PRAVILNIKO KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA JAKA ALKOHOLNA PIĆA I OSTALA ALKOHOLNA PIĆA("Sl. list SRJ", br. 4/2003 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za jaka alkoholna pića i ostala alkoholna pića (u daljem tekstu: proizvodi) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose za grupu srodnih proizvoda.
Za proizvode iz člana 2 ovog pravilnika proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.
Proizvođačka specifikacija mora da sadrži podatke iz deklaracije navedene u članu 5 ovog pravilnika, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, izveštaj o ispitivanju u pogledu kvaliteta i drugih zahteva, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju koja mora da sadrži sledeće podatke:
1) evidencijski broj proizvođačke specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;
3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;
4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji;
5) grupu kojoj proizvod pripada u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Proizvodi se stavljaju u promet samo u originalnom pakovanju, osim ako za pojedine proizvode nije drukčije propisano.
Pod originalnim pakovanjem, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pakovanje proizvoda u ambalažu kojom se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja.
U proizvodnji i prometu proizvodi se moraju transportovati, skladištiti i čuvati tako da se obezbedi očuvanje njihovog kvaliteta do momenta potrošnje.
Svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:
1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2) naziv i adresu proizvođača i uvoznika;
3) datum najkraćeg roka trajanja samo za proizvode sa sadržajem etanola do 10% vol. kojem treba da prethode sledeće reči:
"upotrebljivo do..." kad datum uključuje oznaku dana;
"upotrebljivo pre isteka..." u drugim slučajevima.
Ove reči moraju se dopuniti datumom ili napomenom o mestu datuma na etiketi.
Datum se sastoji od dana, meseca i godine u nekodiranom hronološkom obliku kod proizvoda:
- koji se čuvaju do tri meseca - označiti dan i mesec;
- koji se čuvaju od tri do osamnaest meseci - označiti mesec i
godinu;
- koji se čuvaju više od osamnaest meseci - označiti godinu;
4) neto zapreminu (količinu) proizvoda;
5) spisak sastojaka proizvoda:
- pod sastojkom se podrazumeva bilo koja supstanca, uključujući aditive, koja se koristi prilikom proizvodnje ili pripreme proizvoda;
- spisak sastojaka treba da uključi sve sastojke proizvoda po opadajućem redosledu njihovih masa upotrebljenih u proizvodnji,
- spisku sastojaka treba da prethodi reč "sastojci",
- sastojci koji pripadaju jednoj od kategorija navedenih u sledećoj tabeli treba da se označe u spisku sastojaka samo nazivom te kategorije,
- upotrebljeni aditivi se označavaju u spisku sastojaka u skladu sa čl. 13, 14, 15 i 16 Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode,
|
Redni broj |
Specifičan naziv sastojka |
Naziv kategorije sastojka |
|
1 |
svi začini koji ne prelaze 2% mase proizvoda |
"začini" ili "mešavine začina" |
|
2 |
svo lekovito bilje ili njihovi delovi koji ne prelaze 2% mase proizvoda |
"lekovito bilje" ili "mešavine |
|
3 |
saharoza i ostali šećeri |
"šećer" |
|
4 |
glukozni sirup i anhidrovani glukozni sirup |
"glukozni sirup" |
- upotrebljene arome se označavaju u spisku sastojaka u skladu sa članom 12 Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode,
- količina sastojaka, izuzimajući arome, upotrebljena pri proizvodnji proizvoda mora se označiti u deklaraciji tog proizvoda, u sledećim slučajevima:
- kad se naziv sastojaka pojavljuje u nazivu proizvoda;
- kad je sastojak naglašen u deklaraciji rečima, slikom ili grafikom;
6) sadržaj etanola izraženo u % vol.;
7) zemlja porekla za proizvode iz uvoza;
8) uslovi čuvanja i skladištenja proizvoda, ako je potrebno;
9) uputstvo o načinu upotrebe, ako bez njega ne bi bila moguća pravilna upotreba proizvoda;
10) druge podatke od interesa za potrošača.
Ako proizvođač ne pakuje proizvod, deklaracija mora, pored podataka iz člana 5 ovog pravilnika, da sadrži naziv i sedište subjekta koji je proizvod upakovao.
Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja deklarisan u jedinicama zapremine, dozvoljeno odstupanje od deklarisane neto zapremine pri temperaturi od 20oC±1oC za pojedinačno pakovanje utvrđeno je u sledećoj tabeli:
|
Deklarisana neto zapremina ml. |
Dozvoljena odstupanja u % vol. |
|
5000 |
±1,0 |
|
3000 |
±1,2 |
|
2000 |
±1,5 |
|
1000 |
±2,0 |
|
500 |
±3,0 |
|
200 |
±4,0 |
|
100 |
±6,0 |
|
50 |
±8,0 |
Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od 10 pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40 % od dozvoljenog odstupanja za datu deklarisanu neto zapreminu utvrđenu u tabeli iz stava 1 ovog člana.
Za neto zapreminu proizvoda koja se nalazi između dveju neto zapremina naznačenih u stavu 1 ovog člana dozvoljava se odstupanje koje odgovara proseku odstupanja predviđenih za te dve neto zapremine.
Dozvoljeno odstupanje od deklarisanog sadržaja etanola kod proizvoda ±0,5% vol., najviše, a od deklarisanog sadržaja šećera kod likera ±10 g/l, najviše.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) popravljanje ukusa i mirisa je dodavanje šećera, hidrolizata skroba, sokova od grožđa i voća, koncentrisanih sokova od grožđa i voća, karamelisanog šećera, meda i drugih prirodno šećernih supstanci, biljnih ekstrakata - macerata na bazi prirodnih destilata rafinisanog etanola biljnog porekla, proizvodima kojim je to ovim pravilnikom dozvoljeno;
2) mešanje je mešanje različitih kvaliteta istog proizvoda;
3) dodavanje etanola je dodavanje etanola biljnog porekla proizvodima kojim je to ovim pravilnikom dozvoljeno;
4) ujednačavanje je spajanje dva ili više proizvoda iste kategorije, različitih po sastavu, načinu i mestu proizvodnje;
5) odležavanje je stavljanje proizvoda u inertni sud, radi poboljšanja njegovog kvaliteta;
6) sazrevanje - starenje je stavljanje proizvoda u drvene sudove, radi poboljšanja senzorskih karakteristika proizvoda;
7) početak sazrevanja jakih alkoholnih pića koja su proizvedena od berbe prethodne godine je proces koji počinje 1. aprila naredne godine a dužina sazrevanja mora biti naznačena na buretu, odnosno bačvi;
8) dodavanje arome je dodavanje jedne ili više aroma, dozvoljenih odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode;
9) dodavanje boje je dodavanje jedne ili više boja, dozvoljenih odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode;
10) etanol biljnog porekla je etanol čiji je kvalitet propisan JUS E.m3.020-Etil-alkohol (etanol), fermentisan - Uslovi kvaliteta;
11) destilat biljnog porekla je proizvod dobijen alkoholnom fermentacijom i destilacijom poljoprivrednih sirovina sa sadržajem etanola 86% vol., najviše i ima karakteristike sirovine od koje potiče;
12) šećeri su saharoza, glukoza, fruktoza, glukozni sirup, glukozno-fruktozni sirup, fruktozni sirup i maltozni sirup;
13) sadržaj etanola u % vol. je odnos između zapremine čistog etanola sadržanog u proizvodu i ukupne zapremine tog proizvoda na temperaturi od 20oC;
14) sadržaj isparljivih materija je ukupan sadržaj isparljivih materija u proizvodu, osim sadržaja etanola i metanola.
