ZAKONO RATIFIKACIJI UGOVORA O IZMENAMA I DOPUNAMA UGOVORA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O UZAJAMNOM PRAVNOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/87) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uzajamnom pravnom saobraćaju, potpisan 25. aprila 1986. godine u Budimpešti, u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ugovora u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
UGOVOR
O IZMENAMA I DOPUNAMA UGOVORA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
I NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O UZAJAMNOM PRAVNOM SAOBRAĆAJU
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Mađarske, u želji da saradnja između dve države dalje jača i da uzajamni pravni saobraćaj bude još efikasniji, odlučili su da se izmeni i dopuni ugovor između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uzajamnom pravnom saobraćaju, potpisan 7. marta 1968. godine u Beogradu, i u tom cilju imenovale su svoje punomoćnike, i to:
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - Borislava Krajinu, člana Saveznog izvršnog veća i saveznog sekretara za pravosuđe i organizaciju savezne uprave;
Vlada Narodne Republike Mađarske - dr Imre Markoju, ministra za pravosuđe Narodne Republike Mađarske,
koji su se, pošto su prethodno izmenili svoja punomoćja i našli da su ona ispravna, saglasili u sledećem:
U članu 2 stav (1) menja se i glasi:
"(1) Sudovi strana ugovornica opšte međusobno sa Jugoslovenske strane preko organa uprave nadležnih za poslove pravosuđa socijalističkih republika Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije i socijalističkih autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova, a sa Mađarske strane preko Ministarstva pravosuđa, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno."
U članu 3 stav (1) menja se i glasi:
"(1) Sudovi strana ugovornica u međusobnom saobraćaju predviđenom ovim ugovorom opšte na srpskohrvatskom, hrvatskom književnom, slovenačkom makedonskom ili mađarskom jeziku, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno."
"(1) Savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa, sa Jugoslovenske strane, i Ministarstvo pravosuđa, sa Mađarske strane, davaće jedan drugom, na molbu, tekst propisa koji važe ili koji su važili na teritoriji njihove države, a, po potrebi, i obaveštenje o pojedinim pravnim pitanjima.
(2) Obaveštenja o pravnim pitanjima i tekst propisa može sa Mađarske strane tražiti od saveznog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa i Vrhovno tužilaštvo Narodne Republike Mađarske."
U članu 26. posle stava (3) dodaje se stav (4), koji glasi:
"(4) U pogledu forme za sklapanje braka pred diplomatskim ili konzularnim predstavnikom ovlašćenim za sklapanje braka merodavno je pravo države naimenovanja."
U članu 27 stav (2) menja se i glasi:
"(2) Ako je jedan bračni drug državljanin jedne strane ugovornice, a drugi državljanin druge strane ugovornice, za njihove lične i imovinske odnose merodavno je pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište."
Posle stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4), koji glase:
"(3) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana jedan bračni drug ima prebivalište na teritoriji jedne strane ugovornice, a drugi na teritoriji druge strane ugovornice, za njihove lične i imovinske odnose merodavno je pravo one strane ugovornice na čijoj su teritoriji bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
(4) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana bračni drugovi nisu uopšte imali zajedničko prebivalište ili je njihovo poslednje zajedničko prebivalište bilo na teritoriji treće države, za njihove lične i imovinske odnose merodavno je pravo one strane ugovornice čijem se sudu jedan od bračnih drugova obrati."
Član 28 stav (2) menja se i glasi:
"(2) U slučaju iz člana 27 st. (2) i (3) ovog ugovora nadležan je sud one strane ugovornice na čijoj teritoriji bračni drugovi imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište."
Posle stava (2) dodaje se stav (3), koji glasi:
"(3) U slučaju iz člana 27 stav (4) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi bračni drug ima prebivalište."
U članu 29 stav (2) menja se i glasi:
"(2) Ako je u vreme podnošenja tužbe za razvod braka jedan bračni drug državljanin jedne strane ugovornice, a drugi državljanin druge strane ugovornice, za razvod braka merodavno je pravo one strane ugovornice u kojoj bračni drugovi imaju zajedničko prebivalište."
