PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRIČNI POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ TERETA, SA KABINOM U KOJU NIJE MOGUĆ PRISTUP LJUDI("Sl. list SFRJ", br. 55/87) |
I UVODNE ODREDBE
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri proizvodnji liftova na električni pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju nije moguć pristup ljudi (u daljem tekstu: liftovi), u pogledu voznog okna, pri projektovanju, ugradnji, korišćenju i održavanju liftova;
2) način označavanja i obeležavanja liftova i delova liftova koje je od uticaja na bezbednost i zaštitu života i zdravlja ljudi;
3) tehničke mere zaštite od požara i drugih tehničko-tehnoloških nezgoda;
4) postupak, način i intervali vršenja obavezne povremene tehničke kontrole liftova i njihovih delova;
5) način rukovanja liftovima, način njihovog održavanja i obaveznost uputstava o rukovanju liftovima i njihovom održavanju;
6) postupak i način obezbeđenja određenih svojstava, karakteristika i kvaliteta liftova i način njihovog ispitivanja;
7) isprave koje prate liftove u prometu, odnosno pri isporuci.
Pod liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se trajno ugrađena postrojenja, pokretana električnom energijom, namenjena prevozu tereta, koja opslužuju određene stanice korišćenjem kabine čije mere i konstrukcija onemogućavaju pristup ljudima, a koja se kreće u voznom oknu između najmanje dve čvrsto ugrađene vertikalne vođice ili između vođica nagnutih do 15o prema vertikali.
II VOZNO OKNO
Vozno okno duž cele visine i sa svih strana mora biti ograđeno čvrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Kabina lifta i njen protivteg nalaze se, po pravilu, u istom voznom oknu.
Na voznom oknu dozvoljeni su sledeći otvori:
1) otvori vrata voznog okna;
2) otvori vrata za održavanje, otvori vrata za pristup u vozno okno i otvori vrata za kontrolu;
3) otvori za provetravanje;
4) otvori između voznog okna i mašinske prostorije, odnosno voznog okna i prostorije za pomoćne užetnjače;
5) otvori koji odvode gasove i dim u slučaju požara.
Svetla visina otvora vrata za održavanje mora iznositi najmanje 1,4 m, a širina najmanje 0,6 m.
Vrata za pristup u vozno okno moraju imati svetlu visinu otvora najmanje 1,8 m, a širinu najmanje 0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme biti veća od 0,5 m, a širina ne sme biti veća od 0,35 m.
Ako je rastojanje između nivoa dve uzastopne stanice lifta veća od 11 m, između tih stanica moraju se, na najviše 11 m, postaviti vrata za pristup u vozno okno.
Vrata za održavanje, vrata za pristup u vozno okno i vrata za kontrolu moraju biti metalna, ne smeju se otvarati u prostor voznog okna i ne smeju biti perforirana.
Zabrava na vratima za održavanje, vratima za pristup u vozno okno i vratima za kontrolu mora omogućiti zatvaranje i zabravljivanje vrata bez upotrebe ključa. Ova vrata se moraju otvarati iz voznog okna bez upotrebe ključa i kad su zabravljena, a sa spoljne strane isključivo ključem.
Kabina lifta ne sme da krene ako vrata iz stava 1 ovog člana nisu zatvorena, što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zatvorenosti vrata za održavanje.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, pogon lifta je dozvoljen sa otvorenim vratima za kontrolu pod uslovom da se za vreme pogona trajno deluje na sigurnosni električni uređaj za kontrolu zatvorenosti, koji mora biti pristupačan samo ako su vrata otvorena.
U vrhu voznog okna moraju postojati otvori za provetravanje, čija je ukupna površina preseka najmanje 1% od površine horizontalnog preseka voznog okna, a koji odvode vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno ili kroz mašinsku prostoriju ili prostoriju za pogonske užetnjače.
Vozno okno se ne sme koristiti za provetravanje drugih prostorija.
Vozno okno mora izdržati opterećenja koja nastaju pri radu pogonske mašine, pri dejstvu hvatačkog uređaja na vođice, pri nasedanju kabine ili protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila nastalih radom uređaja za kompenzaciju.
Određivanje sila pri dejstvu hvatačkog uređaja na vođice i nasedanju kabine ili protivtega na odbojnike vrši se prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanička oštećenja i vatru, koji ne stvara prašinu i sprečava njeno taloženje.
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaničku čvrstoću da se delovanjem upravne sile od 300 N ne sme pojaviti ugib veći od 10 mm. Delovanje ove sile može biti sa jedne ili druge strane zida, na bilo kom mestu, pod uslovom da je ravnomerno raspoređeno na okrugloj ili kvadratnoj površini od 5 cm2.
Zid voznog okna može se zastakliti.
Za zastakljivanje voznog okna koristi se prvenstveno liveno staklo sa žičanim umetkom, nearmirano, armirano staklo ili staklo za ogledala sa armaturom ili bez armature.
Debljina stakla mora biti najmanje 6 mm.
U tabeli 1 utvrđene su najveća mera manje strane zastakljene površine i najmanja debljina stakla, koje se odnose i na zastakljene površine koje nisu pravougaonog oblika, tako da prečnik upisanog kruga i debljina stakla odgovaraju vrednostima u tabeli 1.
Tabela 1
|
Mera manje strane ili prečnik upisanog kruga |
Liveno staklo sa žičanim umetkom |
Nearmirano staklo |
Armirano staklo |
Staklo za ogledala |
Armirano staklo za ogledala |
|
Najviše m |
Najmanja debljina u mm |
||||
|
0,7 |
6 |
6 |
6 |
6 |
6 |
|
1,0 |
6 |
8 |
6 |
8 |
6 |
|
1,2 |
8 |
10 |
8 |
10 |
8 |
Tabela 2
|
Mera manje strane ili prečnik upisanog kruga |
Liveno staklo sa žičanim umetkom |
Nearmirano staklo |
Armirano staklo |
Staklo za ogledalo |
Armirano staklo za ogledalo |
|
Najviše m |
Najmanja debljina u mm |
||||
|
0,7 |
8 |
8 |
8 |
8 |
8 |
|
1,0 |
8 |
10 |
8 |
10 |
8 |
|
1,2 |
10 |
- |
10 |
- |
10 |
Ako su liftovi bez kabinskih vrata, a zidovi voznog okna se zastakljuju, strana voznog okna na kojoj je ulaz u kabinu zastakljuje se po celoj visini staklom čije su mere date u tabeli 2.
Ako kabina lifta ima dva ulaza koji su bez vrata, obe strane voznog okna na kojima su ulazi u kabinu ne smeju biti zastakljene po celoj visini.
Zid voznog okna ili njegov deo koji je zastakljen mora biti zaštićen od udara, šipkom ili na sličan način, i to: ravno staklo i nekaljeno staklo na visini od 0,8 m iznad poda ili prednje ivice stepenika, a kaljeno staklo čija je debljina manja od 10 mm na visini do 0,3 m.
Površina zida voznog okna na strani ulaza u kabinu, koji se sastoji od vrata voznog okna, zidova ili delova zidova, mora biti po širini ulaza u kabinu i po celoj visini voznog okna neprekidan, osim pogonski nužnih prekida (zazora).
Ako se ispod voznog okna nalaze stambene, radne ili društvene prostorije ili uopšte pristupačne prostorije, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmanje 5000 N/m2 pokretnog opterećenja, a na protivteg se mora postaviti hvatački uređaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogući zaustavljanje opterećene kabine ili protivtega u njemu prilikom slobodnog pada sa najvišeg položaja u voznom oknu;
3) ako se putanja kretanja protivtega produžava pored prostorija pristupačnih ljudima ispod voznog okna i vodi do čvrstog tla, kroz prostor ispod voznog okna lifta može prolaziti protivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupačnih ljudima mora se nalaziti otvor vrata za održavanje.
Dno jame voznog okna mora biti vodoravno, osim podnožja odbojnika, vođica i odvoda za vodu. Jama voznog okna mora biti zaštićena od prodiranja vode.
Dužina sigurnosnog puta kabine lifta, ispod krajnje donje i iznad krajnje gornje stanice mora iznositi najmanje 0,2 m.
Dužina sigurnosnog puta kabine lifta iznad krajnje gornje stanice za nazivne brzine veće od 0,85 m/s, mora iznositi najmanje
V2
0,2 + ------- (put u m, V u m/s).
10
Ako kabina lifta pređe donju dužinu sigurnosnog puta i potpuno sabije odbojnike, slobodno rastojanje između najnižih delova tavanice voznog okna i najvišeg dela protivtega lifta mora iznositi najmanje 0,1 m.
Dužina sigurnosnog puta protivtega, uključujući hod odbojnika, mora biti:
1) najmanje 0,1 m kraća od gornjeg sigurnosnog puta kabine;
2) najmanje toliko dugačka da se krajnja gornja sklopka može pouzdano uključiti.
Za vreme izvođenja radova na servisiranju lifta u jami voznog okna mora se ograničiti kretanje kabine i protivtega do visine gornje ivice okvira donjih krajnjih vrata voznog okna.
U jami voznog okna mora biti ugrađena sklopka STOJ, sa jasno obeleženim položajima uključenja i isključenja, kojom se pogon lifta i automatska vrata isključuju i drže u stanju mirovanja. Sklopka mora biti pristupačna sa vrata voznog okna ili sa vrata koja se koriste za ulaz u jamu voznog okna.
U jami voznog okna mora biti ugrađena i dvopolna priključnica sa zaštitnim kontaktom, kao i naizmenična sklopka za osvetljenje voznog okna, namenski obeležena koja je povezana sa naizmeničnom sklopkom u mašinskoj prostoriji.
U vozno okno se ne smeju ugrađivati instalacije i uređaji koji nisu sastavni deo lifta.
Dozvoljena je ugradnja uređaja za grejanje voznog okna, pri čemu se naprave za posluživanje uređaja za grejanje moraju nalaziti izvan voznog okna. Ovi uređaji ne smeju koristiti toplu vodu ili paru.
U voznom oknu mora biti trajno ugrađeno električno osvetljenje, i to po jedna svetiljka udaljena od tavanice i dna voznog okna najviše 0,5 m, dok ostale svetiljke moraju biti postavljene na rastojanjima od najviše 7 m.
III MAŠINSKA PROSTORIJA I PROSTORIJA ZA POMOĆNE UŽETNJAČE
Mašinska prostorija i prostorija za pomoćne užetnjače moraju biti zatvorene zidovima, podom, tavanicom i vratima.
U mašinsku prostoriju i prostoriju za pomoćne užetnjače mogu ulaziti samo stručna lica koja rade na održavanju i ispitivanju lifta.
U mašinskoj prostoriji moraju biti smešteni pogonske mašine, pripadajući upravljački uređaji, pomoćne užetnjače i graničnici brzine, osim zatezanog uređaja graničnika.
