljena u njihovim međusobnim odnosima samo zbog činjenice da je kasnije obustavljena njegova primena u odnosima između države prethodnice i druge države članice;
(c) ugovor nije izmenjen u njihovim međusobnim odnosima samo zbog činjenice da je kasnije izmenjen u odnosu između države prethodnice i druge države članice.
2. Činjenica da je ugovor okončan ili, zavisno od slučaja, da je obustavljena njegova primena u odnosima između države prethodnice i druge države članice posle dana sukcesije država ne sprečava da se ugovor smatra na snazi ili, zavisno od slučaja, da se primenjuje između države koja je stekla nezavisnost i druge države članice, ako se ustanovi, u skladu sa članom 24, da su se one tako sporazumele.
3. Činjenica da je neki ugovor izmenjen u odnosima između države prethodnice i druge države članice posle dana sukcesije država ne sprečava da se smatra da je neizmenjen ugovor na snazi, shodno članu 24, između države koja je stekla nezavisnost i druge države ugovornice, osim ako nije utvrđeno da je njihova namera bila da između sebe primenjuju izmenjeni ugovor.
PRIVREMENA PRIMENA
Višestrani ugovori
1. Ako je na dan sukcesije država neki višestrani ugovor bio na snazi u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država i ako država koja je stekla nezavisnost saopšti svoju nameru da se taj ugovor privremeno primenjuje na njenu teritoriju, ugovor se u tom svojstvu primenjuje između države koja je stekla nezavisnost i svake druge članice koja za to izričito da svoj pristanak ili za koju se, na osnovu njenog ponašanja, može smatrati da je dala svoj pristanak.
2. Međutim, ako je reč o ugovoru koji pripada kategoriji pomenutoj u članu 17. stav 3, potrebna je saglasnost svih članica za privremenu primenu.
3. Ako se na dan sukcesije država višestrani ugovor koji još nije stupio na snagu privremeno primenjivao na teritoriji na koju se odnosi sukcesija država i ako država koja je stekla nezavisnost saopšti svoju nameru da se taj ugovor i dalje privremeno primenjuje na njenoj teritoriji, ugovor se po tom osnovu primenjuje između države koja je stekla nezavisnost i svake države ugovornice koja za to izričito da svoj pristanak ili za koju se, na osnovu njenog ponašanja, može smatrati da je dala svoj pristanak.
4. Međutim, ako je reč o ugovoru koji pripada kategoriji pomenutoj u članu 17. stav 3, za privremenu primenu potrebna je saglasnost svih država ugovornica.
5. Stavovi 1. do 4. ne primenjuju se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora u odnosu na državu koja je stekla nezavisnost bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Dvostrani ugovori
Dvostrani ugovor koji je na dan sukcesije država bio na snazi ili se privremeno primenjivao u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država smatra se kao da se privremeno primenjuje između države koja je stekla nezavisnost i druge zainteresovane države:
(a) ako su se o tome izričito sporazumele; ili
(b) ako se na osnovu njihovo ponašanja može smatrati da su se o tome sporazumele.
Prestanak privremene primene
1. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno ili ako nije drukčije dogovoreno, privremena primena nekog višestranog ugovora u skladu sa članom 27. može biti okončana:
(a) prethodnim obaveštenjem koje u razumnom roku dostavi država koja je stekla nezavisnost ili članica ili država ugovornica koja privremeno primenjuje ugovor, i to po isteku tog roka; ili
(b) u slučaju ugovora koji pripada kategoriji pomenutoj u članu 17. stav 3. prethodnim obaveštenjem koje u tom cilju u razumnom roku dostavi država koja je stekla nezavisnost ili članica ili država ugovornica, zavisno od slučaja, i to po isteku tog roka.
2. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno ili ako nije drukčije dogovoreno, privremena primena dvostranog ugovora u skladu sa članom 28. može biti okončana prethodnim obaveštenjem koje u tom cilju i u razumnom roku dostavi država koja je stekla nezavisnost ili druga zainteresovana država, i to po isteku tog roka.
3. Osim ako ugovorom nije predviđen kraći rok za okončanje ili ako nije drukčije dogovoreno, razuman rok za prestanak privremene primene iznosi dvanaest meseci, računajući od dana kada je prethodno obaveštenje primila druga država ili druge države koje privremeno primenjuju ugovor.
4. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno ili ako nije drukčije dogovoreno, privremena primena višestranog ugovora u skladu sa članom 27. prestaje ako država koja je stekla nezavisnost saopšti svoju nameru da neće postati članica ugovora.