Za potrebe ovog pravilnika primenjuju se sledeće oznake:
1) rezerva "R": oznaka rezerva "R", dopunjena brojem godina može se nanositi na proizvode koji su sazreli preko dvanaest meseci;
2) stara rezerva "S.R.": oznaka stara rezerva "S.R."; dopunjena brojem godina može se nanositi na proizvode koji su sazreli preko tri godine;
3) posebno stara rezerva "P.S.R.", oznaka posebno stara rezerva "P.S.R.", dopunjena brojem godina može se nanositi na proizvode koji su sazreli preko sedam godina;
4) arhiva "A": oznaka arhiva "A", dopunjena brojem godina može se nanositi na proizvode koji su sazreli preko deset godina;
5) kontrolisano poreklo "KP", kontrolisano poreklo i kvalitet "KPK", garantovano poreklo i kvalitet "GPK": oznake kontrolisano poreklo "KP", kontrolisano poreklo i kvalitet "KPK", garantovano poreklo i kvalitet .
"GPK" su oznake koje se mogu staviti uz oznaku sazrevanja, pod uslovom da proizvodi ispunjavaju propisane zahteve za ovu vrstu proizvoda.
Za sva jaka alkoholna pića koja su sazrevala tri ili više godina sadržaj aromatičnih aldehida mora biti 4 mg/L, najmanje.
Za proizvode koji su sazrevali do šest meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 L, ili 12 meseci u hrastovim bačvama većim od 1000 L, proizvođač nema pravo isticanja oznake starenja.
Proizvodima iz ovog pravilnika mogu se dodavati aditivi iz Priloga br. 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Proizvodi u originalnom pakovanju u kojima se stvorio talog iz samog pića ili se u njima nalaze manji delovi zapušača od plute, a nisu zbog toga promenili senzorske karakteristike, moraju se povući iz prometa i mogu se doraditi (preraditi).
II JAKA ALKOHOLNA PIĆA
Jaka alkoholna pića, u smislu ovog pravilnika, su proizvodi dobijeni posebnim tehnološkim postupkom od destilata biljnog porekla, etanola biljnog porekla i drugih sastojaka dozvoljenih ovim pravilnikom za pojedine vrste jakih alkoholnih pića sa specifičnim senzorskim karakteristikama koje potiču od upotrebljenih sirovina i sadržajem etanola 15% vol., najmanje.
Jaka alkoholna pića, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode stavljaju se u promet kao:
1) rakije od voća, grožđa i šumskih plodova;
2) žitna alkoholna pića;
3) žestoka alkoholna pića;
4) ostala jaka alkoholna pića;
5) likeri.
1. Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova
Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova, u smislu ovog pravilnika, su jaka alkoholna pića dobijena destilacijom fermentisanog matičnog soka, kljuka, komine ili pikea voća, grožđa i šumskih plodova.
Destilat za proizvodnju rakija od voća, grožđa i šumskih plodova može da sadrži etanola 86% vol., najviše.
U proizvodnji rakija od voća, grožđa i šumskih plodova nije dozvoljena upotreba šećera, etanola biljnog porekla, biljnih ekstrakata na bazi etanola i aroma.
Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova mogu da sadrže odgovarajući plod voća, grožđa ili šumskih plodova koji ne smeju bitnije menjati sastav i svojstva rakije.
Destilati od voća, grožđa i šumskih plodova moraju da ispunjavaju zahteve iz Tabele br. 1 i Tabele br. 2 koje su date u Prilogu br. 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, i stavljaju se u promet u rinfuznom stanju, samo kao sirovina za dalju doradu i preradu.
Deklaracija za proizvode iz stava 1 ovog člana mora da sadrži i naziv sirovine iz koje je destilat dobijen.
Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova moraju ispunjavati sledeće zahteve, osim ako za neku vrstu rakija ovim pravilnikom nije drukčije određeno:
1) da su bistre, bezbojne ili da imaju boju svojstvenu odgovarajućoj vrsti rakije;
2) da senzorske karakteristike odgovaraju deklarisanoj;
3) da je sadržaj pojedinih supstanci koji potiču od aroma ili drugih sastojaka sa aromatičnim svojstvima u skladu sa Prilogom br. 1 Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.
Rakije od voća su jaka alkoholna pića sa sadržajem etanola 25% vol., najmanje, ako za pojedinu vrstu rakije od voća ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Rakije od voća moraju da imaju naziv prema vrsti voća od kojeg su proizvedene.
Rakije od voća mogu imati naziv prema sorti voća, s tim da učešće sorte voća bude 70%, najmanje. Preostalih 30% može da bude od druge sorte iste vrste voća.
Rakija pod nazivom viljamovka mora se proizvoditi isključivo od sorte kruške viljamovka.
Rakije od voća (šljivovica, kajsijevača, višnjevača, jabukovača, kruškovača i ostale rakije), pored zahteva iz člana 15 ovog pravilnika, moraju da ispunjavaju i zahteve iz Tabele br. 1.
Rakije iz stava 1 ovog člana proizvedene od matičnog soka voća sadrže metanola od 1,5 do 8 g/L a.a.
Pod nazivom šljivovica stavlja se u promet rakija dobijena od destilata fermentisane komine, kljuka ili soka šljive roda Prunus sa sadržajem etanola 25% vol., najmanje.
Pod nazivom prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice dvostrukom destilacijom sa sadržajem etanola 40% vol., najmanje.
Šljivovica se stavlja u promet kao bezbojna, bledožuta do tamno zlatnožuta.
Mešane rakije od voća su rakije sa sadržajem etanola 37,5% vol., najmanje, a dobijaju se mešanjem rakija od različitog voća ili destilacijom fermentisanih sirovina dve ili više vrsta voća.
