MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 1 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Prikazivanje finansijskih izveštaja

Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju na dan 1. jula 1998. godine ili nakon tog datuma.

Za MRS 1 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:

- SKT 8 Primena MRS po prvi put kao primarnog osnova za računovodstveno obuhvatanje

- SKT 18 Doslednost - Alternativni postupci

- SKT 27 Procenjivanje suštine događaja u pravnoj formi lizinga

- SKT 29 Obelodanjivanje - Aranžmani za pružanje usluga

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 1

Prikazivanje finansijskih izveštaja
CILJ	Stav
DOMET	1 - 4
CILJEVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA	5
ODGOVORNOST ZA FINANSIJSKE IZVEŠTAJE	6
SASTAVNI DELOVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA	7 - 9
OPŠTI PRISTUP	10 - 41
Pošteno prikazivanje i usaglašenost sa Međunarodnim računovodstvenim standardima	10 - 19
Računovodstvene politike	20 - 22
Načelo stalnosti	23 - 24
Načelo nastanka poslovnog događaja	25 - 26
Doslednost u prikazivanju	27 - 28
Značajnost i grupisanje	29 - 32
Prebijanje	33 - 37
Uporedne informacije	38 - 41
STRUKTURA I SADRŽAJ	42 - 102
Uvod	42 - 52
Identifikacija finansijskih izveštaja	44 - 48
Period izveštavanja	49 - 51
Blagovremenost	52
Bilans stanja	53 - 74
Razvrstavanje pozicija na kratkoročne i dugoročne	53 - 56
Obrtna sredstva	57 - 59
Kratkoročne obaveze	60 - 65
Informacije koje se prikazuju u samom bilansu stanja	66 - 71
Informacije koje se prikazuju bilo u samom bilansu stanja bilo u napomenama	72 - 74
Bilans uspeha	75 - 85
Informacije koje se prikazuju u samom bilansu uspeha	75 - 76
Informacije koje se prikazuju u samom bilansu uspeha ili u napomenama	77 - 85
Promene na kapitalu	86 - 89
Izveštaj o tokovima gotovine	90
Napomene uz finansijske izveštaje	91 - 102
Struktura	91 - 96
Prikazivanje računovodstvenih politika	97 - 101
Ostala obelodanjivanja	102
DATUM PRIMENE	103 - 104
PRILOG A - ILUSTRACIJA STRUKTURE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 1

Prikazivanje finansijskih izveštaja

Međunarodni računovodstveni standard 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja (MRS 1) utvrđen je st. 1-104 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 1 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Cilj ovog standarda je da propiše osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, da bi se obezbedila uporedivost kako sa sopstvenim finansijskim izveštajima preduzeća iz prethodnih perioda, tako i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Da bi se taj cilj postigao, u ovom standardu utvrđen je opšti pristup prikazivanju finansijskih izveštaja, smernice za njihovu strukturu i minimum zahteva u odnosu na sadržaj finansijskih izveštaja. Priznavanje, merenje i obelodanjivanje specifičnih poslovnih promena i događaja uređeno je drugim Međunarodnim računovodstvenim standardima.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje za prikazivanje svih finansijskih izveštaja opšte namene, koji se pripremaju i prikazuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.

2. Finansijski izveštaji opšte namene su izveštaji koji su namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u mogućnosti da zahtevaju izveštaje prilagođene njihovim pojedinačnim informacionim potrebama. Finansijski izveštaji opšte namene obuhvataju izveštaje koji se prikazuju kao poseban dokument ili u okviru nekog drugog javnog dokumenta, kao što je godišnji izveštaj ili prospekt. Ovaj standard se ne primenjuje na sažete periodične finansijske informacije. Ovaj standard se podjednako primenjuje na finansijske izveštaje pojedinačnog preduzeća i konsolidovane finansijske izveštaje grupe preduzeća. Međutim, on ne sprečava da se konsolidovani finansijski izveštaji, koji su sastavljeni u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i finansijski izveštaji matičnog preduzeća koji su sastavljeni u skladu sa nacionalnim zahtevima objave u okviru istog dokumenta, sve dok je osnov za pripremanje svakog od tih izveštaja jasno obelodanjen u izveštaju o računovodstvenim politikama.

3. Ovaj standard se primenjuje na sve vrste preduzeća, uključujući banke i osiguravajuća društva. Dodatni zahtevi koji se odnose na banke i slične finansijske institucije, koji su utvrđeni Međunarodnim računovodstvenim standardom 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija, usklađeni su sa zahtevima ovog standarda.

4. U ovom standardu koristi se terminologija koja je primerena za preduzeće čiji je cilj ostvarivanje dobiti. Prema tome, poslovna preduzeća iz javnog sektora mogu da primenjuju zahteve propisane ovim standardom. Nedobitna, državna i druga preduzeća iz javnog sektora koja žele da primenjuju ovaj standard možda će morati da za izvesne pozicije u finansijskim izveštajima, kao i za same finansijske izveštaje, izmene i dopune opise koje koriste. Takva preduzeća takođe mogu da prikažu dodatne izveštaje kao deo finansijskih izveštaja.

CILJEVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

5. Finansijski izveštaji predstavljaju strukturirani finansijski prikaz finansijskog položaja preduzeća i poslovnih promena koje su u preduzeću nastale. Cilj finansijskih izveštaja opšte namene jeste pružanje informacija o finansijskom položaju, uspešnosti i tokovima gotovine preduzeća, koje će velikom broju različitih korisnika biti od koristi prilikom donošenja ekonomskih odluka. U finansijskim izveštajima takođe se prikazuju rezultati koje je rukovodstvo ostvarilo u upravljanju sredstvima koja su mu poverena. Da bi se ovaj cilj ispunio, preduzeće u finansijskim izveštajima pruža informacije o:

(a) imovini;

(b) obavezama;

(c) sopstvenom kapitalu/glavnici;

(d) prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke; i

(e) tokovima gotovine.

Ove informacije, zajedno sa ostalim informacijama iznetim u napomenama uz finansijske izveštaje, pomažu korisnicima da predvide buduće tokove gotovine preduzeća, a posebno dinamiku i izvesnost stvaranja gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

ODGOVORNOST ZA FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

6. Upravni odbor i/ili drugi upravni organ preduzeća odgovoran je za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja preduzeća.

SASTAVNI DELOVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

7. Potpun skup finansijskih izveštaja sastoji se od sledećih delova:

(a) bilans stanja;

(b) bilans uspeha;

(c) izveštaj koji pokazuje bilo:

(i ) sve promene na kapitalu; ili

(ii) promene na kapitalu osim onih koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima;

(d) izveštaj o tokovima gotovine; i

(e) računovodstvene politike i napomene sa objašnjenjima.

8. Preduzeća se podstiču da, uz finansijske izveštaje, prikažu i izveštaj o finansijskom poslovanju rukovodstva, koji sadrži opis i objašnjenja glavnih odlika finansijske uspešnosti i finansijskog položaja preduzeća, kao i glavne neizvesnosti sa kojima se ono suočava. Takav izveštaj može da sadrži prikaz:

(a) glavnih činilaca i uticaja koji određuju uspešnost, uključujući promene u okruženju u kojem preduzeće posluje, reakciju preduzeća na te promene i njihov efekat, kao i investicionu politiku preduzeća koja ima za cilj održavanje i unapređenje rezultata, uključujući njegovu politiku dividendi;

(b) izvora finansiranja preduzeća, politike vezane za finansijsku zaduženost i politike upravljanja rizikom; i

(c) snage i resursa preduzeća čija vrednost nije prikazana u bilansu stanja koji je sastavljen u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.

 

9. Uz finansijske izveštaje, mnoga preduzeća prikazuju dodatne izveštaje, kao što su ekološki izveštaji i izveštaji o dodatoj vrednosti, naročito u onim privrednim granama u kojima ekološki činioci igraju značajnu ulogu i onda kada se zaposleni smatraju važnom grupom korisnika. Preduzećima se preporučuje da prikazuju takve dodatne izveštaje ako rukovodstvo smatra da će oni korisnicima pomoći prilikom donošenja ekonomskih odluka.

OPŠTI PRISTUP

Pošteno prikazivanje i usaglašenost sa Međunarodnim računovodstvenim standardima

10. Finansijski izveštaji treba pošteno da prikažu finansijski položaj, finansijsku uspešnost i tokove gotovine preduzeća. Pravilna primena Međunarodnih računovodstvenih standarda, sa dodatnim obelodanjivanjima, kada se za njima ukaže potreba, obezbeđuje, u skoro svim slučajevima, da se ostvari zahtev za poštenim prikazivanjem u finansijskim izveštajima.

11. Preduzeće čiji su finansijski izveštaji usklađeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima tu činjenicu obelodanjuje. Finansijski izveštaji se ne smatraju usaglašenim sa Međunarodnim računovodstvenim standardima ukoliko nisu u potpunosti usaglašeni sa svim zahtevima svakog standarda (koji treba da se primeni pri njihovom sastavljanju), kao i svakim tumačenjem Stalnog komiteta za tumačenja.

