ZAKONO RATIFIKACIJI EVROPSKOG SPORAZUMA O GLAVNIM MEĐUNARODNIM SAOBRAĆAJNIM ARTERIJAMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/80) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropski sporazum o glavnim međunarodnim saobraćajnim arterijama, sa prilozima I, II i III, potpisan 15. novembra 1975. godine u Ženevi, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma, sa prilozima I, II i III, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
EVROPSKI SPORAZUM O GLAVNIM MEĐUNARODNIM SAOBRAĆAJNIM ARTERIJAMA (AGR)
|
Strane ugovornice, |
|
|
Svesne potrebe unapređivanja i daljeg razvijanja međunarodnog drumskog saobraćaja u Evropi, |
|
|
Smatrajući da je za jačanje odnosa između evropskih zemalja neophodan plan izgradnje i rekonstrukcije puteva usklađen sa potrebama budućeg međunarodnog saobraćaja, |
|
|
Saglasile su se o sledećem: |
|
|
Definicija i usvajanje mreže međunarodnih puteva E |
Strane ugovornice usvajaju predloženu mrežu puteva, dalje u tekstu "mreža međunarodnih puteva E" čiji je opis dat u Prilogu I ovog sporazuma kao koordinirani plan izgradnje i rekonstrukcije puteva od međunarodnog značaja, čiju izgradnju strane ugovornice nameravaju da preduzmu u okviru svojih nacionalnih planova izgradnje. |
|
Mreža međunarodnih puteva E sastoji se od mreže osnovnih puteva koji se pružaju u osnovnom pravcu sever-jug i zapad-istok, ona obuhvata i međuputeve koji se nalaze između osnovnih puteva i ogranaka, kao i priključne i povezujuće puteve. |
|
|
Izgradnja i rekonstrukcija puteva mreže međunarodnih puteva E |
Mreža međunarodnih puteva E koja je spomenuta u članu 1. ovog sporazuma uskladiće se s odredbama Priloga II ovog sporazuma. |
|
Označavanje puteva mreže međunarodnih puteva E |
1. Putevi mreže međunarodnih puteva E raspoznaju se i označavaju pomoću saobraćajnog znaka opisanog u Prilogu III ovog sporazuma. |
|
2. Svi znaci upotrebljeni za označavanje puteva E koji nisu u skladu sa odredbama ovog sporazuma i njegovih priloga biće uklonjeni u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma za odnosnu zemlju, shodno članu 6. |
|
|
3. Novi saobraćajni znaci koji odgovaraju znaku opisanom u Prilogu III ovog sporazuma biće postavljeni na svim putevima mreže međunarodnih puteva E u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, shodno članu 6. |
|
|
4. Odredbe ovog člana ne podleže nikakvim ograničenjima koja bi mogla proisteći iz nacionalnih programa spomenutih u članu 1. ovog sporazuma. |
|
|
Postupak za potpisivanje i dobijanje svojstva strane ugovornice ovog sporazuma |
1. Ovaj sporazum je otvoren za potpisivanje do 31. decembra 1976. godine svim državama članicama Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu ili državama koje su primljene u Komisiju u svojstvu konsultanta, u skladu s tačkom 8. Mandata Komisije. |
|
2. Te države mogu postati strane ugovornice Sporazuma: |
|
|
a) potpisivanjem koje ne podleži ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, |
|
|
b) potpisivanjem koje podleži ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, posle kojeg sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje, ili |
|
|
c) pristupanjem. |
|
|
3. Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje vrše se deponovanjem instrumenta sačinjenog u odgovarajućem obliku kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. |
|
|
Stupanje Sporazuma na snagu |
1. Ovaj sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana kada su vlade osam država potpisale sporazum bez obaveze ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ili deponovale instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, pod uslovom da jedan ili više puteva mreže međunarodnih puteva E bez prekida povezuju teritorije najmanje četiri države koje su potpisale Sporazum ili deponovale takav instrument. Ako taj uslov nije ispunjen, Sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana potpisivanja koje ne podleži ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, ili od dana deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, čime se ispunjava spomenuti uslov. |
|
2. Za svaku državu koja deponuje instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju posle isteka roka od 90 dana spomenutog u tački 1. ovog člana, Sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana deponovanja tog instrumenta. |
|
|
3. Stupanjem ovog sporazuma na snagu ukida se i zamenjuje, u odnosima između strana ugovornica, Deklaracija o izgradnji glavnih međunarodnih saobraćajnih arterija potpisan 16. septembra 1950. godine u Ženevi. |
|
|
Postupci za izmenu osnovnog teksta ovog sporazuma |
1. Osnovni tekst ovog sporazuma može se izmeniti u skladu sa jednim od postupaka navedenih u ovom članu. |
|
2. a) Na zahtev jedne strane ugovornice, svaki predlog o izmeni osnovnog teksta ovog sporazuma razmatra Radna grupa za drumski saobraćaj Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE). |
|
|
b) Ako se izmena usvoji dvotrećinskom većinom glasova, a tu većinu sačinjava dvotrećinska većina prisutnih strana ugovornica koje glasaju, generalni sekretar saopštava tu izmenu stranama ugovornicama radi prihvatanja. |
|
|
c) Ako izmenu prihvate dve trećine strana ugovornica generalni sekretar to saopštava svim stranama ugovornicama, a izmena stupa na snagu po isteku dvanaest meseci od dana saopštenja Izmena stupa na snagu za sve strane ugovornice osim za one koje pre njenog stupanja na snagu izjave da je ne prihvataju. |
|
|
3. Na zahtev najmanje jedne trećine strana ugovornica, generalni sekretar saziva konferenciju na koju se pozivaju države spomenute u članu 5. Postupak utvrđen u podtačkama a) i b) tačke 2. ovog člana primenjuje se na svaku izmenu podnetu na razmatranje konferenciji. |
|
|
Postupak za izmenu Priloga I ovog sporazuma |
1. Prilog I ovog sporazuma može se izmeniti u skladu s postupkom utvrđenim u ovom članu. |
|
2. Na zahtev jedne strane ugovornice, svaki predlog o izmeni Priloga I ovog sporazuma razmatra Radna grupa za drumski saobraćaj Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. |
|
|
3. Ako se izmena usvoji većinom glasova, a tu većinu sačinjava većina prisutnih strana ugovornica koje glasaju, generalni sekretar saopštava tu izmenu nadležnim organima uprave neposredno zainteresovanih strana ugovornica. |
|
|
Za neposredno zainteresovane strane ugovornice smatraju se: |
|
|
a) kada je u pitanju novi put ili rekonstrukcija postojećeg međunarodnog puta reda A - svaka strana ugovornica preko čije teritorije taj put prolazi, |
|
|
b) kada je u pitanju novi put ili rekonstrukcija postojećeg međunarodnog puta reda B - svaka strana ugovornica koja se graniči sa zemljom koja je podnela zahtev i preko čije teritorije prolazi međunarodni put ili putevi reda A sa kojim je povezan novi put ili put reda B koji treba da se rekonstruiše. |
|
|
Za svrhe ove tačke, graničnim se smatraju dve strane ugovornice na čijem se teritorijama nalaze krajnje tačke pomorske veze predviđene trase međunarodnog puta ili puteva reda A koji su gore spomenuti. |
|
|
4. Svaka predložena izmena saopštena u skladu sa tačkom 3. ovog člana prihvata se ako u roku od šest meseci od dana dostavljanja tog sporazuma nijedan od nadležnih organa uprave neposredno zainteresovanih strana ugovornica ne obavesti generalnog sekretara da ima prigovor na izmenu. Ako organ uprave jedne strane ugovornice izjavi da, shodno unutrašnjem zakonodavstvu, njegova saglasnost zavisi od dobijanja posebnog ovlašćenja ili odobrenja zakonodavnog organa, smatra se da taj nadležni organ uprave nije saglasan sa izmenom Priloga I ovog sporazuma, a predložena izmena neće biti prihvaćena sve dok spomenuti nadležni organ uprave ne obavesti generalnog sekretara da je dobio potrebno ovlašćenje ili odobrenje. Ako se takvo saopštenje ne uputi u roku od osamnaest meseci od dana kada je predložena izmena saopštena spomenutom nadležnom organu uprave ili ako u navedenom šestomesečnom periodu nadležni organ uprave neposredno zainteresovane strane ugovornice stavi prigovor na predloženu izmenu, izmena neće biti prihvaćena. |