Ako upravljački uređaji ne mogu biti postavljeni u mašinskoj prostoriji postavljaju se u prostoriju za pomoćne užetnjače ili drugoj prostoriji koja ispunjava uslove za mašinsku prostoriju.
Pomoćne užetnjače jednog ili više liftova i graničnici brzine, ako se ne mogu postaviti u mašinsku prostoriju, moraju biti smešteni u prostoriju za pomoćne užetnjače.
Ispod pomoćnih užetnjača koje se nalaze u voznom oknu mora postojati zaštita odgovarajuće čvrstine i gustine kojom se sprečava da prelomljena osovina padne u vozno okno.
Pomoćne užetnjače moraju imati osigurač kojim se sprečava da osovina ispadne iz ležišta, da uže ispadne iz žleba pri olabavljenju užeta i da strana tela upadaju između užeta i žlebova pomoćnih užetnjača koje su obuhvaćene užetom sa donje strane.
U mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače ne smeju se ugrađivati instalacije i uređaji koji nisu sastavni deo lifta, osim uređaja za provetravanje i grejanje mašinske prostorije i detektora požara ili protivpožarnih uređaja za električne instalacije.
Mašinska prostorija, po pravilu, izgrađuje se iznad voznog okna.
Prilaz mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače mora biti lako pristupačan, siguran, dobro osvetljen trajno ugrađenim električnim osvetljenjem, a pod prilaza ne sme biti klizav.
Ako su mere mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače takve da omogućavaju slobodno kretanje, prilaz mora imati visinu od najmanje 1,8 m, pri čemu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde čija je visina manja od 0,4 m.
Ako se mašinskoj prostoriji ili prostoriji za pomoćne užetnjače prilazi preko lestvica, one moraju biti metalne i stabilne, širine najmanje 0,5 m, sa nagibom najmanje 60o u odnosu na pod, a na vrhu lestvica se moraju ugraditi rukohvat do visine najmanje 0,75 m iznad lestvica i leđobran.
Mašinska prostorija i prostorija za pomoćne užetnjače moraju izdržati opterećenja koja nastaju radom lifta.
Zidovi, pod i tavanica mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače moraju biti svetlih boja i od materijala koji je otporan na vatru, koji ne stvara prašinu i sprečava njeno taloženje.
Pod mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače ne sme biti klizav.
Zidovi ispod mašinske prostorije moraju biti zvučno izolovani od stambenih, radnih i društvenih prostorija.
Visina mašinske prostorije po kojoj se može slobodno kretati, merena od površine poda, odnosno od površine sa koje se opslužuje pogonska mašina do najniže ivice tavanice, mora iznositi najmanje 2 m.
Ako se upravljački uređaj lifta ugrađuje u prostoriju za pomoćne užetnjače po kojoj se može slobodno kretati, visina od poda do tavanice mora biti najmanje 2 m.
Iznad najvišeg dela pogonske mašine koja je smeštena u mašinskoj prostoriji mora biti slobodan prostor visine najmanje 0,3 m.
Ako mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače ima više radnih nivoa čija se visina razlikuje za više od 0,5 m, moraju se postaviti stepenice i ograda.
Jame i kanali u mašinskoj prostoriji, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače koji su dublji od 0,5 m i uži od 0,5 m moraju biti pokriveni.
Svetla visina vrata mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače mora iznositi najmanje 0,6 m.
Za mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače sa najmanjom visinom od 2 m, svetla visina vrata mora iznositi najmanje 1,8 m.
Vrata mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače moraju biti metalna, moraju se zaključavati i ne smeju se otvarati u prostor mašinske prostorije ili prostorije za pomoćne užetnjače. Ako su vrata mašinske prostorije, odnosno prostorije pomoćne užetnjače zaključana, moraju se sa unutrašnje strane otvarati bez upotrebe ključa.
Otvor na podu za ulazak u mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače mora biti zatvoren metalnim kapkom, sa bravom koja se zaključava sa spoljnje strane. Zatvoreni metalni kapak mora izdržati masu od najmanje 200 kg ili dve osobe. Slobodan otvor kapka mora biti najmanje 0,8 x 0,8 m. Kapak se mora otvarati u prostor mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače prema gore. Dok je kapak otvoren mora postojati obezbeđenje od pada kroz otvor (npr. ograda).
Prozori u mašinskoj prostoriji moraju biti izrađeni od metala.
Otvori na postolju pogonske mašine i graničnika brzine, kao i na podu mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače, moraju imati zaobljene ivice podignute najmanje 50 mm iznad poda ili postolja, izrađene od lima, betona ili drugog pogodnog materijala.
Mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače mora biti suva i provetrena. Motori, električni upravljački uređaji i drugi uređaji moraju biti zaštićeni od prašine, štetnih gasova i vlage u stepenu zaštite koji zahtevaju radni uslovi.
Otvori za provetravanje mašinske prostorije moraju biti izvedeni tako da odvode gasove i dim u slučaju požara.
Kroz mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače ne smeju se provetravati prostorije koje ne pripadaju liftu.
Temperatura u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače, ako su u njoj ugrađeni upravljački uređaji, mora biti između plus 5o i plus 40oC.
Mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače mora imati električno osvetljenje jačine najmanje 200 lx, mereno na podu. Sklopka za osvetljenje mora biti postavljena sa unutrašnje strane, pored ulaznih vrata.
Strujno kolo za osvetljenje mašinske prostorije mora biti nezavisno od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora dovoditi ili preko zasebnog strujnog voda ili vezom ispred glavnog prekidača.
Najmanje jedna priključnica sa zaštitnim kontaktom mora biti postavljena u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače. Priključnica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog osigurača.
U prostoriji za pomoćne užetnjače, pored ulaza, mora biti postavljena sklopka STOJ, sa jasno obeleženim položajima uključenja i isključenja, kojom se pogon lifta isključuje i drži u stanju mirovanja.
Ako se u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače nalaze upravljački uređaji, mora se u toj prostoriji postaviti aparat za gašenje požara na električnim uređajima.
Potrošni materijal (krpe za čišćenje, maziva itd.) mora se držati u kantama sa poklopcem izrađenim od nezapaljivog materijala.
IV VRATA VOZNOG OKNA
Vrata voznog okna čine puna krila i okvir. U zatvorenom položaju zazori između krila vrata, krila i okvira, praga i krila vrata ne smeju biti veći od 5 mm. Ako postoje udubljenja, moraju se uzeti u obzir pri merenju zazora.
Vrata voznog okna (krila i okvir) moraju biti od metala, otporna na deformacije, izrađena i ugrađena tako da obezbeđuju pravilan rad zabrave vrata.
Svetla visina vrata voznog okna ne sme iznositi više od 50 mm, sa svake strane, od širine ulaza u kabinu.
Vrata voznog okna moraju biti izrađena tako da u pogonu ne dođe do zaglavljivanja, ispadanja iz ležišta ili vođica i prekoračenja puta vođenja.
Vertikalno pomična vrata voznog okna moraju biti vođena na obema vertikalnim ivicama krila vrata.
Krila vertikalno pomičnih vrata moraju biti obešena na dva nezavisna noseća elementa i uravnotežena. Vođice za krila vrata moraju biti otporne na vatru.
Svi noseći elementi proračunavaju se sa sigurnosnim faktorom od najmanje 8.
Prečnik užetnjače za noseće uže mora iznositi najmanje 25 x d, pri čemu d označava prečnik užeta.
Noseća užad, odnosno lanci moraju biti obezbeđeni od ispadanja iz užetnjače, odnosno sa lančanika.
Prirodno ili veštačko osvetljenje, mereno na podu ispred vrata voznog okna, mora iznositi najmanje 50 lx.
Providni kontrolni otvori na vratima voznog okna nisu dozvoljeni.
Ako kabina lifta nije u stanici ili u zoni odbravljivanja, a za liftove sa karakteristikama iz stava 2 člana 51 ovog pravilnika ako je lift u pogonu ili kabina lifta nije u stanici ili u zoni odbravljivanja prilikom pristajanja, mora biti sprečeno otvaranje vrata voznog okna.
Zona odbravljivanja može se prostirati najviše 0,16 m ispod i iznad praga vrata voznog okna.
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna nisu zatvorena.
Ako je nazivna brzina lifta veća od 0,63 m/s ili su vrata voznog okna viša od 1,2 m ili je ograda kod vrata voznog okna koja se ne može pomerati na visini manjoj od 0,4 m, kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna nisu zatvorena i zabravljena
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, kod liftova sa dve stanice i nazivnom brzinom manjom od 0,63 m/s rad lifta sme biti omogućen pri nezabravljenim ali zatvorenim vratima voznog okna ako se kabina nije udaljila za više od 0,16 m od praga vrata voznog okna.
Izuzetno od odredaba st. 1, 2 i 3 ovog člana, dozvoljeno je da se kabina lifta kreće ako su vrata voznog okna otvorena u zoni odbravljivanja prilikom pristajanja i naknadnog podešavanja tačnosti pristajanja u stanici i iznad nivoa stanice pri vožnji na rampu u području od najviše 0,4 m iznad praga vrata ako brzina nije veća od 0,3 m/s.
Elementi zabrave i elementi za pričvršćenje zabrave moraju biti izrađeni od metala ili ojačani metalom i otporni na udar.
Zabrava mora biti zaštićena od prašine.
Zabrava obrtnih vrata mora držati vrata zabravljena čak i ako se spusti krilo vrata.
U visini (tački) zabravljivanja zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdržati silu koja deluje u smeru otvaranja vrata, i to najmanje 1000 N ako su vrata pomična, a 3000 N ako su vrata obrtna.
Zabravljivač vrata voznog okna mora zahvatiti najmanje 7 mm u krilu vrata voznog okna (slika br. 1), a kod liftova iz stava 2 člana 51 ovog pravilnika zabravljivač se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zabravljenosti vrata.
Mere u mm
Slika 1
Zabravljivač mora delovati i držati se u zabravljenom položaju silom sopstvene težine, stalnog magneta ili opruge. Opruge moraju delovati na pritisak i biti vođene, a pri odbravljivanju navoji opruge ne smeju nalegati jedan na drugi.
Ako se zabravljivač drži u zabravljenom položaju silom stalnog magneta, dejstvo magneta ne sme biti oslabljeno udarcima ili zagrevanjem.
Pri kvaru stalnog magneta ili opruge ne sme doći do odbravljivanja usled delovanja težine zabravljivača.
Sva vrata voznog okna moraju biti izrađena tako da se mogu odbraviti spolja specijalnim trouglastim ključem (slika br. 2).
Nasilnim odbravljivanjem vrata voznog okna kad se kabina kreće mora se zaustaviti rad lifta prema stavu 2 člana 51 ovog pravilnika.
Mere u mm
Slika 2
Posle odbravljivanja specijalnim trouglastim ključem, zabravljivač ne sme ostati u odbravljenom položaju ako su vrata voznog okna zatvorena.
Svaka vrata voznog okna moraju imati električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata.
