ZAKONO UGOVORU O TRGOVINI I O PLOVIDBI IZMEĐU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE I KRALJEVINE HOLANDIJE("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 85-XXXVII/32) |
ZAKLJUČENOM I POTPISANOM U BEOGRADU, 28 MAJA 1930 GODINE
koji glasi:
§ 1
Odobrava se i dobija zakonsku silu Ugovor o trgovini i o plovidbi, zaključen i potpisan u Beogradu, 28 maja 1930 godine, između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Holandije, koji u originalu i prevodu
UGOVOR
O TRGOVINI I O PLOVIDBI
između
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE i KRALJEVINE HOLANDIJE
Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije s jedne strane, i Njeno Veličanstvo Kraljica Holandska s druge strane, nadahnuti podjednakom željom da pomognu i da razviju trgovinske odnose i da na taj način pojačaju prijateljske veze koje vezuju obe Zemlje, odlučili su da jednim novim ugovorom o trgovini i o plovidbi zamene trgovinski ugovor koji je bio zaključen 17-og oktobra 1881 između Srbije i Holandije, i imenovali su u tu svrhu kao svoje Punomoćnike, i to:
Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije:
G. Dr. Vojislava Marinkovića, Svoga Ministra inostranih poslova, i
G. Juraja Demetrovića, Svoga Ministra trgovine i industrije;
Njeno Veličanstvo Kraljica Holandska:
G. Kristiana Dirk Šuler tot Persum, Svoga izvanrednog Poslanika i punomoćnog Ministra u Beogradu;
koji su se, pošto su jedni drugima uzajamno saopštili svoja punomoćija nađena u dobroj i propisnoj formi, sporazumeli o sledećim odredbama:
Član 1
(1) Sa državljanima svake od Visokih Strana Ugovornica postupaće se na teritoriji one druge Strane, u svemu što se tiče nastanjivanja i obavljanja trgovine, industrije i plovidbe, isto tako povoljno kao i sa državljanima najpovlašćenijeg naroda.
(2) Tako isto, oni će imati prava da stiču, da poseduju i da otuđuju pokretna i nepokretna dobra na isti način kao i državljani najpovlašćenijeg naroda.
Oni će imati pravo na zaštitu svoje ličnosti, svojih prava i interesa kao i domorodci ili državljani najpovlašćenijeg naroda.
Akcionarska društva i druga trgovačka, industrijska ili finansijska društva, podrazumevajući tu i društva za plovidbu, koja imaju svoje sedište na teritoriji jedne od Visokih Strana Ugovornica i koja su tu zakonito stvorena, priznavaće se na teritoriji one druge Strane i uživaće tu, pošto su se zakonito nastanila, u svakom pogledu postupanje po načelu najvećega povlašćenika.
(1) Prirodni i fabrički proizvodi poreklom ili provenijencijom iz jedne od obeju Zemalja, neće biti, pri njihovom uvozu u teritoriju one druge Zemlje, podvrgnuti dažbinama ili taksama, podrazumevajući tu i sve koeficijente, dopunske takse i majoracije, ni drugim ni većim nego što su one koje se primenjuju ili koje se budu primenjivale na proizvode iste vrste najpovlašćenijeg naroda.
(2) Postupanje po načelu najvećeg povlašćenja proširuje se takođe i na način naplaćivanja uvoznih i izvoznih dažbina, na smeštanje robe u antrpote, na pristojbe i formalnosti carinske, na načine proveravanja i analize artikala, na uslove plaćanja carina i taksa i na klasifikaciju i na tumačenje tarifa, na carinsko postupanje i ekspediciju uvezene, izvezene ili provezene robe.
(1) Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da svoje uzajamne trgovačke odnose neće ometati nikakvom zabranom ili ograničenjem uvoza ili izvoza.