|
|
5. Generalni sekretar saopštava svim stranama ugovornicama svaku prihvaćenu izmenu, a ona stupa na snagu za sve strane ugovornice po isteku tri meseca od dana dostavljanja saopštenja. |
|
|
Postupak za izmenu priloga II i III ovog sporazuma |
1. Prilozi II i III ovog sporazuma mogu se izmeniti u skladu sa postupkom utvrđenim u ovom članu. |
|
2. Na zahtev jedne strane ugovornice, svaku izmenu priloga II i III ovog sporazuma koju ona predloži razmatra Radna grupa za drumski saobraćaj Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE). |
|
|
3. Ako se izmena usvoji većinom glasova, a tu većinu sačinjava većina prisutnih strana ugovornica koje glasaju, generalni sekretar saopštava izmenu nadležnim organima uprave strana ugovornica radi prihvatanja. |
|
|
4. Takva izmena se prihvata ako u toku šest meseci od dana saopštenja manje od jedne trećine nadležnih organa uprave strana ugovornica obavesti generalnog sekretara da imaju prigovor na izmenu. |
|
|
5. Generalni sekretar saopštava svim stranama ugovornicama svaku prihvaćenu izmenu, a ona stupa na snagu po isteku tri meseca od dana dostavljanja saopštenja. |
|
|
Obaveštavanje o adresi organa uprave na koju treba slati predložene izmene priloga uz ovaj sporazum |
Prilikom potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ovog sporazuma, svaka država obaveštava generalnog sekretara o nazivu i adresi svog organa uprave kome treba dostaviti predložene izmene priloga uz ovaj sporazum, u skladu sa čl. 8. i 9. ovog sporazuma. |
|
Otkazivanje i prestanak važnosti ovog sporazuma |
Svaka strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum pismenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru. Otkaz stupa na snagu po isteku godine dana od dana kada generalni sekretar primi obaveštenje. |
|
Ovaj sporazum prestaje da važi ako broj strana ugovornica bude manji od osam u bilo kom periodu od 12 uzastopnih meseci. |
|
|
Rešavanje sporova |
1. Svaki spor između dve ili više strana ugovornica u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma, koji strane u sporu ne mogu da reše putem pregovora ili na neki drugi način, podnosi se, na zahtev ma koje strane u sporu, jednom ili više arbitara koje strane u sporu zajednički odaberu. Ako se u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za arbitražu strane u sporu ne slože o izboru arbitra ili arbitara, svaka strana može zatražiti od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da odredi jednog arbitra kome se spor podnosi na rešavanje. |
|
2. Odluka arbitra ili arbitara, naimenovanih u skladu sa stavom 1. ovog člana, postaje obavezna za strane ugovornice u sporu. |
|
|
Ograničavanje primene ovog sporazuma |
Nijedna odredba ovog sporazuma ne može se tumačiti tako da se na osnovu nje sprečava jedna strana ugovornica da preduzima mere koje su u skladu sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija koje su ograničene na potrebe nastale situacije, a koje ona smatra nužnim za obezbeđivanje svoje spoljne i unutrašnje bezbednosti. |
|
Izjava u vezi sa članom 13. ovog sporazuma |
Svaka država prilikom potpisivanja ovog sporazuma ili deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju izjaviti da smatra da je odredbe člana 13. ovog sporazuma ne obavezuju. Član 13. ne obavezuje ostale strane ugovornice u odnosu na svaku stranu ugovornicu koja je dala takvu izjavu. |
|
Obaveštavanje strana ugovornica |
Osim izjava, zvaničnih obaveštenja i saopštenja predviđenih u čl. 7, 8, 9. i 15. ovog sporazuma, generalni sekretar obaveštava strane ugovornice i druge države spomenute u članu 5. o: |
|
a) potpisivanju, ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju i pristupanju u skladu sa članom 5, |
|
|
b) datumima stupanja na snagu ovog sporazuma u skladu sa članom 6, |
|
|
c) datumu stupanja izmena ovog sporazuma na snagu u skladu sa tačkom 2) c) člana 7. i tač. 4. i 5. člana 8. i člana 9, |
|
|
d) otkazima shodno članu 11, |
|
|
e) prestanku važnosti ovog sporazuma shodno članu 12. |
|
|
Deponovanje Sporazuma kod generalnog sekretara |
Posle 31. decembra 1976. godine izvorni tekst ovog sporazuma biće deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će dostaviti propisno overene primerke svim državama spomenutim u članu 5. ovog sporazuma. |
|
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovaj sporazum. |
|
|
Sačinjeno 15. novembra 1975. godine u Ženevi, u jednom primerku na engleskom, francuskom i ruskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta jednako verodostojna. |
|
MREŽA MEĐUNARODNIH PUTEVA E
Napomena
1. Osnovni putevi i međuputevi, koji se nazivaju putevima reda A, obeleženi su dvocifrenim brojevima, ogranci puteva, priključni i povezujući putevi, koji se nazivaju putevima reda B, obeleženi su trocifrenim brojevima.
2. Osnovni putevi koji se pružaju u pravcu sever-jug obeleženi su dvocifrenim neparnim brojem koji se završava cifrom 5 a povećava se sa zapada na istok. Osnovni putevi koji se pružaju u pravcu istok-zapad imaju dvocifrene parne brojeve koji se završavaju nulom (0), a povećavaju se sa severa na jug. Međuputevi imaju odgovarajuće dvocifrene neparne i dvocifrene parne brojeve koji su sastavljeni od brojeva osnovnih puteva između kojih se nalaze Putevi reda B imaju trocifrene brojeve od kojih prvi označava najbliži osnovni put severno od puta B, drugi označava najbliži osnovni put zapadno od puta B i treći označava serijski broj.
|
A |
Glavni putevi |
|
|
(1) Pravac zapad - istok |
||
|
(a) Osnovni putevi |
||
|
E |
20 |
Shannon - Limerick - Portlaoise - Dublin - Liverpool - Manchester - Bradford - Leeas - Hull Esbjerg - Kolding - Middelfart - Nyborg Korsor - København Malmo - Ystad Tallin - Leningrad |
|
E |
30 |
Cork - Waterford - Wexford - Rosslare |
|
Fishguard - Swansea - Cardiff - Newport - Bristol - London - Colchester - Ipswich - Felixstowe Hoek van Holland - Den Haag - Gouda - Utrecht - Amersfoort - Oldenzaal - Osnabruck - Bad Oeynhausen - Hannover - Braunschwerg - Magdeburg - Berlin - Šwiebodzin - Poznan - Lowicz - Warszawa - Brest - Minsk - Smolensk - Moskva |
||
|
E |
40 |
Calais - Oostende - Gent - Bruxelles - Liege - Aachen - Koln - Olpe - Giessen - Bad Hersfeld - Herleshausen - Eisenach - Erfurt - Gera - Karl-Marx-Stadt - Dresden - Gorhtz - Legnica - Wroclaw - Opole - Gliwice - Krakow - Przemysl - Lvov - Rovno - Zhitomir - Kiev - Kharkov - Rostov na Donu |
|
E |
50 |
Brest - Rennes - Le Mans - Paris - Reims - Saarbrucken - Mannherm - Heilbronn - Feuchtwangen - Nurnberg - Rozvadov - Plzeñ - Praha - Jihlava - Brno - Žihna - Prešov - Košice - Vyšne Nemecke - Uzhgorod - Mukačevo |
|
E |
60 |
Brest - Nantes - Tours - Mulhouse - Basel - Olten - Zurich - Winterthur - St. Gallen - St. Margrethen - Lauterach - Feldkirch - Imst - Innsbruck - Worgl - Salzburg - Linz - Wien - Nickelsdorf - Mosonmagyarovar - Gyor - Budapest - Puspokladany - Oradea - Cluj - Turda - Tirgu-Mures - Brasov - Ploresti - Bucuresti - Urziceni - Slobozia - Hirsova - Constanta |
|
E |
70 |
La Rochelle - Lyon - Chambery - Susa - Torino - Alessándria - Tortona - Brescia - Verona - Mestre (Venezia) - Palmanova - Trieste - Ljubljana - Zagreb - Đakovo - Beograd - Vršac - Timisoara - Caran sebes - Turnu Severin - Craiova - Pitesti - Bucuresti - Giurgiu - Ruse - Razgrad - Choumen - Varna |
