UREDBAO PROCENJIVANJU BILANSNIH POZICIJA, SASTAVLJANJU I DOSTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2003. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 124/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovom uredbom uređuje se procenjivanje bilansnih pozicija i sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2003. godinu za preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica (u daljem tekstu: pravna lica).
Izuzetno od stava 1 ovog člana banke i druge finansijske organizacije procenjene bilansne pozicije u skladu sa ovom uredbom, na dan 31. decembra 2003. godine usklađuju sa Međunarodnim računovodstvenim standardima na taj dan.
Odredbe ove uredbe ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Ova uredba primenjuje se i na preduzeća i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i podnošenja i revizije finansijskih izveštaja.
Preduzeća i drugi oblici organizovanja iz stava 1 ovog člana za koje je stranim propisima utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i podnošenja finansijskih izveštaja, utvrđeni rezultat po finansijskom izveštaju uključuju u rezultat poslovanja pravnog lica.
Pravno lice može odlučiti da za preduzeća i druge oblike organizovanja iz stava 1 ovog člana ne vodi posebno knjigovodstvo ako imovinu, obaveze i rezultate njihovog poslovanja iskazuje u svom knjigovodstvu i ako u Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu obezbedi podatke iz kojih se može sagledati rezultat poslovanja tih oblika organizovanja.
Pravna lica utvrđuju stanje imovine, kapitala i obaveza na dan 31. decembra - godišnji finansijski izveštaj, kao i prihode i rashode i rezultat poslovanja od početka poslovne godine do dana utvrđivanja stanja.
Finansijski izveštaji za pravna lica iz člana 1 stav 1 ove uredbe, osim za banke i druge finansijske organizacije iskazuju se u: Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o raspodeli rezultata i pokriću gubitka za prethodnu godinu i Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu.
Srednja i velika preduzeća sastavljaju i Bilans tokova gotovine, kao i Izveštaj o poslovanju.
Finansijski izveštaji za banke i druge finansijske organizacije iskazuju se u: Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o promenama na kapitalu, Izveštaju o novčanim tokovima i Napomenama uz finansijske izveštaje.
Banke i druge finansijske organizacije sastavljaju i Izveštaj o poslovanju.
Pravna lica koja imaju kontrolu (matično pravno lice) nad jednim ili više pravnih lica (zavisno pravno lice) obavezna su da sastavljaju i podnose Konsolidovani finansijski izveštaj - Bilans stanja, Bilans uspeha i Izveštaj o poslovanju celine.
Pod pojmom konsolidovani račun podrazumeva se račun ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica.
Pri sastavljanju finansijskog izveštaja, pravno lice dužno je da se pridržava sledećih načela procenjivanja:
1) načela stalnosti pravnog lica, iz koga proizlazi periodičnost i privremenost izveštavanja, kao i obaveza procenjivanja i po nabavnoj ceni i ceni koštanja, osim u slučajevima primene načela impariteta;
2) načela doslednosti, prema kojem odabrana pravila procenjivanja treba dosledno da se primenjuju u dužem periodu, s tim što u slučaju njihove izmene, u Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu treba iskazati efekte izvršene promene i obrazložiti razloge koji su je uslovili;
3) načela opreznosti prilikom bilansiranja, koje sadrži:
(1) načelo realizacije, po kojem se u bilans mogu uključiti samo realizovani dobici,
(2) načelo nejednake vrednosti (impariteta), po kojem se za bilansiranje pozicija aktive primenjuju najniže verovatne vrednosti, a za bilansiranje obaveza - najviše verovatne vrednosti, iz čega u Bilansu uspeha proističe odmeravanje rashoda prema gore (naviše) i prihoda prema dole (naniže), kao i uzimanje u obzir svih obezvređenja (depresijacija) i rezervisanja, bez obzira na to da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;
4) načela uzročnosti prihoda i rashoda, po kojem se uzimaju u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatrani obračunski period, bez obzira na datum naplate prihoda (fakturisana realizacija) ili plaćanje po osnovu rashoda;
5) načela pojedinačnog procenjivanja imovine i obaveza, pri čemu eventualna grupna procenjivanja uvedena radi racionalnosti treba da proističu iz pojedinačnih procenjivanja;
6) načela identiteta bilansa, po kojem bilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zaključenim bilansom prethodne poslovne godine.
II PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA
1) Neuplaćeni upisani kapital
Neuplaćeni upisani kapital procenjuje se u visini nominalnog iznosa potraživanja po osnovu upisa kapitala.
2) Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva
Nematerijalnim ulaganjima, u smislu ove uredbe, smatraju se osnivačka ulaganja, ulaganja u probnu proizvodnju, ulaganja u razvoj, koncesije, patenti, licence i slična prava, ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja, kao i kupovinom stečeni goodwill.
Ulaganjem u probnu proizvodnju smatraju se troškovi proizvodnje nastali u fazi uvođenja nove ili rekonstruisane opreme, odnosno tehnologije ako je to nužno i tehničko-tehnološkom dokumentacijom predviđeno i ako omogućava redovnu proizvodnju.
Osnovnim sredstvima, u smislu ove uredbe, smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume), građevinski objekti, oprema, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom, višegodišnji zasadi, osnovno stado i ostala osnovna sredstva, kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava.
Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se redovno u toku poslovne godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, obračunata amortizacija osnovnih sredstava može se umanjiti na teret kapitala do iznosa koji nije pokriven sredstvima javnih prihoda ili iz drugih namenskih izvora finansiranja u pravnim licima koja se finansiraju iz tih izvora.
Odluku o umanjenju amortizacije iz stava 2 ovog člana donosi nadležni organ na osnovu zakona.
Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se kao vanredni rashodi kad pravno lice proceni da to ulaganje, odnosno osnovno sredstvo više ne donosi korist.
Izuzetno od odredbe stava 4 ovog člana u pravnim licima koja se finansiraju iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se na teret kapitala.
Osnovicu za otpisivanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava čini nabavna vrednost ili cena koštanja.
Nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava čini fakturna vrednost dobavljača uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke (dažbine i direktni troškovi) i troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti.
Cenu koštanja osnovnih sredstava čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi proizvodnje.
Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi koji se odnose na ta ulaganja.
Pod pripadajućim indirektnim troškovima iz stava 3 ovog člana podrazumevaju se indirektni troškovi srazmerni iskorišćenom kapacitetu u odnosu na prosečno korišćeni kapacitet za više godina u normalnim uslovima poslovanja.
Izuzetno, u cenu koštanja mogu se uključiti i troškovi uprave, kao i rashodi finansiranja ako su direktno uslovljeni tim ulaganjem ili osnovnim sredstvom.
Ako je cena koštanja veća od nabavne cene istog ili sličnog proizvoda, primenjuje se niža vrednost.
Nabavnu vrednost osnovnih sredstava prilikom dodatnih ulaganja izvršenih pri rekonstrukciji, adaptaciji i modernizaciji ili drugoj dogradnji radi povećanja kapaciteta, poboljšanja kvaliteta ili promene namene, odnosno produžetka veka korišćenja investicionih dobara čini zbir neotpisane vrednosti i vrednosti novog ulaganja, s tim što vrednost dodatnog ulaganja u sopstvenoj režiji ne može biti veća od tržišne vrednosti.
Dodatnim ulaganjem iz stava 8 ovog člana može se povećati nabavna vrednost ili smanjiti ispravka vrednosti ako se time rok otpisa realnije prilagođava veku upotrebe sredstava u koja su vršena dodatna ulaganja.
Nabavna vrednost može se utvrditi i na osnovu vrednosti iz stava 8 ovog člana i procenjenog procenta preostalog veka u odnosu na ukupni vek upotrebe tog sredstva.
Nabavnu vrednost kupljenog osnovnog sredstva koje je već korišćeno čini njegova nabavna vrednost kod prodavca, neotpisanu vrednost tog sredstva čini fakturna cena, uvećana za zavisne troškove nabavke i troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti, a razlika između tih vrednosti predstavlja ispravku vrednosti.
Ako je nabavna vrednost osnovnog sredstva iz stava 11 ovog člana kod prodavca manja od novoformirane neotpisane vrednosti kod kupca ili je nabavna vrednost prodavca nepoznata, nabavna vrednost će se utvrditi na osnovu neotpisane vrednosti i procenjenog procenta preostalog veka upotrebe osnovnog sredstva.
Osnovicu za otpisivanje osnivačkih ulaganja čine izdaci za studije i istraživanja, za izradu i nabavku projektne i druge dokumentacije, za stručno osposobljavanje i usavršavanje, za kamate i premije osiguranja, kao i drugi izdaci u vezi sa osnivanjem pravnog lica, odnosno organizacionog dela.
Osnovicu za otpisivanje osnovnog stada (radna i priplodna stoka) čini nabavna vrednost umanjena za procenjenu klaničnu vrednost stoke na kraju veka korišćenja.
Otpisivanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava otpočinje po isteku meseca u kome je počelo korišćenje ulaganja, odnosno osnovnih sredstava.
Otpisivanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava može se privremeno obustaviti za osnovna sredstva koja su oštećena višom silom i za osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja koja su funkcionalno povezana sa osnovnim sredstvima oštećenim višom silom i sa kojima čine jednu proizvodnu ili drugu celinu.
Prekid otpisivanja iz stava 2 ovog člana traje dok se osnovna sredstva oštećena višom silom ne osposobe za korišćenje, odnosno dok se osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja funkcionalno povezana sa osnovnim sredstvima oštećenim višom silom ne počnu ponovo da koriste za iste ili druge namene.
Obavezi otpisivanja ne podležu sledeća nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva:
1) zemljište i šume kao prirodna bogatstva koja se ne troše;
2) građevinski objekti i stvari koji su, u skladu sa zakonom, proglašeni za spomenike kulturne i istorijske spomenike (osim ako se ti objekti ne koriste za obavljanje delatnosti na osnovu kojih se stiču prihodi), odnosno koji su muzejske vrednosti, kao i dela likovne, vajarske, filmske i druge umetnosti;
3) putevi lokalnog značaja sa zemljanom ili makadamskom podlogom, kao i objekti koji su sastavni deo tih puteva;
4) građevinski objekti (osim stanova i stambenih zgrada) i oprema ustanova i jedinica Vojske Srbije i Crne Gore i građevinski objekti (osim stanova i stambenih zgrada) i oprema koji, na osnovu posebnih propisa, služe kao rezerva za potrebe odbrane zemlje, odnosno za obavljanje funkcija javne i državne bezbednosti;
5) donji stroj železničkih i drugih pruga, puteva, aerodroma, ulica, trgova, parkova i drugih izgrađenih javnih površina;
6) nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva pravnog lica koja se nalaze u postupku stečaja ili likvidacije, ako u to vreme ne obavlja delatnost.
Jednom otpisano nematerijalno ulaganje ili osnovno sredstvo, bez obzira na to što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti i ne podleže otpisivanju dok se koristi u istom pravnom licu.
Nematerijalna ulaganja otpisuju se najduže u roku od pet godina.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, rokovi otpisivanja nematerijalnih ulaganja mogu biti i duži, ali ne duži od veka korišćenja imovine u vezi sa kojom su nastali, odnosno ne duži od roka koji proističe iz ugovora o korišćenju tih ulaganja.
Ako osnivačka ulaganja nisu u celini otpisana, ne može se vršiti raspodela dobitka, osim ako su iznos rezervi iz dobitka i iznos neraspoređenog dobitka, umanjeni za iznos gubitaka iz ranijih godina, veći ili jednaki iznosu neotpisane vrednosti tih ulaganja.
Osnovna sredstva otpisuju se primenom propisanih godišnjih stopa amortizacije, u skladu sa Nomenklaturom nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava ("Službeni list SRJ", br. 17/97 i 24/2000).
Nematerijalna ulaganja otpisuju se proporcionalnom metodom.
Osnovna sredstva mogu se otpisivati primenom sledećih metoda:
1) proporcionalnom metodom, odnosno metodom jednakih godišnjih kvota u procenjenom veku trajanja;
2) degresivnom metodom, odnosno metodom opadajućih godišnjih kvota u procenjenom veku trajanja;
3) funkcionalnom metodom.
Pri primeni funkcionalne metode otpisivanja osnovnih sredstava dozvoljena je upotreba niže godišnje stope otpisa, s tim da godišnja stopa otpisa ne može biti niža od polovine propisane stope, kao i da ukupno trajanje otpisa ne bude duže od perioda koji proizlazi iz propisane stope.
Opštim aktom, u skladu sa ovom uredbom, pravno lice utvrđuje metod koji će koristiti za otpisivanje osnovnih sredstava i rokove otpisivanja nematerijalnih ulaganja.
Otpisivanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u toku godine vrši se privremeno na osnovu godišnjeg predračuna amortizacije korigovanog za promene u toku godine.
Na kraju svake poslovne godine, kao i u slučajevima sastavljanja finansijskih izveštaja u toku godine, sastavlja se konačan obračun amortizacije.
Amortizacija se obračunava pojedinačno za nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, osim alata i inventara koji se može otpisivati grupno.