Rakije od grožđa su rakije dobijene od vina ili fermentisanog kljuka ili komine grožđa ili vinskog taloga i pikea jednostrukom ili dvostrukom destilacijom.
Destilat za proizvodnju rakija od grožđa mora da sadrži etanola 86% vol., najviše.
Rakije od grožđa stavljaju se u promet kao: vinjak, lozovača (lozova rakija), vinovica, brendi, komovica, drožđenka, rakija od suvog grožđa i mešana rakija od grožđa i voća.
Ostali proizvodi destilacije fermentisanih produkata od grožđa stavljaju se u promet kao: vinski destilat i sirovi vinski etanol.
Vinski destilat je proizvod dobijen destilacijom vina sa talogom ili bez taloga sa sadržajem etanola 86% vol., najviše.
Za proizvodnju vinskog destilata mogu se upotrebiti i vina sa sadržajem isparljivih kiselina od 2 g/L, najviše, računato kao sirćetna kiselina.
Sirovi vinski etanol je proizvod dobijen destilacijom vina ili drugih fermentisanih produkata grožđa sa sadržajem etanola od 86% vol. do 94.8% vol.
Sirovi vinski etanol ne sme se koristiti za proizvodnju rakija od voća, grožđa i šumskih plodova, osim za proizvodnju brendija.
Vinjak je rakija od grožđa dobijena od vinskog destilata koji je stario najmanje šest meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 L, ili 12 meseci u hrastovim bačvama većim od 1000 L.
Lozovača (lozova rakija) je rakija od grožđa dobijena fermentacijom i destilacijom neceđenog kljuka grožđa. Stavlja se u promet kao bezbojna posle odležavanja u sudovima koji ne otpuštaju boju ili kao svetložuta do zlatnožuta posle sazrevanja u hrastovim sudovima.
Vinovica je rakija dobijena isključivo destilacijom vina, pretežno muskatnih i aromatičnih sorti.
Brendi je rakija dobijena od vinskog destilata koji je stario najmanje šest meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 litara, ili 12 meseci u hrastovim bačvama većim od 1000 litara, čiji se deo etanola može zameniti sirovim vinskim etanolom u količini 50% (V/V), najviše, računato na ukupan etanol u brendiju.
Deklaracija za brendi, pored podataka iz člana 5 ovog pravilnika, mora da sadrži i podatak o sadržaju vinskog etanola, izražen u procentima.
Komovica je rakija dobijena fermentacijom i destilacijom profermentisane komine grožđa, ili mešanjem vinskog destilata komine i pikea komine. Pri destilaciji komine i pikea može se dodati vinski talog kao i destilat od vinskog taloga.
Drožđenka je rakija dobijena destilacijom vinskog taloga.
Rakija od suvog grožđa je rakija dobijena fermentacijom i destilacijom vodom maceriranog i ekstrahovanog suvog grožđa. Destilat za proizvodnju rakije od suvog grožđa mora da sadrži etanola 86% vol., najviše i da ima senzorske karakteristike upotrebljene sirovine.
Mešana rakija od grožđa i voća je rakija dobijena fermentacijom i destilacijom mešanog grožđa i voća, ili mešanjem rakija od grožđa i voća.
Rakije od grožđa moraju da ispunjavaju zahteve navedene u Tabeli br. 2.
Specijalne rakije od voća, specijalne rakije od grožđa, specijalne mešane rakije od voća i grožđa, specijalne rakije od jestivih šumskih plodova i specijalna rakija sa medom su rakije dobijene od destilata voća ili grožđa ili jestivih šumskih plodova aromatizovane sirovinama biljnog porekla, kao što su razni jestivi plodovi i njihovi delovi, začini i lekovito bilje i njihova eterična ulja, macerati i ekstrakti sa sadržajem etanola 40% vol., najmanje, osim ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Rakije iz stava 1 ovog člana moraju da sadrže ukupan ekstrakt bez šećera 50 g/L, najviše.
Ostali sastojci u specijalnim rakijama moraju da odgovaraju srazmerno sastojcima upotrebljenih destilata.
Za proizvodnju specijalnih rakija proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.
Specijalne rakije od voća, grožđa i šumskih plodova stavljaju se u promet kao: travarica, klekovača, brinjevac, anisonka, mastika, kimovača, orahovača i druge specijalne rakije.
Travarica je specijalna rakija dobijena od rakija voća ili grožđa ili od mešanih rakija uz dodavanje ekstrakta začina i lekovitog bilja u vidu macerata i aromatičnih destilata ili odgovarajućih etarskih ulja.
Travarica može da sadrži delove začina i lekovitog bilja.
Klekovača je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanog kljuka šljive ili rakije šljivovice kojima je prethodno dodata odgovarajuća količina ploda kleke (Fructus juniperi communis).
Destilat za proizvodnju klekovače mora da sadrži etanola 86% vol., najviše.
U proizvodnji klekovače može se upotrebiti i destilat kleke sa sadržajem etanola 86% vol., najviše.
Brinjevac (Rakija od kleke) je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanih plodova kleke.
Brinjevac mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanol |
% vol. |
40 do 52 |
|
2) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L najviše; |
1500 |
|
3) isparljivih estara (izraženo kao etil-acetat) |
mg/L a.a. |
500 do 3500 |
|
4) viših alkohola |
mg/L a.a. |
2000 do 10000 |
|
5) metalnola |
g/L a.a. |
4 do 16 |
|
6) isparljivih aldehida (izraženo kao acetaldehid) |
mg/L a.a. |
50 do 500 |
|
7) furfurala |
mg/L a.a., najviše |
80 |
Anisonka je specijalna rakija dobijena od rakija grožđa ili voća, ili od mešavine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom uz prisustvo aromatičnog semena ili dodavanjem začina ili ekstrakta začina, običnog anisa (Pimpinella anisum), ili morača (Foeniculum vulgare), zvezdastog anisa (Anisum stelati), ili drugog lekovitog bilja koje sadrže iste začinske materije, s tim da miris i ukus anisa mora da preovlađuje.
Mastika je specijalna rakija dobijena od rakije voća ili grožđa ili mešavine rakija od voća i grožđa kojima su pri destilaciji ili maceraciji dodati smola mastike bora (Pistacia lentiscus), kao i seme anisa, morača i drugih začina i aromatičnih plodova voća.
Kimovača je specijalna rakija dobijena od rakija voća ili grožđa ili njihovih mešavina kojima se pri destilaciji dodaje kim (Carum carvi).
Rakija iz stava 1 ovog člana može se aromatizovati prirodno aromatičnim supstancama i prirodno identičnim aromatičnim supstancama, s tim da miris i ukus kima mora da preovlađuje.