Kod obrtnih vrata voznog okna uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata mora biti smešten na strani na kojoj se vrata zatvaraju ili na zabravi vrata.
V KABINA
Čista unutrašnja visina kabine može biti veća od 1,2 m ako ostale unutrašnje mere kabine ne dozvoljavaju pristup ljudi u kabinu.
Korisna površina poda kabine sme biti najviše 1 m2, pri čemu dužina kabine sme biti najviše 1 m.
Nazivna nosivost kabine lifta sme iznositi najviše 250 kg.
Kabina i protivteg lifta moraju imati najmanje po četiri uređaja za vođenje kabine klizanjem ili kotrljanjem.
Uređaji za vođenje kabine moraju biti izrađeni i postavljeni tako da ne napuste vođice i ako se oštete.
Prilikom proračuna nosećih elemenata lifta moraju se uzeti u obzir najveća opterećenja koja nastaju od tereta i utovarnih uređaja pri utovaru ili istovaru tereta.
Kabina lifta mora biti ograđena punim zidovima, podom i tavanicom.
Dozvoljeni su otvori za utovar tereta i otvori za provetravanje.
Zidovi kabine izrađeni od lima mogu biti sa otvorima veličine najviše do 1 cm2.
Zidovi, pod i tavanica kabine, okvir kabine i uređaj za vođenje moraju kao celina imati dovoljnu mehaničku čvrstoću da izdrže udare i opterećenja kojima je kabina izložena za vreme rada lifta, pri delovanju hvatačkog uređaja i kad kabina naseda na odbojnike.
Ako se zidovi kabine zastakljuju, ugrađuju se stakla sa merama naznačenim u tabeli 2 (član 13).
Kabina ne mora imati vrata ako je konstruisana tako da teret ne može doći u dodir sa zidovima voznog okna.
Ako su vrata kabine otvorena, ne smeju sprečavati kretanje kabine.
Krov kabine ne sme imati otvore i mora izdržati masu jedne osobe ili teret od 100 kg.
Radnik koji održava lift može se popeti na krov kabine samo onda ako je kabina potpuno nalegla i sabila svoje odbojnike.
Kod liftova koji rade sa otvorenim vratima voznog okna, pri pristajanju i naknadnom podešavanju tačnosti pristajanja, kabina na prednjoj strani krova i ispod praga mora imati zaštitni lim visine 0,20 m i širine najmanje jednake širini vrata voznog okna.
Kod liftova koji prevoze vagonete, kolica ili sl. kabina mora imati uređaj koji onemogućava pomeranje tereta.
Ako je kabina u stanici, slobodan razmak između praga kabine i ivice prolaza kod otvorenih vrata voznog okna ne sme biti veći od 35 mm.
Kabina lifta mora biti osvetljena električnim osvetljenjem.
Osvetljenost poda kabine mora biti najmanje 50 lx.
VI PROTIVTEG
Protivteg lifta izrađuje se u jednom komadu ili se sastoji iz više međusobno čvrsto spojenih delova ili je u obliku limenog sanduka napunjenog materijalom za punjenje. Delovi protivtega ne smeju biti podložni ispadanju, lomljenju ili trošenju.
Ako se protivteg sastoji iz više delova, mora se sprečiti njihovo pomeranje i ispadanje postavljanjem u okvir koji čvrsto drži delove protivtega.
Umesto okvira za učvršćenje delova protivtega mogu se koristiti najmanje dve čelične šipke, s tim što delovi protivtega moraju biti od metala.
Ako se protivteg kreće preko čelične užadi, čeličnih žica ili po krutim vođicama, slobodan prostor između protivtega i zida voznog okna, izmeren na najužem mestu, ne sme biti manji od 50 mm.
Ako se protivteg kreće preko čelične užadi, čeličnih žica ili po krutim vođicama, slobodan prostor između pokretnih delova lifta, izmeren na najužem mestu, ne sme biti manji od 70 mm.
Na liftovima sa bubnjem zabranjena je upotreba protivtega.
VII NOSEĆA SREDSTVA I UREĐAJI ZA IZJEDNAČAVANJE OPTEREĆENJA
Kabina i njen protivteg moraju biti obešeni o čeličnu noseću užad ili lance sa paralelnim člancima (Galov lanac ili lanac sa valjcima).
Za noseću užad moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) nazivni prečnik mora iznositi najmanje 6,5 mm;
2) nazivna zatezna čvrstoća žica mora iznositi:
a) 1570 MPa ili 1770 MPa za užad iste zatezne čvrstoće žica;
b) 1370 MPa za spoljne žice i 1770 MPa za unutrašnje žice kod užadi sa dve nazivne zatezne čvrstoće žica.
Sastav, istezanje, ovalnost i savitljivost moraju da ispunjavaju uslove utvrđene u propisima o jugoslovenskim standardima za čeličnu užad i ispitivanje mora da se vrši prema tim propisima.
Kabina i njen protivteg moraju biti obešeni o najmanje dva nezavisna noseća užeta ili lanca.
Noseća užad ili lanci moraju biti ravnomerno opterećeni, bez obzira na njihov broj.
Noseća užad ne smeju se spajati ili popravljati upletanjem.
Ako je potrebno zameniti jedno uže ili više užadi u grupi, moraju se zameniti sva užad u toj grupi.
Odnos između nazivnog prečnika pogonske užetnjače, pomoćnih užetnjača i bubnja prema nazivnom prečniku nosećeg užeta mora iznositi najmanje 40, bez obzira na broj žica u užetu.
Koeficijent sigurnosti noseće užadi mora iznositi najmanje 8.
Nosivost elemenata za pričvršćenje nosećeg užeta mora iznositi najmanje 80% od nosivosti nosećeg užeta.
Krajevi noseće užadi moraju biti pričvršćeni za kabinu, protivteg i uređaj za vešanje kabine zalivanjem u konusne čahure, pomoću pljosnate konične čahure ili drugim sistemom sa istom sigurnošću.
Konične čahure i pljosnate konične čahure izrađuju se i koriste za vezivanje krajeva noseće čelične užadi na način utvrđen u propisima o jugoslovenskim standardima za konične čahure i pljosnate konične čahure.
Ako su u pitanju liftovi sa bubnjem, noseća užad se pričvršćuju pomoću klina, pomoću najmanje dve stezaljke ili drugim sistemom sa istom sigurnošću.
Koeficijent sigurnosti kod nosećih lanaca ne sme biti manji od 8.
Krajevi svakog nosećeg lanca moraju biti pričvršćeni za kabinu, protivteg i uređaj za vešanje držačima čija nosivost iznosi najmanje 80% od nosivosti lanca.
Ako su u pitanju liftovi sa pogonskom užetnjačom, kad protivteg miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vučna sposobnost pogonske užetnjače mora biti takva da spreči podizanje kabine okretanjem pogonske užetnjače.
Vučna sposobnost proračunava se prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Specifični pritisak između noseće užadi i žleba vučne užetnjače mora ispunjavati uslove prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Žlebovi bubnja za užad moraju biti zaobljeni, glatki i rezani u obliku spirale. Poluprečnik žleba za uže mora biti 0,54 d.
Ako se kabina nalazi na potpuno sabijenim odbojnicima, na bubnju mora ostati najmanje jedan i po namotaj nosećeg užeta.
Uže se namotava na bubanj samo u jednom sloju.
Odstupanje ose nosećeg užeta od ose žleba bubnja ne sme biti veće od 4o.
Za ravnomerno opterećenje noseće užadi ili lanaca mora postojati, bar na jednoj strani vešanja, uređaj za izjednačavanje opterećenja.
Ako se za izjednačavanje opterećenja upotrebljavaju opruge, one moraju biti opterećene na pritisak.
Noseći lanac koji ide preko lančanika mora imati na oba kraja uređaj za izjednačavanje opterećenja.
Pomoćni lančanici na istoj osovini moraju se okretati nezavisno.
Uređaj za izjednačavanje dužine užeta ili lanca mora sprečiti da se posle podešavanja užad ili lanci sami olabave.
Pri upotrebi kompenzacionog užeta, njegovo zatezanje mora se ostvariti pomoću tega.
Uređajima za zaštitu lančanika moraju se sprečiti povrede lica, iskakanje lanca usled olabavljenja i prodiranja stranih tela između lanca i zubaca. Ti uređaji ne smeju ometati kontrolu lančanika.
VIII HVATAČKI UREĐAJ
Kabina lifta mora imati najmanje jedan hvatački uređaj. Hvatački uređaj mora dejstvovati samo u vožnji nadole i mora kabinu sa nazivnim opterećenjem, dejstvom graničnika brzine, zaustaviti i držati na vođicama čak i pri slobodnom padu.
Ako se hvatački uređaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati samo pri kretanju protivtega nadole i zaustaviti protivteg dejstvom graničnika brzine i držati ga na vođicama, čak i pri slobodnom padu.
Zabranjeno je da se hvatački uređaj stavlja u dejstvo pomoću električnih, hidrauličnih i pneumatičkih uređaja.
Ako je nazivna brzina lifta veća od 1 m/s, mora se ugraditi hvatački uređaj za postupno kočenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1 m/s, na kabini se može ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 0,63 m/s, na kabini se može ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1 m/s, na protivtegu se može ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje.
Ako su u pitanju liftovi brzine do 1 m/s, hvatački uređaj na protivtegu može stupiti u dejstvo kidanjem uređaja za vešanje ili pomoću sigurnosnog užeta.
Za hvatačke uređaje za postupno kočenje, srednje usporenje iz slobodnog pada, sa nazivnim teretom u kabini, mora iznositi između 0,2 • g i 1 • g (g = 9,81 m/s2).
Hvatački uređaj na kabini (ili na protivtegu) otpušta se samo kretanjem kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatačkog uređaja, samo stručno lice koje radi na održavanju mora pustiti lift u pogon.
Posle otpuštanja hvatački uređaj mora raditi ispravno.
Ako je u pitanju hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem, prigušivač mora biti izrađen kao sistem koji pretvara ili akumulira energiju sa povratnim prigušivanjem i ispunjavati uslove za odbojnike kabine i protivtega.
Posle dejstva hvatačkog uređaja, ako je opterećenje ravnomerno raspoređeno u kabini, nagib poda kabine ne sme biti veći od 5% u odnosu na normalni položaj poda kabine.
Noseći delovi hvatačkog uređaja kabine lifta ili protivtega proračunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti najmanje 5 u odnosu na granicu elastičnosti upotrebljenog materijala.
Na svakom hvatačkom uređaju mora se nalaziti električna sigurnosna sklopka za kontrolu dejstva hvatačkog uređaja kojom se zaustavlja pogon lifta najdocnije pri stupanju u dejstvo hvatačkog uređaja.
Putanja koju kabina sa hvatačkim uređajem za postupno kočenje pređe u smeru nadole ne sme biti duža od 1 m u odnosu na pričvršćeno uže na graničniku brzine, da bi se hvatački uređaj doveo iz normalnog slobodnog položaja u položaj kad počinje pritisak na vođice.