12. Neodgovarajući računovodstveni postupci ne mogu da se isprave bilo obelodanjivanjem primenjenih računovodstvenih politika, bilo napomenama ili drugim objašnjenjima.

13. U izuzetno retkim okolnostima kada rukovodstvo zaključi da bi usaglašenost sa zahtevom nekog Standarda mogla dovesti do pogrešnog zaključka i da je zbog potrebe za poštenim prikazivanjem neophodno da se odstupi od postavljenih zahteva, preduzeće obelodanjuje:

(a) da je rukovodstvo zaključilo da finansijski izveštaji pošteno prikazuju finansijski položaj preduzeća, finansijsku uspešnost i tokove gotovine;

(b) da je ostvarena saglasnost po svim značajnim pitanjima sa svim Međunarodnim računovodstvenim standardima koji treba da se primene, izuzev što se odstupilo od jednog Standarda, kako bi se postiglo pošteno prikazivanje,

(c) Standard od kojeg je preduzeće odstupilo, priroda odstupanja, uključujući postupak koji bi Standard zahtevao, razloge zbog kojih bi postupak mogao da bude uzrok pogrešnog zaključka i postupak koji je primenjen; i

(d) Finansijski uticaj odstupanja na neto dobitak ili gubitak, imovinu, obaveze, kapital i tokove gotovine za svaki prikazani period.

14. Za finansijske izveštaje se ponekad opisno navodi da se oni "zasnivaju na" ili da su "usaglašeni sa značajnim zahtevima iz" ili da su "sastavljeni u skladu sa računovodstvenim zahtevima" iz Međunarodnih računovodstvenih standarda. Često ne postoje nikakve druge informacije, iako je jasno da značajni zahtevi za obelodanjivanjem, ako ne i računovodstveni zahtevi, nisu ispunjeni. Takvi izveštaji navode na pogrešne zaključke, jer finansijske izveštaje čine manje pouzdanim i manje razumljivim. Da bi se obezbedilo da finansijski izveštaji u kojima se navodi da su sastavljeni u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima ispune standard koji zahtevaju korisnici širom sveta, ovaj standard sadrži opšti zahtev da finansijski izveštaji treba da pruže pošten prikaz, smernice o tome na koji način je ispunjen zahtev za poštenim prikazivanjem, kao i dodatne smernice za utvrđivanje izuzetno retkih okolnosti pod kojima je odstupanje neophodno. Postojanje sukoba sa nacionalnim zahtevima, samo po sebi, nije dovoljno da opravda odstupanje u finansijskim izveštajima koji su sastavljeni primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda.

15. U praktično svim okolnostima, pošteno prikazivanje se obezbeđuje usklađivanjem po svim materijalno značajnim pitanjima sa važećim Međunarodnim računovodstvenim standardima. Pošteno prikazivanje zahteva:

(a) izbor i primenu računovodstvenih politika u skladu sa stavom 20;

(b) prikazivanje informacija, uključujući i računovodstvene politike, na način koji obezbeđuje važne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije; i

(c) obezbeđivanje dodatnih obelodanjivanja ako zahtevi propisani Međunarodnim računovodstvenim standardima nisu dovoljni da se korisnicima omogući da razumeju uticaj određenih poslovnih promena ili događaja na finansijski položaj i finansijsku uspešnost preduzeća.

16. U izuzetno retkim okolnostima, primena određenog zahteva predviđenog nekim Međunarodnim računovodstvenim standardom može da dovede do toga da finansijski izveštaji navedu na pogrešan zaključak. To se dešava samo onda kada je očigledno da je postupak propisan Standardom neodgovarajući i da pošteno prikazivanje ne može da se obezbedi ni primenom tog standarda niti putem dodatnog posebnog obelodanjivanja. Odstupanje nije opravdano samo zbog toga što bi primena nekog drugog postupka takođe pružila pošten prikaz.

17. Prilikom procenjivanja da li je neophodno odstupiti od određenog zahteva iz Međunarodnog računovodstvenog standarda, uzima se u obzir sledeće:

(a) cilj zahteva i razlog zbog kojeg taj cilj nije ostvaren ili nije merodavan u određenim okolnostima; i

(b) razlog zbog kojeg se okolnosti u kojima se preduzeće nalazi razlikuju od okolnosti u kojima se nalaze druga preduzeća koja postupaju u skladu sa tim zahtevom.

18. S obzirom na to da se očekuje da će se okolnosti u kojima je potrebno izvršiti odstupanje retko dešavati, a da će potreba za odstupanjem da bude predmet opširne rasprave i subjektivne procene, važno je da korisnici budu upoznati sa činjenicom da preduzeće nije postupilo u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima po svim značajnim pitanjima. Takođe je važno da se korisnicima pruži dovoljno informacija koje će im omogućiti da dovoljno obavešteni donesu procenu o tome da li je odstupanje neophodno i da izračunaju korekcije koje bi bile potrebne za usaglašavanje sa Standardom. KMRS će pratiti slučajeve neusaglašenosti na koje mu bude skrenuta pažnja (na primer, od strane preduzeća, njihovih revizora i regulatornih organa) i, po potrebi, razmotriti potrebu za pojašnjenjem putem tumačenja ili izmene i dopune Standarda, kako bi obezbedilo da se neophodna odstupanja vrše isključivo u izuzetno retkim okolnostima.

19. Kada je, u skladu sa odgovarajućim odredbama tog standarda, Međunarodni računovodstveni standard primenjen pre datuma zvanične primene, ta činjenica se obelodanjuje.

Računovodstvene politike

20. Rukovodstvo odabira i primenjuje računovodstvene politike preduzeća tako da finansijski izveštaji budu usaglašeni sa svim zahtevima svakog primenjenog Međunarodnog računovodstvenog standarda, kao i svim tumačenjima Stalnog komiteta za tumačenja. U slučajevima kada nema specifičnih zahteva, rukovodstvo samostalno utvrđuje računovodstvene politike kojima obezbeđuje da finansijski izveštaji pružaju informacije koje su:

(a) važne za potrebe korisnika pri donošenju odluka;

(b) i pouzdane u tome da:

(i) prikazuju pošteno rezultat i finansijski položaj preduzeća;

(ii) prikazuju ekonomsku suštinu događaja i promena, a ne samo njihovu pravnu formu;

(iii) da su neutralne i nepristrasne;

(iv) da su razborite;

(v) da su potpune sa svakog značajnog stanovišta.

21. Računovodstvene politike predstavljaju specifične principe, osnove, konvencije, pravila i prakse koje je preduzeće usvojilo za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja.

22. U odsustvu specifičnog Međunarodnog računovodstvenog standarda i tumačenja Stalnog komiteta za tumačenja, rukovodstvo prosuđuje o ustanovljenju računovodstvene politike koja će korisnicima finansijskih izveštaja preduzeća obezbediti najkorisnije informacije. U postupku prosuđivanja, preduzeće uzima u obzir:

(a) zahteve i smernice Međunarodnih računovodstvenih standarda koji se bave sličnim i povezanim pitanjima;

(b) definicije i kriterijume za priznavanje i merenje imovine, obaveza, prihoda i rashoda, koji su predviđeni Okvirom MKRS; i

(c) propise drugih organa za utvrđivanje standarda, kao i prihvaćene prakse u određenoj delatnosti i to isključivo u onoj meri u kojoj su oni u skladu sa tač. (a) i (b) ovog stava.

Načelo stalnosti

23. Kada priprema finansijske izveštaje, rukovodstvo procenjuje sposobnost preduzeća da nastavi da posluje na neodređeni vremenski period, saglasno sa načelom stalnosti. Finansijski izveštaji se pripremaju u skladu sa načelom stalnosti sve dok rukovodstvo ne odluči da likvidira preduzeće ili da prestane da posluje, odnosno ako nema bilo kakvu drugu mogućnost osim da tako uradi. Kada je rukovodstvo uvereno, na osnovu procena koje je izvršilo, da postoje značajne neizvesnosti koje su u vezi sa događajima ili uslovima koji mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost preduzeća da nastavi sa poslovanjem u skladu sa načelom stalnosti, ta činjenica se obelodanjuje. Kada finansijski izveštaji nisu pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti, ta činjenica se obelodanjuje, zajedno sa osnovom na kojoj su finansijski izveštaji pripremljeni i razloge zbog kojih preduzeće ne smatra da je poštovanje načela stalnosti opravdano.

24. Prilikom procenjivanja da li je pretpostavka stalnosti opravdana, rukovodstvo uzima u obzir sve raspoložive podatke u vezi sa doglednom budućnošću, koja obuhvata najmanje dvanaest meseci od dana bilansa stanja, mada nije ograničena samo na taj period. Stepen razmatranja zavisi od činjenica u vezi sa svakim slučajem posebno. Ako je poslovanje preduzeća u prošlosti bilo profitabilno, a finansijska sredstva lako dostupna, može da se zaključi da je u tom slučaju, i bez detaljnije analize, opravdano izvršiti računovodstveno obuhvatanje na osnovu načela stalnosti. U ostalim slučajevima, rukovodstvo će možda morati da uzme u obzir čitav niz činilaca koji se tiču tekuće i očekivane profitabilnosti, rokova za otplatu duga i potencijalnih izvora za refinansiranje, pre nego što bude zaključilo da je primena načela stalnosti opravdana.