2. Žitna alkoholna pića
Žitna alkoholna pića su jaka alkoholna pića dobijena od žitnog ili sladnog destilata.
Viski je žitno alkoholno piće karakterističnog mirisa i ukusa, dobijeno ošećerenjem, fermentacijom ječmenog slada ili ječmenog slada i žita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija.
Destilat za proizvodnju viskija mora da sadrži etanola 94.8 % vol., najviše.
Destilati za viski stare najmanje dve godine u drvenim buradima zapremine do 700 litara.
Deklaracija za viski pored podataka iz člana 5 ovog pravilnika može da sadrži i oznaku starenje, ako je destilat stario duže od dve godine.
Viski mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
% vol., najmanje |
38 |
|
2) ukupnog ekstrakta |
g/L, najviše |
10 |
|
3) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L |
90 do 1000 |
|
4) isparljivih estara (izraženo kao etil acetat) |
mg/L a.a. |
50 do 1500 |
|
5) viših alkohola |
mg/L a.a. |
250 do 4600 |
|
6) metanola |
g/L a.a., najviše |
2 |
|
7) isparljivih aldehida (izraženo kao acet aldehid) |
mg/L a.a. |
30 do 200 |
|
8) furfurala |
mg/L a.a., najviše |
25 |
Rakija od žita je žitno alkoholno piće dobijeno ošećerenjem, fermentacijom ječmenog slada ili ječmenog slada i žita, kao i destilacijom.
Destilat za proizvodnju rakija od žita mora da sadrži etanola 95% vol., najviše.
Rakija od žita može se stavljati u promet kao bezbojna ili obojena.
Rakija od žita mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
%vol., najmanje |
37,5 |
|
2) ukupnog ekstrakta |
g/L, najviše |
10 |
|
3) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L |
90 do 1000 |
|
4) isparljivih estara (izraženo kao etil acetat) |
mg/L a.a. |
250 do 2000 |
|
5) viših alkohola |
mg/L a.a. |
1000 do 4600 |
|
6) metanola |
g/L a.a., najviše |
2 |
|
7) isparljivih aldehida (izraženo kao acet aldehid) |
mg/L a.a. |
30 do 250 |
|
8) furfurala |
mg/L a.a., najviše |
25 |
3. Žestoka alkoholna pića
Žestoka alkoholna pića dobijaju se od etanola biljnog porekla po specifičnom tehnološkom postupku.
Stavljaju se u promet kao: votka, korn i dopelkorn, hin, domaći brendi, domaća tekila, domaći rum, ekstrakti voća u etanolu i macerati.
U proizvodnji žestokih alkoholnih pića može se dodavati karamel u količini 1,5 g/L, najviše.
Votka je žestoko alkoholno piće dobijeno od rektifikovanog etanola žita, krompira ili melase uz filtraciju preko aktivnog uglja ili drugim ekvivalentnim postupkom kojim se postiže selektivno smanjivanje senzorskih karakteristika upotrebljenih sirovina, sa dodatkom ili bez dodatka aroma bez starenja.
Votka mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
% vol. najmanje |
37,5 |
|
2) ukupnog ekstrakta |
g/L, najviše |
5 |
|
3) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L, najviše |
150 |
|
4) isparljivih estara (izraženo kao etil acetat) |
mg/L a.a., najviše |
300 |
|
5) viših alkohola |
mg/L a.a., najviše |
150 |
|
6) metanola |
g/L a.a., najviše |
1500 |
|
7) isparljivih aldehida (izraženo kao acet aldehid) |
mg/L a.a., najviše |
70 |
|
8) furfurala |
mg/L a.a. |
0 |
Korn i dopelkorn su žestoka alkoholna pića dobijena destilacijom i rektifikacijom ošećerenih i fermentisanih komina od žita: pšenice, ječma, zobi, raži ili heljde sa sadržajem etanola 32% vol., najmanje, a dopelkorn mora da sadrži 37,5% vol., najmanje.
Destilat za proizvodnju pića iz stava 1 ovog člana mora da sadrži etanola 95% vol., najviše i da ima senzorske karakteristike sirovine iz koje je dobijen.
Džin je žestoko alkoholno piće dobijeno aromatizovanjem etanola biljnog porekla aromama na način da ukus kleke preovlađuje.
Destilisani džin je žestoko alkoholno piće dobijeno redestilacijom razblaženog etanola biljnog porekla u odgovarajućem aparatu uz prisustvo bobica kleke i drugih aromatičnih biljnih plodova s tim da ukus kleke preovlađuje.
Etanol biljnog porekla za proizvodnju džina mora da sadrži etanola 96% vol., najmanje.
Džin mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
% vol., najmanje |
37,5 |
|
2) ukupnog ekstrakta |
g/L, najviše |
10 |
|
3) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L, najviše |
150 |
|
4) isparljivih estara (izraženo kao etil acetat) |
mg/L a.a., najviše |
300 |
|
5) viših alkohola |
mg/L a.a., navjiše |
200 |
|
6) metanola |
g/L a.a., najviše |
1500 |
|
7) isparljivih aldehida (izraženo kao acet aldehid) |
mg/L a.a., najviše |
70 |
|
8) furfurala |
mg/L a.a., najviše |
5 |
Domaći brendi je žestoko alkoholno piće dobijeno mešanjem rafinisanog etanola biljnog porekla i vinskog destilata.
Sadržaj vinskog destilata u domaćem brendiju mora da bude 30% (±3%), najmanje a sadržaj rafinisanog etanola biljnog porekla u domaćem brendiju mora da bude 70% (±3%), najviše.
Domaći brendi mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
% vol., najmanje |
37,5 |
|
2) isparljivih sastojaka |
g/L.a.a., najmanje |
0,6 |
|
3) metanola |
g/L.a.a. najmanje |
2,00 |
Domaći rum je žestoko alkoholno piće dobijeno od rafinisanog etanola biljnog porekla, aroma i karamela sa sadržajem etanola 37,5% vol., najmanje.
Za domaći rum proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.
Ekstrakti voća u etanolu su žestoka alkoholna pića dobijena maceracijom voća u etanolu biljnog porekla (u odnosu 100 kg voća sa 20 litara etanola, najmanje), kao i destilacijom.
Ekstrakti voća u etanolu deklarišu se prema vrsti voća iz koga su dobijeni, npr: "alokoholat maline".
Voćni macerati su žestoka alkoholna pića na bazi voća dobijena maceracijom svežih plodova voća u etanolu biljnog porekla (u odnosu 100 kg voća na 20 litara etanola, najmanje).
Voćni macerati se deklarišu prema vrsti voća iz koga su dobijeni, npr: "macerat maline".