(2) Izuzetci od toga pravila, ukoliko se isti imaju primeniti na sve zemlje ili na zemlje koje se nalaze u istovetnim prilikama, moći će se činiti samo u sledećim slučajevima:
a) iz razloga javne sigurnosti ili Državne bezbednosti,
b) iz razloga moralnih ili humanitarnih,
v) s pogledom na promet sa oružjem, sa municijom i ratnim materijalom, ili, u izvanrednim prilikama, sa svim ostalim predmetima za ratno (vojno) snabdevanje,
g) iz razloga sanitarne policije ili u cilju da se obezbedi zaštita korisnih životinja i korisnog bilja protiv istrebljenja ili upropašćivanja, protiv bolesti, protiv štetnih insekata i parazita, saobrazno međunarodnim načelima usvojenim u toj materiji,
d) radi zaštite domaćeg umetničkog, istoriskog ili arheološkog blaga,
đ) radi sprečavanja ili ograničavanja uvoza ili izvoza zlata, srebra, kovanog novca, papirnog novca ili hartija od vrednosti,
e) radi robe koja je predmet državnih monopola i u cilju da se na inostranu robu primene zabrane ili ograničenja koja su ustanovljena ili koja budu ustanovljena unutrašnjim zakonodavstvom s pogledom na proizvodnju, prodaju, prenos ili potrošnju u unutrašnjosti iste domaće robe.
(3) Ovim članom niukoliko se ne dira u pravo Visokih Strana Ugovornica da mogu preduzimati mere za zabranu ili za ograničenje uvoza ili izvoza u cilju da se, u izvanrednim i abnormalnim prilikama, sačuvaju vitalni interesi zemlje. Međutim, Visoke Strane Ugovornice garantuju jedna drugoj uzajamno postupanje po načelu najvećeg povlašćenja po materijama napred pomenutim i obavezuju se uzajamno da neće ustanovljavati uvozne, izvozne ili provozne zabrane ili ograničenja koja se ne bi imala primenjivati bez razlike na sve ostale zemlje.
(1) Postupanje po načelu najvećeg povlašćenja imaće se tako isto primenjivati na proizvode izvezene iz jedne od obeju Zemalja ili ekspedovane preko jedne od njih. Režim ugovoren u prethodnom članu imaće tako isto da se primenjuje na proizvode napred pomenute.
(2) Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da će jedna drugoj uzajamno priznavati slobodu provoza preko svojih teritorija, bilo da se radi o robi u direktnom provozu, bilo da se roba ima u toku provoza pretovariti ili smeštati u antrpote.
(1) Poslovni ljudi jedne od Visokih Strana Ugovornica kao i njihovi trgovački putnici, snabdeveni legitimacionom kartom izdatom od strane nadležnih vlasti njihove zemlje, saobrazno obrascu utvrđenom međunarodnom konvencijom o uprošćavanju carinskih formalnosti zaključenom 3-eg novembra 1923 u Ženevi, uživaće na teritoriji one druge Strane postupanje isto tako povoljno kao što je ono koje se priznaje domaćim trgovačkim putnicima ili trgovačkim putnicima najpovlašćenijeg naroda u svemu što se tiče plasiranja njihovih artikala.
(2) Odredbe ovog člana neće se moći primenjivati na ambulantne industrije kao ni na kolpotražu (torbarenje) i na prikupljanje porudžbina kod lica koja se ne bave ni trgovinom ni industrijom, pošto svaka Visoka Strana Ugovornica u tom pogledu sebi rezerviše potpunu slobodu svoga zakonodavstva.
(3) Predmeti podložni dažbinama i koji služe kao uzorci (ugledi), izuzimajući zabranjenu robu, puštaće se i s jedne i druge strane uz privremeno oslobođenje od carine, pod rezervom primene carinskih formalnosti - podrazumevajući tu i deponovanje uvoznih dažbina ili polaganje kaucije kojom se garantuje eventualno plaćanje tih dažbina - potrebnih da bi se obezbedio ponovni izvoz tih predmeta.
