MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 7 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Izveštaj o tokovima gotovine

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januar 1994. godine ili nakon tog datuma.

Sadržaj

Međunarodni računovodstveni standard MRS 7

Izveštaj o tokovima gotovine

CILJ	Stav
DOMET	1 - 3
KORISTI OD INFORMACIJA O TOKOVIMA GOTOVINE	4 - 5
DEFINICIJE	6 - 9
GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI	7 - 9
PRIKAZIVANJE IZVEŠTAJA O TOKOVIMA GOTOVINE	10 - 17
POSLOVNE AKTIVNOSTI	13 - 15
AKTIVNOSTI INVESTIRANJA	16
AKTIVNOSTI FINANSIRANJA	17
IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI	18 - 20
IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I FINANSIRANJA	21
IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE NA NETO OSNOVI	22 - 24
TOKOVI GOTOVINE U STRANOJ VALUTI	25 - 28
VANREDNE STAVKE	29 - 30
KAMATE I DIVIDENDE	31 - 34
POREZI IZ DOBITKA	35 - 36
ULAGANJA U ZAVISNA PREDUZEĆA, PRIDRUŽENA PREDUZEĆA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE	37 - 38
STICANJE I OTUĐIVANJE ZAVISNIH PREDUZEĆA I DRUGIH POSLOVNIH JEDINICA	39 - 42
NEGOTOVINSKE POSLOVNE PROMENE	43 - 44
KOMPONENTE GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA	45 - 47
DRUGA OBELODANJIVANJA	48 - 52
DATUM PRIMENE	53
PRILOZI
A. Izveštaj o tokovima gotovine za preduzeće koje nije finansijska institucija
B. Izveštaj o tokovima gotovine za finansijsku instituciju

Međunarodni računovodstveni standard MRS 7

Izveštaj o tokovima gotovine

Međunarodni računovodstveni standard 7 Izveštaj o tokovima gotovine (MRS 7) utvrđen je stavovima 1-53. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. Domet i obaveznost primene MRS objašnjeni su u Predgovoru Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. MRS 7 sadrži i smernice za primenu, kako je navedeno u Prilozima A i B i čita se u kontekstu njime utvrđenih ciljeva i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja, čime je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Informacije o tokovima gotovine jednog preduzeća pomažu korisnicima finansijskih izveštaja tako što im pružaju osnovu za ocenjivanje sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i potrebu preduzeća za korišćenjem tih tokova gotovine. Ekonomske odluke koje donose korisnici zahtevaju prethodnu procenu sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i vremenski okvir i izvesnost njihovog stvaranja.

Cilj ovog standarda je da obezbedi dostavljanje informacija o istorijskim promenama u gotovini i gotovinskim ekvivalentima preduzeća putem izveštaja o tokovima gotovine koji grupiše tokove gotovine u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

DOMET

1. Preduzeće sastavlja izveštaj o tokovima gotovine u skladu sa zahtevima ovog standarda i prikazuje ga kao sastavni deo svojih finansijskih izveštaja za svaki period za koji prikazuje finansijske izveštaje.

2. Ovaj standard zamenjuje MRS 7 - Izveštaj o promenama u finansijskom položaju koji je odobren u julu 1977. godine.

3. Korisnike finansijskih izveštaja preduzeća interesuje na koji način preduzeće stvara i koristi gotovinu i gotovinske ekvivalente. To se događa nezavisno od vrste delatnosti preduzeća i bez obzira na to da li se gotovina može tretirati kao proizvod preduzeća, kao što je to slučaj kod finansijske institucije. Preduzećima je potrebna gotovina iz suštinski istih razloga, bez obzira na to koliko se razlikuju njihove glavne delatnosti koje donose prihod. Njima je potrebna gotovina za vođenje sopstvenog poslovanja, za plaćanje svojih obaveza i za isplate svojim investitorima. Shodno tome, ovaj standard zahteva da sva preduzeća prikazuju izveštaj o tokovima gotovine.

KORISTI OD INFORMACIJA O TOKOVIMA GOTOVINE

4. Ukoliko se koristi zajedno sa ostalim finansijskim izveštajima, izveštaj o tokovima gotovine pruža informacije koje korisnicima omogućavaju da procene promene u neto sredstvima preduzeća, njegovu finansijsku strukturu (uključujući i njegovu likvidnost i solventnost), kao i njegovu mogućnost da utiče na iznose i vremenski raspored tokova gotovine radi prilagođavanja promenljivim okolnostima i prilikama. Informacije o tokovima gotovine su korisne za procenu sposobnosti preduzeća da ostvari gotovinu i gotovinske ekvivalente i omogućavaju korisnicima da razviju modele za procenu i poređenje sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine različitih preduzeća. One takođe povećavaju i mogućnost poređenja izveštaja o uspešnosti poslovanja između različitih preduzeća, budući da eliminiše učinke korišćenja različitih računovodstvenih postupaka za iste poslovne promene i poslovne događaje.

5. Istorijske informacije o tokovima gotovine često se koriste kao pokazatelj iznosa, vremenskog okvira i izvesnosti budućih tokova gotovine. One su takođe korisne i za proveravanje tačnosti prethodnih procena budućih tokova gotovine, kao i za utvrđivanje povezanosti između profitabilnosti i neto toka gotovine, kao i uticaja promene cena.