|
E |
80 |
La Coruna - Santander - Bilbao - San Sebastián - Pau - Toulouse - Narbonne - Nimes - Aix-en-Provence - Nice - Vintimiglia - Savona - Genova - La Spezia - Migharino - Livorno - Grosseto - Roma - Pescara Dubrovnik -Petrovac - Titograd - Priština - Niš - Dimitrovgrad - Sofia - Plovdiv - Edirne - Babaeski - Silivri - Istanbul - Izmir - Adapazari - Bolu - Gerede - Ankara - Yozgat - Sivas - Erzincan - Mutu - Askale - Erzurum - Agri - Iran |
|
E |
90 |
Lisboa - Setubal - Pegões - Elvas - Badajez - Madrid - Zaragoza - Lerida - Barcelona - Mazara del Vallo - Palermo - Messina - Reggio di Calabria - Cantanzaro - Sibari - Crotone - Metaponto - Taranto - Brindisi Igoumenitsa - Ioannina - Kozani - Thessaloniki - Alexandrovpolis - Ipsula - Kesan - Izmir - Aydin - Antalya - Tarsus - Adana - Komurler - Gaziantep - Urfa - Mardin - Musaybin - Cizre - Esendere - Iran |
|
(b) |
Međuputevi |
|
|
E |
12 |
Mo i Rana - Umea Vaasa - Tampere - Helsinki |
|
E |
16 |
Londonderry - Belfast Glasgow - Edinburgh |
|
E |
18 |
Craigavon - Belfast - Larne Stranraer - Gretna - Carlisle - Newcastel Stavanger - Kristiansand - Larvik - Drammen - Oslo - Ørje - Karlstad - Orebro - Arboga - Enkoping - Stockholm - Norotalje Kappelskar Aland Turku and Naantali - Helsinki - Vaalimaa - Leningrad |
|
E |
22 |
Holyhead - Chester - Warrington - Manchester - Leeds - Doncaster - Immingham |
|
Amsterdam - Groningen - Oldenburg - Bremen - Hamburg - Lubeck - Rostock - Stralsund - Sassnitz |
||
|
E |
24 |
Hamburg - Berlin |
|
E |
26 |
Berlin - Szczecin - Goleniow - Koszalin - Gdansk |
|
E |
28 |
Birmingham - Cambridge - Ipswich |
|
E |
32 |
Colchester - Harwich |
|
E |
36 |
Antwerpen - Eirndhoven - Venlo - Oberhausen - Kamen - Band Oeynhausen |
|
E |
38 |
Berlin - Lubbenau - Cottbus - Legnica |
|
E |
42 |
Dunkerque - Lille - Mons - Chaleroi - Namur - Liege - St. Vith - Witthch - Bingen - Wiesbaden - Frankfurt am Main - Aschaffenburg - Wurzburg |
|
E |
44 |
St. Brieuc - Caen - Rouen - Amiens - Charleville - Mezières - Luxembourg - Trier - Wittlich - Koblenz - Ransbach - Baumbach - Giessen |
|
E |
46 |
Rouen - Reims - Charleville - Mezières - Liege |
|
E |
48 |
Bayreuth - Marktredwitz - Cheb - Karlovy Vary - Praha |
|
E |
52 |
Paris - Nancy - Strasbourg - Appenwerer - Karlsruhe - Stuttgart - Ulm - Minchen - Braunau - Wels - Linz |
|
E |
54 |
Paris - Chaumont - Mulhouse - Basel - Waldshut - Lindau - Memmingen - Munchen - Rosenneim - Salzburg |
|
E |
56 |
Nurnberg - Regensburg - Deggendorf - Passau - Wels - Sattledt |
|
E |
62 |
Nantes - Portiers - Mâcon - Genève - Lausanne - Martigny - Sion - Simplon - Gravellona Toce - Milano - Tortona |
|
E |
64 |
Szeged - Arad - Deva - Sibru - Brasov |
|
E |
66 |
Torino - Milano - Brescia |
|
E |
68 |
Fortezza - St. Candido - Spittal - Villach - Klagenfurt, Graz - Veszprem - Balatonaliga |
|
E |
72 |
Nice - Cuneo - Asti - Alessandria |
|
E |
74 |
Migliarino - Firenze |
|
E |
76 |
Bordeaux - Toulouse |
|
E |
78 |
Grosseto - Arezzo - Sansepolcro - Fano |
|
E |
82 |
Coimbra - Celorico da Beira - Salamanca - Valladolid - Burgos |
|
E |
86 |
Krystalopigi - Florina - Vevi - Yefira - Thessaloniki |
|
E |
88 |
Kesan - Tekirdag - Silivri |
|
E |
92 |
Rion - Egion |
|
E |
94 |
Corinthos - Athinai |
|
(2) |
Pravac sever - jug |
|
|
(a) |
Osnovni putevi |
|
|
E |
05 |
Greenock - Glasgow - Gretna - Carlisle - Penrith - Preston - Warrington - Birmingham - Newbury - Southampton Le Havre - Paris - Orleans - Tours - Poitiers - Bordeaux - San Sebastian - Burgos - Madrid - Cordoba - Sevilla - Cadiz - Algeciras |
|
E |
15 |
Inverness - Perth - Edinburgh - Newcastle - Scotch-Corner - Doncaster - London - Folkestone - Dover Calais - Paris - Lyon - Orange - Narbonne - Gerona - Barcelona - Tarragona - Castellon de la Plana - Valencia - Alicante - Murcia - Algeciras |
|
E |
25 |
Amsterdam - Utrecht - 's-Hertogenbosch - Eindhoven - Maastricht - Liège - Bastogne - Arlon - Luxembourg - Metz - St. Avold - Strasbourg - Mulhouse - Basel - Olten - Bern - Lausanne - Geneve - Mont-Blanc - Aosta - Torino - Alessandria - Tortona - Genova |
|
E |
35 |
Hoek van Holland - Rotterdam - Gouda - Utrecht - Arnhem - Emmerich - Oberhausen - Koln - Ransbach-Baumbach - Frankfurt am Main - Heidelberg - Karl sruhe - Offenburg - Basel - Olten - Luzern - Altdorf - S. Gottardo - Bellinzona - Lugano - Chiasso - Como - Milano - Piacenza - Parma - Modena - Firenze - Arezzo - Roma |
|
E |
45 |
Vollan - Mo i Rana - Stjørdalshalsen - Trendheim - Dombas - Otta - Hamat - Eidsvoll - Oslo - Moss - Svinesund - Uddevalla - Goteborg - Halmstad - Halsingborg Helsingor - Kobenhavn - Køge - Vordingborg - Rødby Puttgarden - Hamburg - Walsrode - Hannover - Northeim - Gottingen - Kassel - Bao Hersfeld - Fulda - Wurzburg - Nurnberg - Munchen - Rosenheim - Worgl - Insbruck - Brenner-Pass/Passo del Brennero - Fortezza - Bolzano - Trento - Verona - Bologna - Cesena - Perugia - Roma - Napoli - Salerno - Sicignano - Cosenza - Villa S Giovanni Messina - Catania - Siracusa - Gela |
|
E |
55 |
Tornio - Haparanda - Luleå - Umeå - Sundsvall - Gavle - Uppsala - Stockholm - Sodertalje - Norrkoping - Linkoping - Jonkoping - Halsingborg - Malmo - Trelleborg Sassnitz - Straslund - Rostock - Berlin - Lubbenau - Dresden - Cinovec - Teplice - Praha - Tábor - Česke Budêjovice - Dolni Dvorište - Linz - Salzburg - Villach - Tarvisio - Udine - Palmanova - Mestre (Venezia) - Ravenna - Cesena - Rimini - Fano - Ancona - Pescara - Canosa - Bari - Brindisi Igoumenitsa - Preveza - Messolongi - Rion - Patrai - Pirgos - Kalamai |
|
E |
65 |
Ystad - Swinoujscie - Wohn - Goleniow - Szcezecin - Šwiebodzin - Jelenia-Gora - Harrachov - Železny Brod - Turnov - Mlada Boleslav - Praha - Jihlava - Brno - Breclav - Bratislava - Rajka - Mosonmagyarovar - Czorna - Szombathely - Kormend - Redics - Zagreb - Karlovac - Rijeka - Split - Metkovic - Dubrovnik - Petrovac - Titograd - Bijelo Polje - Scopje - Kičevo - Ohrid - Bitolj - Niki - Vevi - Kozani - Lárissa - Domokos - Lamia - Brallos - Itea Egion - Korintos - Tripolos - Gythion |
|
E |
75 |
Tromsø - Nordkjosbotn - Skibotn - Helhgskogen - Kilpisjarvi - Tornio - Oulu - Jyvaskyla - Lahti - Helsinki Gdansk - Elblag - Ostroda - Mlawa - Warszawa - Radom - Krakow - Trstena - Ružomberok - Banska Bystrica - Zvolen - Šahy - Budapest - Szeged - Beograd - Niš - Kumanovo - Skopje - Gevgelija - Evzoni - Thessaloniki - Larissa - Almyros - Lamia - Athinai - Chania - Iraklion - Agios Nikolaos - Sitia |
|
E |
85 |
Cernovoy - Siret - Suceava - Roman - Bacau - Marasesti - Buzau - Urziceni - Bucuresti - Crurgiu - Ruse - Bjala - Velico Tirnovo - Stara Zagora - Haskovo - Podkova - Komotini |
|
E |
95 |
Leningrad - Moskva - Oryol - Kharkov - Simferopol - Alusnta - Yalta |
|
(b) |
Međuputevi |
|
|
E |
01 |
Larne - Belfast - Dublin - Wexford - Rosslare La Coruña - Pontevedra - Porto - Albergaria a Velha - Coimbra - Vila Franca de Xira - Lisboa - Setual - Portimâo - Faro - Huelva - Sevile |
|
E |
03 |
Cherbourg - Rennes - Nantes - La Rochelle |
|
E |
07 |
Orleans - Limoges - Toulouse - Zaragoza |
|
E |
13 |
Doncaster - Sheffield - Notingham - Lercester - Northampton - London |
|
E |
17 |
Antwerpen - Gent - Kortrijk - Cambrar - Reims - Beaune |
|
E |
19 |
Amsterdam - Den Haag - Rotterdam - Breda - Antwerpen - Bruxelles - Mons - Valenciennes - Paris |
|
E |
21 |
Metz - Nancy - Dijon - Geneve - Chambery - Grenoble - Valence - Marseille |
|
E |
23 |
Metz - Nancy - Besancon - Vallorbe - Lausanne |
|
E |
27 |