IX GRANIČNIK BRZINE
Hvatački uređaj kabine ne sme stupiti u dejstvo pomoću graničnika brzine pre nego što se postigne brzina od 115% nazivne brzine.
Brzina pri kojoj hvatački uređaj stupa u dejstvo mora biti manja od:
1) 0,80 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa klinovima;
2) 1,00 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa valjcima;
3) 1,50 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa prigušenjem i za hvatačke uređaje za postupno kočenje za nazivne brzine lifta do 1,00 m/s;
0,25
4) 1,25 v + --------- - za sve ostale vrste hvatačkih uređaja, s tim
v
što se v - nazivna brzina izražava u m/s.
Delovanjem na graničnik brzine hvatački uređaj mora se staviti u dejstvo i pri brzinama manjim od brzina navedenih u stavu 2 ovog člana.
Brzina pri kojoj graničnik brzine hvatačkog uređaja protivtega stupa u dejstvo mora biti veća od brzine pri kojoj stupa u dejstvo graničnik brzine hvatačkog uređaja kabine, ali najviše do 10%.
Sila kojom pri stupanju u dejstvo graničnik brzine dejstvuje na hvatački uređaj mora biti najmanje jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za stupanje u dejstvo hvatačkog uređaja, ali ne sme biti manja od 300 N.
Smer obrtanja graničnika brzine pri kome hvatački uređaj stupa u dejstvo, mora biti vidno obeležen na graničniku.
Graničnik brzine mora se pokretati čeličnim užetom nazivnog prečnika najmanje 6 mm.
Koeficijent sigurnosti užeta graničnika brzine, uzimajući u obzir nazivnu zateznu čvrstoću i sile koje se javljaju u užetu, mora iznositi najmanje 8.
Odnos između prečnika užetnjače graničnika brzine i nazivnog prečnika užeta mora biti najmanje 30.
Uže graničnika brzine mora biti zategnuto zateznim uređajem čija užetnjača ili teg moraju biti vođeni.
Odnos između prečnika užetnjače zateznog uređaja i nazivnog prečnika užeta graničnika brzine mora biti najmanje 30.
Stupanjem u dejstvo hvatačkog uređaja, ni uže graničnika brzine kao ni njegova veza ne smeju se prekinuti čak i kada je put kočenja veći od normalnog.
Uže se mora lako odvezati od hvatačkog uređaja.
Graničnik brzine mora biti pristupačan radi održavanja i pregleda za vreme rada lifta.
Graničnikom brzine ili drugim uređajem mora preko električnog sigurnosnog uređaja da se isključi pogon lifta pre nego što brzina kabine u smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupanja u dejstvo graničnika brzine.
Ako nazivna brzina lifta nije veća od 1 m/s, električni sigurnosni uređaj iz stava 1 ovog člana mora da deluje najkasnije pri stupanju u dejstvo graničnika brzine, ako je motor do uključenja mehaničke kočnice napajan direktno iz mreže.
Ako se graničnik brzine posle otpuštanja hvatačkog uređaja ne vrati automatski u svoj radni položaj, električnom sigurnosnom sklopkom za kontrolu vraćanja graničnika brzine u radni položaj mora da se spreči pokretanje lifta sve dok je graničnik brzine zakočen.
Ponovno puštanje lifta u pogon mora izvršiti samo stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako se uže graničnika brzine olabavi ili prekine, električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zategnutosti užeta graničnika brzine mora da se zaustavi pogon lifta.
Graničnik brzine mora biti plombiran.
X VOĐICE
Kabina i njen protivteg moraju biti vođeni nepokretnim čvrsto ugrađenim čeličnim vođicama.
Broj vođica mora biti paran.
Dužine vođice moraju biti tolike da ih kabina i njen protivteg ne mogu napustiti.
Vođice, njihove konzole i spojnice moraju izdržati dinamička naprezanja prouzrokovana dejstvom hvatačkog uređaja, kao i savijanje usled neravnomernog opterećenja kabine. Savijanje vođica ne sme uticati na ispravan rad lifta.
Na konzole i zid voznog okna vođice se moraju pričvrstiti tako da je pri normalnom sleganju zgrade moguće samopodešavanje vođica ili da ih je moguće dovesti u ispravan radni položaj.
Vođice moraju biti pričvršćene tako da se onemogući njihovo ispadanje zakretanjem sklopa za učvršćenje.
Vođice kabine i protivtega ne moraju biti metalne ako se ugrađuju u prostor u kome postoji opasnost od eksplozije.
Ako su ugrađene metalne vođice, one moraju biti tako obezbeđene da ne mogu nikako prouzrokovati požar.
Ako su u pitanju liftovi sa nazivnom brzinom većom od 0,4 m/s, klizne površine vođica moraju biti obrađene struganjem ili hladno vučene.
Ako su u pitanju liftovi sa hvatačkim uređajem za postupno kočenje, vođice moraju biti obrađene struganjem ili hladno vučene, bez obzira na nazivnu brzinu lifta.
Ako rastojanje između krajnjih tačaka veze vođice nije veće od 30 m, dozvoljeno je vođenje protivtega i pomoću čelične užadi ili preko žičanih čeličnih vođica, za brzine lifta do 1,0 m/s.
Ako se protivteg vodi pomoću čelične užadi ili žičanih čeličnih vođica, njih mora biti najmanje 4, a raspored mora biti takav da se spreči dodir između protivtega i kabine i protivtega i zida voznog okna.
Svako čelično uže ili žičana čelična vođica mora biti zategnuta.
XI ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
Put kabine i protivtega mora biti na donjem kraju ograničen odbojnicima.
Ako su odbojnici pričvršćeni za kabinu ili protivteg, moraju na kraju puta nasesti na stub.
Liftovi sa bubnjem ili lančanikom moraju imati odbojnike i na gornjoj strani kabine, koji stupaju u dejstvo u vrhu voznog okna.
Ako liftovi sa lančanikom imaju protivteg, odbojnici na gornjoj strani kabine moraju stupiti u dejstvo kad su odbojnici protivtega potpuno sabijeni.
Odbojnici bez prigušenja mogu se upotrebiti samo za liftove kod kojih nazivna brzina nije veća od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim prigušenjem mogu se upotrebiti samo za liftove čija nazivna brzina nije veća od 1,5 m/s.
Odbojnici sa prigušenjem mogu se upotrebiti za sve liftove bez obzira na nazivnu brzinu.
Ukupni mogući hod odbojnika bez prigušenja mora biti jednak najmanje dvostrukoj visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti manji od 65 mm.
Proračunati hod mora se postići pod statičkim opterećenjem koje mora biti dva i po do četiri puta veće od sile koju proizvodi masa kabine sa nazivnim opterećenjem, odnosno protivteg.
Ukupni mogući hod odbojnika sa povratnim prigušenjem mora biti najmanje jednak dvostrukoj visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Hod odbojnika ne sme biti manji od 65 mm.
Ukupni mogući hod odbojnika sa prigušenjem mora biti najmanje jednak visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine lifta (0,067 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Pri kočenju kabine sa nazivnim opterećenjem dejstvom odbojnika, srednje usporenje iz slobodnog pada ne sme prekoračiti 1 · g (g = ubrzanje zemljine teže). Za vreme do 1/25 s usporenje ne sme prekoračiti 2,5 g.
Brzina nailaženja kabine na odbojnik ne sme biti veća od brzine za koju je odbojnik konstruisan.
Pogon lifta mora biti onemogućen dok se odbojnici ne vrate u svoj početni radni položaj, što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu povratka odbojnika u početni radni položaj.
Kontrola nivoa tečnosti na hidrauličnim odbojnicima mora biti laka i jednostavna.
XII SKLOPKA ZA ZAUSTAVLJANJE KABINE NA KRAJNJIM STANICAMA
Lift sa jednom brzinom zaustavlja se otvaranjem kontakata postavljenih u voznom oknu ili na kopirnom uređaju. Kontakti se moraju otvarati direktno pri kretanju kabine ili pomoću kopirnog uređaja, pod uslovom da je kopirni uređaj vezan za kabinu preko užeta, lanca ili trake čije bi kidanje prouzrokovalo zaustavljanje lifta.
XIII KRAJNJA SKLOPKA
Pogon lifta posle prolaska kabine kroz krajnju stanicu isključuje se krajnjom sklopkom.
Krajnja sklopka mora se uključiti pre nego što kabina ili protivteg dodirnu odbojnike i pre nego što kabina pređe krajnju stanicu za najviše 0,15 m.
Dejstvo krajnje sklopke ne sme prestati ni kada su odbojnici potpuno sabijeni.
Zabranjeno je da se krajnja sklopka lifta koristi kao sklopka za zaustavljanje lifta u krajnjoj stanici.
Ako su u pitanju liftovi sa bubnjem ili lančanikom, krajnja sklopka mora se isključiti na jedan od sledećih načina:
1) pomoću uređaja povezanog sa pogonskom mašinom;
2) pomoću kabine ili protivtega ako je sklopka postavljena u vrhu voznog okna;
3) pomoću kabine u vrhu i u jami voznog okna ako lift nema protivteg.
Krajnja sklopka liftova sa pogonskom užetnjačom mora se isključiti na jedan od sledećih načina:
1) pomoću kabine u vrhu i u jami voznog okna, ili
2) pomoću uređaja koji je mehanički povezan sa kabinom lifta.
Ako nastane lom ili se olabavi mehanička veza mora se isključiti pogon lifta električnom sigurnosnom sklopkom za kontrolu mehaničke veze između kabine i uređaja za isključenje krajnje sklopke.
Krajnja sklopka liftova sa bubnjem ili lančanikom mora direktno, prinudnim prekidanjem dovoda struje na pogonski motor i na kočnicu lifta, da isključi pogon lifta. U tom slučaju galvanska veza između namotaja pogonskog motora i namotaja kočnice mora biti prekinuta.
Krajnja sklopka liftova sa pogonskom užetnjačom i sa jednom brzinom ili dve brzine mora isključiti pogon lifta kao u stavu 1 ovog člana ili prinudno prekinuti direktni dovod struje ka namotajima dvaju sklopnih aparata za napajanje pogonskog motora i kočnice lifta čiji su kontakti vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se dimenzionisati za prekidanje pod opterećenjem.
Posle dejstva krajnje sklopke, ponovno stavljanje lifta u pogon mora izvršiti stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako postoji više krajnjih sklopki, na kraju puta kabine najmanje jedna od njih mora da spreči kretanje lifta u oba smera.
Krajnja sklopka koja nije postavljena u mašinskoj prostoriji mora se automatski vratiti u uključen položaj kada se kabina vrati u nivo krajnje stanice.
XIV SIGURNOSNI UREĐAJ KOJI RADI KAD KABINA ILI PROTIVTEG U VOŽNJI PREMA DOLE NAIĐE NA PREPREKU
Lift sa bubnjem ili lančanikom mora imati električnu sigurnosnu sklopku za kontrolu labavosti užeta ili lanca kojom se zaustavlja pogon lifta i drži u stanju mirovanja kad je spuštanje kabine ili protivtega sprečeno nekom preprekom u voznom oknu.