DEFINICIJE

6. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:

Gotovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po viđenju.

Gotovinski ekvivalenti su kratkoročna, visokolikvidna ulaganja koja mogu da se brzo konvertuju u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.

Tokovi gotovine su prilivi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

Aktivnosti investiranja su sticanje i otuđivanje dugoročnih sredstava i drugih ulaganja koja nisu uključena u gotovinske ekvivalente.

Aktivnosti finansiranja su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i obaveza preduzeća po osnovu uzetih zajmova.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

7. Gotovinski ekvivalenti se drže za izmirivanje kratkoročnih gotovinskih obaveza, a ne radi investiranja ili u druge svrhe. Da bi se jedno ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent, ono mora biti brzo zamenjivo za poznati iznos gotovine i ne sme da nosi nikakav značajniji rizik od promene vrednosti. Prema tome, ulaganje obično ima karakter gotovinskog ekvivalenta samo ukoliko ima kratak rok do dospeća, recimo, do tri meseca ili kraće, računajući od datuma sticanja. Ulaganja u kapital se isključuju iz gotovinskih ekvivalenata, osim ukoliko su takva ulaganja po svojoj suštini gotovinski ekvivalenti, na primer, u slučaju prioritetnih akcija koje su stečene u okviru kratkog perioda do njihovog dospeća i sa utvrđenim datumom otkupa.

8. Obično se smatra da bankarske pozajmice spadaju u aktivnosti finansiranja. Međutim, u nekim zemljama prekoračenja na bankarskim računima koja se otplaćuju na zahtev, čine sastavni deo upravljanja gotovinom jednog preduzeća. U ovim okolnostima, prekoračenja na bankarskim računima smatraju se sastavnim delom gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Obeležje takvih bankarskih aranžmana jeste da se bankovni saldo često menja - od pozitivnog salda do dozvoljenog prekoračenja.

9. Tokovi gotovine ne uključuju promene između stavki koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente, jer su one komponente upravljanja gotovinom jednog preduzeća, a ne deo njegovih poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Upravljanje gotovinom uključuje investiranje viška gotovine u gotovinske ekvivalente.

PRIKAZIVANJE IZVEŠTAJA O TOKOVIMA GOTOVINE

10. Izveštaj o tokovima gotovine iskazuje tokove gotovine u izveštajnom periodu grupisane u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

11. Preduzeće prikazuje svoje tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja na način koji je najprikladniji za njegovu poslovnu delatnost. Grupisanje po vrsti aktivnosti pruža informacije koje omogućavaju korisnicima da procene uticaj tih aktivnosti na finansijski položaj preduzeća i iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata kojima preduzeće raspolaže. Ove informacije se takođe mogu koristiti i za utvrđivanje međusobne povezanosti ovih aktivnosti.

12. Jedna poslovna promena može da obuhvati tokove gotovine koji se različito grupišu. Na primer, kada gotovinska otplata zajma obuhvata i kamatu i glavnicu, kamata se grupiše kao poslovna aktivnost, a glavnica kao aktivnost finansiranja.

Poslovne aktivnosti

13. Iznos tokova gotovine koji proističu iz poslovnih aktivnosti predstavlja ključni pokazatelj stepena u kojem je preduzeće iz svojih poslovnih aktivnosti ostvarilo gotovinu, koja je dovoljna za otplatu zajmova, očuvanje poslovne sposobnosti preduzeća, isplatu dividendi i nove investicije bez pomoći spoljnih izvora finansiranja. Informacije o pojedinačnim komponentama istorijskih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti korisne su, zajedno s drugim informacijama, za predviđanje budućih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.

14. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti prvenstveno proizlaze iz glavnih poslovnih delatnosti preduzeća koje donose prihode. Samim tim, one su najčešće rezultat poslovnih promena i drugih poslovnih događaja, koje se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka. Primeri tokova gotovine od poslovnih aktivnosti su:

a) priliv gotovine od prodaje robe i pružanja usluga;

b) priliv gotovine od tantijema, naknada, provizija i drugi prihodi;

c) gotovinske isplate dobavljačima za isporučenu robu i pružene usluge;

d) gotovinske isplate zaposlenima i za račun zaposlenih;

e) uplate gotovine i gotovinske isplate osiguravajućem društvu, na ime premija i odštetnih zahteva, anuiteta i drugih prava iz polise osiguranja;

f) gotovinske isplate ili povraćaji poreza iz dobitka, osim ako se ne mogu posebno identifikovati kao aktivnosti finansiranja i aktivnosti investiranja; i

g) priliv gotovine i isplate po osnovu ugovora zaključenih u cilju sklapanja poslova ili u trgovačke svrhe.

Neke poslovne promene, kao što je prodaja postrojenja, mogu dovesti do dobitka ili gubitka koji se uključuju u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka. Međutim, tokovi gotovine koji se odnose na ove poslovne promene jesu tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja.

15. Preduzeće može da drži hartije od vrednosti i zajmove sa namerom da njima trguje i u tom slučaju, ti plasmani su slični zalihama koje su nabavljene za potrebe preprodaje. Prema tome, tokovi gotovine koji proizlaze iz kupovine ili prodaje hartija od vrednosti iskazuju se u okviru poslovnih aktivnosti. Slično tome, gotovinski avansi i zajmovi dobijeni od finansijskih institucija obično se iskazuju u okviru poslovnih aktivnosti, jer se odnose na glavnu poslovnu delatnost preduzeća koja donosi prihod.