Načelo nastanka poslovnog događaja

25. Preduzeće priprema svoje finansijske izveštaje, izuzev informacije o tokovima gotovine, u skladu sa načelom nastanka poslovnog događaja.

26. Prema načelu nastanka poslovnog događaja, poslovne promene i događaji priznaju se onda kada nastanu (a ne prilikom prijema ili plaćanja u gotovini ili gotovinskom ekvivalentu), evidentiraju se u računovodstvenoj evidenciji i prikazuju se u finansijskim izveštajima za periode na koje se odnose. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu neposredne povezanosti između nastalih troškova i odgovarajućih prihoda po pojedinačnim stavkama prihoda (uzročnost). Međutim, primena načela uzročnosti ne dopušta priznavanje pozicija koje ne ispunjavaju uslove iz definicije sredstava ili obaveza u bilansu stanja.

Doslednost u prikazivanju

27. Prikazivanje i klasifikacija pozicija u finansijskim izveštajima dosledno se primenjuje iz perioda u period, izuzev u slučajevima:

(a) značajnih promena prirode poslovanja preduzeća ili ako preispitivanje prikazivanja finansijskih izveštaja ukazuje da će promena imati za rezultat vernije prikazivanje događaja ili poslovnih promena; ili

(b) kada promena u prikazivanju nastaje u skladu sa zahtevima nekog Međunarodnog računovodstvenog standarda ili tumačenja Stalnog komiteta za tumačenja.

28. Značajna sticanja ili otuđenja ili pregled načina prikazivanja finansijskih izveštaja može da ukaže na potrebu za prikazivanjem finansijskih izveštaja na drugačiji način. Samo ako je verovatno da će ta promenjena struktura da i dalje bude u upotrebi ili da će očigledno postojati korist od drugačijeg načina prikazivanja, preduzeće menja način na koji prikazuje svoje finansijske izveštaje. Kada se vrše takve promene u prikazivanju, preduzeće reklasifikuje uporedne podatke u skladu sa stavom 40. Promena načina prikazivanja, u cilju usaglašavanja sa nacionalnim zahtevima, dozvoljena je sve dok je novi način prikazivanja u skladu sa zahtevima ovog standarda.

Značajnost i grupisanje

29. Svaka značajna pozicija prikazuje se kao posebna stavka u finansijskim izveštajima. Beznačajne stavke se grupišu sa drugim stavkama slične prirode ili funkcije i ne prikazuju se odvojeno.

30. Finansijski izveštaji jesu rezultat obrade velikog broja poslovnih događaja, koji su sistematizovani grupisanjem prema svojoj prirodi ili funkciji. Konačna faza u postupku grupisanja i klasifikacije je prikazivanje sažetih i klasifikovanih podataka koji čine pozicije bilo u samim finansijskim izveštajima bilo u napomenama. Ako neka pozicija nije značajna sama po sebi, ona se grupiše sa ostalim pozicijama, bilo u samim finansijskim izveštajima, bilo u napomenama. Pozicija koja nije dovoljno značajna da zahteva odvojeno prikazivanje u samim finansijskim izveštajima ipak može biti dovoljno značajna da se odvojeno prikaže u napomenama.

31. U tom kontekstu, informacija se smatra značajnom ako bi njeno neobelodanjivanje moglo da utiče na ekonomske odluke koje korisnici donose na osnovu finansijskih izveštaja. Značajnost zavisi od obima i prirode pozicije, što se procenjuje u odnosu na okolnosti njenog izostavljenja. Prilikom donošenja odluke o tome da li je neka pozicija ili grupa pozicija značajna, priroda i obim te pozicije procenjuju se istovremeno. U zavisnosti od okolnosti, odlučujući činilac može da bude kako priroda tako i obim te pozicije. Na primer, pojedinačna sredstva iste prirode i funkcije grupišu se čak i u slučaju da se radi o velikim pojedinačnim iznosima. Međutim, velike pozicije koje se razlikuju po prirodi ili funkciji prikazuju se odvojeno.

32. Prema načelu značajnosti, specifični zahtevi Međunarodnih računovodstvenih standarda u vezi sa obelodanjivanjem ne moraju biti ispunjeni ako informacije koje su njihov rezultat nisu značajne.

Prebijanje

33. Sredstva i obaveze se ne prebijaju izuzev kada je prebijanje potrebno ili dozvoljeno drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom.

34. Pozicije prihoda i rashoda se prebijaju ako i samo ako:

(a) neki Međunarodni računovodstveni standard to zahteva ili dozvoljava; ili

(b) dobici, gubici i odgovarajući rashodi koji proističu iz iste ili sličnih promena i događaja nisu značajni. Takvi iznosi se grupišu u skladu sa stavom 29.

35. Važno je da se kako o sredstvima i obavezama tako i o prihodima i rashodima, ako su značajni, izveštava odvojeno. Prebijanje, bilo u bilansu uspeha bilo u bilansu stanja, izuzev u slučaju kada prebijanje odražava suštinu poslovne promene ili događaja, umanjuje mogućnost korisnika da razumeju izvršenu poslovnu promenu i da procene buduće tokove gotovine preduzeća. Prikazivanje sredstava umanjenih za ispravke vrednosti, na primer, zaliha umanjenih za ispravke vrednosti po osnovu zastarelosti zaliha i potraživanja umanjenih za ispravke vrednosti po osnovu sumnjivih potraživanja ne smatraju se prebijanjem.

36. Međunarodni računovodstveni standard 18 Prihodi, definiše pojam prihoda i zahteva da se on meri po poštenoj vrednosti koristi koja je primljena ili se potražuje, uzimajući u obzir iznos svih popusta i rabata na količinu, koje je preduzeće odobrilo. Tokom redovnog poslovanja, preduzeće vrši i druge poslovne transakcije koje ne donose prihod i koje su sporedne u odnosu na glavne aktivnosti koje donose prihode. Rezultati takvih poslovnih promena se prikazuju ako to prikazivanje odražava suštinu poslovne promene ili događaja, prebijanjem svih prihoda sa rashodima koji su sa njima povezani, a koji proističu iz iste poslovne promene. Na primer:

(a) dobici i gubici od otuđenja dugoročnih sredstava, uključujući ulaganja i poslovna sredstva, prikazuju se tako što se od priliva ostvarenog od otuđenja oduzima iskazani iznos tog sredstva i odgovarajući rashodi prodaje;

(b) izdatak, koji je nadoknađen na osnovu ugovornog aranžmana sa trećim licem (na primer, na osnovu ugovora o podzakupu), prebija se sa odgovarajućom nadoknadom; i

(c) vanredne stavke mogu da se prikažu umanjene za odgovarajuće poreze i manjinske interese, a da se bruto iznosi prikažu u napomenama.

37. Pored toga, o dobicima i gubicima koji proističu iz grupe sličnih poslovnih promena izveštava se u neto iznosima, na primer, pozitivne i negativne kursne razlike ili dobici i gubici koji proističu iz finansijskih instrumenata koji se drže u nameri da se sa njima trguje. Međutim, o takvim gubicima i gubicima izveštava se odvojeno ako se zbog njihovog obima, prirode ili učestalosti zahteva odvojeno obelodanjivanje na osnovu Međunarodnog računovodstvenog Standarda 8 - Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.

Uporedne informacije

38. Ukoliko Međunarodni računovodstveni standard dozvoljava ili ne zahteva drugačije, uporedne informacije se obelodanjuju za svaki prethodni period i to važi za sve numeričke informacije u finansijskim izveštajima. Uporedne informacije se daju i za narativne i deskriptivne informacije kada su važne za razumevanje finansijskih izveštaja tekućeg perioda.

39. U nekim slučajevima, narativne informacije koje su u finansijskim izveštajima iskazane za prethodni period (prethodne periode) nastavljaju da budu merodavne i u tekućem periodu. Na primer, pojedinosti vezane za pravni spor čiji je ishod bio neizvestan na dan poslednjeg bilansa stanja i koji tek treba da se reši, obelodanjuju se u tekućem periodu. Korisnici imaju koristi od informacija o tome da je neizvesnost postojala na dan poslednjeg bilansa stanja i o tome koje su mere preduzete tokom tog perioda da bi se ta neizvesnost razrešila.

40. Kada se vrši dopuna u prikazivanju i klasifikaciji pozicija finansijskih izveštaja, uporedni iznosi prethodne godine se reklasifikuju, izuzev ukoliko to nije praktično, kako bi se obezbedila uporedivost sa tekućim periodom, a razlozi za promenu, iznosi i priroda reklasifikacije se obelodanjuju. Kada nije praktično da se izvrši reklasifikacija uporednih iznosa, preduzeće obelodanjuje razloge zbog kojih nije izvršilo reklasifikaciju, zajedno sa opisom prirode promene koja bi nastala, da su iznosi reklasifikovani.