Lift sa pogonskom užetnjačom mora imati električni uređaj kojim se zaustavlja pogon lifta i drži u stanju mirovanja ako postoji komanda za vožnju a kabina ne kreće ili ako kabina ili protivteg u vožnji prema dole naiđe na prepreku zbog koje proklize užad na pogonskoj užetnjači.
Električni uređaj iz stava 1 ovog člana mora stupiti u dejstvo u vremenu koje ne prolazi najmanje od sledećih vrednosti:
1) 45 s;
2) vreme vožnje potrebno za celu visinu dizanja, uvećano za najviše 10 s;
3) vreme vožnje potrebno za celu visinu dizanja, uvećano za najviše 20 s, kad vreme vožnje za celu visinu dizanja ne prelazi 10 s.
XV POGONSKA MAŠINA
Svaki lift mora imati najmanje jednu pogonsku mašinu.
Za vuču kabine i protivtega dozvoljene su dve vrste pogona:
1) silom trenja između pogonske užetnjače i noseće užadi, pod uslovom da nazivna brzina lifta nije veća od 1,5 m/s;
2) neposrednom vezom između pogonskih i nosećih delova, pod uslovom da nazivna brzina lifta nije veća od 0,63 m/s, i to:
a) između bubnja i užadi;
b) između lančanika i lanca kod liftova sa protivtegom, čiji pogonski delovi moraju biti proračunati i za slučaj kad protivteg ili kabina nasednu na odbojnike.
Kaiševi se mogu primeniti za vezu jednog ili više motora sa delom pogonske mašine na koji dejstvuje kočnica lifta, s tim da se upotrebe najmanje tri kaiša.
Ako su upotrebljene konzolno smeštene pogonske užetnjače ili lančanici, moraju se preduzeti mere za sprečavanje:
1) iskakanja užadi iz žlebova užetnjače ili ispadanja lanca sa lančanika;
2) upadanja stranih tela između užadi i žlebova užetnjače ili između lanca i lančanika ako pogonska mašina nije postavljena iznad voznog okna.
Na pogonskoj mašini mora se nalaziti kočnica lifta koja deluje automatski ako nestane napon mreže i ako nestane napon upravljanja.
Sklopovi pogonske mašine koji prenose obrtne momente ne smeju biti vareni.
Za vezu između pogonskog motora i pogonske užetnjače mogu se upotrebiti čvrste i elastične spojnice.
Lift mora imati elektromehaničku kočnicu koja koči silom trenja, uz koju se mogu koristiti i druge vrste kočenja (npr. električno).
Elektromehanička kočnica mora sama zaustaviti kabinu lifta opterećenu sa 125% nazivne nosivosti kad se kreće nazivnom brzinom prema dole. Pri tom zaustavljanju usporenje ne sme biti veće od usporenja koje nastaje pri dejstvu hvatačkog uređaja ili nasedanju na odbojnike.
Kočna ploča ili doboš mora biti mehanički povezan u celinu sa pogonskom užetnjačom, bubnjem ili lančanikom.
Elektromehanička kočnica mora se otkočiti električnom energijom.
Dovod energije kočnici mora se prekinuti sa najmanje dva međusobno nezavisna električna sklopna aparata. Za to se mogu koristiti isti sklopni aparati koji prekidaju dovod električne energije pogonskoj mašini.
Ako se za vreme mirovanja lifta u jednom od sklopnih aparata ne razdvoje kontakti, mora se sprečiti pokretanje lifta, najdocnije prilikom prve promene smera kretanja lifta.
Kočenje mora uslediti odmah posle razdvajanja električnog strujnog kola kočnice. Upotreba dioda ili kondenzatora koji se paralelno priključuju na namotaj kočnice ne uzimaju se u obzir za vremensko usporenje.
Elektromehanička kočnica mora imati napravu za ručno otkočivanje, koja mora biti izrađena tako da posle prestanka delovanja na ovu napravu kočnica automatski zakoči.
Kočna sila mora se ostvariti pritisnim vođenim oprugama ili tegovima.
Kočenje se vrši dejstvom najmanje dve kočne papuče sa oblogama na kočni doboš ili na kočnu ploču.
Zabranjena je upotreba kočnica sa trakom.
Kočne obloge ne smeju biti od zapaljivog materijala.
Ako je sila za ručno pokretanje kabine sa nazivnim teretom u smeru nagore manja ili jednaka 400 N, pogonska mašina mora imati uređaj za povratnu vožnju kojim se kabina ručno dovodi u najbližu stanicu.
Uređaj iz stava 1 ovog člana mora biti izrađen tako da pri obrtanju ne može povrediti lice koje njima rukuje.
Smer kretanja kabine mora biti jasno označen na pogonskoj mašini.
U mašinskoj prostoriji mora se jasno videti da li se kabina nalazi u zoni odbravljivanja (npr. obeležavanje na užadima).
Pri nazivnoj učestalosti i nazivnom naponu napajanja, brzina kabine u smeru nadole, opterećena polovinom nazivne nosivosti, u srednjoj zoni puta (ne uzimajući u obzir periode ubrzanja i usporenja), ne sme biti veća od nazivne brzine za više od 5%, niti manja za više od 8%.
Tačnost pristajanja kabine mora biti u granicama najviše ±50 mm, bez obzira na opterećenje i smer kretanja kabine.
Prilikom zaustavljanja pogonske mašine električnim sigurnosnim uređajem mora se za naizmenične motore, direktno napajane iz mreže, prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora čiji su kontakti vezani na red u kolu napajanja motora. Ako jedan od kontaktora nije otvorio glavne kontakte dok lift miruje, mora se sprečiti ponovno pokretanje lifta najkasnije pri sledećoj promeni smera vožnje.
Delovi pogonske mašine koji se obrću, kao što su klinovi, vijci, lanci, kaiševi, zupčanici i slobodni krajevi osovina, moraju biti zaštićeni tako da ne mogu povrediti lica u njihovoj blizini.
Za delove kao što su užetnjače, bubnjevi, zamajci, točkovi za ručno pokretanje i rotirajući deo graničnika brzine, dovoljno je da su glatki i obojeni žutom bojom.
XVI ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJI
Odredbe ovog pravilnika o električnim instalacijama i uređajima primenjuju se na glavnu sklopku energetskog kola struje i na sve što je iza nje priključeno, kao i na sklopku kola osvetljenja kabine i sve što je iza nje priključeno.
Otpor izolacije između provodnika, kao i između provodnika i zemlje, mora iznositi više od 1000 W/V, ali ne manje od:
1) 500.000 W za energetsko strujno kolo i za sigurnosno strujno kolo;
2) 250.000 W za ostala strujna kola (upravljanje, osvetljenje, itd.).
Za električna kola upravljanja i sigurnosna strujna kola srednja vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost naizmeničnog napona između provodnika i između provodnika i zemlje ne sme biti veća od 250 V.
Nulti i zaštitni provodnik moraju biti međusobno odvojeni.
Glavni kontaktori, kao i kontaktori koji služe za zaustavljanje pogonske mašine, moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC 3 za kontaktore naizmeničnih strujnih kola;
2) DC 2 za kontaktore jednosmernih strujnih kola.
Kontaktori iz stava 1 ovog člana moraju biti dimenzionisani tako da 10% od ukupnog broja uključivanja i isključivanja mogu izvesti sa strujom pokretanja motora.
Ako pomoćni kontaktori služe za upravljanje glavnim kontaktorima, moraju odgovarati upotrebnoj kategoriji:
1) AC 11 za pomoćne kontaktore u naizmeničnim strujnim kolima;
2) DC 11 za pomoćne kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
Glavni i pomoćni kontaktori moraju ispuniti sledeće uslove: ako je jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti moraju biti otvoreni, a ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti moraju biti otvoreni.
Ako se umesto pomoćnih kontaktora u sigurnosnom strujnom kolu za upravljanje glavnim kontaktorima upotrebljavaju releji, moraju biti ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana. U tom slučaju, nepotpuno privlačenje kotve ne uzima se u obzir pri razmatranju grešaka.
Pogonski elektromotori koji se napajaju direktno iz mreže moraju biti zaštićeni od preopterećenja i struje kratkog spoja.
Ako otkaže samo jedna faza električnog napajanja, mora se sprečiti oštećenje na motoru.
Zaštita od preopterećenja elektromotora koji se napaja direktno iz mreže mora biti izvedena pomoću uređaja koji automatski prekidaju sve aktivne (fazne) provodnike napajanja motora. Ponovno uključivanje zaštitnog uređaja mora da izvrši stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako se usled prekomerne struje prekomerno povisi temperatura na namotajima motora, uređaj za prekid napajanja strujom isključuje struju, a posle dovoljnog hlađenja dovod struje može se automatski uključiti.
Odredbe st. 3 i 4 ovog člana primenjuju se na sve namotaje motora koji se napajaju različitim strujnim kolima.
U mašinskoj prostoriji, pored ulaza, mora postojati za svaki lift po jedna glavna sklopka, koja istovremeno na svim polovima prekida dovod struje liftu. Ta sklopka mora biti napravljena za najjaču struju koja je dozvoljena pri normalnom pogonu lifta. Ona mora čvrsto stajati u položaju uključenja ili isključenja.
Glavna sklopka ne sme prekidati strujna kola:
1) za osvetljenje;
2) za priključnice na krovu kabine;
3) za priključnice u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i u pomoćnim prostorijama za upravljačke uređaje;
4) za osvetljenje u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i pomoćnim prostorijama za upravljačke uređaje;
5) za osvetljenje voznog okna;
6) za provetravanje mašinske prostorije, prostorije za pomoćne užetnjače i pomoćnih prostorija za upravljačke uređaje.
Na glavnoj sklopki mora se nalaziti oznaka "Glavna sklopka" i mora biti jasno obeležen uključen i isključen položaj.
Glavna sklopka se ne sme koristiti istovremeno i kao krajnja sklopka lifta.
Kao glavna sklopka mogu se upotrebiti rastavljač i kontaktor kojima upravljaju jedna ili više sigurnosnih sklopki za upravljanje kontaktorom glavne sklopke. Ove sklopke moraju biti vezane tako da se posle isključivanja napajanja ponovo uključivanje vrši samo istom sklopkom, moraju imati oznaku "Glavna sklopka" i jasno obeležen uključen i isključen položaj.
Ako je mašinska prostorija izgrađena tako da su pojedini delovi lifta smešteni u posebnim prostorijama, u tim prostorijama mora postojati uređaj za isključenje upravljanja liftom.
Za grupu liftova, delovi upravljanja koji posle isključivanja glavne sklopke jednog lifta još uvek ostaju pod naponom moraju se isključiti pojedinačno, odnosno zajedno iz mašinske prostorije.
Ako postoje kondenzatori za ispravljanje faktora snage, oni se moraju priključiti ispred glavne sklopke lifta.