(4) Obeležja stavljena na uglede (uzorke) od strane vlasti jedne od Visokih Strana Ugovornica priznavaće se, kao dokaz o istovetnosti, od strane vlasti one druge Strane, pri čemu se samo po sebi razume da će ove vlasti imati mogućnost, u svima slučajevima gde im to bude izgledalo potrebno, da na te uglede stave, pored inostranih, i domaća obeležja.
(5) Beneficija ovog oslobođenja može se uskratiti putnicima i trgovačkim kućama koje se ne pridržavaju ustanovljenih uslova.
(1) Lica navedena u članu prvom neće biti dužna da plaćaju za obavljanje svoje delatnosti na teritoriji one druge Visoke Strane Ugovornice nikakav porez, taksu ili dažbinu ni druge ni veće nego što su oni koji se naplaćuju ili koji se budu naplaćivali od domorodaca ili od državljana najpovlašćenijeg naroda.
(2) Postupanje po načelu najvećeg povlašćenja imaće se tako isto primenjivati na društva pobrojana u članu 3, po materiji o kojoj je reč u prethodnom stavu.
(1) Unutrašnje takse, podrazumevajući tu i porez na poslovni obrt, ima pod kojim nazivom bile, koje su udarene ili koje se budu udarile, na teritoriji jedne od Visokih Strana Ugovornica, na proizvodnju, na preradu, na cirkulaciju, na prenos, ili potrošnju nekog proizvoda, bilo za račun Države, bilo za račun opština i korporacija, neće smeti, ni pod kakvim izgovorom, pogađati proizvode sa teritorije one druge Visoke Strane Ugovornice teže ili na način nepovoljniji nego domaće slične proizvode ili slične proizvode najpovlašćenijeg naroda.
(1) Svaka od Visokih Strana Ugovornica priznavaće plovidbi one druge Strane u svakom pogledu postupanje isto tako povoljno kao što je postupanje koje se priznaje domaćoj plovidbi.
(2) Međutim, odredba prethodnog stava ne primenjuje se na obalsku plovidbu, kao ni na ribolov u nacionalnim vodama, koje materije ostaju isključivo podvrgnute zakonima i pravilnicima Visokih Strana Ugovornica.
(3) Odredbe ovoga člana imaju se primenjivati samo na morsku plovidbu.
(1) Ako se brod jedne od Visokih Strana Ugovornica nasuče ili ako pretrpi brodolom na obalama ili u vodama one druge Strane, ukazaće se potpora i pomoć, u istoj meri kao i domorodcima, kapetanu, posadi i putnicima, kako za njih same i njihov prtljag tako iza brod i tovar.
(2) Zainteresovani konsularni činovnik biće ovlašćen da ukaže potporu i pomoć, u slučaju ako je kapetan ili svaki drugi pretstavnik sopstvenika ili osigurača broda otsutan ili ako je, budući prisutan, zatražio pomoć dotičnog konsularnog činovnika.
(3) Kako brod i njegova posada tako i njegovi putnici i njegov tovar uživaće one iste pogodnosti i oslobođenja koje zakoni i pravilnici respektivnih zemalja priznaju ili budu priznavali u sličnim prilikama brodovima domaćim ili brodovima najpovlašćenijeg naroda. Vlasti one zemlje gde se desio brodolom, imaju svagda pravo da u pogledu broda koji je pretrpeo brodolom preduzimaju mere koje ocene kao potrebne u cilju bezbednosti plovidbe ili radi zaštite veštačkih radova na obali, u pristaništima, ili na plovidbenim putevima.
(4) Što se tiče pravnih propisa o spasavanju, primeniće se zakonodavstvo one zemlje gde je spasavanje vršeno.
(5) Roba spasena sa broda koji se nasukao ili koji je pretrpeo brodolom neće podležati nikakvoj carini sem ako se ista ne pusti u unutrašnju potrošnju.
