PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE, GRAĐENJE, REKONSTRUKCIJU I SANACIJU ŽELEZNIČKIH MOSTOVA I PROPUSTA("Sl. list SRJ", br. 4/92 i 16/92) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za projektovanje, građenje, rekonstrukciju i sanaciju železničkih mostova i propusta (u daljem tekstu: objekti) na železničkim prugama i na industrijskim prugama (u daljem tekstu: pruge) na kojima saobraćaju železnička vozila za brzine do 160 km/h.
Pri projektovanju, građenju, rekonstrukciji i sanaciji objekata na prugama primenjuju se odgovarajući propisi koji se odnose na projektovanje, građenje i eksploataciju građevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Pri projektovanju, građenju, rekonstrukciji i sanaciji objekata na prugama može se odstupiti od odredaba ovog pravilnika samo ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utiče na bezbednost tih objekata i sigurnost života i zdravlja ljudi, susednih objekata i okoline.
Objekti na prugama moraju biti usklađeni sa projektom pruge na kojoj se grade ili rekonstruišu.
Objekti na prugama se projektuju prema usvojenom svetlom profilu.
II ISTRAŽNI RADOVI
Pri projektovanju objekata na prugama, radi dobijanja odgovarajućih podataka, izvode se istražni radovi koji obuhvataju geodetske, geotehničke, meteorološke, hidrološke, seizmološke i ostale uslove koji su potrebni za projektovanje i građenje tih objekata.
III NIVELETA
Prelom nivelete (zaobljenje) ne sme padati na objekte na prugama sa otvorenim kolosekom, osim u slučaju koveksne vertikalne krivine (centar krivine ispod gornje ivice šine - GIŠ-a) poluprečnika R > 10 000 m.
IV POPREČNI PROFIL OBJEKATA NA PRUGAMA
Slobodni profil (gabarit) objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, je ograničena površina u ravni upravna na kolosek. Osa slobodnog profila poklapa se sa osom koloseka i stoji upravno na pravu koja dodiruje gornje ivice voznih šina. U prostor slobodnog profila ne smeju ulaziti delovi pružnih postrojenja, drugih objekata, oznaka i signala, naslage materijala i drugi predmeti, izuzev uređaja koji neposredno deluju na vozna sredstva: elementi kontaktne mreže, retarderi u radnom položaju, napojnici za snabdevanje lokomotiva i dr.
Slobodan profil omogućava bezbedan saobraćaj voznih sredstava uz sledeće tolerancije na koloseku:
- odstupanje od niveleta 30 mm;
- bočna pomeranja 25 mm;
- odstupanje nadvišenja 15 mm;
- proširenje koloseka 1470 mm.
Za projektovanje novih i rekonstrukciju postojećih objekata na prugama primenjuje se slobodni profil dat na slici 1, a odnosi se na kolosek u pravcu i za krivine R > 250 m.
Za objekte na prugama u krivinama poluprečnika R < 250 m proširuje se slobodni profil za veličinu "e" prema tabeli 1.
Slika 1
* VISINA ZA OBJEKTE IZNAD PRUGE ELEKTRIFICIRANE STRUJOM NAPONA OD 3 kV
PROSTOR SA STRANE:
A-B SLOBODNI PROFIL ZA OGRADU MOSTA
C-D SLOBODNI PROFIL ZA STUBOVE KONTAKTNE MREŽE, SIGNALE I SL.
Za objekte na prugama za koje se ne predviđa električna vuča važi slobodan profil izvučen punom linijom.
Za objekte na električnim prugama važi slobodan profil izvučen punom linijom sa dodatnim slobodnim profilom prikazanim isprekidanom linijom za prolaz pantografa i smeštaj voznog voda.
Za objekte na prugama minimalni razmak između koloseka kod dvokolosečnih i paralelnih pruga iznosi 4,00 m, za R ³ 250 m.
