ZAKONO RATIFIKACIJI UGOVORA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA("Sl. list SFRJ", br. 33/72) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, potpisan 1. oktobra 1971. godine u Bonu, u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična.
ČLAN 2
Tekst Ugovora glasi:
UGOVOR
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE
NEMAČKE O PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
SOCIJALISTIČKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA
I
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA
u želji da odnose koji postoje između dve države dalje razvijaju i prodube, a posebno da regulišu saobraćaj između dve države u oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima i time ga olakšaju,
saglasile su se u sledećem:
Obaveza ukazivanja pravne pomoći
(1) Strane ugovornice obavezuju se da će, prema niže navedenim odredbama u uslovima, u najvećoj mogućoj meri uzajamno ukazivati pravnu pomoć u svim postupcima u pogledu krivičnih dela za koja su u vreme kada je zatražena pravna pomoć nadležni pravosudni organi države molilje.
(2) Pravna pomoć će se takođe ukazivati:
a) u postupku za dela za koja je po pravu jedne ili obe države propisana samo novčana kazna, ako se makar u jednoj od dveju država može izjaviti pravno sredstvo sudu nadležnom za krivične stvari;
b) u postupku zbog prekršaja za koje, po jugoslovenskom pravu, izriče kazne sudija za prekršaje;
v) u postupku po zahtevu za obeštećenje zbog mera preduzetih u vezi sa krivičnim gonjenjem;
g) u predmetima odlaganja kazne, prekida kazne i uslovnog odlaganja kazne ili mera bezbednosti odnosno vaspitne mere;
đ) u predmetima pomilovanja.
(3) Ovaj ugovor se neće primenjivati:
a) na hapšenja;
b) na izvršenje krivičnih odluka;
v) na dela koja se sastoje samo u povredi vojnih dužnosti.
Razlozi za odbijanje
Pravna pomoć se može odbiti:
a) ako delo na koje se odnosi zamolnica samo po sebi nije kažnjivo po pravu zamoljene države;
b) ako zamoljena država smatra da bi udovoljenje zamolnici moglo povrediti njen suverenitet, njenu bezbednost, njen javni poredak (ordre public) ili njene druge bitne interese.
Politička krivična dela
(1) Pravna pomoć se može odbiti i ako se zamolnica odnosi na krivično delo koje je, po oceni zamoljene države, političko krivično delo ili delo povezano sa takvim krivičnim delom.
(2) Kao političko ili s njim povezano krivično delo, u smislu stava 1, neće se smatrati:
a) krivično delo protiv života izvršeno sa umišljajem, uključujući tu pokušaj i saučesništvo, osim ako je delo izvršeno u otvorenoj borbi;
b) krivično delo za čije su gonjenje strane ugovornice obavezne na osnovu međunarodnih sporazuma.
Dostavljanje procesnih akata
(1) Dostavljanje se dokazuje potvrdom o prijemu na koju je stavljen datum i koju je primalac potpisao ili izjavom nadležnog organa zamoljene države u kojoj se potvrđuje da je, kako i kada izvršeno dostavljanje. Ovako sastavljeni dokument o dostavljanju biće odmah predat državi molilji. Na zahtev države molilje zamoljena država navešće da li je dostavljanje izvršeno saglasno njenom pravu.
(2) Ukoliko dostavljanje nije moglo biti izvršeno, zamoljena država će o tome bez odlaganja obavestiti državu molilju i navešće razlog za neizvršenje.
(3) Zamolnica za dostavljanje poziva licu koje je okrivljeno u državi molilji mora biti dostavljena zamoljenoj državi blagovremeno, kako bi uručenje okrivljenom licu moglo biti izvršeno najkasnije deset dana pre datuma utvrđenog za dolazak okrivljenog na teritoriju države molilje.
(4) Poziv ne treba da sadrži pretnju prinudnim merama za slučaj da se svedok ili veštak ne odazove pozivu. Poziv će se ipak uručiti i kad sadrži pretnju prinudnim merama. Međutim, ako se svedok ili veštak ne odazove takvom pozivu, ne može iz tog razloga biti kažnjen ili podvrgnut prinudnim merama.
(5) Ako država molilja smatra da je naročito potrebno da se svedok ili veštak lično pojavi pred njenim pravosudnim organima, ona će to navesti u zamolnici za dostavljanje poziva. Zamoljena država, zatim, poziva svedoka odnosno veštaka da pristupi i obaveštava državu molilju o odgovoru koji je dao svedok odnosno veštak.
Putni troškovi i troškovi boravka
(1) Svedoku ili veštaku koji se odazove pozivu koji mu je dostavljen prema članu 4 pripadaju naknada, putni troškovi i troškovi boravka koje država molilja treba da plati, u iznosima koji odgovaraju najmanje onima koji su predviđeni u važećim tarifama i odredbama države molilje. Putni troškovi i troškovi boravka koji treba da se naknade računaju se od mesta boravka svedoka ili veštaka.