Visoke Strane Ugovornice saglasne su da će se, u svemu, što se tiče konsularnog pretstavništva, svaka privilegija, pogodnost ili oslobođenje ma koje vrste koje je jedna od njih već priznala ili koje bi u buduće priznala po ovoj materiji nekoj trećoj Državi, odmah proširiti na onu drugu Visoku Stranu Ugovornicu pod uslovom uzajamnosti.
Razume se da se klauzula najvećeg povlašćenja ne primenjuje na koncesije koje jedna od Visokih Strana Ugovornica priznaje ili koje bude priznala graničnim Državama, radi olakšanja pograničnog prometa u zoni koja ne premaša 15 kilometara sa obe strane granice, ili nekoj Državi sa kojom je ona zaključila ili sa kojom bude zaključila carinski savez.
Odredbe ovog ugovora imaju se primenjivati i na holandsku Indiju, na Surinam i na Kiraso (Curaçao), sa izuzetkom člana 12, odnosno pripuštanja i nadležnosti jugoslovenskih konsularnih činovnika u holandskoj Indiji, u Surinamu i u Kiraso-u (Curaçao), pošto se ta materija podređuje jednoj specijalnoj konsularnoj konvenciji.
Svaki spor oko tumačenja, primene ili izvršivanja ovog ugovora koji se ne bude mogao raspraviti između Visokih Strana Ugovornica diplomatskim putem, podneće se Stalnom Međunarodnom Sudu na zahtev obeju Visokih Strana Ugovornica ili jedne od Njih.
(1) Ovaj ugovor biće ratifikovan i ratifikacije izmenjaće se u Hagu čim to bude bilo mogućno. On će stupiti na snagu na 15 dana po izmeni ratifikacija, pri čemu se razume da će on što se tiče Holandske Indije, Surinama i Kirasoa (Curaçao), stupiti na snagu na tri meseca posle pomenute izmene.
(2) Ugovor je zaključen na tri godine. Međutim, ako ne bude otkazan na šest meseci pre isteka toga roka, on će biti prećutno produžen na neodređeno vreme i moći će se otkazati u svako doba.
(3) U slučaju otkaza, on će ostati još na snazi šest meseci računajući od dana kada jedna od Visokih Strana Ugovornica bude notifikovala onoj drugoj Strani svoju nameru da mu obustavi dejstvo.
U potvrdu čega su respektivni Punomoćnici potpisali ovaj ugovor i na njega stavili svoje pečate.
RAĐENO u Beogradu, u dva primerka, 28 maja hiljadu devet stotina tridesete.
|
(M. P.) |
Dr. V. Marinkovitch, s. r. |
|
|
Juraj Démetrovitch, s. r. |
|
(M. P.) |
C. D. Schuller tot Peursum, s. r. |
ZAKLJUČNI PROTOKOL
U trenutku kad su pristupili potpisivanju ovog ugovora o trgovini i o plovidbi između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Holandije, potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećim odredbama, koje će sačinjavati sastavni deo samog ugovora:
Uz čl. 2, 7, 8 i 9
(1) Razume se da će svuda gde je u ovom ugovoru predviđeno da će jedna od Visokih Strana Ugovornica priznavati onoj drugoj Strani isto postupanje kao i domorodcima ili državljanima najpovlašćenijeg naroda, biti priznavano ono od ova dva postupanja koje je povoljnije.
(2) Taj režim moći će se primenjivati na unutrašnje takse koje se naplaćuju na proizvode jedne od Visokih Strana Ugovornica na teritoriji one druge Strane (član 9), pri čemu se međutim razume, da će Holandija moći održati razliku između uvezenih i domaćih proizvoda što se tiče trošarine na vina od svežeg voća, izuzimajući vino od grožđa, prevrela ili neprevrela, trošarinu na melase i druge tečnosti koje sadrže šećer i žigovinsku taksu na izrade od zlata ili od srebra, s tim, da neće moći povećati razlike koje postoje u trenutku potpisivanja ovog ugovora, i bez razlikovanja između proizvoda Jugoslavije i proizvoda najpovlašćenijeg naroda.