Dortmund - Koln - Prum - Luxembourg - Saarbrucken - Sarreguemines - (E 25 Strasbourg) |
|
E |
29 |
Belfort - Bern - Martigny - Grand-Saint-Bernard - Aosta |
|
E |
31 |
Parma - La Spezia |
|
E |
33 |
Rotterdam - Gorinchem - Nijmegen - Goch - Krefeld - Koln - Koblenz - Bingen - Ludwigshafen |
|
E |
37 |
Stockholm - Sodertalje - örebro - Mariestad - Goteborg Frederikshavn - Alborg - Arhus - Vejle - Kolding - Krusa - Flensburg - Schleswig - Neumunster - Hamburg - Bremen - Osnabruck - Dortmund - Olpe - Giessen |
|
E |
39 |
Giessen - Frankfurt am Main - Darmstadt |
|
E |
41 |
Wurzburg - Heilbronn - Stuttgart - Donaueschingen - Schaffhausen - Winterthur - Zurich - Altdorf |
|
E |
43 |
Wurzburg - Feuchtwangen - Ulm - Memmingen - Lindau - Bregenz - St. Margrethen - Buchs - Chur - S. Bernardino - Bellinzona |
|
E |
47 |
Magdeburg - Halle Leipzig - Karl-Marx-Stadt - Boži Dar - Karlovy Vary - Plzeñ - Česke Budêjovice - Trevon - Halamky - Wien |
|
E |
49 |
Orehoved - Nykobing - Gedser Rostock |
|
E |
51 |
Berlin - Leipzig - Gera - Hof - Bayreuth - Nurnberg |
|
E |
53 |
Plzen - Bayer - Eisenstein - Deggendorf - Munchen |
|
E |
57 |
Sattledt - Liezen - St. Michael - Graz - Maribor - Ljubljana |
|
E |
59 |
Praha - Jihlava - Wien - Graz - Spielfeld - Maribor - Zagreb - Karlovac - Bihač - Donjilapac - Knin - Split |
|
E |
63 |
Klagenfurt - Loibl-Pass - Ljubljana - Trieste - Rijeka |
|
E |
67 |
Warszawa - Lowicz - Wroclaw - Klodzko - Beloves - Nachod - Hradec - Králove - Praha |
|
E |
69 |
Warszawa - Piotrkow - Katowice - Česky Tešin - Žilina - Trenčin - Pieštany - Bratislava - Wiener Neustadt |
|
E |
71 |
Košice - Miskolc - Budapest - Balatonaliga - Nagykanizsa - Zagreb |
|
E |
73 |
Budapest - Szekszárd - Mohacs - Osijek - Djakovo - Samak - Zenica - Mostar - Metkovic |
|
E |
77 |
Puspokladany - Nyiregyháza |
|
E |
79 |
Oradea - Beius - Deva - Petrosani - Tîrgu Jiu - Craiova - Calafat Vidin - Vraca - Botevgrad - Sofia - Blagojevgrad - Serai - Thessaloniki |
|
E |
81 |
Halmeu - Satu Mare - Zalâu - Cluj - Turda - Sebes - Sibiu - Pitesti |
|
E |
83 |
Bjala - Pleven - Jablanica - Botevgrad - Sofia |
|
E |
87 |
Tulcea - Constanta - Varna - Burgas - Mičurin - Malco'Tyrnovo - Kirklareli - Babaeski |
|
E |
89 |
Trabzon - Gumusane - Askale - Mutu - Tunceli - Elazig - Malatya - Maras - Komurler - Iskenderun - Antakya - Syrian border |
|
E |
93 |
Orel - Kiev - Odessa |
|
B |
Ogranci, priključni putevi |
|
|
E |
130 |
Vejle - Middelfart |
|
E |
135 |
Haugesund - Haukeli - Kongsberg - Drammen |
|
E |
136 |
Bergen - Gudvangen Laerdalsøyri - Fagernes - Hønefoss - Oslo |
|
E |
137 |
Alessund - Andalsnes - Dombas |
|
E |
140 |
Trondheim - Storhen - Östersund - Sundsvall |
|
E |
160 |
Turku - Tampere - Jyvaskyla - Kuopio |
|
F |
200 |
Cork - Portlaoise |
|
E |
230 |
Amsterdam - Amersfoort |
|
E |
231 |
Amersfoort - Groningen |
|
E |
232 |
Oldenzall - Bremen |
|
E |
233 |
Bremerhaven - Bremen - Walsrode |
|
E |
250 |
Stralsund - Neubrandenburg - Berlin |
|
E |
267 |
Gdansk - Šwiecie - Poznan - Wroclaw |
|
E |
269 |
Šwiecie - Lodz - Piotrkow |
|
E |
312 |
Breda - Gorinchem - Utrecht |
|
E |
313 |
Antwerpen - Liège |
|
E |
314 |
Hasselt - Heerlen - Aachen |
|
E |
330 |
Unna - Soest - Kassel - Herleshausen |
|
E |
410 |
Bruxelles - Namur - Arlon |
|
E |
420 |
Aachen - St. Vith - Luxembourg |
|
E |
440 |
Karlovy Vary - Teplice - Turnov - Hradec Kralove - Olomouc - Žilina |
|
E |
460 |
Brno - Olomouc - Česky Tešin - Krakow |
|
E |
461 |
Hradec Kralove - Brno - Wien |
|
E |
470 |
Mukačevo - Lvov |
|
E |
530 |
Offenburg - Donaueschingen |
|
E |
532 |
Munchen - Garmisch - Partenkirchen - Mittenwald - Seefeld - Innsbruck |
|
E |
550 |
České Budèjovice - Jihlava |
|
E |
562 |
Bratislava - Zvolen - Košice |
|
E |
571 |
Cluj - Dej - Bistrita - Suceava |
|
E |
572 |
Bacau - Brasov - Pitesti |
|
E |
573 |
Nyiregyhaza - Tchop - Užgorod |
|
E |
580 |
Marasesti - Tecuci - Albita - Leucheni - Kishinev - Odessa |
|
E |
650 |
Altenmarkt - Liezen |
|
E |
651 |
Villach - Podkoren - Naklo |
|
E |
660 |
Subotica - Sombor - Osijek |
|
E |
661 |
Balatonekeresztur - Nagyatád - Bares - Virovitica - Okučani - Banja Luka - Jajce - Donji Vakuf - Zenica |
|
E |
671 |
Timisoara - Arad - Oradea |
|
E |
717 |
Torino - Savona |
|
6 |
751 |
Rijeka - Pula - Koper |
|
E |
752 |
Turnu Severin - Negotin - Zaječar - Niš - Priština - Prizren - (Albania) - Petrovac |
|
E |
760 |
Beograd - Čačak - Nova Varoš - Bijelo Polje |
|
E |
761 |
Bihać - Jajce - Donji Vakuf - Zenica - Sarajevo - Titovo Užice - Čačak - Kraljevo - Kruševac - Pojate - Paraćin - Zaječar |
|
E |
762 |
Sarajevo - Titograd - Albanian Border |
|
E |
771 |
Jablanica - Velico Tirnovo - Choumen |
|
E |
772 |
Popovica - Stara Zagora - Burgas |
|
E |
800 |
Albergama a Velha - Celorico da Beira |
|
E |
801 |
Vila Franca de Xira - Pegoes |
|
E |
804 |
Salamanca - Badajoz - Sevilla |
|
E |
805 |
Bilbao - Logroño - Zaragoza |
|
E |
841 |
Avellino - Salerno |
|
E |
842 |
Napoli - Avellino - Benevento - Canosa |
|
E |
843 |
Bari - Taranto |
|
E |
844 |
Spezzano - Albanese - Sibari |
|
E |
846 |
Cosenza - Crotone |
|
E |
847 |
Sicgnano - Potenza - Metaponto |
|
E |
848 |
S Eufemia - Catanzaro |
|
E |
850 |
Ohrid - Albanian Border |
|
E |
851 |
Joannina - Albanian Border |
|
E |
870 |
Sofia - Kjustendil - Kumanovo |
|
E |
880 |
Izmir - Ankara |
|
E |
881 |
Ankara - Adana |
|
E |
901 |
Jaen - Granada - Málaga |
|
E |
902 |
Madrid - Valencia |
|
E |
931 |
Mazara del Vallo - Gela |
|
E |
950 |
Joannina - Trikala - Larissa - Volos |
|
E |
951 |
Lamia - Karpenissi - Amfilochia |
|
E |
952 |
Tripolos - Megalopolis - Tsakona |
|
E |
957 |
Joannina - Arta - Agrinion Messologi |
|
E |
980 |
Cizre - Iraq |
USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU GLAVNE MEĐUNARODNE SAOBRAĆAJNE ARTERIJE
Sadržaj
|
I |
OPŠTE NAPOMENE |
|
|
II |
KATEGORIJE MEĐUNARODNIH PUTEVA |
|
|
II 1. |
Obični putevi |
|
|
II 2. |
Auto-putevi |
|
|
II 3. |
Ekspresni putevi |
|
|
III |
STANDARDI ZA DEONICE IZMEĐU RASKRSNICA |
|
|
III 1. |
Poprečni profili |
|
|
III 1.1. |
Kolovozi |
|
|
III 1.2. |
Bankine i razdelna traka |
|
|
III 1.3. |
Posebne staze |
|
|
III 2. |
Horizontalni i vertikalni profili |
|
|
III 2.1. |
Homogenost i usklađenost horizontalnih i vertikalnih profila |
|
|
III 2.2. |
Geometrijske karakteristike |
|
|
III 3. |
Saobraćajni tokovi |
|
|
IV |
STANDARDI UKRŠTANJA |
|
|
IV 1. |
Definicije |
|
|
IV 2. |
Ukrštanja na običnim putevima |
|
|
IV 2.1. |
Raskrsnice u nivou |
|
|
IV 2.2. |
Raskrsnice u raznim nivoima |
|
|
IV 3. |
Petlje |
|
|
IV 3.1. |
Definicije |
|
|
IV 3.2. |
Tok saobraćaja na kolovozima petlje |
|
|
IV 3.3. |
Principi trasiranja petlji |
|
|
IV 3.4. |
Geometrijske karakteristike petlji |
|
|
IV 4. |
Ukrštanje sa železničkom prugom |
|
|
V |
OBJEKTI |
|
|
V 1. |
Trake i poprečni profili |
|
|
V 2. |
Slobodni profili |
|
|
VI |
SIGURNOSNA OPREMA |
|
|
VI 1. |
Osvetljenje |
|
|
VI 2. |
Uređaji protiv zaslepljivanja |
|
|
VI 3. |
Zaštitne ograde |
|
|
VII |
UREĐENJE OKOLINE |
|
|
VIII |
POMOĆNE SLUŽBE |
|
|
VIII 1. |
Pogranični objekti |
|
|
VIII 2. |
Ostali objekti |
|
|
VIII 3. |
Službe prve pomoći |
|
|
VIII 4. |
Sistem telekomunikacija |
|
USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU GLAVNE MEĐUNARODNE SAOBRAĆAJNE ARTERIJE
I 1. Osnovne karakteristike kojih se treba pridržavati prilikom izgradnje ili rekonstrukcije međunarodnih saobraćajnih arterija, dalje u tekstu "međunarodni putevi", iznete su u dole navedenim odredbama koje su zasnovane na savremenim koncepcijama o tehnici izgradnje puteva. One se ne odnose na naseljene oblasti. Njih treba zaobilaziti ako predstavljaju prepreku ili opasnost.