Povećanje razmaka između koloseka za R < 250 m dato je u tabeli 1.
Poluširina slobodnog profila pantografa (Bs) iznosi 1300 mm za naizmeničnu kontaktnu mrežu od 25 kV, a 1250 mm za jednosmernu kontaktnu mrežu od 3 kV. Ako je poluprečnik krivine R < 250 m poluširina Bs se povećava za vrednosti date u tabeli 1.
Visina slobodnog profila (Hs) prema slici 1 data je u tabeli 2 u zavisnosti od kontaktne mreže, položaja (na pruzi ili iznad nje) i vrste objekata na prugama.
Kod rekonstrukcije postojećih objekata na prugama može se, uz posebno odobrenje primeniti slobodan profil za održavanje pruga utvrđen odredbama Pravilnika o održavanju gornjeg stroja pruga Jugoslovenskih železnica ("Službeni glasnik ZJŽ", br. 3/71).
Visina slobodnog profila (Hs) za postojeće objekte na prugama pri elektrifikaciji postojećih pruga i razmak koloseka u stanicama utvrđeni su odredbama Pravilnika o održavanju gornjeg stroja pruga Jugoslovenskih železnica.
Tabela 1 - Povećanje slobodnog profila i razmaka koloseka u krivinama poluprečnika manjeg od 250 m
|
|
|||
|
|
Povećanje slobodnog profila, e |
|
|
|
|
|||
|
Poluprečnik krivine m |
Sa unutrašnje strane krivine mm |
Sa spoljašnje strane krivine mm |
Povećanje razmaka koloseka mm |
|
|
|||
|
250 |
0 |
0 |
0 |
|
|
|||
|
225 |
25 |
30 |
55 |
|
|
|||
|
200 |
50 |
65 |
115 |
|
|
|||
|
180 |
80 |
100 |
180 |
|
|
|||
|
150 |
135 |
170 |
305 |
|
|
|||
|
120 |
335 |
365 |
700 |
|
|
|||
|
100 |
530 |
570 |
1100 |
|
|
|||
|
Za međuvrednost poluprečnika interpoliše se po pravoj liniji i zaokružuje na 5 mm |
|||
|
|
|||
Tabela 2 - Visina slobodnog profila Hs
|
|
|||
|
Lokacija objekta |
Novi objekti |
||
|
|
|||
|
Objekti na pruzi |
Objekti iznad pruge |
||
|
|
|||
|
|
25 kV |
3 kV |
|
|
|
|||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
|
|||
|
Otvorena pruga |
5800 |
6000 |
5800 |
|
|
|||
|
Stanična zona |
5800 |
6400 |
5800 |
|
|
|||
Ako je na elektrificiranim prugama i prugama koje će se elektrificirati visina slobodnog profila (Hs) iz tabele 2, kolone 3 i 4 nedovoljna za obezbeđenje sigurnosnih razmaka između delova kontaktne mreže pod naponom i konstrukcije objekta, ako je rekonstrukcija kontaktne mreže nemoguća ili ekonomski neopravdana, dozvoljeno je povećati visinu slobodnog profila (Hs) na osnovu projekta.
Pri projektovanju novih objekata na prugama preko vodotoka mora se zadovoljiti uslov slobodnog profila od donje ivice konstrukcije:
- plovni vodeni tok: maksimalna plovna voda + plovidbeni gabarit;
- neplovni vodeni tok: stogodišnja voda sa zazorom ili hiljadugodišnja voda bez zazora.
Svetli profil objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, jeste deo ravni ograničen unutrašnjom konturom poprečnog preseka.
Svetli profil objekata na prugama određuje se na osnovu slobodnog profila, položaja i broja koloseka, nadvišenja koloseka u krivini, instalacija koje prelaze preko objekta, rešenja pešačkih staza itd.