DRŽAVE KOJE SU STEKLE NEZAVISNOST, OBRAZOVANE OD DVE ILI VIŠE TERITORIJA
Države koje su stekle nezavisnost, obrazovane od dve ili više teritorija
1. Članovi 16. do 29. primenjuju se u slučaju države koja je stekla nezavisnost, a obrazovana je od dve ili više teritorija.
2. Kada se država koja je stekla nezavisnost, obrazovana od dve ili više teritorija, smatra članicom ugovora ili kada postane članica ugovora na osnovu čl. 17, 18. ili 24. i ako je na dan sukcesije država ugovor bio na snazi ili ako je bio dat pristanak da se ugovor primenjuje u odnosu na jednu ili više tih teritorija, ali ne na sve, ugovor se primenjuje na celu teritoriju te države, osim ako:
(a) iz ugovora ne proističe ili ako drukčije nije utvrđeno da bi primena ugovora na celokupnu teritoriju bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora;
(b) u slučaju višestranog ugovora, osim onog predviđenog u članu 17. stav 3. ili u članu 18. stav 4. notifikacija o sukcesiji nije ograničena na teritoriju u pogledu koje je ugovor bio na snazi na dan sukcesije država ili u odnosu na koju je pristanak da bude vezana ugovorom dat pre tog datuma;
(c) u slučaju višestranog ugovora iz člana 17. stav 3. ili člana 18. stav 4. država koja je stekla nezavisnost i druge države članice ili, zavisno od slučaja, ostale države ugovornice se ne sporazumeju drukčije; ili
(d) u slučaju dvostranog ugovora, država koja je stekla nezavisnost i druga zainteresovana država se ne sporazumeju drukčije.
3. Kada država koja je stekla nezavisnost, obrazovana od dve ili više teritorija, postane članica višestranog ugovora u skladu sa članom 19. i ako je potpisom države ili država prethodnica izražena namera te države ili tih država da se ugovorom obuhvati jedna ili više tih teritorija, ali ne sve, ugovor se primenjuje na celokupnu teritoriju države koja je stekla nezavisnost, osim ako:
(a) iz ugovora ne proističe ili ako na drugi način nije utvrđeno da bi primena ugovora na celokupnu teritoriju bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova promenila uslove izvršenja ugovora;
(b) u slučaju višestranog ugovora, osim u slučaju predviđenom u članu 19. stav 4. ratifikacija, prihvatanje ili odobravanje ugovora nisu ograničeni na teritoriju ili teritorije za koje se nameravalo da se ugovor primeni; ili
(c) u slučaju višestranog ugovora predviđenog u članu 19. stav 4, država koja je stekla nezavisnost i druge države članice ili, zavisno od slučaja, ostale države ugovornice se drukčije ne sporazumeju.
UJEDINJENJE I OTCEPLJENJE DRŽAVA
Dejstvo ujedinjenja država na ugovore koji su na snazi na dan sukcesije država
1. Kada se dve ili više država ujedine, obrazujući tako državu sukcesora, svaki ugovor koji je na dan sukcesije država bio na snazi u odnosu na bilo koju od tih država ostaje na snazi u odnosu na državu sukcesora, osim ako:
(a) država sukcesor i druga država članica ili druge države članice se ne sporazumeju drukčije; ili
(b) iz ugovora ne proističe ili na drugi način ne bude utvrđeno da bi primenu ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova menjala uslove izvršenja ugovora.
2. Ugovor koji ostane na snazi u skladu sa stavom 1. primenjuje se samo na deo teritorije države sukcesora u odnosu na koji je taj ugovor bio na snazi na dan sukcesije država, osim ako:
(a) u slučaju višestranog ugovora koji ne pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor ne notifikuje da se ugovor primenjuje na njenu celokupnu teritoriju;
(b) u slučaju višestranog ugovora koji pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor i ostale države članice se ne sporazumeju drukčije; ili
(c) u slučaju dvostranog ugovora država sukcesor i druga država članica se ne sporazumeju drukčije.
3. Tačka (a) stava 2. ne primenjuje se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora na celokupnu teritoriju država sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Dejstvo ujedinjenja država na ugovore koji nisu na snazi na dan sukcesije država
1. Pod rezervom st. 3. i 4, država sukcesor na koju se odnosi član 31. može, notifikacijom u tu svrhu, uspostaviti svojstvo države ugovornice u nekom višestranom ugovoru koji nije na snazi ako je, na dan sukcesije država, bilo koja od država prethodnica bila država ugovornica u tom ugovoru.