Posle stava (2) dodaju se st. (3) i (4), koji glase:
"(3) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana jedan bračni drug ima prebivalište na teritoriji jedne strane ugovornice, a drugi na teritoriji druge strane ugovornice, za razvod braka merodavno je pravo one strane ugovornice u kojoj je bilo njihovo poslednje zajedničko prebivalište.
(4) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana bračni drugovi uopšte nisu imali zajedničko prebivalište ili se njihovo poslednje zajedničko prebivalište nalazi na teritoriji treće države, za razvod braka merodavno je pravo one strane ugovornice čijem se sudu bilo koji od bračnih drugova obrati."
Član 30 stav (2) menja se i glasi:
"(2) U slučaju iz člana 29 st. (2) i (3) ovog ugovora nadležan je sud one strane ugovornice na čijoj teritoriji bračni drugovi imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište."
Posle stava (2) dodaje se stav (3), koji glasi:
"(3) U slučaju iz člana 29 stav (4) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi bračni drug ima prebivalište."
"(1) Za utvrđivanje postojanja ili nepostojanja braka i za poništaj braka merodavno je kumulativno pravo strane ugovornice u kojoj je brak zaključen i pravo strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi.
(2) U pogledu nadležnosti za raspravljanje odnosa iz stava (1) ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 30 ovog ugovora."
U članu 32 dodaje se stav (2), koji glasi:
"(2) Ako je dete državljanin jedne strane ugovornice, a ima prebivalište na teritoriji druge strane ugovornice, za odnose iz stava (1) ovog člana merodavno je pravo one strane ugovornice koje je povoljnije za dete."
U članu 33 dodaje se stav (2), koji glasi:
"(2) Ako dete ili njegov zakonski zastupnik podnosi tužbu za izdržavanje, za donošenje odluke o takvoj tužbi nadležan je i sud one strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi ima prebivalište ili uobičajeno boravište."
U članu 36 stav (2) menja se i glasi:
"(2) Ako bračni drugovi od kojih je jedan državljanin jedne a drugi državljanin druge strane ugovornice zajednički usvajaju, za usvojenje i prestanak usvojenja potrebno je da su ispunjeni materijalni uslovi predviđeni zakonom obe strane ugovornice."
Posle stava (2) dodaje se stav (3), koji glasi:
"(3) Za usvojenje i prestanak usvojenja nadležni su organi obe strane ugovornice."
Posle člana 39 dodaje se član 39a, koji glasi:
"Vanugovorna odgovornost za štetu
(1) Za vanugovornu odgovornost za štetu merodavno je pravo one strane ugovornice na čijoj je teritoriji šteta pričinjena.
(2) Ako je šteta nastala na teritoriji jedne strane ugovornice, a oštećeni i štetnik su državljani druge strane ugovornice i imaju prebivalište na teritoriji te strane ugovornice, za vanugovornu odgovornost za štetu merodavno je pravo te strane ugovornice.
(3) Za raspravljanje odnosa iz st. (1) i (2) ovog člana nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji je šteta pričinjena, kao i sud strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi ima prebivalište, odnosno boravište ili imovinu."
"Ako je prema pravu iz člana 41 ovog ugovora naslednik država, pokretna imovina pripada državi čiji je državljanin ostavilac u vreme smrti, a nepokretna imovina državi na čijoj se teritoriji imovina nalazi."
U članu 46 dodaje se stav (3), koji glasi:
"(3) Ako je diplomatsko ili konzularno predstavništvo jedne strane ugovornice ranije obavešteno o smrti državljanina te strane ugovornice, radi obezbeđenja zaostavštine obavestiće o tome nadležni organ druge strane ugovornice."
U članu 51 posle stava (1) dodaje se stav (2), koji glasi:
"(2) Ako se sve pokretne stvari nalaze na teritoriji jedne od ugovornih strana, ostavinski postupak se, na molbu bilo kog naslednika ili legatora, može voditi kod organa te strane ugovornice ako svi poznati naslednici ili legatori za to daju svoj pristanak."