41. Postoje okolnosti kada možda nije praktično reklasifikovati uporedne informacije da bi se obezbedila uporedivost sa tekućim periodom. Na primer, podaci u prethodnom periodu (prethodnim periodima) možda nisu prikupljeni na način koji omogućava reklasifikaciju, a možda nije praktično rekonstruisati te informacije. U takvim okolnostima, obelodanjuje se priroda korekcija uporednih iznosa koje bi bile izvršene. Međunarodni računovodstveni standard 8 bavi se korekcijama uporednih informacija koje je potrebno izvršiti nakon promene računovodstvene politike koja se primenjuje retroaktivno.

STRUKTURA I SADRŽAJ

Uvod

42. Ovaj standard zahteva određena obelodanjivanja u samim finansijskim izveštajima, takođe zahteva da druge stavke budu obelodanjene bilo u samim finansijskim izveštajima ili u napomenama i utvrđuje formate koji se preporučuju, datim u prilogu uz Standard, koje preduzeće može, po potrebi, da primeni ukoliko to odgovara njegovim sopstvenim okolnostima. Međunarodni računovodstveni standard 7 utvrđuje način prikazivanja izveštaja o tokovima gotovine.

43. U ovom standardu pojam obelodanjivanja koristi se u širem smislu, odnosi se na pozicije koje se prikazuju u samom finansijskom izveštaju, kao i u napomenama uz finansijske izveštaje. Obelodanjivanja koja zahtevaju drugi Međunarodni računovodstveni standardi vrše se u skladu sa zahtevima tih standarda. Ako ovaj ili neki drugi standard ne predviđa suprotno, takva obelodanjivanja vrše se bilo u samom finansijskom izveštaju bilo u napomenama.

Identifikacija finansijskih izveštaja

44. Finansijski izveštaji su jasno identifikovani i razdvojeni od drugih informacija koje se publikuju u istom dokumentu.

45. Međunarodni računovodstveni standardi primenjuju se isključivo na finansijske izveštaje, a ne na druge informacije koje se prikazuju u godišnjem izveštaju ili u nekom drugom dokumentu. Prema tome, važno je da korisnici mogu da naprave razliku između informacija koje se pripremaju primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda od drugih informacija koje korisnicima mogu biti korisne, ali koje nisu predmet Standarda.

46. Svaki deo finansijskih izveštaja se jasno identifikuje. Pored toga, jasno se navode i niže nabrojane informacije, koje se mogu i više puta ponoviti, kada je to potrebno radi pravilnog razumevanja informacija koje se prikazuju.

(a) naziv preduzeća na koje se izveštaj odnosi ili druga oznaka identifikacije;

(b) da li se finansijski izveštaj odnosi samo na pojedinačno preduzeće ili na grupu preduzeća;

(c) datum bilansa stanja ili period koji je obuhvaćen finansijskim izveštajima, zavisno od toga šta odgovara svakom od navedenih pojedinačnih izveštaja;

(d) naziv valute u kojoj se izveštava;

(e) nivo preciznosti koji se koristi za prikazivanje cifara u finansijskim izveštajima.

47. Zahtevi iz stava 46 obično se ispunjavaju tako što se naslovi na stranicama i skraćeni naslovi u kolonama prikazuju na svakoj stranici u finansijskim izveštajima. Potrebno je prosuditi koji je najbolji način za prikazivanje takvih informacija. Na primer, kada se finansijski izveštaji čitaju u elektronskoj formi, možda posebne stranice neće ni da se koriste. Prethodno navedeni podaci se onda prikazuju dovoljno često da bi se obezbedilo pravilno razumevanje iznetih informacija.

48. Razumljivost finansijskih izveštaja često se poboljšava tako što se informacije prikazuju u hiljadama ili milionima jedinica valute u kojoj se izveštava. To je prihvatljivo sve dok je obelodanjen stepen preciznosti i dok se time ne gube relevantne informacije.

Period izveštavanja

49. Finansijski izveštaji se pripremaju najmanje jednom godišnje. Kada se, u izuzetnim okolnostima, menja datum bilansa stanja i godišnji finansijski izveštaji prikazuju za period koji je duži ili kraći od jedne godine, pored perioda koji je obuhvaćen finansijskim izveštajima, preduzeće obelodanjuje:

(a) razloge zbog koga je obuhvaćen period koji je duži ili kraći od jedne godine; i

(b) činjenicu da uporedni iznosi u bilansu uspeha, promenama na kapitalu, tokovima gotovine i napomenama nisu uporedivi.

50. U izuzetnim okolnostima, od preduzeća se može zahtevati, ili preduzeće može odlučiti da promeni datum svog bilansa stanja, na primer, nakon što to preduzeće pređe u vlasništvo nekog drugog preduzeća koje ima različit datum bilansa stanja. Ako je to slučaj, važno je da korisnici budu obavešteni o tome da iznosi prikazani za tekući i prethodni period nisu uporedivi i da se obelodani razlog za promenu datuma bilansa stanja.

51. Uobičajeno je da se finansijski izveštaji dosledno pripremaju za period od jedne godine. Međutim, neka preduzeća se radije opredeljuju da, iz praktičnih razloga, sastavljaju izveštaje za period od, na primer, 52 nedelje. Ovaj standard ne sprečava tu praksu, budući da je malo verovatno da će se finansijski izveštaji koji iz toga proističu značajno razlikovati od izveštaja koji bi bili prikazani za period od godinu dana.

Blagovremenost

52. Korisnost finansijskih izveštaja narušava se ako se oni ne stave na raspolaganje korisnicima u razumnom roku od datuma bilansa stanja. Preduzeće treba da bude u mogućnosti da svoje finansijske izveštaje objavi u roku od šest meseci od datuma bilansa stanja. Trenutni činioci, kao što je složenost poslovanja preduzeća, ne predstavljaju dovoljno opravdanje za neblagovremeno izveštavanje. Detaljniji rokovi predviđeni su zakonima i trgovačkim propisima u mnogim zemljama.

Bilans stanja

Razvrstavanje pozicija na kratkoročne i dugoročne

53. Preduzeće utvrđuje, prema prirodi svog poslovanja, da li da prikazuje ili da ne prikazuje odvojeno obrtna i stalna sredstva i kratkoročne i dugoročne obaveze, kao posebne pozicije u samom bilansa stanja. St. 57 do 65 ovog standarda se primenjuju kada je ova klasifikacija prihvaćena. Kada se preduzeće opredeli da ne primenjuje ovu klasifikaciju, sredstva i obaveze se prikazuju prema redosledu njihove opšte likvidnosti.

54. Koji god način prikazivanja da odabere, preduzeće obelodanjuje, za svako sredstvo i svaku obavezu koja obuhvata kombinaciju iznosa za koje se očekuje da će biti povraćeni ili izmireni, kako pre, tako i nakon dvanaest meseci od dana bilansa stanja, iznos za koji se očekuje da će se povratiti ili izmiriti u periodu dužem od dvanaest meseci.

55. Kada preduzeće isporučuje robu ili pruža usluge u okviru poslovnog ciklusa koji se jasno može identifikovati, odvojena klasifikacija obrtnih i stalnih sredstava i kratkoročnih i dugoročnih obaveza u samom bilansu stanja obezbeđuje korisne informacije tako što se pravi razlika između neto sredstava koja se stalno obrću u vidu obrtnog kapitala od sredstava koja se koriste za dugoročno poslovanje preduzeća. Time se takođe ukazuje na sredstva za koja se očekuje da će biti realizovana u okviru tekućeg poslovnog ciklusa, kao i na obaveze koje dospevaju za izmirenje u okviru istog perioda.

56. Informacije o datumima dospeća sredstava i obaveza korisne su prilikom procenjivanja opšte likvidnosti i solventnosti preduzeća. Međunarodni računovodstveni standard 32 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje, zahteva obelodanjivanje datuma dospeća kako za finansijska sredstva tako i za finansijske obaveze. Finansijska sredstva obuhvataju potraživanja iz poslovanja i ostala potraživanja, dok finansijske obaveze obuhvataju obaveze iz poslovanja i ostale obaveze. Informacije o datumu kada se očekuje da će nenovčana sredstva i obaveze, kao što su zalihe i rezervisanja, biti povraćene i izmirene, takođe su korisne, bez obzira na to da li postoji klasifikacija sredstava i obaveza na kratkoročne i dugoročne. Na primer, preduzeće obelodanjuje iznos zaliha za koje se očekuje da će se povratiti nakon više od godinu dana od datuma bilansa stanja.

Obrtna sredstva

57. Sredstvo se klasifikuje kao kratkoročno sredstvo:

(a) kada se očekuje da će biti realizovano ili se drži radi prodaje ili potrošnje, u toku uobičajenog poslovnog ciklusa preduzeća; ili

(b) kada se prvenstveno drži sa namerom da se njime trguje ili na kratak rok i kada se očekuje da će se realizovati u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja; ili

(c) ako je gotovina ili gotovinski ekvivalent, nad čijim raspolaganjem nema nikakvih ograničenja.

Sva druga sredstva se klasifikuju kao dugoročna sredstva.

58. U ovom standardu koristi se izraz "dugoročna" koji obuhvata materijalna i nematerijalna ulaganja i poslovna i finansijska sredstva dugoročne prirode. Ovim se ne zabranjuje upotreba alternativnih opisa sve dok je njihovo značenje jasno.