Ekstraktima voća u etanolu i maceratima mogu se dodati arome koje ne potiču od voća, s tim da senzorske karakteristke pića mora da potiču od upotrebljenog voća.
Ekstrakti voća u etanolu i macerati moraju da sadrže etanola 25% vol., najmanje.
Dozvoljeno odstupanje od sadržaja etanola je ±1.5 vol.
4. Ostala jaka alkoholna pića
Ostala jaka alkoholna pića su pića dobijena od različitih sirovina po specifičnim tehnološkim postupcima.
Stavljaju se u promet kao: rum, arak, tekila i druga pića.
Rum je jako alkoholno piće dobijeno alkoholnom fermentacijom i destilacijom melase šećerne trske ili soka šećerne trske.
Destilat za proizvodnju ruma mora da sadrži etanola 96% vol., najmanje i da poseduje senzorske karakteristike specifične za rum.
Rum mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadržaj:
|
1) etanola |
% vol., najmanje |
40 |
|
2) ukupnog ekstrakta |
g/L,najviše |
15 |
|
3) metanola |
mg/L a.a., najviše |
2000 |
|
4) isparljivih sastojaka |
mg/L a.a., najmanje |
2250 |
Arak je jako alkoholno piće, koje se dobija od jedne ili više sirovina, kao što su grožđe, voće, žito, sok palme, šećerna trska, melasa od šećerne trske i drugo, po specifičnom tehnološkom postupku.
Tekila je žestoko alkoholno piće dobijeno od destilata nekoliko vrsta kaktusa agave po specifičnom tehnološkom postupku sa dodatkom aroma i karamela sa sadržajem etanola 37,5% vol., najmanje.
Tekila mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da sadržaj:
|
1) etanola |
% vol., najmanje |
37,5 |
|
2) ukupnih ekstrakta |
g/L, najviše |
5 |
|
3) isparljivih estara (izraženo kao etil-acetat) |
mg/L a.a., najviše |
20-3600 |
|
4) ukupnih kiselina (izraženo kao sirćetna kiselina) |
mg/L, najviše |
800 |
|
5) viših alkohola |
mg/L a.a., najviše |
200-4000 |
|
6) metanola |
mg/L a.a., najviše |
3-30 |
|
7) isparljivih aldehida (izraženo kao acetat aldehid) |
mg/L a.a., najviše |
10-400 |
|
8) furfurala |
mg/L a.a., najviše |
10 |
Osim kod bezbojne tekile gde je sadržaj ukupnog ekstrakta 100,2 g/L, a sadržaj isparljivih estara 20-2700 mg/L a.a.
5. Likeri
Likeri su jaka alkoholna pića dobijena po odgovarajućem tehnološkom postupku od etanola biljnog porekla, destilata, šećera i vode uz dodatak voća, proizvoda od voća, matičnog voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka, biljnog ekstrakta, kafe, kakaa, čaja, čokolade, vina i drugih prehrambenih proizvoda čiji je kvalitet propisan u odgovarajućem Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode i Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za arome.
Likeri, u zavisnosti od ukusa i sadržaja dodatih sirovina, stavljaju se u promet kao: slatki likeri, gorki likeri i specijalni likeri.
Slatki liker je piće koje sadrži najmanje 100 g/L ukupnog šećera, izraženog kao ukupni invert.
Slatki liker koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da ima senzorske karakteristike svojstvene odgovarajućoj vrsti likera;
2) da sadržaj etanola iznosi 15% vol., najmanje;
3) da sadržaj viših alkohola iznosi 1250 mg/L a.a, najviše;
4) da ispunjava posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste slatkih likera.
Podatak za naziv proizvoda u deklaraciji za slatki liker mora se dopuniti rečju "sa" ili "od" i u nastavku navesti karakterističan naziv proizvoda (npr. slatki liker od voća, slatki liker sa aromom kajsije, od biljnog ekstrakta, od kafe, od kakaoa, od čokolade odnosno čokoladi sličnih proizvoda, liker od čaja, i sl).
Slatki liker od voća je piće koje pored sastojaka iz čl. 56 i 57 ovog pravilnika mora da sadrži i 20% voćnog sastojka, najmanje, računato kao matični sok.
Za proizvodnju slatkih likera od voća mogu se koristiti i plodovi voća.
Proizvođač je dužan da na deklaraciji pored podataka iz člana 5 ovog pravilnika navede i ime upotrebljenog voća.
Slatki liker od voća može se proizvoditi i kao mešani liker od dve ili više vrsta voća, s tim što to mora biti naznačeno u nazivu proizvoda, prema redosledu zastupljenosti vrste voća ili proizvoda od voća.
Gorki liker je piće dobijeno od etanola biljnog porekla, šećera i vode, uz dodatak aromatičnog ekstrakta i gorkog ekstrakta.
Gorki likeri koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:
1) da sadržaj ekstrakta iznosi 10 g/L, najmanje;
2) da sadržaj etanola iznosi 25% vol., najmanje;
3) da imaju slabo gorak do gorak ukus karakterističan za gorke likere.
Specijalni liker je piće dobijeno od etanola biljnog porekla, šećera i vode uz dodatak vina ili vinskog destilata, ili njihove mešavine, ili jaja ili mleka, sa aditivima ili bez aditiva i aroma dozvoljenih ovim pravilnikom.
Specijalni likeri koji se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da su senzorske karakteristike svojstvene odgovarajućoj vrsti likera;
2) da ispunjavaju i posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste specijalnih likera.
Specijalni likeri se stavljaju u promet kao: kordijal-liker, emulzioni liker, mešani liker (koktel) punč i domaći punč.
Kordijal-liker je piće dobijeno od etanola, šećera i vode uz dodatak vina ili destilata ili njihove mešavine i ekstrakta voća dobijenog postupkom maceracije.
Kordijal liker mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da sadržaj ukupnog šećera iznosi 100 g/L, najmanje, izraženog kao ukupni invert;
2) da sadržaj etanola iznosi 35% vol., najmanje s tim da najmanje 30% vol., etanola potiče od vina ili vinskog destilata;
3) da su bistri ili opalescentni.
Emulzioni liker je piće dobijeno od etanola, šećera i vode uz dodavanje jaja, odnosno mleka odnosno proizvoda od mleka.
U proizvodnji emulzionih likera dozvoljena je upotreba stabilizatora.
Emulzioni liker koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da sadržaj ukupnog šećera iznosi 100 g/L, najmanje izraženog kao ukupni invert, osim kod emulzionog likera od mleka i mlečnih proizvoda gde sadržaj ukupnog šećera iznosi 150 g/L, najmanje izražen kao ukupni invert;
2) da sadržaj etanola iznosi 15% vol., najmanje.