(2) U zamolnici za dostavljanje poziva ili u samom pozivu treba navesti u kojoj će približnoj visini nadležni organ države molilje naknaditi svedoku ili veštaku putne troškove, troškove boravka i naknade.
Predaja lica lišenih slobode radi svedočenja
(1) Ako država molilja zahteva da se lice lišeno slobode pojavi lično kao svedok ili radi suočavanja, ono će biti privremeno predato na teritoriju na kojoj treba da se održi saslušanje, pod uslovima da će biti vraćeno u roku koji je odredila zamoljena država.
(2) Predaja će se odbiti:
a) ako se lice lišeno slobode s tim ne saglasi;
b) ako bi usled predaje moglo doći do produženja njegovog lišenja slobode, ili
v) ako postoje drugi važni razlozi protiv njegovog sprovođenja na teritoriju države molilje.
(3) Predaja se može odložiti ako je prisustvo lica lišenog slobode potrebno u krivičnom postupku koji se vodi na teritoriji zamoljene države.
(4) Ako lice lišeno slobode treba, radi svedočenja ili suočenja, da bude sprovedeno od strane neke treće države jednoj državi ugovornici, a preko teritorije druge države ugovornice, ova država ugovornica, pridržavajući se odredaba čl. 2 i 3, odobriće tranzit lica lišenog slobode ako ono nije državljanin te države.
(5) Predato lice mora, u slučaju iz stava 1, biti u pritvoru na teritoriji države molilje, a u slučaju iz stava 4 na teritoriji države zamoljene za tranzit, ukoliko država od koje je zatražena predaja ne zahteva da ono bude pušteno na slobodu.
(6) Ako zamoljena država, saglasno članu 16 stav 2, dozvoli da prilikom izvršenja zamolnice bude prisutno lice lišeno slobode na teritoriji države molilje, dužna je da to lice drži u pritvoru za vreme njegovog boravka na njenoj teritoriji i da ga po preduzetoj radnji pravne pomoći odmah vrati državi molilji, ukoliko ova ne zahteva da ono bude pušteno na slobodu. Član 7 shodno se primenjuje.
Slobodan dolazak
(1) Svedok ili veštak, bez obzira na njegovo državljanstvo, koji na poziv pristupi pred pravosudne organe države molilje ne sme biti krivično gonjen, pritvoren ili podvrgnut nekom drugom ograničenju lične slobode na njenoj teritoriji zbog dela učinjenih ili osuda izrečenih pre napuštanja teritorije zamoljene države.
(2) Lice, bez obzira na njegovo državljanstvo, koje je pozvano da pristupi pred pravosudne organe države molilje da bi za delo koje mu se stavlja na teret krivično odgovaralo, ne može biti u njoj krivično gonjeno, pritvoreno ili podvrgnuto nekom drugom ograničenju lične slobode za dela i osude koji nisu navedeni u pozivu, a potiču iz vremena pre nego što je to lice otputovalo sa teritorije države molilje.
(3) Zaštita predviđena u ovom članu prestaje ako je svedok, veštak ili okrivljeno lice za vreme od dvadeset uzastopnih dana pošto je prestala potreba za njegovim prisustvom pred pravosudnim organima imalo mogućnost da napusti teritoriju države molilje i tamo je ipak ostalo, ili ako se posle napuštanja te teritorije opet tamo vratilo.
Pretresanje i zaplena stvari
Zamolnici za pretresanje ili zaplenu stvari udovoljiće se samo:
a) ako se odnosi na delo koje je samo po sebi kažnjivo i prema pravu zamoljene države, i
b) ako je udovoljavanje u skladu s pravom zamoljene države.
Predaja predmeta
(1) Predmeti i pismena mogu se zapleniti i predati samo ako postoji odluka nadležnog organa države molilje o zapleni.
(2) Prava zamoljene države i trećih lica na predmetima i pismenima koji se predaju ostaju nedirnuta.
(3) Zamoljena država može odgoditi predaju predmeta, pismena ili akata čije se dostavljanje traži, ako su joj potrebni u nekom krivičnom postupku koji je u toku.
(4) Zamoljena država treba da dostavi samo overene prepise ili overene foto-kopije traženih akata ili pismena. Ako država molilja, ipak, izričito zahteva dostavljanje u izvorniku, zahtevu će biti udovoljeno u najvećoj mogućoj meri.
Povraćaj predmeta
Predmete i izvornike akata ili pismena koji su dostavljeni radi izvršenja zamolnice, država molilja vratiće što pre zamoljenoj državi, ukoliko ih se ova ne odrekne.