I 2. Vrednosti dole navedenih karakteristika predstavljaju apsolutne minimume ili maksimume. One će se povećavati, odnosno smanjivati onda kada se to može ostvariti bez dodatnih troškova ili kada je to ekonomski opravdano.
I 3. Prilikom upoređivanja troškova i ostvarene dobiti treba uzeti u obzir sve odredbe ovog priloga a posebno treba imati u vidu bezbednost. U pogledu prometa vozila procena se vrši za različite varijante, polazeći od raznih pretpostavki, naročito u odnosu na projektovanu brzinu*), imajući u vidu očekivani obim saobraćaja, njegovu strukturu i godišnju raspodeljenost saobraćaja po jednom času.
I 4. Prilikom planiranja i izgradnje novog međunarodnog puta vodiće se računa o zaštiti čovekove okoline.
__________
*) Projektovana brzina u projektu za rekonstrukciju ili izgradnju nekog puta
je brzina odabrana da odredi minimalne geometrijske karakteristike koje dozvoljavaju
bezbednu vožnju pojedinačnog vozila pri toj brzini.
II KATEGORIJE MEĐUNARODNIH PUTEVA
Međunarodni putevi su svrstani u jednu od sledećih kategorija.
II 1. Obični putevi
I kategorija putevi sa dve saobraćajne trake (jedan kolovoz)
II kategorija putevi sa više od dve saobraćajne trake (jedan ili više kolovoza)
II 2. Auto-putevi
Izraz auto-put označava put koji je posebno projektovan i izgrađen za saobraćaj motornih vozila, koji ne opslužuje imanja sa kojima se graniči, i koji:
i) osim na posebnim mestima, ili privremeno, ima odvojene kolovozne trake za saobraćaj u dva suprotna smera, međusobno odvojene razdelnom trakom koja nije namenjena za saobraćaj, ili izuzetno, drugim sredstvima,
ii) ne ukršta se u istom nivou sa drugim putem, železničkim ili tramvajskim šinama ili pešačkom stazom,
iii) posebno je označen kao auto-put.
II 3. Ekspresni putevi
Putevi određeni za saobraćaj automobila, na koje se može ući samo preko petlje ili raskrsnice na kojima je regulisan saobraćaj i zabranjeno zaustavljanje ili stajanje.
III STANDARDI ZA DEONICE IZMEĐU RASKRSNICA
III 1. Poprečni profili
Trasa međunarodnih puteva se sastoji, osim jednog ili više kolovoza, od bankine i, po mogućstvu, razdelne trake i posebnih staza za pešake i bicikliste. Ove posebne staze ne smeju biti u sklopu trase auto-puta. Njihova izgradnja se dozvoljava duž ekspresnog puta samo ako su odvojene od njega dovoljno širokim prostorom.
Na kolovozima običnih puteva i na trasama auto-puteva i ekspresnih puteva nije dozvoljeno postavljanje tramvajskih ili železničkih šina.*)
___________
*) Ova odredba ne važi za puteve koji su posebno projektovani tako da omogućavaju
postavljanje železničkih šina.
III 1.1. Kolovozi
III 1.1.1. Širina
Saobraćajne trake kolovoza treba, na pravim trasama, da budu široke najmanje 3,50 m. U krivinama čiji je poluprečnik do 200 m, saobraćajne trake se proširuju kako bi se vozilima najvećih dozvoljenih dimenzija obezbedio nesmetan saobraćaj normalnom brzinom.
Za projektovane brzine od 100 km/čas ili veće, uzdužne oznake sa strane kolovoza ne uračunavaju se u spomenutu širinu.
Međutim, širina dodatne trake na usponima, za spora vozila može se smanjiti na 3 m.
III 1.1.2. Poprečni nagib
Poprečni profil kolovoza na pravim trasama sastoji se od jedne ili dve ravni poprečnog nagiba između 2 i 3 posto.
Maksimalan nagib u krivinama je 7%. Najmanji dozvoljeni radijus (u metrima) bez izmene poprečnog profila pravih trasa dat je u sledećoj tabeli u funkciji projektovane brzine (u km/čas).
|
|
|||||
|
Projektovana brzina |
140 |
120 |
100 |
80 |
60 |
|
|
|||||
|
Obični putevi |
- |
1 800 |
1 300 |
800 |
450 |
|
Auto-putevi i ekspresni putevi |
3 900 |
2 800 |
2 000 |
1 300 |
- |
|
|
|||||
III 1.2. Bankine i razdelna traka
III 1.2.1. Preporučuje se da minimalna širina bankine za obične i ekspresne puteve bude 3,25 m i 3,75 m, za auto-puteve.
III 1.2.2. Bankine auto-puteva i ekspresnih puteva imaju s desne strane kolovoza neprekidnu traku za zaustavljanje, popločanu ili stabilizovanu, minimalne širine 2,50 m, koja omogućuje zaustavljanje u hitnim slučajevima.
Takva traka se preporučuje i za obične puteve. Ako takva traka nije predviđena ili ako je njena širina manja od 2,50 m, na određenim rastojanjima treba predvideti zaustavna mesta.
Po potrebi izvan kolovoza se takođe može predvideti i stajalište za autobuse.
U svim slučajevima, na bankini kolovoza moraju se obezbediti popločane i stabilizovane bočne trake, širine 1 m. Radi bezbednosti, duž auto-puteva i ekspresnih puteva moraju se predvideti šire bočne trake, na kojima ne sme biti nikakvih prepreka.
III 1.2.3. Ako postoji razdelna traka, preporučuje se da njena minimalna širina između kolovoza auto-puta iznosi 4 m. Preporučuje se takođe, da se ova širina povećava, naročito u krivinama, ako je to potrebno zbog vidljivosti.
Na ivicama razdelnih traka trebalo bi postaviti ivičnjake i popločane ili stabilizovane sigurnosne trake, širine najmanje 1 m.
III 1.3. Posebne staze
Na ivici običnih puteva, na kojima promet motornih vozila iznosi najmanje 2 000 vozila na dan, obezbediće se posebne staze, rezervisane samo za pešake, bicikliste ili sličan saobraćaj kad god njihov broj iznosi više od 200 učesnika u saobraćaju u toku pola časa najintenzivnijeg saobraćaja u jednom smeru ili 1 000 takvih učesnika u saobraćaju na dan u jednom smeru.
Staze za bicikliste su uglavnom jednosmerne a njihova minimalna širina iznosi 2,20 m.
Širina razdelne trake između kolovoza i posebnih staza treba da bude najmanje 1 m.
III 2. Horizontalni i vertikalni profili
III 2.1. Homogenost i usklađenost horizontalnih i vertikalnih profila
Karakteristike međunarodnih puteva treba da budu homogene na dovoljno dugim deonicama. Promene karakteristika vrše se na mestima na kojima ih vozač može obično predvideti (prolaz kroz naseljena mesta promene topografije, itd.). Ako to nije mogućno one se uvode postepeno.
Horizontalni i vertikalni profili se usklađuju na taj način da vozaču trasa ne izgleda nepotrebno isprekidana, da mu omogućava da predvidi svoje kretanje i da jasno uoči kritične tačke (naročito raskrsnice, ulaze i izlaze petlji).