Pod pojedinačnim obračunom amortizacije podrazumeva se otpisivanje za jedno osnovno sredstvo ili više osnovnih sredstava iz iste amortizacione grupe datih na korišćenje u istom mesecu.
Pravno lice procenjuje zemljište po nabavnoj vrednosti.
Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom, odnosno procenom količine drvne mase pojedinih vrsta drveća, debljinske strukture i kvaliteta drvne mase, po tržišnim cenama na najbližem prodajnom mestu (kamionski put, železnička stanica, glavni objekat i sl.).
3) Finansijski plasmani i potraživanja
Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu, krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansa, dugoročne hartije od vrednosti, otkupljene sopstvene akcije, udeli i ostali dugoročni plasmani.
Kratkoročnim finansijskim plasmanima smatraju se krediti, hartije od vrednosti i ostali kratkoročni plasmani sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansa.
Kratkoročnim potraživanjem smatraju se potraživanja po osnovu prodaje, ostala potraživanja iz poslovanja i ostala kratkoročna potraživanja.
Učešća u kapitalu procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili po tržišnoj vrednosti ako je ona niža.
Učešća u kapitalu otpisuju se srazmerno iznosu iskazanog gubitka, i to na osnovu izveštaja pravnog lica u koje je uložen kapital.
Krediti se procenjuju po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za verovatne gubitke vrednosti, a direktno za nastala i dokumentovana smanjenja vrednosti.
Hartije od vrednosti i otkupljene sopstvene akcije i udeli procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili po tržišnoj vrednosti ako je ona niža.
Kratkoročna potraživanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno, ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana.
Finansijski plasmani i potraživanja u stranoj valuti procenjuju se po kursu strane valute na dan bilansiranja.
Pravno lice opštim aktom bliže uređuje način procenjivanja plasmana, potraživanja i hartija od vrednosti u skladu sa odredbama ovog člana.
Banke i druge finansijske organizacije vrše indirektno smanjenje vrednosti dospelih, a nenaplaćenih plasmana i kredita, najkasnije u roku od 90 dana od dana dospelosti.
Za plasmane i kredite iz stava 10 ovog člana, banke i druge finansijske organizacije prenose potraživanja za obračunatu kamatu tekućeg perioda na račune aktivnih vremenskih razgraničenja i umanjuju prihode po osnovu već obračunate kamate tekućeg perioda preko računa pasivnih vremenskih razgraničenja, odnosno vrše indirektno smanjenje vrednosti potraživanja za obračunatu kamatu ranijeg perioda.
4) Zalihe
Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti.
Nabavnu vrednost, u smislu stava 1 ovog člana, čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke.
Zavisnim troškovima nabavke smatraju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do uskladištenja, a u zavisne troškove nabavke mogu se uključiti i pripadajući troškovi sopstvenog transporta, uključujući i troškove utovara i istovara, najviše do nivoa tržišne cene takve usluge.
Obračun izlaza sa zaliha može se vršiti po metodi "prva ulazna - prva izlazna" (FIFO), po metodi "poslednja ulazna - prva izlazna" (LIFO) ili po metodi ponderisane prosečne cene.
Ako se zalihe materijala, rezervnih delova i inventara vode po planskim nabavnim cenama, a zalihe robe po prodajnim cenama, obračun odstupanja u cenama, odnosno razlike u ceni vrši se tako da vrednost izlaza bude svedena na vrednost iz stava 4 ovog člana.
Materijal, rezervni delovi i inventar proizvedeni za sopstvene potrebe procenjuju se po ceni koštanja utvrđenoj na način propisan u članu 10 st. 3 i 5 ove uredbe ili po neto tržišnoj ceni ako je ona niža.
Pravno lice može da umanji vrednost zaliha iz stava 1 ovog člana po osnovu stvarno nastalih i dokumentovanih smanjenja upotrebnih vrednosti.
Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda procenjuju se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj ceni ako je ona niža.
Cenu koštanja iz stava 1 ovog člana čine troškovi materijala izrade, troškovi zarada i opšti troškovi proizvodnje, uključujući opšte troškove nabavke i tehničkog upravljanja, u iznosima neophodnim za dovođenje zaliha u stanje i na mesto u kome se nalaze na dan procene.
Neophodnim troškovima, u smislu stava 2 ovog člana, ne mogu se smatrati troškovi po osnovu neekonomičnog trošenja materijala, neefikasnog rada i neiskorišćenog kapaciteta, kao ni troškovi uprave i prodaje i troškovi finansiranja.
Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, troškovi uprave i prodaje i troškovi finansiranja u pravnim licima sa dužim proizvodnim ciklusom ili sezonskom prodajom mogu se uključiti u cenu koštanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.
Neto prodajna cena utvrđuje se umanjenjem prodajne - fakturne cene na dan procene za dažbine, troškove prodaje, kao i za neophodne troškove dovršenja u slučaju nedovršene proizvodnje.
Pravno lice može odlučiti da neto prodajnu cenu iz stava 5 ovog člana umanji i za prosečan iznos dobitka.
Cena koštanja, odnosno neto prodajna cena po kojoj su vrednovane zalihe dokazuje se kalkulacijom po neophodnim troškovima ili po neto prodajnoj ceni.
Obračun izlaza gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje vrši se na način propisan u članu 21 st. 4 i 5 ove uredbe.
Pravno lice opštim aktom uređuje način procenjivanja zaliha i način utvrđivanja nabavne cene, odnosno cene koštanja pojedinih vrsta zaliha u skladu sa odredbama ove uredbe.
5) Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Gotovinskim ekvivalentima i gotovinom smatraju se hartije od vrednosti, depoziti po viđenju, gotovina, plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala.
Hartije od vrednosti imaju karakter gotovinskog ekvivalenta ako su neposredno unovčive, uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti.
Hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalenti, depoziti po viđenju i gotovina procenjuju se po nominalnoj vrednosti.
Plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.
Hartije od vrednosti, depoziti po viđenju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se po kursu strane valute.
6) Aktivna vremenska razgraničenja
Na teret aktivnih vremenskih razgraničenja mogu biti razgraničeni troškovi i prihodi najviše na period do 12 meseci od dana nastanka, i to:
1) unapred plaćeni, odnosno fakturisani troškovi i rashodi;
2) prihodi tekućeg perioda koji nisu mogli da budu fakturisani, a za koje su nastali troškovi u tekućem periodu.
7) Kapital
Kapital čine osnovni kapital (društveni kapital, državni kapital, akcijski kapital, udeli, ulozi i drugi izvori), emisiona premija (kapitalne rezerve), revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti (zakonske, statutarne i ostale), dobitak iz ranijih godina i dobitak iz tekuće godine, umanjeni za porez na dobitak.
Gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine predstavljaju ispravku vrednosti kapitala.
Kapital i gubitak unose se u bilans u nominalnom iznosu, odnosno u visini knjigovodstvene vrednosti.
8) Dugoročna rezervisanja
Dugoročna rezervisanja predstavljaju obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama, a odnose se naročito na:
1) dugoročne rizike;
2) obnavljanje prirodnih bogatstava;
3) opšte, odnosno paušalno rezervisanje za pokriće dubioznih potraživanja iz poslovnih odnosa i potencijalnog gubitka;
4) investiciono održavanje osnovnih sredstava koje se ponavlja u intervalima dužim od godinu dana;
5) ostale verovatne troškove koji će nastati posle dužeg vremena, a odnose se na sadašnje učinke:
6) negativan goodwill;
7) odložene revalorizacione dobitke.
Ako je u toku jedne godine rast cena na malo brži u odnosu na rast kursa određene strane valute, pravno lice može da izvrši dugoročno rezervisanje na teret finansijskog rashoda za amortizaciju rizika po osnovu naknadnog usklađivanja rasta cena na malo i kurseva stranih valuta.
Iznos dugoročnih rezervisanja iz stava 2 ovog člana utvrđuje se kada se na dinarsku protivvrednost razlike između obaveza iskazanih u stranoj valuti i finansijskih plasmana i potraživanja iskazanih u stranoj valuti primeni koeficijent rasta cena na malo.
Negativni efekti usklađivanja kurseva stranih valuta i rasta cena na malo pokrivaju se na teret dugoročnih rezervisanja formiranih za tu svrhu.
Višak dugoročnih rezervisanja ukida se u korist prihoda, a manjak dugoročnih rezervisanja pokriva se na teret rashoda.
Izuzeto od odredbe stava 1 tačka 3 ovog člana, banke i druge finansijske organizacije mogu u korist dugoročnih rezervisanja vršiti i pojedinačne rezervacije za rizike po osnovu plasmana.
Dugoročna rezervisanja za troškove i rizike iz stava 1 ovog člana procenjuju se u visini očekivanih izdataka po njihovom osnovu.