Dosadašnji stav (2) postaje stav (3), a reči: "iz stava (1)" zamenjuju se rečima: "iz st. (1) i (2)".
U članu 55 u stavu (2) dodaje se nova tačka a), koja glasi:
"a) ako poverioci u roku od šest meseci posle objavljivanja oglasa ne prijave potraživanja, odnosno ako su prijavljena potraživanja namirena ili obezbeđena;".
Dosadašnje tač. a) i b) postaju tač. b) i c).
U članu 56 dodaje se stav (4), koji glasi:
"(4) Pod porodičnim stvarima u smislu stava (1) tačka a) ovog člana, podrazumevaju se i odluke o smeštaju dece."
Posle člana 65 dodaje se član 65a, koji glasi:
U pogledu određivanja i naplate troškova nastalih izvršenjem sudskih odluka, primenjuju se pravila koja važe za izvršenje odluka domaćih sudova."
"(1) Pravna pomoć i dostavljanje može se odbiti:
a) ako delo na koje se odnosi zamolnica nije krivično delo po pravu zamoljene strane ugovornice;
b) ako zamoljena strana ugovornica smatra da bi udovoljenjem zamolnici bio povređen njen suverenitet, menja bezbednost ili javni poredak;
c) za delo koje zamoljena strana ugovornica smatra političkim krivičnim delom ili za delo koje je u vezi sa takvim delom ili vojnim krivičnim delom;
d) ako delo na koje se odnosi zamolnica, po mišljenju zamoljene strane ugovornice, isključivo predstavlja povredu propisa o devizama i carini;
e) ako je okrivljeni državljanin zamoljene strane ugovornice, a ne nalazi se na teritoriji strane ugovornice od koje potiče zamolnica.
(2) Svako potpuno ili delimično odbijanje pravne pomoći ili dostavljanje mora biti obrazloženo."
Posle člana 75 dodaju se čl. 75a i 75b koji glase:
Zamolnici za pretresanje ili zaplenu stvari udovoljiće se samo ako se odnosi na delo koje je kažnjivo i prema pravu zamoljene strane ugovornice.
(1) Predmeti i pismena mogu se zapleniti i predati samo ako postoji odluka nadležnog organa strane molilje o zapleni.
(2) Na predatim predmetima i pismenima zamoljena strana ugovornica i treća lica zadržavaju svoje pravo.
(3) Zamoljena strana ugovornica može odložiti predaju predmeta i pismena čije se dostavljanje traži, ako su joj potrebni u nekom krivičnom postupku koji je u toku.
(4) Zamoljena strana ugovornica treba da dostavi overene prepise ili overene fotokopije traženih pismena. Ako strana molilja ipak izričito zahteva dostavljanje u izvorniku, zahtevu će biti udovoljeno u najvećoj mogućoj meri.
(5) Predmete i izvornike pismena koji su dostavljeni radi izvršenja zamolnice, strana molilja vratiće što pre zamoljenoj strani ugovornici ako ih se ona ne odrekne."
"(1) Ako jedna strana ugovornica zahteva da se lice lišeno slobode pojavi kao veštak, svedok ili radi suočenja, ono će biti privremeno predato drugoj strani ugovornici, gde treba da se sasluša, pod uslovom da bude vraćeno u roku koji je odredila zamoljena strana ugovornica.
(2) Predaja lica iz stava (1) ovog člana će se odbiti:
a) ako se lice lišeno slobode s tim ne saglasi;
b) ako bi usled predaje moglo doći do produženja njegovog lišenja slobode.
(3) Predaja lica iz stava (1) ovog člana može se odbiti ako postoje važni razlozi protiv njegovog sprovođenja na teritoriju strane molilje.
(4) Predaja se može odložiti ako je prisustvo lica lišenog slobode potrebno u krivičnom postupku koji se vodi na teritoriji zamoljene strane ugovornice.