2. Pod rezervom st. 3. i 4, država sukcesor na koju se odnosi član 31. može, notifikacijom u tu svrhu, uspostaviti svojstvo članice nekog višestranog ugovora koji stupi na snagu posle dana sukcesije država, ako je na taj dan bilo koja država prethodnica bila država ugovornica u tom ugovoru.
3. Stavovi 1. i 2. ne primenjuju se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
4. Ako ugovor pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor može u odnosu na ugovor uspostaviti svojstvo članice ili države ugovornice samo uz saglasnost svih članica ili svih država ugovornica.
5. Svaki ugovor u kome država sukcesor postane država ugovornica ili članica na osnovu st. 1. ili st. 2. primenjuje se samo na onaj deo teritorije države sukcesora za koji je bio dat pristanak da bude vezan ugovorom pre dana sukcesije država, osim ako:
(a) u slučaju višestranog ugovora koji ne pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor u notifikaciji koju sačini u skladu sa st. 1. ili 2. ne navede da se ugovor primenjuje na celokupnu teritoriju; ili
(b) u slučaju višestranog ugovora koji pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. tačka 3. država sukcesor i sve članice, ili, zavisno od slučaja, sve države ugovornice se ne sporazumeju drukčije.
6. Tačka (a) stava 5. ne primenjuje se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora na celokupnu teritoriju države sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Dejstvo ujedinjenja država na ugovore koje je potpisala država prethodnica pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja
1. Pod rezervom st. 2. i 3, ako je pre dana sukcesije država jedna od država prethodnica potpisala višestrani ugovor pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, država sukcesor na koju se odnosi član 31. može ratifikovati, prihvatiti ili odobriti ugovor kao da je ona potpisala ugovor i tako postala država ugovornica ili članica ugovora.
2. Stav 1. ne primenjuje se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
3. Ako ugovor pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor može postati država ugovornica ili članica ugovora samo uz saglasnost svih članica ili svih država ugovornica.
4. Ugovor, u odnosu na koji država sukcesor postane država ugovornica ili članica na osnovu stava 1, primenjuje se samo na onaj deo teritorije države sukcesora za koji je ugovor potpisala jedna od ranijih država, osim ako:
(a) u slučaju višestranog ugovora koji ne pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor ne saopšti, prilikom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ugovora, da se ugovor primenjuje na njenu celokupnu teritoriju; ili
(b) u slučaju višestranog ugovora koji pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor i sve članice ili, zavisno od slučaja, sve države ugovornice se ne sporazumeju drukčije.
5. Tačka (a) stav 4. ne primenjuje se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora na celokupnu teritoriju države sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Sukcesija država u slučaju otcepljenja delova jedne države
1. Kada se jedan ili više delova teritorije jedne države od nje otcepe da bi obrazovale jednu ili više država, bez obzira da li država prethodnica i dalje postoji ili ne:
(a) svaki ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije država u pogledu celokupne teritorije države prethodnice ostaje na snazi u odnosu na svaku tako nastalu državu sukcesora;
(b) svaki ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije država samo u pogledu dela teritorije države prethodnice, koji je postao država sukcesor, ostaje na snazi samo u odnosu na tu državu sukcesora.
2. Stav 1. ne primenjuje se:
(a) ako se zainteresovane države drukčije ne sporazumeju; ili
(b) ako iz ugovora ne proističe ili ako na drugi način nije utvrđeno da bi primena ugovora na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Slučaj države koja ostane posle otcepljenja dela njene teritorije
Ako posle otcepljenja bilo kojeg dela teritorije jedne države država prethodnica i dalje postoji, svaki ugovor koji je, na dan sukcesije država, bio na snazi u pogledu države prethodnice ostaje na snazi u odnosu na ostatak njene teritorije, osim ako:
(a) o tome nije drukčije dogovoreno;
(b) nije utvrđeno da se ugovor odnosi jedino na teritoriju koja se otcepila od države prethodnice; ili
(c) iz ugovora ne proističe ili ako nije na drugi način utvrđeno da bi primena ugovora na državu prethodnicu bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
Učestvovanje u ugovorima koji nisu na snazi na dan sukcesije država u slučaju otcepljenja delova jedne države
1. Pod rezervom st. 3. i 4, država sukcesor na koju se odnosi član 34. stav 1. može, notifikacijom u tu svrhu, uspostaviti svojstvo države ugovornice u višestranom ugovoru koji nije na snazi ako je na dan sukcesije država, država prethodnica bila država ugovornica u tom ugovoru u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država.