Ako se javlja povećanje napona pri napajanju motora dugačkim vodovima, glavna sklopka lifta mora prekidati i priključak kondenzatora.
Svi električni provodnici i kablovi u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i voznom oknu, osim pratećeg kabla za kabinu, ako su izloženi mehaničkom oštećenju, moraju biti zaštićeni polaganjem u cevi, kanale i slično. Zaštita može biti od metala, plastike ili drugog materijala.
Napojni vod za liftove mora dolaziti sa glavne razvodne table građevinskog objekta u koji su liftovi ugrađeni. Napojni vod može biti zajednički za više liftova ako oni imaju zajedničku mašinsku prostoriju.
Napojni vod koji prolazi izvan voznog okna mora se smestiti u cev, hodnik ili slične prostorije.
Napojni vod lifta mora biti tako dimenzionisan da pri pokretanju lifta pad napona na njemu ne sme biti veći od 5%.
Provodnici električne instalacije lifta izrađeni od bakra, koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog kola priključenog sigurnosnom strujnom kolu, moraju imati presek od najmanje 0,75 mm2.
Provodnici za upravljanje liftom, za signalizaciju i telefon, kao i provodnici veza elektronskih upravljačkih uređaja, ako su izrađeni od bakra, moraju imati presek najmanje 0,5 mm2.
Na električnim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake provodnika i priključnih stezaljki.
Veze, stezaljke i priključnice moraju biti smeštene u posebnim ormarićima ili na tablama predviđenim za tu namenu.
Ako posle isključivanja glavne sklopke lifta neke priključne stezaljke ostanu pod naponom većim od 50 V, moraju biti jasno označene i odvojene od ostalih stezaljki koje nisu pod tim naponom.
Priključne stezaljke kod kojih bi slučajni kratki spoj izazvao opasno pogonsko stanje lifta, moraju biti jasno međusobno odvojene, čak i ako je njihova izrada takva da je isključena ta opasnost.
Da bi se obezbedila trajna mehanička zaštita vodova i kablova, na ulazu u kućište aparata mora se postaviti zaštitni omotač ili uvodnica.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se kućištem aparata.
Vodovi koji su vezani za električne sigurnosne uređaje moraju biti mehanički zaštićeni ako postoji opasnost njihovog oštećenja od pokretnih delova ili oštre ivice kućišta.
Ako se u istoj cevi električnog voda ili u istom kablu nalaze električna strujna kola sa različitim naponima, svi električni provodnici moraju imati izolaciju koja odgovara najvećem naponu.
Uređaji i naprave sa utičnim spojevima u sigurnosnim strujnim kolima moraju biti tako izrađeni da je nemoguća zamena veza.
Uslov iz stava 1 ovog člana ne primenjuje se na utične spojeve vodova koji se posle montaže mogu razdvojiti samo alatima.
Dovod električne energije za osvetljenje kabine, voznog okna, mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače, dovod električne energije priključnicama koje se nalaze na krovu kabine u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i jami voznog okna i dovod električne energije uređajima za provetravanje mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače vrši se posebnim vodom ili vodom priključenim na napojni vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo struje mora biti posebno zaštićeno od preopterećenja.
Priključnice moraju biti dvopolne, sa zaštitnim kontaktom, i mogu biti napajane direktno.
Dozvoljeno je napajanje priključnice na kabini i osvetljenja kabine provodnicama od bakra preseka najmanje 0,75 mm2, pod uslovom da su zaštićeni od strujnog preopterećenja.
Strujno kolo za osvetljenje kabine lifta mora se isključivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je više pogonskih uređaja smešteno u jednoj mašinskoj prostoriji, osvetljenje svake kabine lifta mora se posebno isključivati.
Isključenjem svetla kabine mora se isključiti i upravljanje lifta.
Sklopka za osvetljenje voznog okna i sklopka mašinske prostorije moraju se nalaziti u mašinskoj prostoriji blizu ulaza.
Ako se sigurnosno kolo priključi mreži sa naizmeničnom strujom putem transformatora, jedan izvod sekundarnog namotaja ili, ako je za ovaj izvod priključen ispravljač, jedan kraj sekundarnog namotaja ili izlaz iz ispravljača jednosmerne struje mora se jednim delom direktno uzemljiti za zaštitni vod, a drugim delom priključiti za sigurnosno kolo preko razdvojivog priključka.
U sigurnosnom kolu čiji je jedan kraj priključen za nulu ili za uzemljeni pol na transformatoru ili za sekundarnu stranu ispravljača mora postojati poseban osigurač koji prekida sigurnosno kolo ako dođe do direktnog spoja između vodova koji su pod naponom i uzemljenja u sigurnosnom kolu ili u nekom drugom kolu njemu priključenom.
Metalni delovi električnih sigurnosnih uređaja moraju biti uzemljeni priključivanjem za zaštitni vod, bez obzira na visinu napona struje.
Najmanji presek voda uzemljenja, koji je vezan za metalne delove pogonskog motora i metalne okvire komandne table, ne sme biti manji od preseka napojnih vodova, s tim što mora imati presek najmanje 6 mm2 za bakar, odnosno 25 mm2 za pocinkovanu traku.
Presek voda uzemljenja električnih uređaja i metalnih nosača koji nose električne provodnike i električne uređaje ne sme biti manji od preseka napojnih vodova, odnosno za bakarne vodove ne sme biti manji od 2,5 mm2.
Postrojenje lifta mora biti zaštićeno od atmosferskog električnog pražnjenja prema propisima o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije.
XVII ZAŠTITA OD ELEKTRIČNIH GREŠAKA
Opasno pogonsko stanje lifta ne sme nastupiti usled pojave samo jedne od sledećih grešaka:
1) nestanka napona;
2) nedozvoljenog pada napona;
3) gubitka električne provodnosti voda;
4) spoja sa masom ili zemljom;
5) kratkog spoja ili prekida u električnim delovima, kao što su otpornici, kondenzatori, poluprovodnici i sijalice;
6) neprivlačenja ili nepotpunog privlačenja kotve kontaktora ili releja;
7) nevraćanja u početni položaj kotve kontaktora ili releja (lepljenje kotve za jezgro);
8) neotvaranja jednog kontaktnog dela;
9) nezatvaranja jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greška iz tačke 8 stav 1 ovog člana ne mora se uzeti u obzir kad su u pitanju sigurnosne sklopke.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili zemljom, mora se odmah zaustaviti pogon lifta ili sprečiti ponovno kretanje, posle prvog zaustavljanja.
Ponovno puštanje lifta u pogon može izvršiti samo stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Stupanjem u dejstvo električnog sigurnosnog uređaja sprečava se pokretanje pogonske mašine ili se pogonska mašina odmah zaustavlja.
Električni sigurnosni uređaji moraju biti izrađeni:
1) od jedne sigurnosne sklopke ili više sigurnosnih sklopki kojima se direktno prekida dovod električne energije do namotaja kontaktora i njihovih releja; ili
2) od sigurnosnih sklopova koji obuhvataju:
a) jednu sigurnosnu sklopku ili više sigurnosnih sklopki kojima se ne prekida direktno dovod električne energije do namotaja kontaktora i njihovih releja; ili
b) sklopke koje nisu sigurnosne.
Za električne sigurnosne uređaje moraju biti ispunjeni sledeći zahtevi:
1) ne smeju biti priključeni na zemljovod niti na zaštitni provodnik;
2) nikakva električna pogonska sredstva ne smeju biti paralelno vezana na sigurnosne sklopke osim onih koji su predviđeni ovim pravilnikom (npr. namotaj kontaktora, releja itd.);
3) induktivne ili kapacitivne smetnje ne smeju izazvati smetnje u radu električnih sigurnosnih uređaja, bilo da su smetnje u samom uređaju bilo da dolaze spolja;
4) sklopno stanje izlaza električnih sigurnosnih sklopova ne sme se zbog uključenja priključenih aparata izmeniti tako da nastane opasno pogonsko stanje lifta;
5) prilikom višekanalnih izvođenja sigurnosnih sklopova, informacija za uravljanje i obradu podataka može se izvesti samo sa jednog istog kanala;
6) uređaji sa pohranjivanjem informacija ili sa kašnjenjem ni u slučaju kvara ne smeju uticati na zaustavljanje lifta usled dejstva električnih sigurnosnih uređaja;
7) konstrukcijom i rasporedom uključivanja uređaja za napajanje električnom energijom mora se sprečiti da se zbog uključivanja ili isključivanja pojave pogrešni signali na izlazima električnih sigurnosnih uređaja.
Naponski udari koji se pojavljuju pri pogonu lifta i drugih aparata priključenih na mrežu moraju se ograničiti da ne bi štetno delovali na elektronske elemente.
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispunjeni sledeći zahtevi:
1) kontakti sigurnosne sklopke moraju se razdvajati prinudno;
2) ako su sigurnosne sklopke vrata voznog okna ili kabine izvedene kao mosni kontakti, delovi kontakta koji provode napon kada su vrata otvorena moraju biti zaštićeni od slučajnog dodira nezavisno od veličine napona upravljanja;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviđene za nazivni napon od 250 V ako kućište obezbeđuje stepen mehaničke zaštite najmanje IP4X ili 500 V ako je stepen mehaničke zaštite manji od IP4X;
4) ako je stepen mehaničke zaštite manji od IP4X, staze puzajućih struja i vazdušni razmaci moraju iznositi najmanje 6 mm, a zazori razdvajanja između radnih kontakata moraju biti najmanje 4 mm;
5) delovi sigurnosne sklopke koji su pod naponom moraju biti smešteni u zaštitnom kućištu;
6) kod višestrukih prekida, pojedini zazori razdvajanja između radnih kontakata moraju iznositi najmanje 2 mm;
7) ako kontakti taru po izolovanim delovima, ne sme se izazvati kratki spoj.
Sigurnosni sklopovi obuhvataju:
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajanjem (npr. releji, magnetske sklopke, kontaktori);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajanja (npr. poluprovodničke sklopke, Hal-generatori).
Sigurnosni sklopovi, pored zahteva iz člana 182 ovog pravilnika, moraju ispuniti i sledeće zahteve:
1) ako jedna greška, zajedno sa nekom drugom greškom, dovodi do opasnog pogonskog stanja, najkasnije prilikom sledeće promene stanja pogona pri kom bi neispravni deo trebalo da stupi u dejstvo mora da usledi zaustavljanje lifta.
Dok greška postoji mora se sprečiti ponovno automatsko pokretanje lifta, pri čemu se ne uzima u obzir i druga greška koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja pre nego što se promenom stanja pogona postigne zaustavljanje lifta;
2) ako opasno pogonsko stanje može nastati samo pri određenom redosledu više grešaka, zaustavljanje lifta mora uslediti najkasnije pre nego što nastupi greška koja bi zajedno sa već postojećim greškama dovela do opasnog pogonskog stanja;
3) posle nestanka napona ne zahteva se da lift prilikom ponovnog dolaska napona ostane u stanju mirovanja, uz pretpostavku da će uz sledeću promenu stanja pogona biti ponovno zaustavljen u slučajevima navedenim u odredbama pod 1) i 2) ovog člana.