Aktivnosti investiranja

16. Za tokove gotovine iz aktivnosti investiranja je važno da se obelodane kao posebna stavka, jer oni predstavljaju visinu nastalih izdataka za resurse koji su namenjeni za ostvarivanje buduće dobiti i tokova gotovine. Primeri tokova gotovine koji proizlaze iz aktivnosti investiranja su:

a) gotovinske isplate za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalnih sredstava i drugih dugoročnih sredstava. Navedene isplate obuhvataju i one isplate koje se odnose na kapitalizovane troškove razvoja i izgradnju nekretnina, postrojenja i opreme u sopstvenoj režiji;

b) prilivi gotovine od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalnih sredstava i drugih dugoročnih sredstava;

c) gotovinske isplate na ime sticanja instrumenata učešća ili dugovnih finansijskih instrumenata drugih preduzeća i interesa u zajedničkim poduhvatima (izuzev isplata za one instrumente koji se smatraju gotovinskim ekvivalentima ili instrumente koji se drže za poslovne ili trgovačke svrhe);

d) prilivi gotovine od prodaje instrumenata kapitala ili dužničkih finansijskih instrumenata drugih preduzeća i interesa u zajedničkim poduhvatima (izuzev isplata za one instrumente koji se smatraju gotovinskim ekvivalentima ili instrumente koji se drže sa namerom da se njima trguje);

e) gotovinski avansi i zajmovi dati drugim licima (osim onih avansa i zajmova koje je dala finansijska institucija);

f) prilivi gotovine od naplate avansa i zajmova koji su dati drugim licima (osim avansa i zajmova koje je dala finansijska institucija);

g) gotovinske isplate za ugovore o fjučersu (Futures Contracts), terminske ugovore, ugovore o opciji i ugovore o svop poslu, izuzev kada su ti ugovori pribavljeni sa namerom da se njima trguje ili ako su isplate iskazane u okviru aktivnosti finansiranja; i

h) prilivi gotovine od ugovora o fjučersu, terminskih ugovora, ugovora o opciji i ugovora o svopu, izuzev kada su ti ugovori pribavljeni da se njima trguje ili ako su prilivi iskazani u okviru aktivnosti finansiranja.

Kada se ugovor računovodstveno obuhvata kao hedžing određene pozicije, tokovi gotovine po osnovu tog ugovora grupišu se na isti način kao i tokovi gotovine pozicije koja se štiti.

Aktivnosti finansiranja

17. Za tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja je važno da se obelodane kao posebne stavke, jer se time olakšava predviđanje budućih očekivanih tokova gotovine, tj. onih tokova koji preduzeću obezbeđuju kapital. Primeri tokova gotovine koji nastaju iz aktivnosti finansiranja su:

a) prilivi gotovine od emitovanja akcija ili drugih instrumenata učešća;

b) gotovinske isplate vlasnicima za sticanje ili otkup akcija preduzeća;

c) prilivi gotovine od izdavanja priznanica, uzimanja kredita, izdavanja menica, emisije obveznica, uzimanja hipotekarnih kredita i drugih kratkoročnih ili dugoročnih pozajmica;

d) gotovinske otplate pozajmljenih iznosa; i

e) gotovinske isplate korisnika lizinga na ime smanjenja neizmirene obaveze koja se odnosi na finansijski lizing.

IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

18. Preduzeće izveštava o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti primenom jednog od sledećih metoda:

a) direktan metod, pri čemu se obelodanjuju glavne klase bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine; ili

b) indirektan metod, pri čemu se neto dobitak ili gubitak prilagođava za učinke promena negotovinske prirode, bilo kojih razgraničenih ili obračunatih prihoda i rashoda po osnovu pređašnjih ili budućih priliva ili odliva gotovine iz poslovnih aktivnosti i za stavke priliva ili odliva koje se odnose na tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i finansiranja.

19. Preduzeća se podstiču da obelodanjuju izveštaje o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti primenom direktne metode. Direktnom metodom se dobijaju informacije koje mogu da posluže u proceni budućih tokova gotovine, što nije moguće da se obezbedi putem indirektne metode. Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine mogu da se utvrde na jedan od sledećih načina:

a) iz računovodstvenih evidencija preduzeća; ili

b) usklađivanjem prodaje, troškova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slični prihodi i rashodi kamata i slične naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za:

(i) promene u stanju zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza u toku perioda;

(ii) druge negotovinske stavke; i

(iii) ostale stavke, gde učinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja.

20. Prema indirektnoj metodi, neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti utvrđuje se usklađivanjem neto dobitka ili gubitka za učinke:

a) promena u stanju zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom perioda;

b) negotovinskih stavki, kao što je amortizacija osnovnih sredstava, rezervisanja, odloženi porezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti, neraspoređena dobit pridruženih preduzeća i manjinski interesi; i

c) svih ostalih stavki, gde učinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja.

Druga mogućnost je da neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti bude prikazan po indirektnoj metodi, obelodanjivanjem prihoda i rashoda u bilansu uspeha, kao i promena u stanju zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom perioda.

IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I FINANSIRANJA

21. Preduzeće iskazuje kao posebne pozicije glavne stavke bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine koje proističu iz aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja, izuzev po osnovu tokova gotovine, opisanih u stavovima 22 i 24, koji se iskazuju na neto osnovi.

IZVEŠTAVANJE O TOKOVIMA GOTOVINE NA NETO OSNOVI

22. Tokovi gotovine koji proističu iz sledećih poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja mogu se iskazati na neto osnovi i to kao:

a) prilivi i odlivi gotovine za račun komitenata, u kojem slučaju tokovi gotovine odražavaju aktivnosti komitenata, a ne preduzeća; i

b) prilivi i odlivi gotovine za stavke sa brzim obrtom, velikih iznosa i sa kratkim rokovima dospeća.

23. Primeri gotovinskih priliva i odliva navedenih u stavu 22 (a) su:

a) primanje i vraćanje depozita po viđenju kod banke;

b) sredstva komitenata, koja drže investiciona preduzeća;

c) zakupnine naplaćene i isplaćene za račun vlasnika nekretnina.

Primeri gotovinskih priliva i odliva navedenih u stavu 22 (b) su avansi dati po osnovu dole navedenih stavki i otplata istih:

a) glavni dug po kreditnim karticama komitenata;

b) kupovina i prodaja ulaganja; i

c) druge kratkoročne pozajmice, na primer, one koje imaju period dospeća do tri meseca ili kraće.

24. Finansijske institucije mogu da iskažu na neto osnovi tokove gotovine koji proističu iz svake od dole navedenih aktivnosti:

a) prilivi i odlivi gotovine po osnovu uzimanja i isplate depozita s utvrđenim rokovima dospeća;

b) plasiranje depozita kod, kao i povlačenje depozita od drugih finansijskih institucija; i

c) gotovinski avansi i krediti dati komitentima i povraćaj tih avansa i kredita.

TOKOVI GOTOVINE U STRANOJ VALUTI

25. Tokovi gotovine koji proističu iz poslovnih promena u stranoj valuti iskazuju se u valuti izveštavanja primenom kursa razmene između izveštajne valute i strane valute, važećem na datum toka gotovine, na iznose u stranoj valuti.

26. Tokovi gotovine zavisnog preduzeća u inostranstvu prevode se po kursevima razmene između izveštajne valute i strane valute koji su važeći na datume tokova gotovine.

27. Tokovi gotovine iskazani u stranoj valuti iskazuju se na način koji je u skladu sa MRS 21 Učinci promena kurseva razmena stranih valuta. Ovaj standard dopušta korišćenje kursa razmene koji je približan stvarnom kursu. Na primer, prosečni ponderisani kurs razmene za određeni period može se koristiti za iskazivanje poslovne promene u stranoj valuti ili prevođenje tokova gotovine zavisnog preduzeća u inostranstvu. Međutim, MRS 21 ne dozvoljava korišćenje kursa razmene na dan bilansa stanja, prilikom prevođenja tokova gotovine zavisnog preduzeća u inostranstvu.

28. Nerealizovani dobici i gubici koji proizilaze iz promena kurseva razmene strane valute nisu tokovi gotovine. Međutim, učinak promene kursa razmene na gotovinu i gotovinske ekvivalente koja se drže ili dospeva u stranoj valuti, prikazuju se u izveštaju o tokovima gotovine, kako bi se uskladila gotovina sa gotovinskim ekvivalentima na početku i na kraju perioda. Ovaj iznos se prikazuje odvojeno od tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja i obuhvata razlike, ako postoje, ukoliko su ti tokovi gotovine iskazani po kursevima razmene na dan bilansa.

VANREDNE STAVKE

29. Tokovi gotovine koji se odnose na vanredne stavke grupišu se prema vrsti aktivnosti na koju se odnose, kao poslovne aktivnosti, aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja i obelodanjuju se kao posebne stavke.

30. Tokovi gotovine povezani sa vanrednim stavkama obelodanjuju se odvojeno u izveštaju o tokovima gotovine, kao tokovi koji proizilaze od poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja, kako bi korisnici mogli da razumeju njihovu prirodu i učinak na sadašnje i buduće tokove gotovine preduzeća. Ova obelodanjivanja su dopuna posebno obelodanjenoj prirodi i iznosima vanrednih stavki, u skladu sa zahtevom MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.

KAMATE I DIVIDENDE

31. Tokovi gotovine od naplaćenih i isplaćenih kamata i dividendi obelodanjuju se posebno. Svaka od ovih stavki se dosledno klasifikuje iz perioda u period kao poslovna aktivnost, aktivnost investiranja ili aktivnost finansiranja.

32. Ukupan iznos plaćene kamate u toku perioda obelodanjuje se u izveštaju o tokovima gotovine, bilo da je priznat kao rashod u bilansu uspeha ili da je kapitalizovan u skladu s dopuštenim alternativnim postupkom u MRS 23 Troškovi pozajmljivanja.