59. Poslovni ciklus preduzeća je vreme između pribavljanja materijala koji ulaze u proces i njihove realizacije u gotovini ili u instrumentu koji se lako može pretvoriti u gotovinu. Obrtna sredstva obuhvataju zalihe i potraživanja iz poslovanja koja se prodaju, troše i realizuju kao sastavni deo uobičajenog poslovnog ciklusa, čak i onda kada se ne očekuje da će se realizovati u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja. Utržive hartije od vrednosti klasifikuju se kao obrtna sredstva ako se očekuje da će se realizovati u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja, a u suprotnom se klasifikuju kao dugoročna sredstva.

Kratkoročne obaveze

60. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna obaveza kada:

(a) se očekuje da će biti izmirena u toku uobičajenog poslovnog ciklusa preduzeća; ili

(b) dospeva za izmirenje u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne obaveze.

61. Kratkoročne obaveze mogu da se razvrstaju na sličan način kao obrtna sredstva. Neke kratkoročne obaveze, kao što su obaveze iz poslovanja i obračunate obaveze prema zaposlenima i drugih troškova poslovanja, čine sastavni deo obrtnog kapitala koji se koristi za uobičajeni poslovni ciklus preduzeća. Takve pozicije i pozicije iz poslovanja klasifikuju se kao kratkoročne obaveze čak i ako dospevaju za izmirenje u periodu koji je duži od dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

62. Izmirenje ostalih kratkoročnih obaveza se ne vezuje za tekući poslovni ciklus, već su to obaveze koje dospevaju za izmirenje u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja. Primeri takvih obaveza su tekuća dospeća kamatonosnih obaveza, okvirni krediti na tekućem računu, obaveze na ime dividendi, porezi iz dobitka i ostale obaveze iz poslovanja. Kamatonosne obaveze koje služe za dugoročno finansiranje obrtnog kapitala i koje ne dospevaju za izmirenje u periodu od dvanaest meseci smatraju se dugoročnim obavezama.

63. Preduzeće klasifikuje svoje dugoročne kamatonosne obaveze kao dugoročne, čak i onda kada one dospevaju za izmirenje u periodu od dvanaest meseci od dana bilansa stanja ako:

(a) je originalni rok dospeća bio duži od dvanaest meseci;

(b) preduzeće namerava da refinansira obavezu na dugi rok; i

(c) ako je ta namera potkrepljena ugovorom o refinansiranju ili reprogramiranju duga koji je zaključen pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje.

Iznos bilo koje obaveze, koja je reprogramirana, koja nije iskazana u okviru kratkoročnih obaveza u skladu sa ovim stavom, zajedno sa informacijom koja potkrepljuje ovakvo prikazivanje, obelodanjuje se u napomenama uz bilans stanja.

64. Može se očekivati da će neke obaveze koje dospevaju za otplatu u okviru narednog poslovnog ciklusa da budu refinansirane ili "reprogramirane", po nahođenju preduzeća, te se, prema tome, ne očekuje da će se za njih koristiti kratkoročni obrtni kapital preduzeća. Smatra se da takve obaveze čine sastavni deo dugoročnog finansiranja preduzeća i one se klasifikuju kao dugoročne obaveze. Međutim, u situacijama kada se refinansiranje ne vrši po nahođenju preduzeća (kao što bi to bio slučaj kada ne bi postojao ugovor o refinansiranju), refinansiranje se ne može smatrati automatskim i obaveza se klasifikuje kao kratkoročna, osim ako se zaključenjem ugovora o refinansiranju, pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje, ne obezbede dokazi da je na dan bilansa stanja ta obaveza, po svojoj suštini, bila dugoročna.

65. Neki ugovori o zajmu sadrže odredbe o obavezama zajmoprimca (zaštitne klauzule), koje imaju takvo dejstvo da obaveza postaje plativa na zahtev, ako se prekrše određeni uslovi koji se odnose na finansijski položaj zajmoprimca. U tim okolnostima, obaveza se klasifikuje kao dugoročna samo ako:

(a) je, pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje, zajmodavac pristao da ne zahteva plaćanje zajma zbog kršenja ugovora; i

(b) nije verovatno da će doći do novih kršenja ugovora u roku od dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

Informacije koje se prikazuju u samom bilansu stanja

66. Kao minimum, u samom bilansu stanja navode se sledeće pozicije zajedno sa iznosima:

(a) nekretnine, postrojenja i oprema;

(b) nematerijalna ulaganja;

(c) finansijska sredstva izuzev iznosa koji su prikazani pod: (d), (f) i (g)

(d) plasmani u hartije od vrednosti obračunati po metodi učešća;

(e) zalihe;

(f) potraživanja iz poslovanja i druga potraživanja;

(g) gotovina i gotovinski ekvivalenti;

(h) obaveze iz poslovanja i ostale obaveze;

(i) obaveze i sredstva po osnovu poreza iz dobitka u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 12 - Porezi iz dobitka;

(j) rezervisanja;

(k) dugoročne kamatonosne obaveze;

(l) manjinski interes; i

(m) upisani kapital i rezerve.

67. Dodatne pozicije, naslovi i međuzbirovi prikazuju se u samom bilansu stanja ako to zahteva neki Međunarodni računovodstveni standard ili kada je takvo prikazivanje potrebno da bi se pošteno prikazao finansijski položaj preduzeća.

68. Ovaj standard ne propisuje redosled niti format po kojem pozicije treba da budu prikazane. U stavu 66 samo je naveden pregled pozicija koje se po svojoj prirodi ili funkciji toliko razlikuju da zahtevaju odvojeno prikazivanje u samom bilansu stanja. Primeri formata dati su u Prilogu uz ovaj standard. Korekcije prethodno navedenih pozicija obuhvataju sledeće:

(a) dodavanje pozicija ako neki drugi Međunarodni računovodstveni standard zahteva njihovo odvojeno prikazivanje u samom bilansu stanja ili kada su obim, priroda ili funkcija pozicije takvi da bi odvojeno prikazivanje doprinelo poštenom prikazivanju finansijskog položaja preduzeća; i

(b) korišćeni opisi, kao i redosled pozicija, mogu se dopunjavati prema prirodi preduzeća i njegovih poslovnih promena da bi se obezbedile informacije koje su neophodne za ukupno razumevanje finansijskog položaja preduzeća. Na primer, banka dopunjava prethodno navedene opise da bi primenila specifičnije zahteve iz stava 18-5 Međunarodnog računovodstvenog standarda 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija.

69. Pozicije navedene u stavu 66 su opšte prirode i ne moraju da budu ograničene na pozicije koje su obuhvaćene drugim Standardima. Na primer, pozicija nematerijalnih ulaganja uključuje goodwill i sredstva koja proističu iz rashoda po osnovu razvoja.

70. Sud o tome da li da se dodatne pozicije prikazuju posebno zasniva se na proceni:

(a) prirode i likvidnosti sredstava i njihovog značaja, što u većini slučajeva, dovodi do posebnog prikazivanja goodwill-a i sredstava proisteklih iz rashoda po osnovu razvoja, novčanih i nenovčanih sredstava i obrtnih i dugoročnih sredstava;

(b) njihove funkcije unutar preduzeća, koja dovodi, na primer, do posebnog prikazivanja poslovnih i finansijskih sredstava, zaliha, potraživanja, kao i gotovine i gotovinskih ekvivalenata; i

(c) iznosa, prirode i rokova obaveza koji dovode, na primer, do posebnog prikazivanja kamatonosnih i nekamatonosnih obaveza i rezervisanja, koje su, po potrebi, klasifikovane kao kratkoročne ili dugoročne.

71. Sredstva i obaveze koje se razlikuju po prirodi ili funkciji ponekad se mere na različitim osnovama. Na primer, izvesne grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se iskazati po nabavnoj vrednosti ili u revalorizovanim iznosima u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 16. Korišćenje različitih osnova za merenje različitih grupa sredstava ukazuje na to da se njihova priroda ili funkcija razlikuju i da se, zbog toga, prikazuju kao posebne pozicije.

Informacije koje se prikazuju bilo u samom bilansu stanja bilo u napomenama

72. Preduzeće obelodanjuje, bilo u samom bilansu stanja, bilo u napomenama uz bilans stanja, dodatnu analitiku pozicija koje su prikazane i klasifikovane na način koji odgovara poslovanju preduzeća. Svaka pozicija se dalje raščlanjuje prema svojoj prirodi. Iznosi po osnovu obaveza i potraživanja od matičnog preduzeća, drugih zavisnih preduzeća iz grupe i pridruženih preduzeća i drugih povezanih lica ili potraživanja od svih njih, obelodanjuju se kao posebne pozicije.