Dejstvom električnog sigurnosnog uređaja mora se sprečiti pokretanje pogonske mašine ili se mora smesta zaustaviti. Dovod električne energije otkočnom uređaju takođe mora biti prekinut.
Električni sigurnosni uređaji moraju dejstvovati neposredno na uređaje koji služe za dovod električne energije pogonskoj mašini.
Ako se za dovođenje električne energije pogonskoj mašini upotrebljavaju kontaktori za pripremu pokretanja lifta, oni se smatraju uređajima koji služe za dovod električne energije do pogonske mašine.
Delovi za stavljanje u dejstvo električnih sigurnosnih uređaja moraju biti izrađeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehaničkih naprezanja koja nastaju u trajnom pogonu.
Ako su delovi za stavljanje u dejstvo električnih sigurnosnih uređaja smešteni tako da su pristupačni licima, oni moraju biti izrađeni tako da se jednostavnim pomoćnim sredstvom ne može uticati na njihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatraju se jednostavnim pomoćnim sredstvom.
XVIII UPRAVLJANJE
Komande za vožnju kabine daju se električnim putem, pomoću dugmadi. Dugmad moraju biti ugrađena tako da ni jedan deo pod naponom ne bude pristupačan licu koje daje komandu liftu. Upotreba užadi, uzica ili motki za davanje komandi između kabine i mašinske prostorije dozvoljena je samo u posebnim slučajevima (vlažna, agresivna ili eksplozivna sredina).
Lift se može nalaziti u pokretu u zoni utovara - na rampi, između nivoa stanica, sa otvorenim vratima voznog okna, kad su ispunjeni sledeći uslovi:
1) vožnja kabine mora biti omogućena samo u području do najviše 0,40 m iznad nivoa stanice;
2) vožnja kabine mora se ograničiti jednim sigurnosnim uređajem za ograničenje puta, pri vožnji na rampu, čije dejstvo zavisi od smera vožnje;
3) brzina vožnje na rampu ne sme biti veća od 0,3 m/s;
4) kretanje kabine pri vožnji na rampu mora se videti sa mesta upravljanja;
5) upravljanje vožnjom na rampu uključuje se sigurnosnom sklopkom na ključ za uključivanje upravljanja, koji se može izvući samo u isključenom položaju;
6) ako je uključena sigurnosna sklopka na ključ:
a) normalno upravljanje liftom mora biti isključeno, a ako sklopni delovi koji se koriste za ovo isključenje nisu sigurnosni uređaji, moraju se spojiti tako da se spreči svako nenamerno kretanje kabine i pri nastajanju neke od grešaka iz člana 179 ovog pravilnika;
b) vožnja kabine na rampu mora biti moguća samo dok su dugmad za vožnju pritisnuta. Smer vožnje mora biti jasno označen;
v) električni sigurnosni uređaji zabravljenosti i zatvorenosti vrata kabine i voznog okna, gde se vrši utovar, odnosno istovar tereta, moraju biti premošteni direktno, sigurnosnom sklopkom na ključ ili nekim drugim sigurnosnim uređajem;
7) kod komande za upravljanje liftova mora se nalaziti sklopka STOJ.
Sklopka STOJ za nužno zaustavljanje lifta mora biti električni sigurnosni uređaj.
Sklopka iz stava 1 ovog člana mora biti bistabilna i izrađena tako da zaustavlja pogon lifta prinudno i trajno. Ponovno stavljanje lifta u pogon mora biti moguće pomoću sklopke STOJ samo namernom radnjom.
Sklopka STOJ mora biti jasno označena.
Pored komande za vožnju lifta može se postaviti lako uočljiv i pristupačan uređaj kojim se stavlja u dejstvo zvučni uređaj za javljanje da kabina dolazi ili da je došla u stanicu.
Zvučni uređaj može biti zvono, govorni uređaj (interfon), telefon i slično.
Na liftovima mora postojati uređaj za kašnjenje od najmanje 2 s posle zaustavljanja kabine u stanici.
Kod grupe liftova mora postojati zvučni signal dolaska kabine u stanicu.
Lift na svim prilazima voznom oknu mora imati signal koji pokazuje da je lift zauzet.
XIX NATPISI I OZNAKE
Svi natpisi, obaveštenja i oznake moraju biti uočljivi, čitki i razumljivi, izrađeni od postojanog materijala i trajno pričvršćeni.
U kabini lifta mora se postaviti natpis o nazivnoj nosivosti lifta, u kg, kao i tablica sa sledećim upozorenjem:
LICE KOJE ODRŽAVA LIFT SME SE POPETI NA KROV KABINE SAMO KAD JE KABINA NASELA NA POTPUNO SABIJENE ODBOJNIKE.
Na vratima voznog okna lifta mora se postaviti natpis na kome se navodi namena lifta, nazivna nosivost u kg i tekst: ZABRANJEN PRISTUP LICIMA.
Najmanja visina slova i brojeva natpisa mora iznositi:
1) 10 mm za velika slova i brojeve;
2) 7 mm za mala slova.
U kabini lifta mora se postaviti natpis sa oznakom firme, odnosno nazivom proizvođača ili registrovanim znakom proizvođača i brojem lifta.
Deo za stavljanje u dejstvo sklopke STOJ mora biti crvene boje, i mora imati trajni natpis STOJ visine slova najmanje 7 mm.
|
Deo za stavljanje u dejstvo uređaja za javljanje mora biti žute boje, mora imati trajan natpis ZVONO visine slova |
|
|
najmanje 7 mm i mora imati simbol u obliku zvona |
 |
Na spoljnoj strani vrata za ulaz u mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače mora biti postavljen natpis: OPASNO PO ŽIVOT - POGON LIFTA - NEOVLAŠĆENIMA ULAZ ZABRANJEN.
Pored kapka otvora u podu mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače, mora se postaviti natpis: OPASNOST OD PADA - ZATVORI KAPAK.
Ako se u mašinskoj prostoriji nalaze uređaji za više liftova, svi uređaji koji pripadaju istom liftu moraju biti označeni istim brojem ili slovom kojim je označen odgovarajući lift. Te oznake moraju se nalaziti na najpogodnijoj stanici, na vratima voznog okna ili pored njih.
Ako posle isključenja glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu pod naponom moraju biti jasno označeni.
U mašinskoj prostoriji mora postojati uputstvo za ručno pokretanje kabine i upotrebu ključa za prinudno otvaranje vrata voznog okna.
Na točku za ručno pokretanje kabine ili pored njega mora biti jasno obeležen smer kretanja kabine GORE-DOLE. Ako se točak za ručno pokretanje kabine skida, oznaka smera kretanja kabine mora biti na pogonskoj mašini.
Na sklopki ili pored sklopki STOJ u prostoriji za pomoćne užetnjače mora biti oznaka STOJ.
Na sklopki za osvetljenje kabine, voznog okna, mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače, i na sklopki za uređaje za provetravanje mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače mora se nalaziti tablica sa natpisom: OSVETLJENJE KABINE, VOZNOG OKNA, MAŠINSKE PROSTORIJE I PROSTORIJE ZA POMOĆNE UŽETNJAČE; UREĐAJI ZA PROVETRAVANJE MAŠINSKE PROSTORIJE I PROSTORIJE ZA POMOĆNE UŽETNJAČE.
Na spoljnoj strani vrata za održavanje i vrata za nužni izlaz na voznom oknu mora biti postavljen natpis:
OPASNO PO ŽIVOT - VOZNO OKNO LIFTA - NEOVLAŠĆENIMA ULAZ ZABRANJEN.
Na graničniku brzine mora se postaviti tablica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) brzina stupanja u dejstvo (m/s);
3) oznaka graničnika;
4) tehničke karakteristike užeta.
Na sklopki STOJ u jami voznog okna ili pored nje mora se postaviti oznaka ISKLJUČENO.
Na odbojnicima kabine i protivtega sa prigušenjem mora se postaviti pločica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) oznaka odbojnika;
3) najveće i najmanje dozvoljeno opterećenje, u kg, i najveća brzina nasedanja, u m/s;
4) dozvoljena oblast viskoziteta ulja, naznačena u Englerovim stepenima na temperaturi od 20oC.
Na pogonskoj mašini ili pored nje mora se postaviti tablica o užadima i lancima sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) prečnik užadi za svaku grupu užadi i njihov tip, odnosno broj lanaca i njihov tip;
3) zatezna čvrstoća žice, odnosno zatezna čvrstoća svakog lanca.
Kontaktori, releji, osigurači i priključne stezaljke upravljačkih uređaja moraju biti označeni prema električnoj šemi.
Na uređaju za zabravljivanje vrata voznog okna mora se postaviti oznaka uređaja.
Na hvatačkom uređaju mora biti oznaka uređaja.
Na hvatačkom uređaju, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) najveća ukupna masa, u kg, za koju je namenjen hvatački uređaj;
3) najveća dozvoljena brzina lifta za koju se može upotrebiti hvatački uređaj.
Na pogonskoj mašini, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) tehničke karakteristike: tip reduktora, broj hodova puža, broj zuba na pužnom kolu i modul, prečnik vratila i ugao klina žleba na pogonskoj užetnjači;
3) tehničke karakteristike maziva;
4) masa pogonske mašine;
5) fabrički broj i godina proizvodnje.
Na pogonskoj mašini mora se postaviti natpis: PRE RUČNOG POKRETANJA, ISKLJUČI GLAVNU SKLOPKU LIFTA.
XX TEHNIČKA KONTROLA
Novoizgrađeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrećnog slučaja, liftovi na kojima je zamenjen bilo koji od sledećih delova: noseće užadi, pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, upravljačkih uređaja, uređaja za kočenje ili uređaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrđena neispravnost koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift isključen iz upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego što se tehničkom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov bezbedan rad.
Liftovi podležu obaveznoj povremenoj tehničkoj kontroli.
XXI TEHNIČKA KONTROLA LIFTA PRE PUŠTANJA U POGON
Tehnička kontrola novoizgrađenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrećnog slučaja vrši se:
1) pregledom celokupnog postrojenja lifta;
2) statičkim ispitivanjem lifta;
3) dinamičkim ispitivanjem lifta.
O izvršenoj tehničkoj kontroli iz stava 1 ovog člana sastavlja se izveštaj.
Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru ispravnosti rada svih sigurnosnih uređaja i delova lifta, kao i stepena njihove istrošenosti i bezbednost rada lifta, a naročito proveru:
1) zazora između puža i pužnog kola;
2) noseće užadi ili lanaca i njihove veza sa kabinom i protivtegom;
3) pravilnog opterećenja protivtega, kabine i okvira kabine;
4) vođice kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih električnih uređaja;
6) snage i brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
7) zabrave vrata voznog okna;
8) uređaja za javljanje;
9) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola;
10) zaštite od previsokog napona dodira;
11) priključaka na gromobransku instalaciju;
12) zvučne izolacije mašinske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu;
13) osvetljenosti mašinske prostorije i njenog prilaza, kabine prilaza voznom oknu i voznog okna.