Emulzioni liker, u zavisnosti od sadržaja dodatih sirovina, stavlja se u promet kao: emulzioni liker sa jajima, emulzioni liker od mleka, krem liker sa jajima, krem liker od mleka.
Emulzioni liker sa jajima je piće dobijeno od etanola biljnog porekla, šećera i vode, uz dodavanje jaja ili jaja u prahu. Šećer se može zameniti medom. Sadržaj žumanaca mora biti 70 g/L, najmanje.
Emulzioni liker sa jajima može u nazivu proizvoda da sadrži reč "ekstra", s tim da je sadržaj žumanaca 140 g/L, najmanje.
Emulzioni liker sa mlekom je piće dobijeno od etanola biljnog porekla, šećera i vode, uz dodavanje svežeg mleka ili proizvoda od mleka ili njihove mešavine.
Sadržaj mleka mora biti 200 ml/L, najmanje, sadržaj etanola 15% vol., najmanje, a šećera 100 g/L, najmanje.
Krem liker sa mlekom je piće dobijeno od etanola biljnog porekla, šećera i vode, uz dodavanje svežeg mleka ili proizvoda od mleka ili njihove mešavine.
Sadržaj mleka mora biti 200 ml/L, najmanje, sadržaj etanola 15% vol., najmanje, a sadržaj šećera 100 g/L, najmanje.
Mešani liker (koktel) je piće dobijeno mešanjem dve ili više vrsta likera.
Za mešane likere (koktele) proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.
Mešani liker mora da sadrži 100 g/L ukupnog šećera, najmanje izražen kao ukupni invert i etanola 15% vol., najmanje.
Za mešane likere proizvođač je dužan da u deklaraciji navede nazive likera od kojih je proizveden mešani liker, i to prema redosledu upotrebljenih količina.
Domaći punč je piće dobijeno od ruma ili domaćeg ruma, šećera i biljnih ekstrakata.
U proizvodnji punča može se upotrebiti limunska kiselina i kora plodova jestivih biljaka.
Punč mora da sadrži ukupnog šećera 100 g/L, najmanje izraženog kao ukupni invert i etanola 15% vol., najmanje.
III OSTALA ALKOHOLNA PIĆA
Pod ostalim alkoholnim pićima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: desertna likerska pića, voćna vina, alkoholna pića sa medom, niskoalkoholna pića i dr.
Pod nazivom desertna likerska pića stavljaju se u promet pića dobijena od fermentisanih ili delimično fermentisanih matičnih sokova od voća, odnosno povrća, uz dodatak biljnih ekstrakata, dobijenih maceracijom ili destilacijom, etanola biljnog porekla, šećera i vode.
U proizvodnji desertskih likerskih pića mogu se koristiti aditivi dozvoljeni ovim pravilnikom.
Desertna likerska pića moraju ispunjavati zahteve kvaliteta, i to:
1) da je sadržaj matičnog soka voća i/ili povrća 40% vol., najmanje;
2) da je sadržaj etanola 15% vol., najmanje;
3) da je sadržaj ukupnog ekstrakta 250 g/L, najviše.
Pod nazivom voćno vino može se stavljati u promet piće dobijeno fermentacijom voćne kaše, odnosno matičnog voćnog soka i šećera, po postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina definisanog u Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za vino.
Voćnom vinu mogu se dodavati nefermentisani matični voćni sok ili nefermentisani voćni sokovi.
U proizvodnji voćnih vina mogu se koristiti aditivi i pomoćna sredstva dozvoljena Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino.
Voćna vina i mešana voćna vina mogu se proizvoditi sa dodatkom ugljen-dioksida, sa sadržajem 6 g/L, najviše.
Voćna vina i mešana voćna vina iz stava 1 ovog člana stavljaju se u promet kao gazirana voćna vina, odnosno gazirana mešana voćna vina.
Voćna vina i mešana voćna vina moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da su senzorske karakteristike svojstvene vrsti proizvoda i vrsti voća od koga su dobijena;
2) da je sadržaj etanola 2 do 6% vol., a kod vina od kupine 13% vol., najviše;
3) da je sadržaj ukupnih kiselina 3,5 g/L, najmanje, izražen kao jabučna kiselina;
4) da je sadržaj isparljivih kiselina 1,2 g/L, najviše izražen kao sirćetna kiselina;
5) da je sadržaj ukupnog ekstrakta bez šećera 15 g/L, najmanje;
6) da je sadržaj ukupnog sumpor-dioksida 200 mg/L, najviše za voćna vina i mešana voćna vina sa sadržajem šećera do 10 g/L, odnosno, 300 mg/L, najviše, za voćna vina i mešana voćna vina sa sadržajem šećera preko 10 g/L;
7) da je sadržaj pepela 1 g/L najmanje;
8) da je sadržaj šećera, 10% (m/m) izražen na gotov proizvod;
9) da je sadržaj metanola 250 mg/L, najviše;
10) da je sadržaj sorbinske kiseline 150 mg/L, najviše.
U deklaraciji za voćna vina, u nazivu proizvoda, mora se navesti vrsta voća iz koje je proizvedeno voćno vino. Voćno vino koje nosi naziv jedne vrste voća mora da je proizvedeno od 70% najmanje od te vrste voća.
U deklaraciji za mešana voćna vina, u nazivu proizvoda, moraju se navesti vrste voća od kojih je proizvedeno voćno vino po redosledu upotrebljenih količina vrste voća.
Pod nazivom alkoholno piće od meda, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se piće dobijeno alkoholnom fermentacijom vodenog rastvora meda, po postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina.
Alkoholno piće od meda, stavlja se u promet pod nazivom medovina, medica i sl.
Alkoholno piće od meda mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da su senzorske karakteristike svojstvene ovoj vrsti pića;
2) da je sadržaj etanola 9 do 14% vol.;
3) da je sadržaj isparljivih kiselina 1,2 g/L, najviše izražen kao sirćetna kiselina;
4) da je sadržaj ukupnih kiselina 3 g/L, najmanje izražen kao vinska kiselina;
5) da je sadržaj ukupnog sumpor-dioksida 200 mg/L, najviše;
6) da je sadržaj ekstrakta, bez šećera 15 g/L, najmanje.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu alkoholnih pića ("Službeni list SFRJ", br. 16/88 i 63/88).
Ovaj pravilnik stupa na snagu 1. februara 2003. godine.