(5) Ako lice lišeno slobode treba, radi veštačenja, svedočenja ili suočenja, da se sprovede iz treće države na teritoriju jedne strane ugovornice preko teritorije druge strane ugovornice, odobriće se tranzit lica lišenog slobode ako ono nije državljanin te strane ugovornice.
(6) U toku predaje ili tranzita lica lišenog slobode, to lice imaće tretman pritvorenog lica."
Posle člana 79 dodaju se čl. 79a i 79b, koji glase:
(1) Zamolnica za pravnu pomoć sastavlja se u pismenoj formi, potpisuje je ovlašćeno lice i potvrđuje se službenim pečatom organa koji podnosi zamolnicu.
(2) Zamolnica za pravnu pomoć treba da sadrži:
a) naziv organa koji podnosi zamolnicu, a, po mogućnosti, i naziv zamoljenog organa;
b) oznaku krivičnog spisa i predmet zamolnice;
c) kratak opis krivičnog dela, sa oznakom vremena i mesta izvršenja dela;
d) pravnu kvalifikaciju učinjenog dela;
e) tačne podatke o okrivljenom, odnosno osuđenom licu, njegovom državljanstvu i, po mogućnosti, adresu;
f) ime i prezime, kao i adresu branioca, ako ga okrivljeni ima;
g) druge neophodne podatke u vezi sa radnjom koja treba da se vrši u zamoljenoj strani ugovornici.
(3) Uz zamolnicu za pretres lica ili prostorija ili zaplenu predmeta prilaže se jedan primerak ili overen prepis odluke organa koji moli.
(4) Zamoljena strana ugovornica može tražiti dopunu obaveštenja koja su joj potrebna za izvršenje zamolnice.
(1) Organ koji podnosi zamolnicu za pravnu pomoć, na zahtev, biće od strane zamoljenog organa blagovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja zamolnice. To obaveštenje vrši se neposredno između organa zamoljene strane i strane molilje.
(2) Zainteresovani pravosudni organi i lica koja učestvuju u krivičnom postupku, kao i njihovi pravni zastupnici, mogu prisustvovati prilikom preduzimanja radnje pravne pomoći ako se s tim saglasi zamoljena strana ugovornica.
(3) Saglasnost za prisustvovanje organa i drugih lica strane molilje u smislu stava (2) ovog člana u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji daje republički, odnosno pokrajinski organ uprave, nadležan za poslove pravosuđa, a u Narodnoj Republici Mađarskoj Vrhovno tužilaštvo, odnosno Ministarstvo pravosuđa."
Posle člana 81 dodaje se naziv nove glave, koji glasi:
"Glava Ia
PREUZIMANJE KRIVIČNOG GONJENJA"
"(1) Ako je državljanin jedne strane ugovornice ili lice koje na njenoj teritoriji ima prebivalište učinilo krivično delo na teritoriji druge strane ugovornice koje je sudski kažnjivo u obema stranama ugovornicama, strana ugovornica u kojoj je delo učinjeno može zamoliti drugu stranu ugovornicu da preuzme krivično gonjenje.
(2) Ako jedna strana ugovornica zamoli drugu stranu ugovornicu da preuzme krivično gonjenje, nadležni organ zamoljene strane ispitaće da li se po njenom pravu može preuzeti krivično gonjenje. Ako zamoljena strana ugovornica nađe da, prema svom pravu posle ispitivanja zamolnice ne može preuzeti krivično gonjenje, o tome će obavestiti stranu molilju, što mora biti obrazloženo. Ako postoji nadležnost zamoljene strane ugovornice ona ne može odbiti krivično gonjenje iz razloga što je delo učinjeno u inostranstvu.
(3) Predlog za gonjenje koji je potreban po pravima obe države, a oštećeni ga je u određenom roku postavio nadležnom organu strane molilje, ima dejstvo i u drugoj strani ugovornici. Ako je predlog za gonjenje potreban samo po pravu zamoljene strane ugovornice, može biti naknadno podnesen u zakonskom roku. Rok počinje da teče od dana kada je organ zamoljene strane ugovornice nadležan za krivično gonjenje, primio zamolnicu.