Statičko ispitivanje lifta obuhvata proveru zatezne čvrstoće i deformacije lifta i njegovih delova: kabine, noseće užadi, odnosno lanaca i njihovo vezivanje za kabinu i protivteg, noseće ploče ili noseće čelične konstrukcije pogonske mašine i ispravnosti kočnica.
Statičko ispitivanje lifta čija se vuča ostvaruje preko trenja, obuhvata proveru ispravnosti vuče, odnosno klizanje užadi u žlebovima pogonske užetnjače.
Statičko ispitivanje lifta se vrši kad se kabina nalazi u najnižoj stanici. Kabina se ravnomerno opterećuje u trajanju od najmanje 10 minuta, i to sa 100% povećanim nazivnim opterećenjem.
Dinamičko ispitivanje lifta obuhvata proveru vučne sposobnosti lifta, ispravnosti rada kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine i odbojnika.
Vučna sposobnost lifta ispituje se višestrukim zaustavljanjem lifta sa najvećim mogućim usporenjem. Pri svakom zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti.
Ispitivanje se vrši:
1) u vožnji prema gore praznom kabinom, računajući od polovine visine dizanja;
2) u vožnji prema dole i sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem, računajući od polovine visine dizanja.
Za vreme rada pogonske mašine i pri kočenjima, užad u žlebovima pogonske užetnjače smeju kliziti najviše 30 mm i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri čemu se užad moraju sama umiriti.
Kad protivteg leži na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretanjem pogonske užetnjače neopterećena kabina ne sme se pokrenuti u smeru nagore.
Ispravnost i efikasnost rada kočnice pogonske mašine ispituje se kočenjem kabine sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem dok se kabina kreće nazivnom brzinom prema dole. Dovod energije za motor i otkočni uređaj mora biti isključen.
Ispravnost rada hvatačkog uređaja ispituje se ručnim uključivanjem graničnika brzine u vožnji prema dole dok je kočnica otvorena i pogonski uređaj uključen. Ispitivanje se obavlja sve dok noseća užad ne počnu da klize ili dok se ne olabave.
Hvatački uređaj za postupno kočenje ispituje se kabinom opterećenom sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem koje se raspoređuje ravnomerno na površinu poda kabine.
Ispitivanje hvatačkog uređaja vrši se sniženom brzinom, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omogućilo njeno rasterećenje.
Hvatački uređaj za trenutno kočenje i hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem ispituje se kabinom opterećenom ravnomerno raspoređenim nazivnim opterećenjem pri nazivnoj brzini.
Hvatački uređaj na protivtegu proverava se na način određen u st. 1 do 4 ovog člana, ali bez preopterećenja.
Hvatački uređaj na protivtegu, koji se ne uključuje graničnikom brzine, ispituje se putem kinematike uključivanja hvatačkog uređaja koja stupa u dejstvo olabavljenjem ili kidanjem užadi.
Brzina uključivanja graničnika brzine ispituje se u smeru obrtanja koji odgovara vožnji kabine nadole.
Ispitivanjem graničnika brzine u oba smera vožnje lifta proverava se da li graničnik brzine ili prekidač na njemu zaustavlja lift. Graničnik brzine mora zaustaviti lift pre nego što brzina kabine u vožnji nagore ili nadole prekorači njegovu brzinu stupanja u dejstvo.
Ispitivanje odbojnika bez prigušenja vrši se tako da kabina nasedne sa nazivnim opterećenjem na odbojnik, pri čemu se kod potpuno labavog nosećeg užeta proverava da li sabijanje odbojnika odgovara ugibu odbojnika.
Ispitivanje odbojnika sa prigušenjem i odbojnika sa povratnim prigušenjem vrši se tako da kabina sa nazivnim opterećenjem ili protivteg nailazi na odbojnike nazivnom brzinom.
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznačio proizvođač, što se ispituje upoređivanjem merene veličine struje kod trofaznih motora.
Član 22
Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li zabravljivač zahvata najmanje 7 mm i da lift ne sme krenuti ako su vrata voznog okna otvorena.
XXII POVREMENA TEHNIČKA KONTROLA LIFTA
Povremena tehnička kontrola lifta mora se izvršiti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehničke kontrole tog lifta.
Povremena tehnička kontrola lifta obuhvata sledeće:
1) pregled celokupnog postrojenja lifta kao kod tehničke kontrole lifta pre puštanja u pogon;
2) dinamičko ispitivanje lifta kao kod tehničke kontrole pre puštanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatačkog uređaja i ispitivanje odbojnika za kabinu i za protivteg vrše sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom.
O izvršenoj tehničkoj kontroli iz stava 2 ovog člana sastavlja se izveštaj.
Tehnička kontrola rekonstruisanih liftova i liftova kod kojih je izvršena zamena opreme lifta obavlja se na sledeći način:
1) ako se izvrši zamena noseće užadi mora se obaviti statičko ispitivanje, a ako se izvrši zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena kočnog uređaja ili pogonske mašine, mora se obaviti statičko i dinamičko ispitivanje bez provere hvatačkog uređaja i odbojnika;
2) ako se izvrši zamena hvatačkog uređaja, graničnika brzine ili hidrauličkog odbojnika, mora se obaviti dinamičko ispitivanje;
3) ako se izvrši zamena upravljačkih uređaja, kopirnog uređaja, izmena konstruktivnog rešenja krajnje sklopke, zabrava i spratnih prebacivača, ne obavlja se statičko i dinamičko ispitivanje, već samo proverava rad ovih uređaja.
XXIII ODRŽAVANJE
Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvođača o rukovanju njima i o njihovom održavanju.
Redovno održavanje lifta obuhvata pregled liftovskog postrojenja i kontrolu njegovog rada prema uputstvu proizvođača, otklanjanje utvrđenih nedostataka, zamenu neispravnih i oštećenih elemenata, a naročito:
1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih uređaja, a naročito rada sigurnosnih uređaja kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika, brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna;
2) proveru noseće užadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom;
3) proveru vuče koja se ostvaruje preko trenja;
4) proveru izolacije svih strujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem;
5) proveru priključaka na gromobransku instalaciju;
6) čišćenje i podmazivanje delova lifta;
7) proveru ispravnosti rada lifta pri vožnji od stanice do stanice duž voznog okna u oba smera, kao i pristajanje;
8) proveru ispravnosti pogonskih i upravljačkih uređaja lifta.
Redovno održavanje lifta mora se vršiti najmanje jedanput mesečno.
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom održavanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oštećeni delovi i elementi moraju se zameniti ispravnim.
Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift se mora isključiti iz upotrebe dok se takve neispravnosti ne otklone.
Radove na održavanju liftova obavlja isključivo radna organizacija registrovana za ovu vrstu delatnosti.
Svaki lift mora imati knjigu održavanja, koja sadrži:
1) opšte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača lifta; broj i godinu proizvodnje lifta);
2) osnovne karakteristike lifta (podatke o vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; najvećem uključaka na čas; broju časova rada u toku 24 časa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizanja; vrsti električne struje i napona za strujna kola; zaštiti od previsokog napona i dodira; vrsti kabine, njenoj veličini i materijalu od kog je izrađena; konstrukciji kabine i poda kabine; merama i vešanju vođica kabine; merama i vešanju vođica protivtega; konstrukciji hvatačkog uređaja; provetravanju mašinske prostorije; vrsti reduktora; broju hodova puža i broju zuba na pužnom kolu; prečniku užetnjače, obuhvatnom uglu i uglu žleba užetnjače; tehničkim karakteristikama čelične užadi za kabinu i protivteg; uređaju za kompenzaciju; graničniku brzine; kopirnom uređaju i krajnjim sklopkama i tehničke karakteristike pogonskog motora - tip, snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni momenat i provetravanje; o sigurnosnim uređajima; broju komandnih tabli; preseku glavnog električnog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega);
3) podatke o izmenama opštih podataka i osnovnih karakteristika lifta;
4) podatke o održavanju i isključivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti, pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova i elemenata lifta;
5) podatke o organizaciji udruženog rada ili licu koje održava lift.
Opšti podaci i osnovne karakteristike lifta koji se unose u knjigu održavanja lifta moraju biti overeni potpisom odgovornog lica i pečatom organizacije udruženog rada koja je montirala lift, odnosno koja vrši redovno održavanje lifta.
XXIV ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne može biti kraći od dve godine.
Garantni rok iz stava 2 ovog člana počinje da teče od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu lifta.
Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlašćeni servis dužan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvršenje usluga održavanja, odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.
Liftovi moraju biti snabdeveni tehničkim uputstvom proizvođača, koje mora da sadrži tehničke i druge podatke od značaja za ispravno montiranje, puštanje u pogon i korišćenje lifta, za otklanjanje smetnji i kvarova i nabavku rezervnih delova, upozorenje na opasnosti pri korišćenju lifta
Rok obezbeđenog servisiranja lifta ne može biti kraći od deset godina računajući od dana predaje novougrađenog lifta na upotrebu, po dobijanju dozvole za upotrebu tog lifta.
Liftovi za koje proizvođač, odnosno uvoznik sam ne isporučuje rezervne delove i koje sam ne održava i popravlja moraju biti snabdeveni spiskom servisa koji su registrovani za ovu vrstu delatnosti.
XXV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna liftova koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima iz odredaba ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Liftovi koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama stava 3 člana 33 i stava 4 člana 37 ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Pristup mašinskoj prostoriji liftova koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika mora se uskladiti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika tako da ispunjava sledeće uslove:
- da pristup mašinskoj prostoriji preko krova zgrade bude širok najmanje 0,8 m i da ima zaštitnu ogradu visoku najmanje 1 m, koja može imati otvore čije su najveće mere 0,35 m x 0,35 m;
- da se zaštitna ograda, ako se postavlja samo na jednu stranu prolaza preko krova zgrade ka mašinskoj prostoriji, mora postaviti na onu stranu na kojoj je nagib krova veći od 1:10 ili na onu stranu koja se nalazi na rastojanju manje od 2 m od ivice krova;
- da se za pristup mašinskoj prostoriji preko krovova pokrivenih crepom, talasastim pločama i ravnim limom ili preko krovova koji nemaju dovoljnu nosivost i ne predstavljaju stabilan oslonac za noge obezbedi posebna staza (npr. od rešetkastog lima);
- da se put do izlaza na krov zgrade i prolaz do mašinske prostorije obeleže tablicama na kojima je označen smer kretanja i koje su osvetljene.
Liftovi koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama ovog pravilnika (osim odredaba čl. 19, 230, 231 i 232) u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 197 i 212 Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za liftove ("Službeni list SFRJ", br. 51/70).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".