2. Pod rezervom st. 3. i 4, država sukcesor na koju se odnosi član 34. stav 1. može, notifikacijom u tu svrhu, uspostaviti svojstvo članice višestranog ugovora koji stupa na snagu posle dana sukcesije država ako je na taj dan država prethodnica bila država ugovornica u tom ugovoru u pogledu teritorije na koju se odnosi sukcesija država.
3. Stavovi 1. i 2. ne primenjuju se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova promenila uslove izvršenja ugovora.
4. Ako ugovor pripada kategoriji predviđenoj u članu 17. stav 3, država sukcesor može uspostaviti svojstvo članice ili države ugovornice u tom ugovoru samo uz pristanak svih članica ili svih država ugovornica.
Učešće u ugovorima koje je potpisala država prethodnica pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja u slučaju otcepljenja delova jedne države
1. Pod rezervom st. 2. i 3, ako je pre dana sukcesije država, država prethodnica potpisala višestrani ugovor pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja i ako bi se u slučaju da je bio na snazi na taj dan, ugovor primenjivao na teritoriju na koju se odnosi sukcesija država, država sukcesor na koju se odnosi član 34. stav 1. može ratifikovati, prihvatiti ili odobriti ugovor kao da je potpisala taj ugovor i tako može postati država ugovornica ili članica tog ugovora.
2. Stav 1. ne primenjuje se ako iz ugovora proističe ili ako je na drugi način ustanovljeno da bi primena ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
3. Ako ugovor pripada kategoriji utvrđenoj u članu 17. stav 3. država sukcesor može postati država ugovornica ili članica tog ugovora samo uz pristanak svih članica ili svih država ugovornica.
Notifikacije
1. Notifikacija shodno čl. 31, 32. ili 36. mora biti učinjena pismenim putem.
2. Ako notifikaciju nije potpisao šef države, predsednik vlade ili ministar inostranih poslova, predstavnik države koja vrši notifikaciju može biti pozvan da podnese svoje punomoćje.
3. Osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno:
(a) notifikaciju dostavlja država sukcesor depozitaru ili, ako nema depozitara, državama ugovornicama ili članicama ugovora;
(b) smatra se da je država sukcesor izvršila notifikaciju na dan kada je depozitar primio notifikaciju ili, ako nema depozitara, na dan kada su je primile sve članice ili, zavisno od slučaja, sve države ugovornice.
4. Stav 3. ne utiče na bilo koju obavezu koju može imati depozitar, u skladu sa ugovorom ili drukčije, da obavesti članice ili države ugovornice o notifikaciji ili o svakom saopštenju koje s tim u vezi učini država sukcesor.
5. Pod rezervom odredaba ugovora, smatra se da je notifikaciju ili saopštenje primila država kojoj su namenjeni tek od trenutka kada je depozitar o tome obavestio tu državu.
OSTALE ODREDBE
Slučajevi odgovornosti države ili odpočinjanja neprijateljstava
Odredbe ove konvencije ne prejudiciraju nijedno pitanje koje bi se moglo postaviti u vezi sa dejstvom sukcesije država u odnosu na ugovor zbog međunarodne odgovornosti države ili otpočinjanja neprijateljstava između država.
Slučaj vojne okupacije
Odredbe ove konvencije ne prejudiciraju nijedno pitanje koje bi se moglo postaviti u vezi sa ugovorom zbog vojne okupacije neke teritorije.
REŠAVANJE SPOROVA
Konsultacije i pregovaranje
Ako u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije dođe do spora između dve ili više članica konvencije, pomenute članice će nastojati, na zahtev bilo koje od njih, da taj spor reši konsultacijama i pregovaranjem.
Izmirenje
Ako spor ne bude rešen u roku od šest meseci od dana kada je podnet zahtev pomenut u članu 41, svaka strana u sporu može primeniti na spor postupak izmirenja naveden u Prilogu uz ovu konvenciju, dostavljajući u tu svrhu zahtev generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija i obaveštavajući o tom zahtevu drugu državu ili ostale države koje su strane u sporu.
Rešavanje sporova pred sudom i arbitražom
Svaka država može, prilikom potpisivanja ili ratifikacije ove konvencije ili pristupanja ili kasnije u svakom drugom trenutku, izjaviti notifikacijom upućenom depozitaru da se neki spor, ukoliko ne bude rešen primenom postupka navedenog u čl. 41. i 42. može podneti na rešavanje Međunarodnom sudu pravde zahtevom koji podnese bilo koja strana u sporu, ili arbitraži, pod uslovom da je i druga strana u sporu dala sličnu izjavu.