33. Kod finansijskih institucija, isplaćene kamate i naplaćene kamate i dividende obično se iskazuju u okviru tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Međutim, ne postoji saglasnost oko toga kako se ovi tokovi gotovine iskazuju kod drugih preduzeća. Isplaćena kamata i primljena kamate i dividende mogu se iskazati u okviru tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, budući da se uključuju u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka. U drugom slučaju, isplaćena kamata i primljena kamata i dividende mogu se iskazati u okviru tokova gotovine iz aktivnosti finansiranja, odnosno tokova gotovine iz aktivnosti investiranja, zato što oni predstavljaju troškove pribavljanja finansijskih resursa ili prinosa od investiranja.

34. Isplaćene dividende mogu se iskazati u okviru tokova gotovine iz aktivnosti finansiranja, budući da one predstavljaju trošak obezbeđenja finansijskih resursa. U drugom slučaju, isplaćene dividende mogu se iskazati u okviru tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, kako bi korisnici mogli da lako utvrde sposobnost preduzeća da isplati dividende iz tokova gotovine koji proističu iz poslovnih aktivnosti.

POREZI IZ DOBITKA

35. Tokovi gotovine koji proističu iz poreza iz dobitka obelodanjuju se kao posebne stavke i iskazuju u okviru tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, osim ukoliko se ne mogu jasno vezati za aktivnosti finansiranja i aktivnosti investiranja.

36. Porezi iz dobitka proizlaze iz poslovnih promena koje dovode do tokova gotovine koji se u izveštaju o tokovima gotovine iskazuju u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja. Dok poreski rashod može lako da se poveže sa aktivnostima investiranja ili aktivnostima finansiranja, pripadajuće tokove gotovine za poreze često nije praktično jasno razdvajati, jer mogu da nastanu u nekom drugom periodu od onog perioda u kojem je nastala odnosna poslovna promena. Stoga se plaćeni porezi obično iskazuju u okviru tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Međutim, ukoliko je praktično da se poreski tok gotovine identifikuje sa određenom poslovnom promenom koja dovodi do tokova gotovine koji se iskazuju u okviru aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja, takav poreski tok gotovine se iskazuje kao odgovarajuća aktivnost investiranja ili aktivnost finansiranja. Kada se poreski tokovi gotovine raspoređuju na više od jedne grupe aktivnosti, obelodanjuje se ukupan iznos plaćenih poreza.

ULAGANJA U ZAVISNA PREDUZEĆA, PRIDRUŽENA PREDUZEĆA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

37. Kada se za računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća ili zavisna preduzeća koristi metod učešća ili metod cene koštanja, investitor ograničava svoje obelodanjivanje u izveštaju o tokovima gotovine na tokove gotovine koji se realizuju između njega i primaoca ulaganja, na primer, na dividende i avanse.

38. Preduzeće koje iskazuje svoj interes u zajednički kontrolisanom entitetu (videti MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima) primenom metode srazmerne konsolidacije, uključuje u svoj konsolidovani izveštaj o tokovima gotovine i svoj srazmerni udeo u tokovima gotovine zajednički kontrolisanog subjekta. Preduzeće koje obelodanjuje takav interes koristeći metod učešća, uključuje u svoj izveštaj o tokovima gotovine i tokove gotovine vezane za njegova ulaganja u zajednički kontrolisani entitet, kao i raspodele i druge isplate ili prilive između njega samoga i zajednički kontrolisanog entiteta.

STICANJE I OTUĐIVANJE ZAVISNIH PREDUZEĆA I DRUGIH POSLOVNIH JEDINICA

39. Ukupni tokovi gotovine koji proističu iz sticanja i otuđenja zavisnih preduzeća ili drugih poslovnih jedinica prikazuju se kao posebne stavke i iskazuju u okviru aktivnosti investiranja.

40. U pogledu i stečenih i otuđenih zavisnih preduzeća ili drugih poslovnih jedinica, preduzeće obelodanjuje ukupne iznose u određenom periodu za svaki od sledećih podataka:

a) ukupnu naknadu za kupovinu ili otuđenje;

b) deo naknade za kupovinu ili otuđenje koja je izvršena u gotovini i gotovinskim ekvivalentima;

c) iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata u stečenom ili otuđenom zavisnom preduzeću ili poslovnoj jedinici; i

d) iznos sredstava i obaveza, osim gotovine i gotovinskih ekvivalenata u stečenom ili otuđenom zavisnom preduzeću ili poslovnoj jedinici, zbirno za svaku veću kategoriju.

41. Posebno prikazivanje učinaka tokova gotovine kod sticanja i otuđivanja zavisnih preduzeća i drugih poslovnih jedinica kao posebne stavke, zajedno sa odvojenim obelodanjivanjem iznosa stečenih ili otuđenih sredstava i obaveza, pomaže da se ti tokovi gotovine razdvoje od tokova gotovine koji su proizašli iz drugih poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Učinci tokova gotovine od otuđenja se ne prebijaju sa učincima tokova gotovine od sticanja.

42. Ukupni iznos gotovine koja je isplaćena ili primljena kao naknada za kupovinu ili prodaju prikazuje se u izveštaju o tokovima gotovine bez stečene ili otuđene gotovine ili gotovinskih ekvivalenata.

NEGOTOVINSKE POSLOVNE PROMENE

43. Poslovne promene iz aktivnosti investiranja i finansiranja koje ne zahtevaju upotrebu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata ne uključuju se u izveštaj o tokovima gotovine. Takve promene se obelodanjuju na nekom drugom mestu u finansijskim izveštajima, na način koji pruža sve potrebne informacije o tim aktivnostima investiranja i finansiranja.