III 2.2. Geometrijske karakteristike
III 2.2.1. Gornji sloj međunarodnih puteva mora svuda imati ravnu površinu. Razlika u nivou na 3 m puta ne sme da bude veća od 4 mm.
III 2.2.2. Osnovne geometrijske karakteristike međunarodnih puteva date su u sledećoj tabeli, one se zasnivaju na koeficijentu uzdužnog trenja (blokirani točkovi, izlizane gume), od 0,4 pri brzini od 50 km/čas i smatraju se minimalnim vrednostima kojih se treba pridržavati.
|
|
||||||
|
Projektovana brzina |
140 |
120 |
100 |
80 |
60 |
|
|
|
||||||
|
Nagib maksimum u % |
|
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
|
|
||||||
|
Minimalni poluprečnici u konveksnim |
Kolovoz sa jednosmernom vožnjom |
27.000 |
12.000 |
6.000 |
3.000 |
1.500 |
|
|
||||||
|
|
Kolovoz sa dvosmernom vožnjom |
- |
- |
10.000 |
4.500 |
1.600 |
|
|
||||||
|
Minimalni poluprečnici u ravni prema najvećem poprečnom nagibu |
1.000 |
650 |
450 |
240 |
120 |
|
|
|
||||||
_______________
*) Konveksne vertikalne krivine prikazane na tabeli,
odgovaraju krivinama krajeva nagiba približno jednakim po veličini, ali u suprotnom
smeru. Razlika u nagibu je dovoljna da ograniči vidljivost.
Projektovana brzina od 120 km/čas dozvoljena je samo ako su kolovozi odvojeni i ako je većina ukrštanja izgrađena u obliku petlje (vidi donju tačku IV). Projektovana brzina od 140 km/čas dozvoljena je samo na auto-putevima.
Konkavne krivine, za datu projektovanu brzinu, biće tako izgrađene da vertikalno ubrzanje ne prelazi 0,25 m/sec2.
Vrednosti za horizontalne krivine predstavljaju minimume koji odgovaraju najvećem poprečnom nagibu od 7%. One su dovoljne da obezbede stabilnost vozila i udobnost vozača u prosečnim uslovima.
Rezultanta uzdužnog i poprečnog nagiba ne sme da bude veća od 10%.
III 2.2.3. Kružni i pravi delovi horizontalnih deonica spojeni su krivinama sa postepenim zakrivljenjem.
III 2.2.4. Obezbeđena horizontalna i vertikalna vidljivost treba da bude takva da omogućava isti stepen bezbednosti, bez obzira na poprečan nagib.
Potrebna minimalna razdaljina vidljivosti pri preticanju na dvosmernim kolovozima prikazana je na sledećoj tabeli.
|
|
|||
|
Projektovana brzina (u km/čas) |
100 |
80 |
60 |
|
|
|||
|
Minimalna dužina vidljivosti pri preticanju (m) |
400 |
325 |
250 |
|
|
|||
Razdaljine vidljivosti moraju se obezbediti na što većoj dužini puta i što ravnomernije.
III 2.2.5. Ukoliko je vidljivost nedovoljna, preporučuje se proširenje kolovoza običnih puteva na dve ili tri saobraćajne trake na usponima i u krivinama.
III 3. Saobraćajni tokovi
Putevi različitih kategorija u normalnim uslovima, tj. pri određenom kvalitetu ili nivou usluga predviđenih za međunarodne puteve, i u skladu sa normama određenim u tački III 2, treba da obezbede tokove saobraćaja*) navedene u koloni 1 sledeće tabele koja je izražena u putničko-automobilskim jedinicama na čas (pcu)**).
|
|
||||
|
Kategorija puta |
1 |
2 |
Napomena |
|
|
Normalni tok |
Maksimalno dozvoljen |
|||
|
|
||||
|
I |
kategorija |
900 |
1 500 |
dva smera |
|
|
||||
|
II |
kategorija |
|
|
|
|
|
||||
|
|
3 saobraćajne trake |
1 500 |
2 000 |
dva smera |
|
|
||||
|
|
4 saobraćajne trake |
1 500 |
2 000 |
jedan smer |
|
|
||||
|
|
za svaku dodatnu traku |
750 |
1 000 |
jedan smer |
|
|
||||
|
|
Auto-putevi i ekspresni putevi sa 2 x 2 saobraćajne trake |
2 000 |
3 000 |
jedan smer |
|
|
||||
|
|
Za svaku dodatnu saobraćajnu traku |
1 200 |
1 500 |
jedan smer |
|
|
||||
Preporučuje se da tok saobraćaja na putu određene kategorije ne prelazi vrednosti u koloni 1 duže od 50 časova godišnje, osim ako izgradnja dodatne saobraćajne trake ili prelaz u višu kategoriju nisu ekonomski opravdani.
Kada tok saobraćaja prelazi vrednosti navedene u koloni 2 duže od 50 časova godišnje, preporučuje se da se razmotri mogućnost izgradnje dodatne saobraćajne trake ili prelaz u višu kategoriju, pri čemu treba voditi računa o troškovima izgradnje i posledicama po okolinu.
Te vrednosti podrazumevaju neprekidan tok saobraćaja pod uslovom:
(i) da broj raskrsnica u nivou nije nesrazmerno veliki i da one nisu uzrok suviše velikom broju saobraćajnih nezgoda,
(ii) da se za puteve sa dve ili tri saobraćajne trake duž celog puta obezbedi rastojanje vidljivosti za preticanje.
Putevi sa tri saobraćajne trake se ne preporučuju kad je normalan saobraćaj veći od onog koji je naznačen u koloni 1 gornje tabele.
Za puteve sa četiri saobraćajne trake, kada u vreme najintenzivnijeg toka saobraćaja u najopterećenijem pravcu saobraćaja prelazi 1 500 pcu/čas u toku više od 50 časova godišnje, preporučuje se, zbog bezbednosti, izgradnja odvojenih jednosmernih kolovoza.
____________
*) Jedna putničko-automobilska jedinica odgovara
jednom putničkom automobilu. Za ostala vozila koristi se ekvivalent za, pcu.
**) Izvan gradske zone.
_______________
* Tekst je sačinjen pod pretpostavkom da se saobraćaj
odvija desnom stranom.
IV 1. Definicije
Mesta na kojima se ukrštaju međunarodni putevi zatim međunarodni putevi i obični putevi i druge saobraćajnice nazivaju se "ukrštanje".
Postoje sledeće vrste ukrštanja:
Ukrštanje običnih puteva
- raskrsnice u nivou, kada se krakovi puteva nalaze u istoj ravni ili nivou,
- denivelirane raskrsnice ili ukrštanja na odvojenim nivoima, gde najmanje jedan krak puta preseca jedan ili više krakova puta u različitom nivou.
Ukrštanje auto-puta ili ekspresnih puteva i puteva iste kategorije
Petlje tipa A, gde putevi koji se spajaju ne prekidaju tok saobraćaja na auto-putevima.
Ukrštanje auto-puteva i običnih puteva
Petlje tipa B koje ne dozvoljavaju presecanje toka saobraćaja na kolovozima auto-puta.
Ukrštanje ekspresnih puteva i običnih puteva
Za veća ukrštanja
Petlje tipa B koje ne dozvoljavaju nikakvo presecanje saobraćaja na kolovozu (kolovozima) ekspresnog puta.
Za ukrštanja drugostepenog značaja, na kojima izgradnja petlje nije ekonomski opravdana, predviđa se
Raskrsnica u nivou ili u različitim nivoima, po mogućnosti regulisana svetlosnim uređajima (semaforima).
IV 2. Ukrštanje na običnim putevima
IV 2.1. Raskrsnice u nivou
IV 2.1.1. Raskrsnice u nivou treba izbegavati na međunarodnim putevima kad god je ta mera ekonomski opravdana.
IV 2.1.2. Raskrsnice u nivou koje imaju više od četiri kraka treba pojednostaviti tako što će se izvesni tokovi saobraćaja grupisati prema obimu saobraćaja.
IV 2.1.3. Obilazni putevi (kružna ukrštanja) i svetlosni uređaji (semafori) koriste se samo u slučaju da drugi načini za izbegavanje presecanja toka saobraćaja i prekidanja nisu ekonomski opravdani.
IV 2.1.4. U blizini raskrsnice treba obezbediti vidljivost na dovoljnoj razdaljini kako bi vozači imali dovoljno vremena da donesu odluku u skladu sa načinom kontrolisanja i trenutnim uslovima saobraćaja. Ta vidljivost se povećava ako kolovozi, posebno oni na kojima vozači nemaju pravo prvenstva, imaju blag pad prema raskrsnici.
IV 2.1.5. Međunarodni put ima prioritet nad drugim putevima. Prioritet međunarodnih puteva određuje se prema relativnom obimu saobraćaja.
IV 2.1.6. Brzina protoka saobraćaja na prioritetnim međunarodnim putevima ne treba da se smanjuje. Radi toga za vozila koja skreću ulevo treba obezbediti između dva smera saobraćaja prostor dovoljne dužine za zaustavljanje.