Rešavanje zajedničkim dogovorom
Nezavisno od odredaba čl. 41, 42. i 43. ako dođe do spora između dve ili više članica ove konvencije u vezi sa tumačenjem ili primenom Konvencije, pomenute članice mogu sporazumno odlučiti da taj spor podnesu Međunarodnom sudu pravde ili arbitraži, ili izabrati bilo koji drugi odgovarajući postupak za rešavanje sporova.
Ostale odredbe koje su na snazi za rešavanje sporova
Nijedna odredba čl. 41. do 44. ne utiče na prava i obaveze članica ove konvencije koji proističu iz bilo koje odredbe na snazi između njih u vezi sa rešavanjem sporova.
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisivanje
Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje svim državama, i to: do 28. februara 1979. u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove Republike Austrije, a zatim sve do 31. avgusta 1979. u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku.
Ratifikacija
Konvencija podleži ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Pristupanje
Konvencija ostaje otvorena za pristupanje svim državama. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Stupanje na snagu
1. Konvencija stupa na snagu tridesetog dana posle datuma deponovanja petnaestog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje Konvenciju ili pristupi Konvenciji posle deponovanja petnaestog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju, Konvencija stupa na snagu tridesetog dana posle deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju te države.
Verodostojni tekstovi
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega su dole potpisani punomoćnici, propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Beču, dvadeset trećeg avgusta hiljadu devet stotina sedamdeset osme godine.
1. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija sastavlja i vodi spisak izmiritelja koji sačinjavaju kvalifikovani pravnici. U tu svrhu, svaka država članica Organizacije ujedinjenih nacija ili članica ove konvencije pozvana je da odredi dva izmiritelja, a imena tako određenih lica sačinjavaju spisak. Određivanje izmiritelja, uključujući i one koji su određeni da popune iznenada upražnjeno mesto, vrši se za period od pet godina, koji se može obnoviti. Po isteku perioda za koji budu određeni izmiritelji će i dalje vršiti funkcije za koje budu izabrani u skladu sa sledećom tačkom.
2. Ako se zahtev podnese generalnom sekretaru u skladu sa članom 42, generalni sekretar podnosi spor komisiji za izmirenje koja se sastavlja na sledeći način:
Država ili države koje čine jednu od strana u sporu imenuju:
(a) jednog izmiritelja državljanina te države ili jedne od tih država, koji može ili ne može biti izabran sa spiska pomenutog u tački 1; i
(b) jednog izmiritelja koji nije državljanin te države ili jedne od tih država, koji je izabran sa spiska.
Država ili države koje čine drugu stranu u sporu imenuju dva izmiritelja na isti način. Četiri izmiritelja koje izaberu strane u sporu treba da budu imenovana u roku od šezdeset dana od dana kada je generalni sekretar primio zahtev.
U roku od šezdeset dana od dana imenovanja poslednjeg među njima, četiri izmiritelja imenuju i petog, izabranog sa spiska, koji će biti predsednik.
Ako se imenovanje predsednika ili bilo kog drugog izmiritelja ne izvrši u propisanom roku, imenovanje vrši generalni sekretar u roku od šezdeset dana od dana isteka tog roka. Generalni sekretar može odrediti za predsednika ili jednu od ličnosti navedenih na spisku, ili jednog člana Komisije za međunarodno pravo. Svaki rok za obavezno imenovanje mogu sporazumno produžiti strane u sporu.
Svako upražnjeno mesto popunjava se na način koji je određen za prvobitno imenovanje.
3. Komisija za izmirenje sama određuje svoj postupak. Komisija, uz pristanak strana u sporu, može pozvati svaku članicu ove konvencije da iznese svoje gledište u usmenoj ili pismenoj formi. Odluke i preporuke Komisije donose se većinom glasova njenih pet članova.
4. Komisija može skrenuti pažnju stranama u sporu na svaku meru koja može olakšati sporazumno rešenje.
5. Komisija saslušava strane u sporu, razmatra njihove zahteve i primedbe i daje predloge stranama u sporu kako bi im pomogla da postignu sporazumno rešenje spora.
6. Komisija podnosi izveštaj dvanaest meseci posle svog obrazovanja. Izveštaj se deponuje kod generalnog sekretara i dostavlja stranama u sporu. Izveštaj Komisije, uključujući i sve zaključke koji se u njemu nalaze u vezi sa činjenicama ili pravnim pitanjima, ne obavezuje strane i predstavlja samo preporuku koja se podnosi stranama na razmatranje u cilju olakšavanja sporazumnog rešavanja spora.
7. Generalni sekretar pruža Komisiji pomoć i olakšice koje su joj potrebne. Troškove Komisije snosi Organizacija ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".