Prilog br. 1
DOZVOLJENI ADITIVI ZA JAKA ALKOHOLNA PIĆA I OSTALA ALKOHOLNA PIĆA
BOJE
I
Ne smeju da sadrže dodate boje:
Korn i Dopelkorn
II
Jaka alkoholna pića kojima je dozvoljeno dodavanje boja:
|
Proizvodi |
Dozvoljena boja |
Najveći sadržaj |
|
Viski, žitni destilat, vinski destilat, rum, brendi i
domaći |
E 150 a Karamel obični |
quantum satis |
|
Rakije od voća |
E 150 a Karamel obični |
1,5 g/L |
|
Likeri |
E 174 Srebro |
quantum satis |
III
Boje koje mogu da se koriste u jakim alkoholnim pićima izuzev onih navedenih pod I i II u količinama prema zahtevima tehnološkog postupka (quantum satis):
E 101 Riboflavini:
(i) Riboflavin
(ii) Riboflavin-5'-fosfat
E 140 Hlorofili i hlorofilini:
(i) Hlorofili
(ii) Hlorofilini
E 141 Bakarni kompleksi hlorofila i hlorofilina:
(i) Bakarni kompleksi hlorofila
(ii) Bakarni kompleksi hlorofilina
E 150a Karamel obični
E 150 b Karamel kaustično sulfitni
E 150 c Karamel amonijačni
E 150 d Karamel amonijačni sulfitni
E 153 Biljni ugalj
E 160 a Karotini:
(i) Mešani karotini
(ii) Beta-karotin
E 160 c Paprika ekstrakt, kapsantin, kapsorubin
E 162 Cvekla crvena, betanin
E 163 Antocijani
E 170 Kalcijum-karbonat
E 171 Titan-dioksid
E 172 Oksidi i hidroksidi gvožđa
IV
Sledeće boje mogu da se koriste pojedinačno ili u kombinaciji do 200 mg/L najviše za voćna vina, uključujući i penušava:
E 100 Kurkumin
E 102 Tartrazin
E 104 Hinolin žuta
E 110 Sanset žuta FCF (Oranž žuta S)
E 120 Košenila, karminska kiselina, karmini
E 122 Azorubin (Karmoizin)
E 124 Ponso 4 R (Košenila crvena A)
E 129 Alura crvena AC
E 131 Patent plava V
E 132 Indigotin (Indigo karmin)
E 133 Brilijant plava FCF
E 142 Zelena S
E 151 Brilijant crna BN, Crna PN
E 155 Braon XT
E 160d Likopen
E 160e Beta-apo- 8'-karotenal (C 30)
E 160f Etil estar beta-apo- 8'-karotenske kiseline (C 30)
E 161b Lutein
OSTALI ADITIVI
Dozvoljeno je dodavanje aditiva iz tabele br. 1 prema zahtevima tehnološkog postupka (quantum satis):
Tabela br. 1
E 170 Kalcijum-karbonat
E 270 Mlečna kiselina
E 290 Ugljen-dioksid
E 296 Jabučna kiselina
E 300 Askorbinska kiselina
E 301 Natrijum-askorbat
E 302 Kalcijum-askorbat
E 304 Estri masnih kiselina i askorbinske kiseline:
(i) askorbilpalmitat
(ii) askorbilstearat
E 306 Ekstrakt bogat tokoferolima
E 307 Alfa-tokoferol
E 308 Gama-tokoferol
E 309 Delta-tokoferol
E 322 Lecitini
E 325 Natrijum-laktat
E 326 Kalijum-laktat
E 327 Kalcijum-laktat
E 330 Limunska kiselina
E 331 Natrijum-citrati
(i) Mononatrijum-citrat
(ii) Dinatrijum-citrat
(iii) Trinatrijum-citrat
E 332 Kalijum-citrati:
(i) Monokalijum-citrat
(ii) Trikalijum-citrat
E 333 Kalcijum-citrati:
(i) Monokalcijum-citrat
(ii) Dikalcijum-citrat
(iii) Trikalcijum-citrat
E 350 Natrijum-malati:
(i) Natrijum-malati
(ii) Natrijum-hidrogenmalat
E 351 Kalijum-malat
E 352 Kalcijum-malati:
(i) Kalcijum-malat
(ii) Kalcijum-hidrogenmalat
E 380 Triamonijum-citrat
E 400 Alginska kiselina
E 401 Natrijum-alginat
E 402 Kalijum-alginat
E 403 Amonijum-alginat
E 404 Kalcijum-alginat
E 406 Agar
E 407 Karagenan
E 407a Obrađene eušeuma alge
E 410 Guma iz semena rogača (Karabu guma)
E 412 Guar guma
E 413 Tragakant guma (Tragakanta)
E 414 Akacija guma (Arapska guma)
E 415 Ksantan guma
E 417 Tara guma
E 418 Gelan guma
E 422 Glicerol
E 460 Celuloze:
(i) Mikrokristalna celuloza
(ii) Celuloza u prahu
E 461 Metilceluloza
E 463 Hidroksipropilceluloza
E 464 Hidroksipropilmetilceluloza
E 465 Etilmetilceluloza
E 466 Karboksimetilceluloza (natrijum-karboksimetilceluloza)
E 469 Enzimski hidrolizovana karboksimetilceluloza
E 470a Natrijumove, kalijumove i kalcijumove soli masnih kiselina
E 470b Magnezijumove soli masnih kiselina
E 471 Mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472a Estri sirćetne kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472b Estri mlečne kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472c Estri limunske kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472d Estri vinske kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472e Estri mono- i diacetilvinske kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 472f Mešoviti estri sirćetne i vinske kiseline i mono- i digliceridi masnih kiselina
E 500 Natrijum-karbonati:
(i) Natrijum-karbonat
(ii) Natrijum-hidrogenkarbonat
(iii) Natrijum-seskvikarbonat
E 501 Kalijum-karbonati:
(i) Kalijum-karbonat
(ii) Kalijum-hidrogenkarbonat
E 503 Amonijum-karbonati:
(i) Amonijum-karbonat
(ii) Amonijum-hidrogenkarbonat
E 504 Magnezijum-karbonati:
(i) Magnezijum-karbonat
(ii) Magnezijum- hidroksid-karbonat
(Magnezijum-hidrogen-karbonat)
E 570 Masne kiseline
E 574 Glukonska kiselina
E 575 Glukono-delta lakton
E 576 Natrijum-glukonat
E 577 Kalijum-glukonat
E 578 Kalcijum-glukonat
E 640 Glicin i njegove natrijumove soli