V SLUŽBENA I PEŠAČKA STAZA NA OBJEKTIMA NA PRUGAMA
Pri projektovanju novih objekata na prugama mora se predvideti staza za službena lica sa sledećim karakteristikama:
- širina staze do visine h £ 50 cm od gazišta iznosi bmin = 55 cm, a za visine h > 50 cm iznosi bmin = 75 cm, prema slici 2;
- unutrašnja ivica ograde, odnosno spoljna ivica staze je na min. 3000 mm od osovine koloseka;
- kota gornje ivice staze u stanicama i manevarskom rejonu ne sme biti ispod gornje ivice praga.
Kod postojećih objekata na prugama mora postojati staza za službenu upotrebu, a ako na objektima dužine veće od 50 m nije ispunjen uslov minimalne širine 3000 mm od osovine koloseka, na svakih 25 do 30 m izvode se skloništa - niše, i to dubine najmanje 3000 mm od ose koloseka, a širine najmanje 2000 mm.
Ako objekti na prugama služe i za javni pešački saobraćaj, pešačka staza mora kod postojećih i novih objekata zadovoljiti sledeće uslove:
- pešačka staza ps, postavlja se prema slici 2 tako da je minimalno odstojanje ivice unutrašnje ograde, odnosno najbliže ivice pešačke staze do osovine koloseka 3000 mm;
- širina pešačke staze definiše se prema intenzitetu pešačkog saobraćaja;
- obavezno postavljanje ograde između koloseka i pešačke staze.
Površina između ograda, odnosno između glavnih nosača kod objekata na prugama sa otvorenim kolosekom mora da bude patosana.
Ogradu moraju imati objekti na prugama čija je dužina veća od 10 m, objekti iznad vode, objekti na kojima je visina od gornje ivice šina (GIŠ-a) do terena veća od 3,0 m i objekti u staničnom rejonu. Minimalna visina ograde iznosi 1100 mm.
Kod objekata na prugama na kojima i ispod kojih se odvija drumski i pešački saobraćaj izvode se zaštitne ograde, što se definiše u svakom konkretnom slučaju.
mere u mm
Slika 2
VI KOLOSEK - GORNJI STROJ
Pri projektovanju novih objekata na prugama primenjuje se gornji stroj sa zastornom prizmom i zavarenim šinama na celoj dužini objekata.
Gornji stroj bez zastorne prizme, sa pragovima i gornji stroj bez zastorne prizme, sa direktnim pričvršćenjem šina na konstrukciju može se primeniti pri projektovanju objekata na prugama samo po posebnom odobrenju.
Kvalitet tucaničkog zastora mora ispunjavati uslove predviđene odgovarajućim jugoslovenskim standardima. Minimalna visina tucaničkog zastora ispod donje ivice praga iznosi 35 cm. Navedena minimalna visina mora biti obezbeđena ispod unutrašnje šine za slučaj koloseka u krivini. Minimalna poluširina zastora iznosi B/2 = 220 cm.
Kod objekata na prugama sa savremenim signalno-sigurnosnim uređajima i na prugama gde se planira uvođenje tih uređaja elektrootpornost kolosečne rešetke mora da iznosi najmanje 1,6 W po kilometru.
Kod objekata na prugama dužim od 20 m i objekata sa kolosekom u krivini poluprečnika R < 500 m ugrađuju se sigurnosne šine ili se nekim drugim tehničkim rešenjem sprečava iskliznuće vozila.
Kod objekata na prugama ispod kojih se obavlja saobraćaj ili postoji sadržaj koji može biti ugrožen sprečava se osipanje tucanika sa objekata u visini najmanje 50 cm iznad kote gornje ivice praga.
VII KONTAKTNA MREŽA, SIGNALNO-SIGURNOSNI I TELEKOMUNIKACIONI (SS I TK) KABLOVI
Na elektrificiranim prugama objekti iznad pruge moraju biti opremljeni zaštitnim mrežama za zaštitu od dodira delova pod naponom.