44. Mnoge aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja nemaju direktan uticaj na tekuće tokove gotovine, mada utiču na strukturu kapitala i sredstva preduzeća. Isključivanje negotovinskih poslovnih promena iz izveštaja o tokovima gotovine u skladu je s ciljem samog izveštaja o tokovima gotovine, jer te stavke ne obuhvataju tokove gotovine tekućeg perioda. Primeri negotovinskih poslovnih promena su:

a) sticanje sredstava, bilo direktnim preuzimanjem odnosnih obaveza, bilo putem finansijskog lizinga;

b) sticanje preduzeća putem emisije kapitala; i

c) konverzija duga u kapital.

KOMPONENTE GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA

45. Preduzeće obelodanjuje komponente gotovine i gotovinskih ekvivalenata i u svom izveštaju o tokovima gotovine prikazuje iznose usklađene sa odgovarajućim stavkama koje su iskazane u bilansu.

46. S obzirom da se u svetu koristi čitav niz različitih praksi upravljanja gotovinom i bankarskih aranžmana, a da bi se ispoštovao MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, preduzeće obelodanjuje politiku koju je usvojilo za utvrđivanje komponenti gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

47. Učinak bilo koje promene politike za utvrđivanja komponenti gotovine i gotovinskih ekvivalenata, na primer, promena u iskazivanju finansijskih instrumenata koji su se prethodno smatrali delom investicionog portfolija preduzeća, obelodanjuje se u skladu sa MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.

DRUGA OBELODANJIVANJA

48. Preduzeće obelodanjuje, zajedno sa komentarom rukovodstva, značajne iznose gotovine i gotovinskih ekvivalenata u posedu preduzeća, koji nisu raspoloživi za upotrebu od strane grupe.

49. Postoje različite okolnosti u kojima iznosi gotovine i gotovinskih ekvivalenata koje preduzeće drži nisu na raspolaganju grupi. Primeri uključuju iznose gotovine i gotovinskih ekvivalenata koje drži zavisno preduzeće koje posluje u zemlji u kojoj postoji devizna kontrola ili važe druga zakonska ograničenja, kada ti iznosi nisu na raspolaganju za opšte potrebe matičnog preduzeća ili drugog zavisnog preduzeća.

50. Dodatne informacije mogu pomoći korisnicima u razumevanju finansijskog položaja i likvidnosti preduzeća. Obelodanjivanje ove informacije zajedno sa komentarom rukovodstva se preporučuje i može da sadrži:

a) iznos nepovučenih odobrenih kredita koji mogu poslužiti za buduće poslovne aktivnosti i izmirenje kapitalnih obaveza, uz naznaku postojanja bilo kakvih ograničenja na korišćenje tih zajmova;

b) ukupne iznose tokova gotovine bilo iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja ili aktivnosti finansiranja, koji se odnose na interese u zajedničkim poduhvatima, a koji su obelodanjeni primenom metoda srazmerne konsolidacije;

c) ukupan iznos tokova gotovine koji predstavljaju povećanje poslovne sposobnosti, odvojeno od onih tokova gotovine koji su potrebni za održavanje poslovne sposobnosti; i

d) iznos tokova gotovine koji proističu iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja za svaki poslovni i geografski segment (videti MRS 14 Izveštavanje po segmentima).

51. Odvojeno obelodanjivanje tokova gotovine koji predstavljaju povećanje poslovne sposobnosti i tokova gotovine koji su potrebni za održavanje poslovne sposobnosti preduzeća korisno je zato što omogućava korisnicima da utvrde da li preduzeće na odgovarajući način investira u održavanje svoje poslovne sposobnosti. Preduzeće koje ne investira u održavanje svoje poslovne sposobnosti na odgovarajući način, može ugroziti buduću profitabilnost, radi tekuće likvidnosti i raspodele vlasnicima.

52. Obelodanjivanje tokova gotovine po segmentima omogućava korisnicima da bolje razumeju povezanost između tokova gotovine iz poslovanja kao celine i tokova gotovine njegovih komponenti i raspoloživost i različitost tokova gotovine po segmentima.

Datum primene

53. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju na dan 1. januara 1994. godine ili nakon tog datuma.

PRILOG A

Izveštaj o tokovima gotovine za preduzeće koje nije finansijska institucija

Ovaj prilog služi samo kao ilustracija i nije deo standarda. Svrha ovog priloga je da objasni primenu standarda i da pomogne u razjašnjenju njegovog sadržaja.

1. Ovi primeri prikazuju samo iznose tekućeg perioda. U skladu sa MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, potrebno je prikazati i uporedne iznose za prethodni period.

2. Informacije iz bilansa uspeha i bilansa stanja date su sa ciljem da se prikaže na koji način su primenom direktne i indirektne metode izrađeni izveštaji o tokovima gotovine. Ni bilans uspeha, ni bilans stanja nisu prikazani u skladu sa zahtevima za obelodanjivanjem i prikazivanjem iz Međunarodnih računovodstvenih standarda.