IV 2.1.7. Na važnim raskrsnicama, na ulazu i izlazu sa kolovoza prioritetnih međunarodnih puteva, obezbediće se trake za ubrzavanje i usporavanje kada je to ekonomski opravdano.
IV 2.1.8. Na putevima koji nisu prioritetni, na ukrštanjima treba da se izgrade ostrva za usmeravanje tokova saobraćaja. Ostrva za usmeravanje saobraćaja treba da zadovoljavaju sledeće kriterijume:
a) geometrijsko rešenje saobraćajnih traka treba da bude što jednostavnije kako bi ga vozači odmah shvatili,
b) brzina saobraćaja na pravcima bez prioriteta treba da se smanji, a skretanja odgovarajućih saobraćajnih traka da se prilagode obimu saobraćaja koji se na njima odvija,
c) trake koje se ukrštaju treba da se seku što više pod pravim uglom,
d) tačke ukrštanja treba da budu raspoređene (a da se ne spajaju) na takav način da vozači mogu da dođu do njih odvojeno, preko središnih zona za čekanje,
e) za pešake treba ostaviti najdirektnije staze,
f) ukoliko postoje staze za bicikle, biciklisti treba da prelaze samo raskrsnicu tako da presecaju saobraćajne trake što više pod pravim uglom,
g) ostrva za usmeravanje tokova saobraćaja treba da budu oivičena blago izdignutim ivičnjacima, izgrađenim od materijala bele boje. Kad je to ekonomski opravdano treba da budu osvetljeni noću. Ako nisu osvetljeni, ivičnjaci treba da budu obeleženi materijom koja odbija svetlost.
IV 2.2. Raskrsnice u različitim nivoima
Kada se utvrdi da su potrebne rekonstrukcije ekonomski opravdane, razdvojiće se određeni važni tokovi saobraćaja kako bi se izbeglo presecanje tokova saobraćaja korišćenjem iste raskrsnice.
Horizontalni i vertikalni profili priključnih puteva treba da budu u skladu sa principima i standardima propisanim za petlje, a koji važe za njih (vidi IV 3).
Priključni putevi koji nisu u istom nivou sa svojim ukrštanjima formiraju raskrsnice koje su usklađene sa navedenim uslovima (vidi IV 2.1.).
IV 3. Petlja
IV 3.1. Definicije
Kolovozi petlji se dele na glavne kolovoze i prilazne rampe koje povezuju glavne kolovoze.
Glavni kolovozi su oni sa kojima se odvija najveći obim saobraćaja (dopuštajući, po potrebi, razlike u intenzitetu u pojedinim časovima) i na kojima nije dozvoljeno smanjenje osnovne brzine.
IV 3.2. Tok saobraćaja na kolovozima petlji
Kolovozi na petlji tipa A treba da su jednosmerni. Na petlji tipa B neki priključni putevi mogu biti dvosmerni na jednom delu, međutim, delovi za ulazak ili izlazak sa auto-puteva ili ekspresnih puteva uvek treba da su jednosmerni.
IV 3.3. Principi trasiranja petlji
Trase petlji treba da zadovoljavaju sledeće principe.
IV 3.3.1. Princip A - tip petlje
Prilikom izbora tipa petlje, odnosno njenih glavnih kolovoza i priključnih puteva potrebno je voditi računa o apsolutnom i relativnom obimu tokova saobraćaja na toj petlji.
IV 3.3.2. Princip B - razdvajanje tokova saobraćaja
Kada se kolovoz deli na druga dva kolovoza, odvajanje dva toka saobraćaja se obavlja tako da se ne izazove veće smanjenje brzine kretanja vozila.
U tu svrhu vozač mora imati vremena da pređe na saobraćajnu traku koja je najpogodnija za pravac kojim želi da nastavi vožnju, kao i da mesto razdvajanja tokova saobraćaja bude dovoljno vidljivo. Kod petlji tipa A, kolovoz koji se deli na druga dva kolovoza treba da bude proširen ispod mesta razdvajanja, i broj saobraćajnih traka treba da bude jednak ukupnom broju saobraćajnih traka na oba kolovoza, na udaljenosti koja dozvoljava da se tokovi saobraćaja razdvoje pre mesta razdvajanja. Poželjno je da se proširenje nalazi sa desne strane.
Najslabiji tok saobraćaja treba da se odvija na desnoj strani kolovoza kako bi se smanjio broj vozila koja smanjuju brzinu prilikom promene saobraćajne trake. Ukoliko brzina ovog toka saobraćaja treba da se smanji, izgradiće se traka za usporavanje. Desna strana kolovoza treba, po mogućnosti, postepeno da se penje u odnosu na glavni kolovoz kako bi se olakšalo eventualno usporavanje i obezbedila bolja vidljivost mesta razdvajanja.
Na petlji tipa B kolovoz kojim se izlazi sa kolovoza auto-puta ili ekspresnog puta razdvaja se nadesno i ima traku za usporavanje.
IV 3.3.3. Princip C - spajanje tokova saobraćaja
Kada se dva kolovoza spajaju da bi formirali jedan kolovoz, spajanje dva toka saobraćaja treba izvršiti pod bezbednim uslovima i na takav način da ne dovedu do znatnijeg smanjenja brzine kretanja vozila.
U tom cilju:
(a) vozači u najslabijem toku saobraćaja treba da se uključuju u važnije tokove saobraćaja sa desne strane,
(b) vozač koji treba da se uključi u saobraćaj treba dobro da vidi drugi kolovoz, ispred i posle mesta spajanja.
Manevar uključivanja po mogućstvu preko trake za ubrzanje ne sme da prouzrokuje znatnije smanjenje brzine u glavnom toku saobraćaja. Vidljivost se povećava a samo uključivanje pojednostavljuje ako kolovoz priključenog (neprioritetnog) toka ima blagi pad prema drugom kolovozu,
(c) poželjno je takođe obezbediti dobru vidljivost drugog kolovoza sa kolovoza glavnog toka,
(d) kada se dva glavna kolovoza spajaju kako bi formirali jedan kolovoz i ako tom prilikom dolazi do smanjenja ukupnog broja saobraćajnih traka, ovo smanjenje treba izvesti na dovoljnoj razdaljini od mesta spajanja.
Na petlji tipa B traka ulaznog kolovoza na kolovoz auto-puta ili ekspresnog puta spaja se sa desne strane i ima traku za ubrzanje.
IV 3.3.4. Princip D - deonica sa presecanjem putanja kretanja
Na glavnim kolovozima treba izbegavati presecanje deonice. Presecanje deonica može se tolerisati samo ako je obim saobraćaja mali i ako se, po mogućstvu, obezbedi najmanje jedna dodatna traka sa desne strane glavnog kolovoza.
U svim slučajevima geometrijske karakteristike presecanja puteva i kolovoza ispred ili iza mesta presecanja treba da budu takve da se brzina vozila koja presecaju kolovoz ne razlikuje mnogo i da ne zahtevaju veliko smanjenje brzine kojom se vozila mogu kretati na tim kolovozima.
IV 3.3.5. Princip E - mesta razdvajanja i spajanja
U okviru jedne petlje, svaki glavni kolovoz treba da ima samo jedno mesto razdvajanja i jedno mesto spajanja.
U svim slučajevima kada ima više mesta razdvajanja ili spajanja na istom kolovozu moraju se preduzeti takve mere koje će obezbediti lako manevrisanje i postaviti posebni znaci za svako uzastopno mesto razdvajanja ili spajanja.
IV 3.4. Geometrijske karakteristike petlji
IV 3.4.1. Projektovana brzina na glavnim kolovozima
Projektovana brzina na glavnim kolovozima petlje mora biti što približnija brzini na kolovozima u koje oni vode izvan petlje, a u svakom slučaju jednaka 3/4 te brzine. Na petljama tipa B, međutim, nije dozvoljeno nikakvo smanjenje projektovane brzine, kako na kolovozima auto-puteva tako ni na kolovozima ekspresnih puteva.
IV 3.4.2. Radijus priključnih puteva
Na desnici u nivou minimalni radijus unutrašnje ivice kolovoza treba da bude 50 m. Ta vrednost teoretski odgovara kolovozu u nivou sa maksimalnim dozvoljenim poprečnim nagibom.
U svim slučajevima, krivine malog radijusa treba postepeno da budu spojene prelaznim krivinama (sa stalnim promenama luka krivine) dovoljne dužine kako bi vozač mogao lako da prilagodi brzinu vožnje.
IV 3.4.3. Širina priključnih puteva
Potrebno je obezbediti mogućnost preticanja zaustavljenog vozila na svakom mestu. Poželjno je, takođe, na priključnim putevima određene dužine obezbediti mogućnost preticanja vozila u pokretu.
Radi toga:
- ukupna širina kolovoza s jednom trakom treba da bude najmanje 6 m, uključujući i stabilizovane bankine koje se obično ne koriste za saobraćaj,
- širina kolovoza sa dve trake treba da bude najmanje 7 m. U tom slučaju stabilizovane bankine nisu obavezne. Ovakve kolovoze treba svesti na kolovoze sa jednom trakom u blizini ulaska na glavni kolovoz (ili izlaska sa glavnog kolovoza), ukoliko ukupan broj saobraćajnih traka nije povećan posle mesta ulaska (ili smanjen posle mesta izlaska).
