MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 8 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika

MRS 35 Poslovanja koja prestaju zamenjuje stavove 4 i 19-22 u MRS 8. MRS 35 takođe zamenjuje definiciju poslovanja koje prestaje u stavu 6 iz MRS 8. MRS 35 se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili nakon tog datuma.

MRS 40 Investicione nekretnine dopunjuje stav 44, koji je sada takođe ispisan masnim kosim slovima. MRS 40 se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 2001. godine ili nakon tog datuma.

Za MRS 16 vezuju se sledeće SKT Tumačenje:

- SKT 8 Primena MRS po prvi put kao primarnog osnova za računovodstveno obuhvatanje

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 8

Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika

CILJ	Stavovi
DOMET	1 - 5
DEFINICIJE	6
NETO DOBITAK ILI GUBITAK PERIODA	7 - 30
Vanredne stavke	11 - 15
Dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti	16 - 18
(Izbrisani stavovi)	19 - 22
Promene računovodstvenih procena	23 - 30
FUNDAMENTALNE GREŠKE	31 - 40
Osnovni postupak	34 - 37
Dopušteni alternativni postupak	38 - 40
PROMENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA	41 - 57
Usvajanje Međunarodnog računovodstvenog standarda	46 - 48
Ostale promene računovodstvenih politika - osnovni postupak	49 - 53
Ostale promene računovodstvenih politika - dopušteni alternativni postupak	54 - 57
DATUM PRIMENE	58
PRILOG A
Vanredne stavke i entiteti koji su prestali sa poslovanjem
Fundamentalne greške
Promene računovodstvenih politika

Međunarodni računovodstveni standard MRS 8

Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika

Međunarodni računovodstveni standard 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika (MRS 8) utvrđen je stavovima 1-58 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 8 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Cilj ovog standarda je da propiše klasifikovanje, obelodanjivanje i računovodstveni tretman određenih stavki u bilansu uspeha, kako bi sva preduzeća dosledno pripremala i prikazivala bilans uspeha. Time se poboljšava uporedivost finansijskih izveštaja preduzeća sa onima iz prethodnih perioda kao i njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Shodno tome, ovim standardom se zahteva klasifikovanje i obelodanjivanje vanrednih stavki i obelodanjivanje određenih stavki u okviru dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti. Takođe se i detaljnije propisuje računovodstveni postupak u pogledu promena računovodstvenih procena, promena računovodstvenih politika i ispravki fundamentalnih grešaka.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje pri prikazivanju dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti i vanrednih stavki u bilansu uspeha, kao i u računovodstvenom obuhvatanju promena računovodstvenih pravila procenjivanja, fundamentalnih grešaka i promena računovodstvenih politika.

2. Ovaj standard zamenjuje MRS 8 Neuobičajene stavke i stavke iz prethodnih perioda i promene računovodstvenih politika, koji je odobren 1977. godine.

3. Ovaj standard se, između ostalog, bavi obelodanjivanjem određenih stavki neto dobitka ili gubitka perioda. Ta obelodanjivanja se vrše kao dodatak drugim obelodanjivanjima koja se zahtevaju na osnovu drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, uključujući i MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja.

4. (Izbrisano)

5. Poreski učinci vanrednih stavki, fundamentalnih grešaka i promena računovodstvenih politika, računovodstveno se obuhvataju i obelodanjuju u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka. Tamo gde se MRS 12 poziva na neuobičajene stavke, to pozivanje treba smatrati pozivanjem na vanredne stavke kako su one definisane u ovom Standardu.

DEFINICIJE

6. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:

Vanredne stavke su prihodi ili rashodi koji su posledica događaja ili transakcija koje se jasno razlikuju od redovnih aktivnosti preduzeća, te se stoga ne očekuje da nastaju često ili redovno.

Redovne aktivnosti su sve aktivnosti koje neko preduzeće obavlja u sklopu svog poslovanja i sa njima povezane aktivnosti koje preduzeće vrši u cilju unapređivanja tog poslovanja, koje su skopčane sa ili koje proističu iz tog poslovanja.

Fundamentalne greške su greške otkrivene u tekućem periodu, a koje su takvog značaja da se za finansijske izveštaje iz jednog ili više prethodnih perioda ne može više da smatra da su bili pouzdani na dan njihovog objavljivanja.

Računovodstvene politike su posebna načela, osnovi, konvencije, pravila i praksa koju je usvojilo neko preduzeće za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja.