E 938 Argon
E 939 Helijum
E 941 Azot
E 942 Azot (I)- oksid
Samo za likere:
E 1103 Invertaza
E 1200 Polidekstroza
E 1404 Oksidisan skrob
E 1410 Monoskrobfosfat
E 1412 Diskrobfosfat
E 1413 Fosfatiran diskrobfosfat
E 1414 Acetilovan diskrobfosfat
E 1420 Acetilovan skrob
E 1422 Acetilovan diskrobadipat
E 1440 Hidroksipropilskrob
E 1442 Hidroksipropilskrobfosfat
E 1450 Skrob-natrijum-oktenilsukcinat
E 1451 Acetilovan oksidisani skrob
II
KONZERVANSI ČIJA JE UPOTREBA OGRANIČENA
|
Proizvodi |
Aditivi |
Najveći sadržaj |
|
Voćna vina, fermentisani sok jabuke i kruške (uključujući i bezalkoholne) |
E 200 Sorbinska kiselina |
200 mg/L pojedinačno ili u kombinaciji izraženo kao sorbinska kiselina |
|
Alkoholno piće od meda |
E 200 Sorbinska kiselina |
200 mg/L pojedinačno ili u kombinaciji izraženo kao sorbinska kiselina |
|
Voćna vina, penušava voćna vina, medovina i medica |
E 220 Sumpor-dioksid |
200 mg/L pojedinačno ili u |
OSTALI ADITIVI ČIJA JE UPOTREBA OGRANIČENA
|
Proizvod |
Aditivi |
Najveći sadržaj |
|
Emulgovani likeri |
E 473 Estri saharoze i masnih kiselina |
5 g/L pojedinačno ili u kombinaciji |
|
|
E 405 Propan-1, 2- diolalginat |
10 g/L |
|
|
E 475 Poliglicerolni estri masnih kiselina |
5 g/L |
|
|
E 481 Natrijum-stearoil- 2-laktilat |
8 g/L pojedinačno ili u kombinaciji |
|
Emulzioni liker sa jajima |
E 416 Karaja guma |
10 g/L |
|
Likeri |
E 420 Sorbitol: |
quantum satis. kada se ne koriste kao |
Prilog br. 2
Tabela br. 1
|
Zahtevi kvaliteta |
Destilat šljive |
Šljivovica |
Destilat kajsije i breskve |
Kajsijevača i breskovača |
Destilat višnje i trešnje |
Višnjevača i trešnjevača |
Destilat jabuke |
Jabukovača |
Dunjevača |
Destilat kruške |
Kruškovača |
Destilat mešanog voća |
Ostale i mešane voćne rakije |
|
Sadržaj etanola % vol. |
14 do 86 |
25 do 50 |
14 do 86 |
37,5 do 45 |
14 do 86 |
37,5 do 45 |
14 do 86 |
37,5 do 45 |
37,5 |
14 do 86 |
37,5 do 45 |
14 do 86 |
37,5 do 50 |
|
Sadržaj ukupnog ekstrakta |
5 |
do 10 |
do 5 |
do 10 |
do 5 |
do 10 |
do 5 |
do 10 |
do 10 |
do 5 |
do 10 |
do 5 |
do 10 |
|
Sadržaj metanola (g/L a.a.) |
3 do 20 |
3 do 12 |
13 do 15 |
3 do 10 |
2 do 8 |
2 do 6 |
3 do 22 |
3 do14 |
2 do14 |
3 do 22 |
3 do 14 |
3 do 20 |
3 do14 |
|
Sadržaj viših alkohola |
1000 |
1.000 do 6.000 |
1000 |
1.000 do 6.000 |
1200 |
1.200 do 6.000 |
1200 |
1200 do 6000 |
1200 do 6000 |
1200 |
1200 do 6000 |
1000 |
1.000 do 6.000 |
|
Sadržaj ukupnih kiselina (mg/L kao sirćetna), |
5000 |
1200 |
5000 |
1200 |
5000 |
1200 |
5000 |
1200 |
1200 |
5000 |
1200 |
5000 |
1200 |
|
Sadržaj isparljivih estara (mg/L a.a. - izražen kao etil acetat) |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
400 do 4000 |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
400 do 8000 |
400 do 4000 |
|
Sadržaj isparljivih aldehida izražen kao |
40 do 800 |
40 do 400 |
40 do 800 |
40 do 400 |
40 do 800 |
40 do 400 |
40 do 800 |
40 do 400 |
40 do 400 |
40 do |
40 do 400 |
40 do 800 |
40 do 400 |
|
Sadržaj furfurala (mg/L a.a.) najviše |
80 |
50 |
100 |
80 |
50 |
30 |
80 |
40 |
40 |
120 |
80 |
100 |
60 |
|
Sadržaj benzaldehida |
160 |
80 |
70 |
110 |
180 |
110 |
|
|
ne određuje se |
|
|
|
|
|
Sadržaj HCN (mg/L a.a.) |
40 |
100 |
50 |
100 |
60 |
100 |
|
|
ne određuje se |
|
|
|
|
Tabela br. 2
|
Zahtevi kvaliteta |
Vinski destilat |
Vinjak |
Vinovica |
Lozovača |
Komovica |
Drožđanka |
Rakija od suvog grožđa |
Mešane rakije od grožđa i voća |
Brendi |
|
Sadržaj etanola % vol., najmanje |
45 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
37,5 |
|
Sadržaj ukupnog |
10 |
20 |
10 |
10 |
10 |
10 |
10 |
10 |
30 |
|
Sadržaj metanola |
2 najviše |
2 najviše |
2 najviše |
1 do 4 |
4 do 16 |
5 najviše |
1 do 4 |
1 do 14 |
2 najviše |
|
Sadržaj viših alkohola (mg/L a.a.) |
1.000 do |
1.000 do 6.000 |
1.000 do 6.000 |
1.000 do 6.000 |
1.000 do 6.000 |
1.000 do |
1.000 do |
1.000 do |
600 do 4.000 |
|
Sadržaj ukupnih kiselina izražen (mg/L sirćetna), najviše |
1000 |
1000 |
1000 |
1000 |
1000 |
1000 |
1000 |
1000 |
600 |
|
Sadržaj isparljivih estara (mg/L a.a. izražen kao etil acetat) |
400 do 3500 |
400 do 3500 |
400 do 3500 |
400 do 3500 |
400 do 6000 |
400 do 4000 |
400 do 3500 |
400 do 3500 |
210 do 2.500 |
|
Sadržaj isparljivih aldehida izražen kao acetaldehid, (mg/L a.a.) |
50 do 400 |
50 do 400 |
50 do 400 |
50 do 400 |
40 do 800 |
50 do 400 |
50 do 400 |
50 do 400 |
30 do 240 |
|
Sadržaj furfural |
30 |
35 |
30 |
40 |
40 |
30 |
30 |
30 |
20 |
|
Sadržaj ukupnog CO2 (mg/L), najviše |
40 |
25 |
25 |
25 |
25 |
25 |
25 |
25 |
25 |
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na uslove upotrebe aditiva, prestaju da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine ("Sl. list SCG", br. 56/2003), odnosno 3. januara 2004. godine.