Pri projektovanju se mora omogućiti postavljanje opreme za nošenje kontaktne mreže i osvetljenja na elemente mostovske konstrukcije.
Na elektrificiranim prugama uzemljuju se čelični delovi objekata na prugama i sprovode mere zaštite objekata od lutajućih struja i povratnih struja električne vuče.
Na elektrificiranim prugama sistema 3 kV sprovode se mere zaštite objekata od elektrokorozije.
Konstrukcionim rešenjem mora se obezbediti prostor za kontaktnu mrežu energetskih kablova visokog i niskog napona i signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih kablova (SS i TK).
Signalno-sigurnosni i telekomunikacioni kablovi (SS i TK) vode se odvojeno od energetskih kablova na udaljenosti od najmanje 50 cm, osim ako posebnim merama nije osigurana odgovarajuća zaštita.
VIII OSNOVNE POSTAVKE PRORAČUNA OBJEKATA NA PRUGAMA
Objekti na prugama moraju da zadovoljavaju uslove nosivosti, stabilnosti, trajnosti i funkcionalnosti za sva opterećenja propisana u Pravilniku o tehničkim normativima za određivanje veličina opterećenja i kategorizaciju železničkih mostova, propusta i ostalih objekata na železničkim prugama.
IX GRAĐENJE, REKONSTRUKCIJA I SANACIJA OBJEKATA NA PRUGAMA
Pod građenjem objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugrađivanje, odnosno montaža instalacija, uređaja i postrojenja, kao i dogradnja postojećih objekata.
Izbor metode građenja zavisi od primenjenog materijala, raspona i visine objekata, prepreke koje se konstrukcijom premošćuje, karakteristika nosivog tla, geodetskog profila tla i ostalih faktora koji utiču na kvalitet, brzinu i sigurnost građenja.
Pod rekonstrukcijom objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se radovi na povećanju nosivosti objekata i radovi na obezbeđenju svetlog profila.
Pod sanacijom objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se radovi na popravci ili zameni oštećenih delova konstrukcije i stubova, radovi na zaštiti objekata od atmosferskih uticaja i agresivne sredine i radovi na zaštiti objekata od ostalih uticaja koji štetno deluju na njih.
Objekti na prugama rekonstruišu se i saniraju na osnovu posebnog projekta, a u skladu sa odredbama Zakona o osnovama bezbednosti u železničkom saobraćaju.
X ISPITIVANJE ŽELEZNIČKIH MOSTOVA POD PROBNIM OPTEREĆENJEM
Statičko i dinamičko ispitivanje železničkih mostova vrši se na mostovskim konstrukcijama raspona većeg od 10,0 m.
Metod i obim ispitivanja iz stava 1 ovog člana utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS U.M1.046.
Ispitivanje novih železničkih mostova vrši se pre puštanja u saobraćaj, a postojećih železničkih mostova u slučajevima predviđenim Pravilnikom o održavanju gornjeg stroja pruga jugoslovenskih železnica.
Po izvršenom ispitivanju donosi se zaključak o stanju železničkog mosta i on se kategoriše u određenu klasu nosivosti.
XI TEHNIČKA DOKUMENTACIJA
Pod tehničkom dokumentacijom za izgradnju objekata na prugama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se skup projekata, grafičkih prikaza, elaborata i drugih materijala i akata kojima se utvrđuju i razrađuju uslovi za izgradnju objekata i način građenja.
XII OZNAKE NA ŽELEZNIČKIM MOSTOVIMA
Železnički mostovi moraju imati:
1) oznake hektometara i kilometara;
2) stalne oznake prelaznih i kružnih krivina i preloma nivelete;
3) oznake niša;
4) oznake negabaritnih mesta;
5) stalne geodetske tačke;
6) ime izvođača i godinu izgradnje.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Na projekte železničkih mostova koji su završeni pre stupanja na snagu ovog pravilnika i čija izgradnja započne u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika ne primenjuju se odredbe ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".