Obaveštenja iz kaznene evidencije
(1) Ako se neki postupak iz člana 1 st. 1 i 2 moli obaveštenje iz kaznene evidencije, ovakvo obaveštenje pružiće se u istom obimu kao da je to zahtevao pravosudni organ zamoljene države.
(2) Molbe sudu u građanskim stvarima ili administrativnog organa moraju se obrazložiti. Njima će biti udovoljeno, ukoliko to dozvoljavaju unutrašnji propisi zamoljene države.
Sadržina zamolnice za pravnu pomoć
(1) Zamolnica za pravnu pomoć sastavlja se u pismenoj formi; potpisuje se nadležni sudija ili službeno lice i na nju se stavlja službeni pečat.
(2) Zamolnica treba da sadrži, uglavnom, sledeće:
a) po mogućstvu tačne podatke o licu protiv koga se vodi krivični postupak, njegovom državljanstvu i mestu stanovanja ili boravka;
b) kratak prikaz i pravnu ocenu kažnjive radnje sa podacima o vremenu i mestu gde je ona izvršena, ukoliko to ne proizilazi iz priloženih spisa i dokumenata.
(3) U zamolnici za dostavljanje navodi se i adresa primaoca i dokument koji se dostavlja.
(4) Uz zamolnicu za pretres lica ili prostorija ili za zaplenu i predaju predmeta ili pismena prilaže se otpravak ili overeni prepis odluke o zapleni.
(5) Zamoljena država može tražiti dopunska obaveštenja koja su joj potrebna za donošenje odluke na osnovu ovog ugovora ili za izvršenje radnje pravne pomoći.
Način opštenja
(1) Pored mogućnosti diplomatskog puta i ukoliko ovaj ugovor drugačije ne predviđa, pismeni saobraćaj će se vršiti između sekretarijata za pravosuđe socijalističkih republika ili socijalističkih autonomnih pokrajina Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, s jedne strane, i pokrajinskih ministarstava pravosuđa (pokrajinskih pravosudnih uprava) Savezne Republike Nemačke, s druge strane.
(2) U hitnim slučajevima nadležni organi države molilje mogu nadležnim organima zamoljene države dostavljati zamolnice neposredno ili posredstvom Međunarodne policijske organizacije (Interpol). Rešeni predmeti će biti dostavljeni na način predviđen u stavu 1.
Nenadležni organ
Ako organ kome je upućena zamolnica nije nadležan za njeno izvršenje, dostaviće je po službenoj dužnosti nadležnom organu i o tome izvestiti državu molilju istim putem kojim je zamolnica upućena.
Izvršavanje zamolnice
Prilikom izvršavanja zamolnice primenjuje se pravo zamoljene države. Udovoljiće se, ipak, zahtevu države molilje da se postupi na određeni način, ukoliko pravo zamoljene države ne zabranjuje takav način.
Obaveštavanje o vremenu i mestu izvršenja
(1) Na izričiti zahtev države molilje zamoljena država će je obavestiti o vremenu i mestu izvršenja zamolnice.
(2) Zainteresovani pravosudni organi i ostali učesnici u postupku mogu prisustvovati prilikom preduzimanja radnje pravne pomoći, ako se s tim saglasi zamoljena država.
Obrazloženje odbijanja
Svako potpuno ili delimično odbijanje pravne pomoći mora biti obrazloženo.
Molba za preuzimanje krivičnog gonjenja
(1) Svaka država ugovornica može, umesto da sama krivično goni, zamoliti drugu državu ugovornicu da preuzme krivično gonjenje protiv lica koje na njenoj teritoriji ima uobičajeno boravište, a naročito protiv državljanina te države, zbog krivičnog dela izvršenog na teritoriji države molilje.
(2) Ako jedna država ugovornica zamoli drugu državu ugovornicu da preuzme krivično gonjenje, organ zamoljene države ispitaće da li po njenom pravu to lice može biti krivično gonjeno. Ako postoji nadležnost zamoljene države, ne može se odbiti krivično gonjenje iz razloga što je delo izvršeno u inostranstvu.
(3) Predlog za gonjenje koji je potreban po pravima obe države, a oštećeni ga je u određenom roku podneo nadležnom organu države molilje, ima dejstvo i u drugoj državi. Ako je predlog za gonjenje potreban samo po pravu zamoljene države, može biti naknadno podnet u zakonskom roku. Rok počinje da teče od dana kad je organ zamoljene države nadležan za krivično gonjenje primio zamolnicu.
Gonjenje za prekršaje povodom zamolnice za preuzimanje
(1) Ako jedna država ugovornica zamoli drugu državu ugovornicu da preuzme gonjenje za delo izvršeno na teritoriji države molilje, gonjenje je dozvoljeno iako se delo prema pravu jedne ili obe države smatra kao delo iz člana 1 stav 2 tačka a) ili kao prekršaj.