Procena dugoročnih rezervisanja iz stava 1 ovog člana vrši se na osnovu opšteg akta, tehničke i knjigovodstvene dokumentacije, utvrđene računovodstvene politike i drugog akta kojim se utvrđuje visina dugoročnih rezervisanja, a za investiciono održavanje i na osnovu dugoročnog plana.
Procena dugoročnih rezervisanja iz stava 1 ovog člana za banke i druge finansijske organizacije vrši se i u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija.
Dugoročna rezervisanja za rizike odnose se na troškove koji će se sa velikom izvesnošću javiti u narednim godinama (troškovi garantnog roka dužeg od jedne godine, deo zadržanih kaucija i depozita za posao izvršen kvalitetno i u roku i sl.), a za koje je ostvaren prihod u punom iznosu.
Dugoročna rezervisanja za rizike odnose se i na moguće gubitke u budućnosti po osnovu dugoročnih nedospelih finansijskih plasmana, nedospelih potraživanja, izdatih garancija i drugih jemstava.
Dugoročna rezervisanja za rizike prate se po vrstama, a njihovo smanjenje, odnosno ukidanje stavlja se u korist prihoda ako se radi o jednokratnom rezervisanju, a ako se radi o kontinuiranom rezervisanju, umanjuje se iznos potrebnih dugoročnih rezervisanja po bilansu za tekuću godinu.
Izuzeto od odredbe stava 3 ovog člana, neiskorišćeni deo dugoročnih rezervisanja stavlja se u korist prihoda.
U dugoročna rezervisanja za rizike uključuju se i iznosi za eventualni otpis ulaganja u donji stroj železničkih i drugih pruga, puteva, aerodroma, ulica, trgova, parkova i drugih izgrađenih javnih površina kod kojih se očekuje prestanak korišćenja, kao i ostalih ulaganja iz člana 13 tač. 2 i 3 ove uredbe kod kojih se takođe očekuje prestanak korišćenja.
Dugoročna rezervisanja za obnavljanje zemljišta vrši se u iznosima potrebnim da bi se zemljište koristilo u svrhe za koje je namenjeno, odnosno da bi se posle korišćenja dovelo u prvobitno stanje, kao i da bi se sprečilo nastajanje šteta, a ako su štete ipak nastale - da bi se otklonile (površinski kopovi, deponije jalovine i pepela, zarušavanje jamskih kopova i sl.).
Potreban iznos, dugoročnih rezervisanja za obnavljanje (reprodukciju) šuma izdvaja se iz ostvarenog ukupnog prihoda u visini određenoj opštim aktom pravnog lica, a najmanje u visini 15% od vrednosti posečene drvne mase prema tržišnim cenama najbližem prodajnom mestu (kamionski put, železnička stanica, plovni objekat i sl.).
Sredstva za reprodukciju šuma služe za održavanje i zaštitu postojećih šuma, obnavljanje posečenih šuma i otvaranje postojećih šuma za eksploataciju ili drugu namenu kojoj šume služe, kao i za druge potrebe gazdovanja šumama propisane zakonom.
9) Obaveze
Obavezama, u smislu ove uredbe, smatraju se dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim učešćem, dugoročni krediti, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti i ostale dugoročne obaveze), kratkoročne finansijske obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim učešćem, kratkoročni krediti i ostale kratkoročne finansijske obaveze), kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze.
Kratkoročnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansa.
Obaveze se procenjuju u visini nominalne vrednosti proistekle iz odgovarajuće poslovne i finansijske transakcije, odnosno u visini očekivane isplate po tom osnovu ako je ona viša.
Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i sl. vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze u stranoj valuti procenjuju se po kursu strane valute na dan bilansiranja.
Pravno lice direktno otpisuje kratkoročne obaveze po isteku roka zastarelosti u korist vanrednih prihoda.
Obaveze po osnovu hartija od vrednosti ispravljaju se indirektno u poslovnim knjigama za iznose kamata koje se odnose na budući period.
10) Pasivna vremenska razgraničenja
U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja iskazuju se unapred naplaćeni, odnosno obračunati prihodi i troškovi tekućeg perioda za koje nije primljena isprava ili kad obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu.
U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja iskazuju se i primljene donacije sa namenom utvrđenom ugovorom.
Donacije namenjene povećanju prihoda unose se u Bilans uspeha u celini, osim iznosa koji prelazi ukupne rashode perioda kada su donacije primljene. Taj iznos se odlaže na pasivnim vremenskim razgraničenjima i iskazuje u prihodima u narednom obračunskom periodu.