IV 3.4.4. Deonice sa presecanjem putanje kretanja
Preporučuje se da delovi puta koji se presecaju budu najmanje 0,2 Q (u metrima), pri čemu Q označava ukupan tok saobraćaja koji se preseca izražen u pcu/čas. Broj potrebnih saobraćajnih traka, prema ovoj pretpostavci, izražava se množenjem koeficijentom 3 manjeg toka saobraćaja koji se preseca.
Ako se u izuzetnim slučajevima ne može izbeći presecanje puta na glavnom kolovozu, njegova dužina će biti Q metara, odnosno najmanje 500 m.
Petlja mora biti tako projektovana da unutar njenih granica ukupan obim saobraćaja koji se preseca iznosi manje od 2000 pcu/čas.
IV 3.4.5. Dužina traka za ubrzavanje
Preporučuje se da prilazni kolovozi imaju traku za ubrzavanje koja na krajevima ima traku promenljive širine, tzv. klin.
Kada se kolovoz auto-puta ili ekspresnog puta i trake za ubrzanje nalaze u istom nivou i na pravoj trasi, ukupna dužina trake za ubrzavanje treba da iznosi najmanje 300 m a same trake za ubrzanje bez klina najmanje 200 m.
Ukoliko su uslovi horizontalnih i vertikalnih profila različiti, shodno tome menja se i dužina trake za ubrzanje.
IV 3.4.6. Dužina trake za usporavanje
Trake za usporavanje sastoje se od trake promenljive širine, tzv. klina, i same trake za usporavanje, konstantne širine, koja može da bude paralelna, da se graniči sa kolovozom auto-puta ili da bude odvojena od njega.
Spomenuti klin treba da omogući vozaču postepeno napuštanje glavnog toka saobraćaja, bez znatnijeg smanjenja brzine. Dužina klina se određuje na osnovu pretpostavke da je za izvođenje tog manevra bez poteškoća potrebno 3,5 sec. Dužina same trake za usporavanje određuje se na osnovu pretpostavke da usporavanje vozila nije veća od 1,5 m/sec2.
IV 4. Ukrštanje sa železničkom prugom
Ukrštanja železničkih pruga sa međunarodnim putevima moraju se izvesti u odvojenim nivoima.
V 1. Trase i poprečni profili
Osim u izuzetnim slučajevima (brdovit teren, posebno težak teren, itd.), ispod i iznad objekata nisu dozvoljene promene karakteristika kolovoza, biciklističkih i pešačkih staza, ukoliko postoje. Na auto-putevima i ekspresnim putevima posebno treba održavati bočne trake za zaustavljanje predviđene u tački III 1.2.
V 2. Slobodni profili
Minimalna slobodna visina iznad puta treba da iznosi 4,5 m.
VI 1. Osvetljenje
Deonice, raskrsnice i petlje na međunarodnim putevima treba da budu osvetljene kad god obim saobraćaja u toku noći ekonomski opravdava postavljanje i korišćenje sistema za osvetljavanje. Takvo osvetljavanje treba da bude homogeno i dovoljno jako kako bi se omogućila vožnja bez velikih svetala.
VI 2. Uređaji protiv zaslepljenosti
Kada obim saobraćaja u toku noći to opravdava, potrebno je predvideti zasade ili panoe na razdelnim trakama auto-puteva i ekspresnih puteva, a po potrebi i na bankinama, ukoliko velika svetla na vozilima koja se kreću u suprotnom pravcu na drugom kolovozu ili na drugom putu, koji ide uporedo sa međunarodnim putem, ometaju vozača na tom putu.
VI 3. Zaštitne ograde
Zaštitne ograde se postavljaju da bi se izbegao sudar sa preprekama koje se nalaze na bankinama ili na razdelnim trakama pod uslovom da su opasnost od sudara vozila sa ogradom i njegove posledice manji od opasnosti od sudara sa takvim preprekama.
Zaštitne ograde nije potrebno postavljati oko saobraćajnih znakova ili stubova svetiljki ako su tako projektovani da smanjuju posledice udara vozila.
Preporučuje se da se zaštitne ograde postavljaju na što većoj udaljenosti od ivice kolovoza, u skladu sa prisustvom vozila ili spoljnih prepreka.
Na auto-putevima i ekspresnim putevima predviđene su zaštitne ograde posebno u sledećim slučajevima:
(a) na razdelnim trakama kada im je širina manja od 6 m ako obim dnevnog saobraćaja dostiže 20 000 sa 2 x 2 saobraćajne trake, ili 30 000 sa 2 x 3 saobraćajne trake, ili kada im je širina manja od 4,5 m, bez obzira na obim saobraćaja,
(b) na bankinama:
(i) kada se utvrđene i čvrste prepreke, kao što su, na primer potporni stubovi, stubovi mostova, potporni zidovi, stubovi za semafore, stubovi svetiljki itd, nalaze na rastojanju manjem od 3,50 m od ivice puta,
(ii) na nasipima kada njihova visina ili nagib predstavljaju očiglednu opasnost,
(iii) na deonicama duž vodenog toka, puta ili železničke pruge koji se nalaze na rastojanju manjem od 10 m od ivice kolovoza,
(c) na objektima, posebno kada ograde postoje s jedne i s druge strane objekta.
VII 1. Koordinaciju horizontalnih i vertikalnih profila treba proučiti (III 2.1.) ne samo sa gledišta bezbednosti već i sa gledišta skladnog uklapanja trase u okolinu.
VII 2. Svi elementi pejzaža, zajedno sa saobraćajnim znacima, treba da doprinose većoj udobnosti vozača i bezbednosti saobraćaja. Posebno je poželjno, uz pomoć rastinja, koje treba da odgovara prirodnom rastinju, učiniti trasu dobro uočljivom, a u ravničarskim jednoličnim predelima zasaditi zelenilo, koje stvara utisak dubine vidnog polja.
VII 3. Takođe treba zasaditi grmlje da bi se vozači zaštitili od zaslepljivanja, vetra, snežnih nanosa, a, po potrebi, i da bi se okolno stanovništvo koje živi u blizini puta zaštitilo od buke i zagađenog vazduha.
VII 4. Zbog bezbednosti i estetskih razloga zabranjeno je postavljanje reklamnih panoa na međunarodnim putevima.
VIII 1. Pogranični objekti
Na granicama treba predvideti odgovarajuće objekte posebno parkirališta za prihvatanje i odvijanje normalnog saobraćaja. Potrebno je odvojiti komercijalni od turističkog saobraćaja i postaviti kombinovane pogranične punktove.
VIII 2. Ostali objekti
Na auto-putevima, a eventualno i na ekspresnim putevima, treba izgraditi servisne zone i parkirališta, i to izvan kolovoza i na odgovarajućim rastojanjima.
Servisne zone treba da raspolažu benzinskim pumpama, parkiralištima, toaletima, stanicama hitne pomoći a po mogućnosti, restoranima i motelima.
Parkirališta služe samo za zaustavljanje vozila i obično ne raspolažu spomenutim službama.
Servisne zone i parkirališta na auto-putevima treba da su pristupačni samo sa auto-puteva*). Oni treba da budu povezani sa auto-putem ulaznim i izlaznim putevima u skladu sa kriterijumima koji se primenjuju za petlje tipa B.
U manje razvijenim područjima, u blizini međunarodnih puteva obezbediće se benzinske pumpe, a, po potrebi, i garaže, radionice, prenoćišta i restorani.
*) Za snabdevače i osoblje može se urediti i prilaz sa običnih puteva
VIII 3. Službe prve pomoći
Duž međunarodnih puteva obezbeđuju se, po potrebi stanice prve pomoći kao dopuna postojećim lokalnim medicinskim ustanovama. One će biti opremljene u skladu sa preporukama Stalne međunarodne komisije za pružanje prve pomoći na putevima i Udruženja društava Crvenog krsta.
VIII 4. Sistem telekomunikacija
Na međunarodnim putevima treba da postoje, na određenim rastojanjima, telefoni za korišćenje u hitnim slučajevima ili druga vrsta telefonske veze koja, sa bezbednog mesta, omogućava upućivanje poziva službama prve pomoći. Rukovanje ovim aparatima treba da bude jednostavno sa uputstvima koja korisnici mogu lako da razumeju i za koja je poželjno da budu data simbolima ili slikama. Strelice postavljene nedaleko jedna od druge treba da pokazuju lokaciju najbližeg pozivnog mesta.
POSTAVLJANJE ZNAKOVA I OBELEŽAVANJE PUTEVA E
1. Znak kojim se označava i obeležava put E je četvrtastog oblika.
2. Znak se sastoji od slova E, iza kojeg obično stoji arapski broj koji označava broj puta.
3. Osnova znaka je zelene boje sa belim natpisom. Ovaj znak se može dodati uz druge znakove ili kombinovati s njima.
4. Veličina znaka treba da bude takva da vozači koji se kreću određenom brzinom mogu lako da ga raspoznaju i shvate.
5. Znak predviđen za raspoznavanje i obeležavanje puteva E ne isključuje postavljanje znakova koji predstavljaju nacionalnu oznaku puteva.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".