(2) Povrede propisa drumskog saobraćaja izvršene na teritoriji jedne države ugovornice, na molbu te države goniće se u drugoj državi ugovornici kao da su izvršene na njenoj teritoriji. Pritom će se uzimati kao osnov pravila saobraćaja koja važe u mestu izvršenja dela.
Postupak po zamolnicama i preuzimanje
(1) Uz zamolnicu za preuzimanje gonjenja prilažu se:
a) akta u izvorniku ili prepisu i predmeti za dokaz ako ih ima;
b) opis činjeničnog stanja;
v) prepis odredaba koje se na delo primenjuju prema pravu koje važi u mestu izvršenja;
g) u slučajevima iz člana 19 stav 2 i prepis pravila saobraćaja koja važe u mestu izvršenja.
(2) Država molilja će biti što pre obaveštena o tome šta je preduzeto u vezi sa zamolnicom. Po okončanju postupka poslaće joj se otpravak ili overeni prepis konačne odluke. Istovremeno vratiće se državi molilji, bez naknade troškova, predmeti i akta koje je ona dostavila, ukoliko se nije toga odrekla.
(3) Troškovi nastali usled primene čl. 18, 19 i 20 ne naknađuju se.
Dejstvo preuzimanja gonjenja
Ako je na osnovu zamolnice za preuzimanje pokrenut postupak u zamoljenoj državi, organi države molilje odustaće od preduzimanja daljih mera gonjenja ili izvršenja protiv okrivljenog zbog istog dela:
a) ako je nadležni sud ili nadležni organ konačno obustavio postupak iz materijalno-pravnih razloga;
b) ako je okrivljeni pravnosnažno oslobođen;
v) ako je izrečena kazna ili mera bezbednosti odnosno vaspitna mera ili od upravnog organa izrečena novčana kazna izvršenja ili ako izvršenju nema mesta po zakonu ili zbog akta o pomilovanju; ili
g) za vreme dok je izvršenje kazne ili mere bezbednosti odnosno vaspitne mere, ili od upravnog organa izrečene novčane kazne odloženo ili je izricanje kazne odgođeno.
Razmena podataka iz kaznene evidencije
(1) Svaka strana ugovornica obaveštavaće drugu stranu ugovornicu o svim upisima u kaznenu evidenciju koji se odnose na njene državljane.
(2) Podaci će se razmenjivati svaka tri meseca između Saveznog saveta za pravosuđe Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Saveznog ministarstva pravosuđa Savezne Republike Nemačke.
Upotreba jezika
(1) Organi obe strane ugovornice sastavljaju molbe i sva druga pismena na svom službenom jeziku. Ovima se prilažu, ukoliko u stavu 2 nije drukčije predviđeno, overeni prevodi na službenom jeziku druge strane ugovornice. Službeni jezici, u smislu ovoga ugovora, jesu: u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji - srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik, slovenački i makedonski jezik, a u Saveznoj Republici Nemačkoj - nemački jezik.
(2) U slučaju zamolnica za preuzimanje gonjenja iz člana 20 dovoljan je overen prevod zamolnice sa opisom činjeničnog stanja. Prilikom razmene podataka za kaznenu evidenciju prema članu 22 ne treba da bude priložen prevod na službeni jezik druge strane ugovornice.
Legalizacija
Za priloge i pismena koja se podnose u primeni ovog ugovora nije potrebna legalizacija.
Troškovi
Izvršenje zamolnice za pravnu pomoć ne povlači naknadu troškova, osim onih koji nastaju na teritoriji zamoljene države usled pozivanja veštaka ili usled predaje lica lišenog slobode na osnovu člana 6.
Područje primene
Ovaj ugovor važi i za Land Berlin ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog ugovora Vladi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu.
Ratifikacija, stupanje na snagu i otkazivanje
(1) Ovaj ugovor podleže ratifikaciji; ratifikacioni instrumenti razmeniće se što je moguće pre u Beogradu.
(2) Ovaj ugovor stupa na snagu po isteku trideset dana od razmene ratifikacionih instrumenata.
(3) Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaju važiti svi sporazumi zaključeni između ugovornih strana o istom predmetu.
(4) Ovaj ugovor ostaje na snazi po isteku jedne godine od dana kada ga je jedna ugovorna strana otkazala.
Sačinjeno u Bonu, dana 1. oktobra 1971. godine u dva originala, svaki na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan.
|
Za Socijalističku Federativnu |
Za Saveznu Republiku |
|
Rudolf Čačinović, s.r. |
Paul Frank i |
|
|
Hermann Maassen, s.r. |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".