3. Sledeće dodatne informacije su takođe relevantne za sastavljanje izveštaja o tokovima gotovine:

- sve akcije zavisnih preduzeća stečene su za 590. Poštene vrednosti stečenih sredstava i preuzetih obaveza su sledeće:

Zalihe	100
Potraživanja	100
Gotovina	40
Nekretnine, postrojenja i oprema	650
Dobavljači	100
Obaveze za dugoročne zajmove	200

- emitovanjem akcijskog kapitala pribavljeno je 250, a iz dugoročnih kredita pribavljeno je dodatnih 250.

- rashodi kamata iznosili su 400, od čega je 170 plaćeno tokom perioda. Iznos od 100, koji se odnosi na rashode kamata prethodnog perioda, takođe je plaćen tokom ovog perioda.

- iznos isplaćenih dividendi bio je 1.200.

- poreska obaveza na početku perioda bila je 1.000, a na kraju perioda 400. Poreska obaveza za period iznosila je 200. Porez po odbitku na primljene dividende iznosio je 100.

- tokom perioda, grupa je nabavila nekretnine, postrojenja i opremu u ukupnoj vrednosti od 1.250, od čega je 900 nabavljeno putem finansijskog lizinga. Gotovinske isplate za kupovinu nekretnina, postrojenja i opreme iznosile su 350.

- postrojenje, čija je provobitna vrednost bila 80, a ukupna amortizacija 60, prodato je za 20.

- u okviru potraživanja, na kraju 19-2, iskazana su potraživanja od kamata u iznosu od 100.

Konsolidovani bilans uspeha za period koji završava	19-2
Prihodi od prodaje	30.650
Troškovi prodatih proizvoda	(26.000)
Bruto prihod od prodaje	4.650
Amortizacija	(450)
Administrativni rashodi i rashodi prodaje	(910)
Rashodi kamata	(400)
Prihod od investiranja	500
Negativne kursne razlike	(40)
Neto dobitak pre oporezivanja i vanrednih stavki	3.350
Vanredna stavka - naplata osiguranja po osnovu štete koja je prouzrokovana zemljotresom	180
Neto dobitak nakon vanrednih stavki	3.530
Porezi iz dobitka	(300)
Neto dobitak	3.230

Konsolidovani bilans stanja na kraju 19-2

		19-2		19-1
Sredstva
Gotovina i gotovinski ekvivalenti		410		160
Potraživanja		1.900		1.200
Zalihe		1.000		1.950
Portfolio ulaganja		2.500		2.500
Nekretnine, postrojenja i oprema po nabavnoj vrednosti	3.730		1.910
Ispravka vrednosti	(1.450)		(1.060)
Nekretnine, postrojenja i oprema - neto		2.280		850
Ukupna sredstva		8.090		6.660
Obaveze
Dobavljači		250		1.890
Obaveze za kamate		230		100
Obaveze za poreze iz dobitka		400	1.000
Dugoročni zajmovi		2.300		1.040
Ukupne obaveze		3.180		4.030
Sopstveni kapital
Akcijski kapital		1.500		1.250
Neraspoređena dobit		3.410		1.380
Ukupan sopstveni kapital		4.910		2.630
Ukupne obaveze i kapital		8.090		6.660

Izveštaj o tokovima gotovine - direktan metod (stav 18a)

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti		19-2
Prilivi gotovine od kupaca	30.150
Gotovina isplaćena dobavljačima i zaposlenima	(27.600)
Neto priliv gotovine iz poslovanja	2.550
Plaćene kamate	(270)
Plaćen porez iz dobitka	(900)
Tok gotovine pre vanrednih stavki	1.380
Priliv od namirenja štete prouzrokovane zemljotresom	180
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti		1.560
Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja
Sticanje zavisnog preduzeća X, bez stečene gotovine (napomena A)	(550)
Kupovina nekretnina, postrojenja i opreme (napomena B)	(350)
Prilivi od prodaje opreme	20
Primljene kamate	200
Primljene dividende	200
Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja		(480)
Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
Prilivi od emisije akcijskog kapitala	250
Prilivi iz dugoročnih kredita	250
Isplata obaveza po osnovu finansijskog lizinga	(90)
Isplaćene dividende*	(1.200)
Neto odliv gotovina iz aktivnosti finansiranja		(790)
Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata		290
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku perioda (napomena C)		120
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (napomena C)		410

__________________
*Ova stavka može da se prikaže i u okviru poslovnih aktivnosti.

Izveštaj o tokovima gotovine - indirektan metod (stav 18b)

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti		19-2
Neto dobitak pre oporezivanja i vanrednih stavki	3.350
Usklađivanje za:
Amortizaciju	450
Negativne kursne razlike	40
Prihod od investiranja	(500)
Rashodi kamate	400
	3.740
Povećanje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja.	(500)
Smanjenje zaliha	1.050
Smanjenje obaveza prema dobavljačima	(1.740)
Neto priliv gotovine ostvarena kroz poslovanje	2.550
Plaćene kamate	(270)
Plaćeni porezi iz dobitka	(900)
Neto priliv gotovine pre vanrednih stavki	1.380
Prilivi od naplate osiguranja za štetu od zemljotresa	180
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti		1.560
Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja
Sticanje zavisnog preduzeća X, bez stečene gotovine (napomena A)	(550)
Kupovina nekretnina, postrojenja i opreme (napomena B)	350
Prilivi od prodaje opreme	20
Primljene kamate	200
Primljene dividende	200
Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja		(480)
Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
Prilivi od emisije akcijskog kapitala	250
Prilivi od dugoročnih kredita	250
Isplata obaveza po osnovu finansijskog lizinga	(90)
Isplaćene dividende*	(1.200)
Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja		(790)
Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata		290
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku perioda (napomena C)		120
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (napomena C)		410