Donacije namenjene investiranju i nabavkama stalne imovine, rezervnih delova i materijala iskazuju se u prihodima u skladu sa otpisima nabavljene stalne imovine i potrošnjom rezervnih delova i materijala.
III PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA
Bilans uspeha sadrži:
1) poslovne prihode, rashode i rezultat;
2) finansijske prihode, rashode i rezultat;
3) neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat;
4) rezultat pravnog lica.
1) Poslovni prihodi i rashodi
Poslovne prihode čine prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja učinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja dažbina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od doprinosa i članarina i drugi poslovni prihodi koji su obračunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate.
Prihodima od aktiviranja učinaka smatraju se prihodi po osnovu upotrebe robe, proizvoda i usluga za: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, učešća u kapitalu, materijal, inventar i rezervne delove, prirast osnovnog stada i sopstveni transport nabavke materijala i robe, uključujući i troškove utovara, istovara i slično.
Poslovni prihodi uvećavaju se ili umanjuju za promenu stanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda pri izradi finansijskog izveštaja, obračunatih u skladu sa članom 22 ove uredbe.
Poslovne prihode u bankama i drugim finansijskim organizacijama čine prihodi finansijskog poslovanja umanjeni za obračunate prihode po osnovu kamata na plasmane i kredite za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti, u skladu sa članom 20 stav 10 ove uredbe i operativnog poslovanja banke, uključujući i dobitke od prodaje hartija od vrednosti.
Poslovnim prihodima organizacija za osiguranje smatraju se i prihodi od premije osiguranja, saosiguranja i reosiguranja.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, doznačena sredstva javnim preduzećima koja pribavljanje osnovnih sredstava finansiraju iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora ne smatraju se prihodom već povećavaju kapital.
Poslovne rashode čine rashodi direktnog materijala i robe i drugi poslovni rashodi (troškovi ostalog materijala, proizvodne usluge, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni troškovi, porezi i doprinosi pravnog lica nezavisni od rezultata, bruto zarade i ostali lični rashodi), nezavisno od momenta plaćanja.
Poslovne rashode u bankama i drugim finansijskim organizacijama čine rashodi iz finansijskog i operativnog poslovanja.
Poslovnim rashodima u bankama i drugim finansijskim organizacijama smatraju se i procenjeni rashodi po osnovu ispravke vrednosti plasmana u visini verovatnih gubitaka, rashodi za moguća smanjenja vrednosti plasmana ili povećanja vrednosti obaveza, kao i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti.
Poslovnim rashodima u organizacijama za osiguranje smatraju se i naknade štete po ugovoru o osiguranju, saosiguranju i reosiguranju, kao i dugoročna rezervisanja u skladu sa zakonom.
2) Finansijski prihodi i rashodi
Finansijske prihode čine prihodi od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, ostvareni iz odnosa sa povezanim pravnim licima, pravnim licima sa uzajamnim učešćem i sa drugim pravnim licima, kao i ostali finansijski prihodi.
Finansijske rashode čine rashodi po osnovu kamata i realizovanih kursnih razlika, nastali iz odnosa sa povezanim pravnim licima, pravnim licima sa uzajamnim učešćem i sa drugim pravnim licima, kao i ostali finansijski rashodi.
3) Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi
Neposlovne i vanredne prihode čine dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i učešća, dobici od prodaje materijala, prihodi iz ranijih godina, viškovi, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja i ostali vanredni prihodi, ako ovom uredbom nije drukčije određeno.
Neposlovne i vanredne rashode čine gubici po osnovu prodaje i rashodovanja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, gubici po osnovu prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i učešća, gubici od prodaje materijala, rashodi iz ranijih godina, manjkovi, otpisi potraživanja, otpisi zaliha, vanredni otpisi osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, rashodi od dugoročnih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni rashodi, ako ovom uredbom nije drukčije određeno.
4) Rezultat
Rezultat pravnog lica je zbir ili razlika poslovnog rezultata, rezultata finansiranja, neposlovnog i vanrednog rezultata i rezultata revalorizacije i iskazuje se kao dobitak, odnosno kao višak prihoda ili kao gubitak.
Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak.
Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak.
5) Revalorizacija
Pravno lice revalorizuje rastom cena na malo, na dan sastavljanja finansijskog izveštaja, po bruto principu, neuplaćeni upisani kapital, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, učešća u kapitalu drugih pravnih lica, finansijske plasmane i potraživanja i obaveze čija je revalorizacija ugovorena i kapital.