Uz član 5
U slučaju ako bi, usled zabrana koje je izdala jedna od Visokih Strana Ugovornica, na osnovu stava 3, član 5, ona druga Strana smatrala da njena trgovina trpi znatnu štetu, i da je time poremećena ravnoteža ovog ugovora, ova bi mogla zahtevati da se odmah započnu pregovori i mogla bi, ako se ti pregovori ne završe u roku od jednoga meseca, otkazati ovaj ugovor, s tim, da isti prestane važiti na mesec dana posle toga.
Uz čl. 5 i 6
(1) Razume se da se izuzetci od pravila iz člana 5, stava 2, ne smeju primenjivati na taj način da se time stvara prikriveno ograničenje međunarodnih razmena.
(2) Sve dotle dok Međunarodna Konvencija za ukidanje zabrana i ograničenja uvoza i izvoza zaključena u Ženevi 8 novembra 1927, ne bude bila prihvaćena za Holandsku Indiju, za Surinam i Kiraso (Curaçao), odredbe čl. 5 i 6, koje se odnose na pomenutu materiju, neće se moći primenjivati na Holandsku Indiju, na Surinam i na Kiraso (Curaçao).
Uz član 7
Ako jedna od Visokih Strana Ugovornica optereti porezima trgovačke putnike državljane one druge Strane, ova može preduzeti potrebne mere radi vaspostavljanja uzajamnosti.
Uz član 10
Neće se smatrati kao obalska plovidba:
(1) saobraćanje brodova između dva pristaništa bilo radi iskrcavanja putnika ili celog ili dela tovara koji dolaze iz inostranstva, bilo radi ukrcavanja putnika ili celog ili dela tovara sa namenom za inostranstvo.
(2) prevoz iz neke inostrane luke u neku jugoslovensku luku i obratno putnika snabdevenih direktnim biletama izdatim u inostranstvu ili za inostranstvo, a tako isto i prevoz robe ukrcane sa direktnim konosmanima izdatim u inostranstvu ili za inostranstvo.
OPŠTE ODREDBE
(1) Razume se sem toga, da klauzula najvećeg povlašćenja ne daje nikakva prava:
a) na koristi koje proističu isključivo iz višestranih konvencija opšteg značaja koje potiču od Društva Naroda i kojima mogu pristupati sve Sile, sem ako ona Visoka Strana Ugovornica, koja ne bude učesnik tih konvencija, daje stvarno ista prava i privilegije;
b) na koristi koje proističu iz dvostranih ili iz višestranih ugovora ili iz jednostranih mera kojima je svrha izbegavanje dvostrukog oporezivanja;
v) na koristi koje proističu iz ugovora privatnog međunarodnog prava i naročito iz Haških ugovora koji se na to odnose.
(2) Visoke Strane Ugovornice saglasne su, sem toga, da će nastojati da se izbegne da bi vrednost i praktični značaj klauzule najvećeg povlašćenja postali neefikasni usled detaljnih specifikacija u carinskim tarifama i usled diferencijacija dažbina za slične artikle koje su s time u vezi.
RAĐENO u Beogradu, u dva primerka, 28 maja hiljadu devet stotina tridesete.
|
(M. P.) |
Dr. V. Marinkovitch, s. r. |
|
|
Juraj Démetrovitch, s. r. |
|
(M. P.) |
C. D. Schuller tot Peursum, s. r. |
§ 2
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu, pošto se ispune odredbe člana 16 stava (1) rečenog Ugovora, a po obnarodovanju u "Službenim Novinama".
Preporučujemo Našem Ministru pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru inostranih poslova i Našem Ministru trgovine i industrije, da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.