73. Koliko će dalje raščlanjivanje pozicija bilo u samom bilansu stanja bilo u napomenama, biti detaljno, zavisi od zahteva Međunarodnih računovodstvenih standarda, kao i od obima, prirode i funkcije iznosa o kojima se radi. Činioci utvrđeni stavom 70 takođe se primenjuju za donošenje odluke o osnovu za dalje raščlanjivanje pozicija. Obelodanjivanja će se razlikovati za svaku poziciju, na primer:

(a) materijalna ulaganja se klasifikuju po grupama, onako kako je to opisano u Međunarodnom računovodstvenom standardu 16 Nekretnine, postrojenja i oprema;

(b) potraživanja se klasifikuju kao potraživanja od kupaca, potraživanja od ostalih članova grupe, potraživanja od povezanih lica, avansi i druga potraživanja;

(c) zalihe se dalje klasifikuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 2 Zalihe, u podgrupe kao što su roba, zalihe za proizvodnju, materijali, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi;

(d) rezervisanja se klasifikuju tako što se posebno prikazuju rezervisanja za troškove naknada zaposlenima i pozicije drugih rezervisanja na način koji odgovara prirodi poslovanja preduzeća; i

(e) sopstveni kapital i rezerve se klasifikuju tako što se posebno prikazuju različite vrste uplaćenog kapitala, emisiona premija i rezerve.

74. Preduzeće obelodanjuje sledeće, bilo u samom bilansu stanja bilo u napomenama:

(a) Za svaku vrstu akcijskog kapitala:

(i) broj akcija koje su odobrene za emisiju;

(ii) broj upisanih akcija koje su uplaćene u celosti i upisanih akcija koje nisu uplaćene u celosti;

(iii) nominalnu vrednost po akciji ili činjenicu da akcija nema nominalnu vrednost;

(iv) usaglašavanje broja akcija koje su u opticaju za period od početka do kraja godine;

(v) prava, povlastice i ograničenja po svakoj vrsti akcija, uključujući i ograničenja isplate dividendi i isplata iz kapitala;

(vi) sopstvene akcije u posedu samog preduzeća ili njegovih zavisnih preduzeća ili pridruženih preduzeća; i

(vii) akcije koje su rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora o prodaji, uključujući uslove i iznose;

(b) opis prirode i namene svake rezerve u okviru sopstvenog kapitala;

(c) iznose dividendi koje su predložene, ali ne i formalno odobrene za isplatu, nakon dana bilansa stanja, a pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje;

(d) iznos svake nepriznate kumulativne povlašćene dividende.

Preduzeće čiji kapital nije u obliku akcijskog kapitala, kao što je ortačko društvo, obelodanjuje istovetne informacije onim koje su navedene kao potrebne za akcionarska društva, prikazujući promene na svakoj vrsti sopstvenog kapitala i prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku vrstu sopstvenog kapitala.

Bilans uspeha

Informacije koje se prikazuju u samom bilansu uspeha

75. Kao minimum, u samom bilansu uspeha prikazuju se sledeće pozicije sa odgovarajućim iznosima:

(a) prihodi od prodaje;

(b) poslovni rezultat;

(c) troškovi finansiranja;

(d) dobici i gubici po osnovu učešća u pridruženim preduzećima i zajedničkim poduhvatima koji su obračunati po metodi učešća;

(e) iznos poreza iz dobitka;

(f) dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti;

(g) vanredne stavke;

(h) manjinski interes; i

(i) neto dobitak ili gubitak perioda.

Dodatne pozicije, naslovi i međuzbirovi prikazuju se u samom bilansu uspeha ako to zahteva neki Međunarodni računovodstveni standard ili kada je takvo prikazivanje potrebno da bi se pošteno prikazao finansijski uspeh preduzeća.

76. Efekti različitih aktivnosti, poslovnih promena i događaja razlikuju se po stabilnosti, riziku i predvidljivosti, a obelodanjivanje elemenata uspešnosti doprinosi razumevanju ostvarenih rezultata i proceni budućih rezultata. Dodatne pozicije unose se u sâm bilans uspeha, a korišćeni opisi, kao i redosled pozicija, po potrebi se dopunjavaju da bi se objasnili elementi uspešnosti. Činioci koje treba uzeti u obzir obuhvataju značajnost, prirodu i funkciju različitih komponenti prihoda i rashoda. Na primer, banka dopunjuje opise da bi primenila specifičnije zahteve iz stava 9-17 Međunarodnog računovodstvenog standarda 30. Pozicije prihoda i rashoda prebijaju se samo onda kada su ispunjeni kriterijumi iz stava 34.

Informacije koje se prikazuju u samom bilansu uspeha ili u napomenama

77. Preduzeće prikazuje, bilo u samom bilansa uspeha bilo u napomenama uz bilans uspeha, vrste rashoda klasifikovane prema svojoj prirodi po metodi ukupnih troškova ili po funkcionalnoj metodi.

78. Preduzećima se preporučuje da raščlanjavanje iz stava 77 prikažu u samom bilansu uspeha.

79. Pozicije rashoda dodatno se raščlanjavaju da bi se istakao značaj svake komponente finansijskog rezultata, koje se mogu razlikovati prema stabilnosti, mogućnosti ostvarenja dobitka ili gubitka i prema predvidljivosti. Ova informacija obezbeđuje se na jedan od dva načina.

80. Prvo raščlanjavanje odnosi se na pomenutu metodu ukupnih troškova. Troškovi se u bilansu uspeha grupišu prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija osnovnih sredstava, troškovi materijala, troškovi prevoza, nadnice i plate, troškovi marketinga). Ovaj metod je jednostavan za primenu u mnogim manjim preduzećima zato što nije potrebno da se troškovi raspoređuju na pojedinačne funkcije poslovanja. Primer klasifikacije rashoda po metodi ukupnih troškova je:

Prihodi od prodaje		X
Ostali prihodi od poslovanja		X
Promene na zalihama gotovih proizvoda i proizvodnje u toku		X
Troškovi sirovina i potrošnog materijala			X
Troškovi zarada zaposlenih			X
Troškovi amortizacije			X
Drugi poslovni rashodi			X
Ukupni poslovni rashodi		(X)
Poslovni dobitak		X

81. Promena na zalihama gotovih proizvoda i proizvodnje u toku predstavljaju korekciju troškova proizvodnje koja ukazuje na činjenicu da je došlo ili do porasta visine zaliha zbog povećanja proizvodnje ili do pada visine zaliha zbog toga što je prodaja bila veća od proizvodnje. U nekim zemljama, povećanje zaliha gotovih proizvoda i proizvodnje u toku prikazuje se odmah nakon prihoda od prodaje, kao u gore navedenom primeru. Međutim, navedeni način prikazivanja ne podrazumeva da takvi iznosi predstavljaju prihod.

82. Drugo raščlanjavanje odnosi se na funkcionalnu metodu ili metodu "troškova prodatih proizvoda" u kojoj se rashodi klasifikuju prema svojoj funkciji na troškove prodatih proizvoda, troškove prodaje i troškove administrativnog poslovanja. Ovakav prikaz često obezbeđuje korisnicima merodavnije informacije od klasifikacije rashoda po metodu ukupnih troškova, tj. prema njihovoj prirodi, ali raspoređivanje troškova na funkcionalnom principu može da se vrši i proizvoljno i da iziskuje dosta rasuđivanja. Primer klasifikacije rashoda po funkcionalnom metodu je:

Prihodi od prodaje		X
Troškovi prodatih proizvoda		(X)
Poslovni dobitak		X
Ostali poslovni prihodi		X
Troškovi prodaje		(X)
Troškovi administrativnog poslovanja		(X)
Drugi poslovni rashodi		(X)
Poslovni dobitak		X

83. Preduzeće koje klasifikuje rashode na funkcionalnom metodu obelodanjuje dodatne informacije o ukupnim rashodima, uključujući rashode amortizacije osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja i troškove zarada zaposlenih.

84. Izbor između raščlanjavanja po metodi troškova prodatih proizvoda i po metodi prirode izdataka zavisi kako od istorijskih i privrednih činilaca tako i od prirode same organizacije. Oba metoda pružaju indicije o onim troškovima za koje bi se moglo očekivati da će varirati, neposredno ili posredno, u zavisnosti od nivoa prodaje ili proizvodnje u preduzeću. Budući da svaki od ovih metoda prikazivanja ima svojih prednosti za različite vrste preduzeća, ovaj standard zahteva da izbor klasifikacije bude zasnovan na onom principu koji na najbolji način obezbeđuje pošteno prikazivanje elemenata uspešnosti preduzeća. Međutim, s obzirom na to da su informacije o ukupnim troškovima korisne za predviđanje budućih tokova gotovine, ako se koristi klasifikacija na principu troškova prodatih proizvoda, zahteva se dodatno obelodanjivanje.

85. Preduzeće obelodanjuje, bilo u samom bilansu uspeha bilo u napomenama, iznos dividendi po akciji, koji je objavljen ili predložen, za period koji je obuhvaćen finansijskim izveštajima.

Promene na kapitalu

86. Preduzeće prikazuje, kao posebni deo svojih finansijskih izveštaja, izveštaj koji prikazuje:

(a) neto dobitak ili gubitak perioda;

(b) svaku stavku prihoda i rashoda, dobitka ili gubitka koji se, u skladu sa zahtevom nekog standarda, priznaju direktno u kapitalu, kao i ukupan iznos iskazan na ovim pozicijama; i

(c) kumulativni efekat promena u računovodstvenoj politici i korekcije po osnovu fundamentalih grešaka koje su obuhvaćene u skladu sa osnovnim postupkom iz MRS 8.

Pored toga, preduzeće prikazuje, bilo u ovom izveštaju, bilo u napomenama:

(d) promene na kapitalu osim onih koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima;

(e) saldo akumuliranog dobitka ili gubitka na početku perioda i na dan bilansa stanja, i promene u toku perioda; i

(f) usaglašavanje promena iznosa koji su iskazani u bilansu za svaku vrstu sopstvenog kapitala, emisionu premiju i svaku od rezervi od početka do kraja perioda, obelodanjujući posebno svaku promenu.

87. Promene na kapitalu preduzeća, u periodu između dva datuma bilansa stanja, odražavaju povećanje ili smanjenje njegovih neto sredstava ili dobara tokom tog perioda, na osnovu određenih principa merenja koji su usvojeni i obelodanjeni u finansijskim izveštajima. Izuzev promena koje su rezultat poslovnih događaja sa akcionarima, kao što su doprinosi kapitalu i dividende, ukupna promena na kapitalu predstavlja ukupne dobitke i gubitke koje je preduzeće kroz svoje aktivnosti ostvarilo tokom tog perioda.

88. MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika, zahteva da sve pozicije prihoda i rashoda, koje su priznate u jednom periodu, budu uračunate prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za taj period, osim ako neki Međunarodni računovodstveni standard ne zahteva ili dozvoljava suprotno. Drugi Standardi zahtevaju da dobici i gubici, kao što su viškovi i manjkovi po osnovu revalorizacije, kao i određene kursne razlike, budu direktno priznati kao promene na kapitalu, zajedno sa novim uplatama vlasnika ili isplatama vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima preduzeća. Budući da je, prilikom procenjivanja promena finansijskog položaja preduzeća u periodu između dva datuma bilansa stanja, važno uzeti u obzir sve dobitke i gubitke, ovaj standard zahteva da se pripremi poseban deo finansijskih izveštaja u kojem će se navesti ukupni dobici i gubici preduzeća, uključujući dobitke i gubitke koji su direktno priznati u kapitalu.

89. Zahtevi iz stava 86 mogu se ispuniti na više načina. Pristup koji je usvojen u mnogim zemljama sledi format u vidu kolona, u kojem se vrši usaglašavanje između početnog i zaključnog salda svake pozicije akcijskog kapitala, uključujući pozicije od (a) do (f). Drugi način jeste da se prikaže poseban deo finansijskih izveštaja koji prikazuje samo pozicije od (a) do (c). Na osnovu ovog pristupa, pozicije opisane pod (d) do (f) prikazuju se u napomenama uz finansijske izveštaje. Primer za oba ova pristupa dat je u prilogu uz ovaj standard. Koji god pristup da se usvoji, stav 86 zahteva da međuzbir pozicija pod (b) omogući korisnicima da izračunaju ukupne dobitke i gubitke koji proističu iz poslovnih aktivnosti preduzeća tokom perioda.

Izveštaj o tokovima gotovine

90. Međunarodni računovodstveni standard 7 utvrđuje zahteve za prikazivanjem izveštaja o tokovima gotovine i odgovarajućim obelodanjivanjima. U njemu se navodi da su informacije o tokovima gotovine korisne zato što korisnicima finansijskih izveštaja pružaju osnovu za procenjivanje sposobnosti preduzeća da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i potrebu preduzeća da tim tokovima gotovine raspolaže.

Napomene uz finansijske izveštaje

Struktura

91. Napomene uz finansijske izveštaje preduzeća:

(a) prikazuju informacije osnovama za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na značajne poslovne promene i događaje;

(b) obelodanjuju informacije koje zahtevaju Međunarodni računovodstveni standardi, koje nisu prikazane na nekom drugom mestu u finansijskim izveštajima;

(c) obezbeđuju dodatne informacije koje nisu prikazane u samim finansijskim izveštajima, ali su potrebne radi poštenog prikazivanja.

92. Napomene uz finansijske izveštaje prikazuju se na sistematski način. Svaka stavka prikazana u samom bilansu stanja, bilansu uspeha i izveštaju o tokovima gotovine unakrsno se povezuje sa odgovarajućim informacijama u napomenama.

93. Napomene uz finansijske izveštaje sadrže narativne opise ili detaljnije raščlanjavanje iznosa prikazanih u samom bilansu stanja, bilansu uspeha, izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenama na kapitalu, kao i dodatne informacije, kao što su potencijalne finansijske i druge obaveze. One sadrže informacije čije obelodanjivanje zahtevaju i preporučuju Međunarodni računovodstveni standardi, kao i ostala obelodanjivanja koja su potrebna radi poštenog prikazivanja.

94. Napomene se obično prikazuju sledećim redosledom, koji korisnicima pomaže da razumeju finansijske izveštaje i da ih uporede sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća, prema sledećem:

(a) izveštaj o usaglašenosti sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (vidi stav 11);

(b) izveštaj o osnovu (osnovama) za merenje i primenjenim računovodstvenim politikama;

(c) dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u svakom finansijskom izveštaju i to onim redosledom kojim su svaka pozicija i svaki finansijski izveštaj prikazani; i

(d) ostala obelodanjivanja, uključujući:

(i) potencijalne i druge obaveze, kao i ostala obelodanjivanja finansijske prirode; i

(ii) obelodanjivanja koja nisu finansijske prirode.

95. U nekim okolnostima, može biti potrebno ili poželjno promeniti redosled određenih pozicija u napomenama. Na primer, informacije o kamatnim stopama i korekcijama poštene vrednosti mogu se kombinovati sa informacijama o dospeću finansijskih instrumenata, iako ovo prvo potpada pod obelodanjivanja u bilansu uspeha, a ovo drugo pod obelodanjivanja u bilansu stanja. Bez obzira na to, sistematska struktura napomena treba da zadrži što je moguće praktičniju formu.

96. Informacije o osnovu za pripremanje finansijskih izveštaja i specifičnih računovodstvenih politika mogu se prikazati kao poseban deo finansijskih izveštaja.

Prikazivanje računovodstvenih politika

97. Napomena uz finansijske izveštaje u kojima se prikazuju računovodstvene politike, treba da sadrži sledeće:

(a) osnov (ili osnove) primenjen za merenje pozicija u pripremi finansijskih izveštaja; i

(b) svaku specifičnu računovodstvenu politiku, koja je neophodna za razumevanje finansijskih izveštaja.

98. Pored specifičnih računovodstvenih politika primenjenih za pripremanje finansijskih izveštaja, važno je da korisnici budu obavešteni o osnovu (osnovama) za merenje koji su primenjeni (istorijska vrednost, tekuća vrednost, prodajna vrednost, poštena vrednost ili sadašnja vrednost), budući da oni čine osnov koji se primenjuje za pripremanje finansijskih izveštaja u celini. Kada je za pripremanje finansijskih izveštaja primenjen više od jednog osnova za merenje, na primer, kada su određena dugoročna sredstva revalorizovana, dovoljno je ukazati na koje kategorije sredstava i obaveza je primenjen svaki od osnova za merenje.

99. Prilikom donošenja odluke o tome da li da se specifična računovodstvena politika obelodani, rukovodstvo razmatra da li bi obelodanjivanje pomoglo korisnicima da razumeju način na koji su poslovne promene i događaji prikazani u izveštaju o rezultatima i finansijskom položaju. Računovodstvene politike koje bi preduzeće moglo da uzme u obzir za prikazivanje obuhvataju, ali nisu ograničene na sledeće:

(a) priznavanje prihoda;

(b) načela konsolidacije, uključujući zavisna preduzeća i pridružene entitete;

(c) poslovne kombinacije;

(d) zajedničke poduhvate;

(e) priznavanje i amortizaciju osnovnih sredstava i amortizaciju materijalnih i nematerijalnih ulaganja;

(f) aktiviranje troškova zajmova i ostalih izdataka;

(g) ugovore o izgradnji;

(h) investicione nekretnine;

(i) finansijske instrumente i ulaganja;

(j) lizinge;

(k) troškove istraživanja i razvoja;

(l) zalihe;

(m) poreze, uključujući odložene poreze;

(n) rezervisanja;

(o) troškove na ime naknada zaposlenima;

(p) prevođenje i hedging stranih valuta;

(q) definiciju poslovnih i geografskih segmenata i osnov za raspodelu troškova po segmentima;

(r) definiciju gotovine i gotovinskih ekvivalenata;

(s) računovodstveno obuhvatanje inflacije; i

(t) državna dodeljivanja.

Ostali Međunarodni računovodstveni standardi konkretno zahtevaju obelodanjivanje računovodstvenih politika u mnogim prethodno navedenim oblastima.

100. Svako preduzeće razmatra prirodu svog poslovanja i politike za koje bi korisnik očekivao da budu obelodanjene za tu vrstu preduzeća. Na primer, od svih preduzeća iz privatnog sektora očekivalo bi se da obelodane računovodstvene politike za poreze iz dobitka, uključujući odložene poreze i poreska sredstva. Ako preduzeće ima značajne poslove sa inostranstvom ili poslovne događaje u stranoj valuti, od njega bi se očekivalo da obelodani računovodstvene politike za priznavanje pozitivnih i negativnih kursnih razlika i hedginga takvih dobitaka i gubitaka. Kod konsolidovanih finansijskih izveštaja, obelodanjuje se politika koja je primenjena za utvrđivanje goodwill-a i manjinskog interesa.

101. Računovodstvena politika može da bude značajna čak i ako iznosi koji su prikazani za tekući period, kao i za prethodne periode, nisu značajni. Takođe je pravilno obelodaniti računovodstvene politike za svaku politiku koja nije obuhvaćena postojećim Međunarodnim računovodstvenim standardima, već je odabrana i primenjena u skladu sa stavom 20.

Ostala obelodanjivanja

102. Preduzeće, ukoliko to već nije navedeno u okviru drugih informacija koje se publikuju zajedno sa finansijskim izveštajima, obelodanjuje sledeće:

(a) sedište i pravnu formu preduzeća, zemlju u kojoj je registrovano i adresu sedišta ili glavne direkcije (ili glavno mesto poslovanja, ukoliko je različito od sedišta direkcije);

(b) opis prirode poslovanja preduzeća i njegovih glavnih aktivnosti;

(c) naziv matičnog preduzeća i krajnjeg vlasnika matičnog preduzeće grupe; i

(d) broj zaposlenih na kraju perioda ili prosečan broj zaposlenih u toku perioda.

DATUM PRIMENE

103. Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju na dan 1. jula 1998. godine ili nakon tog datuma.

104. Ovaj međunarodni računovodstveni standard zamenjuje Međunarodni računovodstveni standard 1 Obelodanjivanje računovodstvenih politika, Međunarodni računovodstveni standard 5 Informacije koje se obelodanjuju u finansijskim izveštajima i Međunarodni računovodstveni standard 13 Prikazivanje obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza, koje je Odbor odobrio u prepravljenim verzijama iz 1994. godine.

PRILOG A

Ilustracija strukture finansijskih izveštaja

Ovaj prilog služi samo kao ilustracija i ne predstavlja sastavni deo standarda. Svrha priloga je da ilustruje primenu standarda da bi se doprinelo njegovom jasnijem značenju.

Standard propisuje sastavne delove finansijskih izveštaja i minimalne zahteve za obelodanjivanje u samom bilansu stanja i bilansu uspeha, kao i za prikazivanjem promena na sopstvenom kapitalu. On takođe utvrđuje pozicije koje mogu biti prikazane bilo u samom finansijskom izveštaju bilo u napomenama. Svrha Priloga je da na primerima ilustruje načine na koji se zahtevi za prikazivanjem u bilansu uspeha, bilansu stanja, kao i promena na kapitalu mogu da prikažu u primarnim finansijskim izveštajima. Redosled prikazivanja i opisi koji se koriste za pozicije mogu se, po potrebi, menjati da bi se obezbedilo pošteno prikazivanje u određenim okolnostima u kojima se svako preduzeće nalazi.

Dva bilansa uspeha data su kao ilustracija za dve mogućnosti klasifikovanja prihoda i rashoda, po metodi ukupnih prihoda i po funkcionalnoj metodi. Takođe su navedena dva alternativna pristupa prikazivanju promena na kapitalu.

GRUPA XYZ - BILANS STANJA NA DAN 31. DECEMBAR 2002.

(u hiljadama jedinica valute)

IMOVINA	2002.	2002.	2001.	2001.
Dugoročna sredstva
Nekretnine, postrojenja i oprema	X		X
Goodwill	X		X
Licence za proizvodnju	X		X
Ulaganja u pridružene entitete	X		X
Druga finansijska sredstva	X		X
		X		X
Obrtna sredstva
Zalihe	X		X
Kupci i druga potraživanja iz poslovanja	X		X
Avansi	X		X
Gotovina i gotovinski ekvivalenti	X		X
		X		X
Ukupna imovina		X		X
KAPITAL I OBAVEZE
Kapital i rezerve	X		X
Emitovani kapital	X		X
Rezerve	X		X
Neraspoređeni dobici/(gubici)	X		X
		X		X
Manjinski interes		X		X
Dugoročne obaveze
Kamatonosni zajmovi	X		X
Odložene poreske obaveze	X		X
Obaveza po osnovu naknade za penziono osiguranje	X		X
		X		X
Kratkoročne obaveze
Dobavljači i druge poslovne obaveze	X		X
Kratkoročne pozajmice	X		X
Tekuća dospeća kamatonosnih pozajmica	X		X
Rezervisanja za date garancije	X		X
		X		X
Ukupno sopstveni kapital i obaveze		X		X

GRUPA XYZ - BILANS USPEHA ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2002.

(primer za klasifikaciju rashoda po funkcionalnoj metodi)

(u hiljadama jedinica valute)

	2002		2001.
Prihodi od prodaje	X		X
Troškovi prodatih proizvoda	(X)		(X)
Bruto poslovni dobitak	X		X
Drugi poslovni prihodi
Troškovi prodaje	(X)		(X)
Troškovi administrativnog poslovanja	(X)		(X)
Drugi poslovni rashodi	(X)		(X)
Poslovni dobitak	X		X
Troškovi finansiranja	(X)		(X)
Prihodi od pridruženih entiteta	X		X
Dobitak pre poreza iz dobitka	X		X
Porez iz dobitka	(X)		(X)
Dobitak nakon poreza iz dobitka	X		X
Manjinski interes	(X)		(X)
Neto dobitak iz redovnih aktivnosti	X		X
Vanredne stavke	X		X
Neto dobitak za period	X		X

GRUPA XYZ - BILANS USPEHA ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2002.

(primer za klasifikaciju rashoda po metodu ukupnih troškova)

(u hiljadama jedinica valute)

	2002		2001.
Prihodi od prodaje	X		X
Drugi poslovni prihodi	X		X
Promene na zalihama gotovih proizvoda i proizvodnje u toku	X		X
Prihodi od aktiviranja učinaka	X		X
Troškovi sirovina i potrošnog materijala	(X)		(X)
Troškovi zarada	(X)		(X)
Troškovi amortizacije	(X)		(X)
Drugi poslovni rashodi	(X)		(X)
Poslovni dobitak	X		X
Troškovi finansiranja	(X)		(X)
Prihodi od pridruženih entiteta	X		X
Dobitak pre poreza iz dobitka	X		X
Porez iz dobitka	(X)		(X)
Dobitak nakon poreza iz dobitka	X		X
Manjinski interes	(X)		(X)
Neto dobitak iz redovnih aktivnosti	X		X
Vanredne stavke	X		X
Neto dobitak za period	X		X

GRUPA XYZ - IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2002.

(u hiljadama jedinica valute)

	Akcijski kapital	Emisona premija	Revalorizaciona rezerva	Translacionerezerve	Neraspoređeni dobitak	Ukupno
Stanje 31.12.2000.	X	X	X	(X)	X	X
Promene računovodstvene politike					(X)	(X)
Preračunati bilans	X	X	X	(X)	X
Dobitak od revalorizacije nekretnina			X			X
Gubitak od revalorizacije ulaganja			(X)			(X)
Translacione kursne razlike				(X)		(X)
Neto dobici i gubici koji nisu priznati u bilansu uspeha			X	(X)		X
Neto dobitak za period					X	X
Dividende					(X)	(X)
Emisija akcijskog kapitala	X	X				X
Stanje 31.12.2001.	X	X	X	(X)	X	X
Gubitak od revalorizacije nekretnina				(X)		(X)
Dobitak od revalorizacije ulaganja				X		X
Translacione kursne razlike				(X)		(X)
Neto dobici i gubici koji nisu priznati u bilansu uspeha			(X)	(X)		(X)
Neto dobitak za period					X	X
Dividende					(X)	(X)
Emisija akcijskog kapitala	X	X				X
Stanje 31.12.2002.	X	X	X	(X)	X	X

Primer za alternativni metod prikazivanja promena na kapitalu dat je na sledećoj stranici.

GRUPA XYZ - IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2002.

(u hiljadama jedinica valute)

	2002		2001.
Dobitak/(gubitak) od revalorizacije nekretnina	(X)
Dobitak/(gubitak) od revalorizacije ulaganja	X		(X)
Translacione kursne razlike zbog prevođenja finansijskih izveštaja inostranih entiteta	(X)		(X)
Neto dobici i gubici koji nisu priznati u bilansu uspeha	X		X
Neto dobitak za period	X		X
Ukupni priznati dobici i gubici	X		X
Efekat promena računovodstvene politike			(X)

Prethodno navedeni primer ilustruje pristup kojim se prikazuju one promene na kapitalu koje predstavljaju dobitke i gubitke, kao poseban deo finansijskih izveštaja. Pri ovom pristupu, usaglašavanje početnog i krajnjeg stanja akcijskog kapitala, rezervi i neraspoređenog dobitka, kao što je to prikazano na prethodnoj stranici, prikazuje se u napomenama uz finansijske izveštaje.