Ako je ugovorena revalorizacija finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, kamata sadrži samo zahtevano ukamaćenje glavnice, a ne i dodatak za obezbeđenje održavanja kapitala.
U slučaju iz stava 2 ovog člana, ugovorima se može predvideti revalorizacija kamate primenom stope rasta cena na malo.
Pravna lica revalorizuju amortizaciju nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava.
Gubitak iz ranijih godina koji prelazi visinu kapitala ne podleže obavezi revalorizacije.
Pravna lica mogu odlučiti da revalorizuju i zalihe na dan sastavljanja finansijskog izveštaja ako je za obračun izlaza sa zaliha korišćena LIFO- metoda.
Revalorizacija iz člana 41 ove uredbe vrši se primenom stope rasta cena na malo, osim za:
1) šume - čija se procenjena vrednost prema odredbama člana 19 stav 2 ove uredbe smatra revalorizovanom vrednošću;
2) osnovno stado - čija se vrednost procenjuje po tržišnim cenama, a iznos revalorizacije utvrđuje kao razlika između te vrednosti i vrednosti u knjigovodstvu posle utvrđivanja prihoda po osnovu prirasta osnovnog stada;
3) finansijske plasmane, hartije od vrednosti i potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti - čija se procenjena vrednost po kursu strane valute smatra revalorizovanom vrednošću;
4) plemenite metale i predmete od plemenitih metala - čija se procenjena vrednost, prema odredbama člana 23 stav 4 ove uredbe, smatra revalorizovanom vrednošću.
Obračunati iznosi revalorizacije iz člana 41 st. 1 do 6 i člana 42 ove uredbe povećavaju ili smanjuju revalorizacione rezerve.
Revalorizacioni gubitak sa računa revalorizacionih rezervi prenosi se na teret neposlovnih i vanrednih rashoda kao poverilački gubitak do iznosa koji je pokriven ukupnim prihodima, a za iznos razlike revalorizacionog gubitka umanjuje se revalorizacija kapitala, što se kao iznos kapitala koji nije održan iskazuje u Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu.
Revalorizacioni dobitak sa računa revalorizacionih rezervi prenosi se u korist neposlovnih i vanrednih prihoda kao dužnički dobitak, ali samo do visine potrebne za izravnanje svih prihoda i rashoda, dok se eventualni ostatak može usmeriti u dugoročna rezervisanja najduže na pet godina.
Ukidanje dugoročnih rezervisanja iz stava 3 ovog člana vrši se najkasnije na kraju perioda od pet godina od dana izvršenog rezervisanja.
Republički organ nadležan za poslove statistike utvrđuje i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije":
1) mesečni koeficijent rasta cena na malo - do 10. u mesecu za prethodni mesec;
2) koeficijent rasta cena na malo od početka godine do kraja meseca - do 10. u mesecu za prethodni mesec;
3) koeficijent prosečnog mesečnog rasta cena na malo od početka godine do kraja meseca - do 10. u mesecu za prethodni mesec;
4) koeficijent rasta cena na malo od svakog meseca u godini do kraja godine - do 10. januara za prethodnu godinu;
5) koeficijent rasta cena na malo u odnosu na isti mesec prethodne godine - do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Narodna banka Srbije objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" cene plemenitih metala na osnovu prosečnih cena sa tri do pet najvećih svetskih berzi na dan 31. decembra prethodne godine, do 10. januara tekuće godine.
IV DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Pravna lica dostavljaju nadležnom organu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ", broj 71/2002) finansijske izveštaje do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Konsolidovane finansijske izveštaje pravna lica dostavljaju nadležnom organu iz stava 1 ovog člana u roku od 60 dana od dana isteka roka za dostavljanje finansijskih izveštaja iz stava 1 ovog člana.
Pravna lica koja finansijske izveštaje sastavljaju u skladu sa odredbama člana 23 st. 3 do 5 Zakona o računovodstvu i reviziji, te izveštaje dostavljaju nadležnom organu iz stava 1 ovog člana u roku od 60 dana od dana kada su finansijski izveštaji sastavljeni.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana Dodatni računovodstveni izveštaj - Aneks koji pravno lice sastavlja u skladu sa članom 2 ove uredbe dostavlja se u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1 ovog člana.
V KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) ako procenjivanje bilansnih pozicija vrši suprotno odredbama ove uredbe (čl. 6 do 43);
2) ako u propisanom roku ne dostavi finansijske izveštaje (član 46 st. 1, 2, 3 i 4).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".