__________________
*Ova stavka može da se prikaže i u okviru poslovnih aktivnosti.

Napomene uz Izveštaj o tokovima gotovine (direktna i indirektna metoda)

A. Sticanje zavisnog preduzeća

Tokom perioda, grupa je stekla zavisno preduzeće X. Poštena vrednost stečenih sredstava i obaveza bila je:

Gotovina	40
Zalihe	100
Potraživanja	100
Nekretnine, postrojenja i oprema	650
Obaveze iz poslovanja	(100)
Dugoročni kredit	(200)
Ukupno nabavna cena	590
Umanjeno za: Gotovinu X	(40)
Tok gotovine po osnovu sticanja, bez stečene gotovine	550

B. Nekretnine, postrojenja i oprema

Tokom perioda, grupa je stekla nekretnine, postrojenja i opremu u ukupnoj nabavnoj vrednosti od 1.250, od čega je 900 nabavljeno putem finansijskih lizinga. Za kupljenu nekretninu, postrojenja i opremu isplaćeno je 350 u gotovini.

C. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti sastoje se od gotovine u blagajni i salda kod banaka, kao i ulaganja u instrumente na tržištu novca. Gotovina i gotovinski ekvivalenti koji su uključeni u izveštaj o tokovima gotovine obuhvataju sledeće iznose:

	19-2	19-1
Novac u blagajni i salda kod banaka	40	25
Kratkoročna ulaganja	370	135
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku perioda	410	160
Učinak promene kurseva razmene stranih valuta	-	(40)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda	410	120

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda uključuju depozite kod banaka od 100 koje drži zavisno preduzeće i koji se ne mogu slobodno preneti na matično preduzeće zbog ograničenja u režimu razmene valuta. Grupa ima nepovučenih kredita u vrednosti od 2.000, od čega se 700 može koristiti samo za budući razvoj.

D. Informacije po segmentima

	Segment A	Segment B	Ukupno
Tokovi gotovine iz:
Poslovnih aktivnosti	1.700	(140)	1.560
Aktivnosti investiranja	(640)	160	(480)
Aktivnosti finansiranja	(570)	(220)	(790)
	490	(220)	290

Alternativno prikazivanje (indirektan metod)

Kao alternativni postupak, u izveštaju o tokovima gotovine prema indirektnom metodu, dobitak iz poslovanja pre promena u obrtnom kapitalu ponekad se prikazuje na sledeći način:

Prihodi, isključujući prihode od investiranja	30.650
Poslovni rashodi, isključujući amortizaciju	(26.910)
Dobitak iz poslovanja pre promena u obrtnom kapitalu		3.740

DODATAK B

Izveštaj o tokovima gotovine za finansijsku instituciju

Ovaj prilog služi samo kao ilustracija i nije deo standarda. Svrha ovog priloga je da objasni primenu standarda i da pomogne u razjašnjenju njegovog sadržaja.

1. Ovi primeri prikazuju samo iznose tekućeg perioda. U skladu sa MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, potrebno je prikazati i uporedne iznose za prethodni period.

2. Ovaj primer prikazan je primenom direktne metode.

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti		19-2
Prilivi od kamata i naknada	28.447
Isplaćene kamate	(23.463)
Povraćaji prethodno otpisanih zajmova	237
Gotovinske isplate zaposlenima i dobavljačima	(997)
Dobitak iz poslovanja pre promena na poslovnim sredstvima	4.224
(Povećanje) smanjenje poslovnih sredstava:
Kratkoročna sredstva	(650)
Obavezni depoziti u skladu sa zahtevima regulatorne i monetarne kontrole	234
Sredstva data komitentima	(288)
Neto povećanje potraživanja po osnovu kreditnih kartica	(360)
Druge kratkoročne prenosive hartije od vrednosti	(120)
Povećanje (smanjenje) poslovnih obaveza:
Depoziti komitenata	600
Prenosive potvrde o depozitu	(200)
Neto gotovina od poslovnih aktivnosti pre poreza iz dobitka	3.440
Plaćeni porez iz dobitka	(100)
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti		19-2
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti		3.340
Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja
Otuđenje zavisnog preduzeća Y	50
Primljene dividende	200
Primljene kamate	300
Prihodi od prodaje hartija od vrednosti kojima se ne trguje	1.200
Kupovina hartija od vrednosti kojima se ne trguje	(600)
Kupovina nekretnina, postrojenja i opreme	(500)
Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja		650
Emisija zajmovnog kapitala	1000
Emisija prioritetnih akcija preko zavisnog preduzeća	800
Otplata dugoročnih kredita	(200)
Neto smanjenje drugih kredita	(1.000)
Isplaćene dividende	(400)
Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja		200
Učinci promena kurseva razmene na gotovinu i gotovinske ekvivalente		600
Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata		4.790
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku perioda (napomena C)		4.050
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (napomena C)		8.840