(4) Ako je nadležnom organu strane ugovornice na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo podnesen imovinsko-pravni zahtev, zamoljena strana ugovornica, posle preuzimanja krivičnog gonjenja, postupiće kao da je taj zahtev podnesen njenom sudu."
Posle člana 82 dodaju se čl. 82a, 82b i 82c, koji glase:
(1) Zamolnica za preuzimanje krivičnog gonjenja mora da sadrži što tačniji opis činjeničnog stanja, kao i tačne podatke o okrivljenom licu, njegovom državljanstvu i adresu. Zamolnici se prilažu:
a) akta u izvorniku ili overenom prepisu i dokazni materijal;
b) tekst odredaba koje se primenjuju za dela, prema pravu koje važi u mestu izvršenja;
c) predlog oštećenog za krivično gonjenje ako je potreban za pokretanje krivičnog postupka i imovinsko-pravni zahtev, ako je podnesen.
(2) Za dostavljanje akta i dokaznog materijala shodno se primenjuju odredbe čl. 13 do 19 ovog ugovora.
Pravosudni organi strane molilje privremeno se odriču mera gonjenja za dela navedena u zamolnici za preuzimanje krivičnog gonjenja. Od takvih mera se u svakom slučaju odustaje:
a) ako je nadležni sud ili nadležni organ zamoljene strane ugovornice konačno obustavio krivični postupak;
b) ako je okrivljeni u zamoljenoj strani ugovornici pravosnažno oslobođen;
c) ako je odluka suda koja je donesena u zamoljenoj strani ugovornici već izvršena ili izvršenju nema mesta po zakonu ili zbog akta o pomilovanju ili amnestije ili je prema pravu zamoljene strane nastupila zastarelost.
Zamoljena strana ugovornica obaveštava stranu molilju o ishodu krivičnog postupka u vezi sa zamolnicom za preuzimanje krivičnog gonjenja i radi toga dostavlja pravosnažnu odluku u izvorniku ili overenom prepisu."
Član 85 stav (1) menja se i glasi;
"(1) Izdavanju ima mesta samo za ona dela koja su kao krivična dela predviđena zakonima obe strane ugovornice i po kojima se može izreći kazna lišenja slobode u trajanju od jedne godine ili teža kazna."
Član 93 stav (1) menja se i glasi:
"(1) I pre podnošenja zahteva za izdavanje, na neposredni zahtev nadležnog suda ili organa krivičnog gonjenja jedne strane ugovornice koji je upućen pismeno ili telegrafski, zamoljena strana ugovornica, saglasno svojim zakonima, preduzeće protiv lica čije se izdavanje traži odgovarajuće mere, podrazumevajući i pritvor, kako ono ne bi pobeglo ili se sakrilo. U tom zahtevu treba označiti postojanje jedne od odluka iz člana 85 stav (2) ili član 86 stav (2) ovog ugovora, kao i organ od koga ta odluka potiče i njen broj i datum."
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme i sastavni je deo Ugovora između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uzajamnom pravnom saobraćaju, koji je potpisan 7. marta 1968. godine, u Beogradu.
(1) Ovaj ugovor podleže ratifikaciji, a ratifikacioni instrumenti razmeniće se u Beogradu.
(2) Ovaj ugovor stupa na snagu po isteku tridesetog dana nakon izvršene razmene ratifikacionih instrumenata.
Sačinjeno u Budimpešti 25. aprila 1986. godine u dva originalna primerka na srpskohrvatskom jeziku i mađarskom jeziku, s tim što su oba teksta autentična.
U potvrdu čega su punomoćnici potpisali ovaj ugovor i stavili pečate.
|
Za Savezno izvršno veće |
Za Vladu |
|
Skupštine Socijalističke |
Narodne Republike |
|
Federativne Republike |
Mađarske, |
|
Jugoslavije, |
|
|
Borislav Krajina, s. r. |
dr Imre Markoj, s. r. |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori.