PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA ZA TREĆI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2003) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima za treći razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao fakultativni predmet.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u trećem razredu iznosi po jedan čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima sastavni je deo propisanog nastavnog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PROGRAM
GRAĐANSKO VASPITANJE: SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
CILJ I ZADACI
1. Opšti cilj predmeta: Saznanje o sebi i drugima je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika trećeg razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
Zadaci su:
U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:
- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;
- podsticanje razvoja samopouzdanja i lične odgovornosti;
- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvene potrebe i potrebe drugih, i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;
- razvijanje svesti o potrebi uvažavanja različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo;
- osposobljavanje učenika za nenasilno rešavanje sukoba; razvijanje pojma prijateljstva;
- osposobljavanje učenika da razumeju neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici i da kroz dogovaranje aktivno doprinose poštovanju ili menjanju pravila saglasno sa potrebama;
- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;
- razvijanje i negovanje ekološke svesti;
- razvijanje moralnog rasuđivanja i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti;
- osposobljavanje učenika da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.
SADRŽAJI PROGRAMA
III RAZRED
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
1. tema - (2 časa): Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima
- Susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja.
- Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
2. tema (9 časova): Uvažavanje različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo
- KAO DUGA: Uočavanje osobenosti i različitosti koja im prija.
- U SVETU IGARA: Razmatranje stereotipa o muškim i ženskim igrama, razmena stavova o tome.
- A ŠTA KAD SE POJAVI NEBOJŠA? Razmatranje posledica stereotipa o muškim i ženskim igrama, o poštovanju slobode izbora; prihvatanju različitosti.
- IMA LI ISTINE U TOME? Stereotipi o dečacima i devojčicama, razmatranje posledica uopštenih sudova, prevođenje na jezik činjenica.
- ISKLJUČIVANJE: Razmatranje različitosti koja im ne prija - razmena o iskustvima i razlozima isključivanja iz grupe.
- KAD JE TEŠKO RAZUMETI: Sagledavanje posledica saosećajnog odnosno osuđivačkog stava prema ponašanju koje odstupa od očekivanog; sukob potreba i kako ga razrešiti.
- IZNENADI PAŽNJOM: Razmena mišljenja o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom vršnjake suprotnog pola u protekloj sedmici.
- BRAT I SESTRA: Razmena mišljenja o odnosu mlađe i starije dece u porodici, o poštovanju slobode izbora i dogovaranju, o ličnoj odgovornosti.
- NISMO VRŠNJACI, PA ŠTA? Razmena mišljenja o odnosu starije i mlađe dece, o diskriminaciji po uzrastu, o iskrenosti u druženju.
3. tema (5 časova): Prijateljstvo i moralne dileme u vezi sa tim; razvijanje pojma prijateljstva i moralnog rasuđivanja (krađa, laž)
- TRI PRIJATELJICE: Definisanje pojma prijateljstva; sukob i usaglašavanje stavova u vezi sa prijateljstvom.
- IZNEVERENA OČEKIVANJA: Razmena mišljenja o tome da li treba razotkriti laž koju je izrekao prijatelj/ica; da li je ćutanje o tome isto što i laž; da li je laž oprostiva; da li se može biti prijatelj nekome ko laže; zašto je laž moralni prekršaj.
- USLOV: Razmena mišljenja o sukobu potreba i kako ga prevazići, moralna dilema - krađa kao uslov prihvaćenosti u grupi, poštovanje tuđeg vlasništva.
- TRŠA: Razmena mišljenja o tome da li je krađa moralni prekršaj i kad je pokrenuta dobrim namerama.
- PRIJATELJSTVO: Razmena mišljenja o tome šta obuhvata pojam prijateljstva.
4. tema (9 časova): Pojedinac i zajednica; pravila koja regulišu život u zajednici; prava i odgovornosti; dogovaranje
- JEDAN OBIČAN DAN: Razmena mišljenja o pravima i odgovornostima ukućana; o podeli odgovornosti oko kućnih poslova, o slobodi izbora, pravima i obavezama dece.
- ČIŠĆENJE GRAŠKA: Razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o stereotipima u vezi sa polnim ulogama; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.
- MESTO ZA IGRU: Razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o kućnom redu; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.
- JA BIRAM: Razmena mišljenja o slobodi izbora u odlučivanju kod kuće i u školi. O čemu deca mogu sama da odlučuju, o odgovornosti za posledice izbora, o tome kako lični izbor utiče na druge u okolini.
- KUĆNI RED ŠKOLE: Razmena mišljenja čemu služe pravila; kako nastaju pravila; da li deca mogu da utiču na menjanje pravila koja regulišu život u školi, o posledicama kršenja pravila, o merama koje treba preduzeti kad dođe do kršenja pravila.
- LOŠA OCENA: Razmena mišljenja čemu služe ocene, šta znači loša ocena, čemu ona služi, da li deca imaju pravo da znaju zašto su dobili ocenu koju su dobili, i šta je trebalo da odgovore, ako ocena nije zadovoljavajuća.
- NERVIRA ME KAD: Razmena mišljenja o tome šta je to demokratsko odlučivanje u razredu, kako to može da se postigne, šta sprečava da se to postigne.
- REDAR: Razmena mišljenja o razlozima pobune u razredu, razlikama između naređivanja i dogovaranja, o odgovornosti za posledice ponašanja.
- DEMOKRATIJA U RAZREDU: Učenici se dogovaraju i planiraju akcije kojim će da poboljšaju prostor u kome borave (učionicu, školsko dvorište); uče kako da usaglase ideje, podele odgovornosti, od koga da traže podršku i kako da izvedu akcije.
5. tema (3 časa): Zaštita od nasilja: nenasilno rešavanje sukoba
- OSVETA: Razmena mišljenja o sankcijama kršenja dogovora među decom, da li je osveta moralni prekršaj; Šta je pravedno; Kako se nenasilno može rešiti sukob potreba.
- KAŽNJAVANJE: Razmena mišljenja o vrstama kazne koje dobijaju od roditelja, o postupcima koji su doveli do kazne, o osećanjima i nezadovoljenim potrebama u vezi sa kaznom, o alternativama kažnjavanju.
- BATINE: Razmena mišljenja o nasilju u školi - učenika prema učenicima, i kako da se zaštite od toga.
6. tema (4 časa): Razvijanje moralnog rasuđivanja
- RAZBIJENI PROZOR: Razmena mišljenja o moralnoj dilemi - sakrivanja počinioca iz solidarnosti sa drugom ili iskrenosti, o preuzimanju odgovornosti za posledice ponašanja, o opravdanosti kazne, o tome da li je prećutati isto što i lagati, zašto je laž moralni prekršaj.
- ZABORAVLJENI EKSPRES LONAC: Razmena mišljenja o odgovornosti za nenamerno učinjenu štetu, o sankcijama, alternativama kažnjavanju.
- UTAKMICA: Razmena mišljenja o moralnoj dilemi-laganju da bi se izbegla kazna, o posledicama laži.
- TAKMIČENJE: Razmena mišljenja o tome da li pozitivni cilj opravdava krađu; zašto je pogrešno krasti.
7. tema (3 časa): Razvijanje ekološke svesti; briga o životinjama i biljkama
- PAS: Razmena mišljenja o razlozima dečjeg nasilja prema životinjama, o odgovornosti i brizi o životinjama.
- DOBRO DRVO: Razmena mišljenja o pravu na život, i međusobnoj povezanosti svih živih bića; o odgovornosti i brizi za biljni svet.
- IZNENADI PAŽNJOM: Razmena mišljenja o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom životinje ili biljke u protekloj sedmici.
8. tema (1 čas): Evaluacija
- JA PRE, JA POSLE: učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje.
- Prezentacija rezultata rada roditeljima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Teorijski, predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i dece u zoni narednog razvoja dece tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod dece nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuju kao organizatori takvih razmena među decom koje će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.
Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice, strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat zahteva koji uvodi voditelj radionice a objedinjene su oko glavne teme. Većina radionica u ovom programu započinje pričom koja je bliska iskustvu deteta a sadrži moralnu dilemu ili sukob potreba ili vrednosti kao povod za diskusiju u paru ili manjoj grupi a završava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pruži mogućnost svakom detetu da restrukturira svoje mišljenje i delovanje zbog pojave konflikta između njegove tačke gledišta i tačke gledišta koja je različita od njegove.
Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.
- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činioca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:
1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da je reč o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da deca uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate.
2. Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.
3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene.
4. Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.
5. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA III.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi na znanje da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznose svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koji ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje.
S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima može da navede decu da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.
Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja ukrug.
Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pak papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.
Izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.
Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je:
- Grupa autora "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima III, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2003.
Preporučena literatura za nastavnike:
- Ršumović Ljubivoje, Bukvar dečjih prava, UNICEF 1995;
- Konvencija UN o pravima deteta, UNICEF;
- Rozenberg M. Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002;
- Kolberg Lorens, Dete kao filozof morala, u Zborniku Proces socijalizacije kod dece, Zavod za udžbenike, 1986.
Pored korišćenja priručnika, da bi predmet postigao očekivane efekte, neophodno je da se odrasli koji će realizovati predmet i sami obuče za njegovu primenu kroz sistem edukativnih radionica, odnosno kroz iskustveno učenje.
Budući da je reč o novom predmetu, od nastavnika i od učenika se očekuje da redovno procenjuju i sam predmet i predviđeni način izvođenja nastave.