NETO DOBITAK ILI GUBITAK PERIODA

7. Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u nekom periodu uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka perioda, osim ukoliko neki Međunarodni računovodstveni standard to ne zahteva ili ne dopušta da se drugačije postupi.

8. Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u nekom periodu obično su uključene u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za taj period. To podrazumeva i vanredne stavke i učinke promena računovodstvenih procena. Međutim, postoje okolnosti kada se određene stavke mogu isključiti iz neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda. Ovaj standard razmatra dva takva slučaja: ispravku fundamentalnih grešaka i učinak promena računovodstvenih politika.

9. Drugi Međunarodni računovodstveni standardi se bave stavkama koje ispunjavaju definiciju prihoda ili rashoda iz Okvira, ali koje se obično isključuju iz utvrđivanja neto dobitka ili gubitka. Kao primer možemo navesti revalorizacione viškove (videti MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema) i dobitke i gubitke koji nastaju iz prevođenja finansijskih izveštaja inostranog entiteta (videti MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta).

10. Neto dobitak ili gubitak perioda obuhvata sledeće komponente, pri čemu se svaka od njih obelodanjuje u samom bilansu uspeha:

(a) dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti; i

(b) vanredne stavke.

Vanredne stavke

11. Priroda i iznos svake vanredne stavke obelodanjuju se posebno.

12. Skoro sve stavke prihoda i rashoda koje su uključene u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka perioda proizlaze iz redovnih aktivnosti preduzeća. Stoga samo u retkim slučajevima neki događaj ili transakcija dovode do nastanka vanredne stavke.

13. Da li se neki događaj ili poslovna promena jasno razlikuje od redovnih aktivnosti preduzeća utvrđuje se na osnovu prirode tog događaja ili poslovne promene u odnosu na uobičajeno poslovanje preduzeća, a ne na osnovu učestalosti kojom se očekuje da se ti događaji pojavljuju. Stoga, neki događaj ili poslovna promena mogu biti vanredna stavka za jedno preduzeće, ali ne i za drugo preduzeće, što je posledica razlika između njihovih redovnih aktivnosti. Na primer, veliki broj preduzeća može gubitke koji su nastali kao posledica zemljotresa smatrati vanrednom stavkom. Međutim, potraživanja osiguranika koja su nastala kao posledica zemljotresa, osiguravajuće društvo koje se bavi osiguranjem od tih rizika, ne smatra vanrednom stavkom.

14. Primeri događaja ili transakcija koje za većinu preduzeća obično dovode do nastanka vanrednih stavki su:

(a) eksproprijacija imovine; ili

(b) zemljotres ili druge prirodne katastrofe.

15. Priroda i iznos svake vanredne stavke može se obelodaniti u samom bilansu uspeha, a kada se to obelodanjivanje vrši u napomenama uz finansijske izveštaje, tada se u samom bilansu uspeha obelodanjuje ukupan iznos svih vanrednih stavki.

Dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti

16. Kada su stavke prihoda i rashoda u okviru dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti takvog obima, prirode ili učestalosti da je njihovo obelodanjivanje od značaja za objašnjenje rezultata preduzeća u nekom periodu, priroda i iznos tih stavki se obelodanjuje posebno.

17. Iako stavke prihoda i rashoda koje su opisane u stavu 16 nisu vanredne stavke, njihova priroda i iznos mogu biti važne za bolje razumevanje finansijskog položaja i rezultata preduzeća od strane korisnika finansijskih izveštaja i za izradu projekcija finansijskog položaja i rezultata. Ove informacije se obično obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje.

18. Okolnosti koje mogu dovesti do odvojenog obelodanjivanja stavki prihoda i rashoda u skladu sa stavom 16 uključuju:

(a) otpis zaliha do neto prodajne vrednosti ili nekretnina, postrojenja i opreme do iznosa koji se može povratiti, kao i ukidanje tih otpisa;

(b) restrukturiranje aktivnosti preduzeća i ukidanje svih rezervisanja za troškove restrukturiranja;

(c) otuđenje nekretnina, postrojenja i opreme;

(d) otuđenje dugoročnih ulaganja;

(e) entitete koji su prestali sa poslovanjem;

(f) ishode sudskih sporova; i

(g) ostala ukidanja rezervisanja.

19. - 22. (Izbrisano - videti MRS 35 Poslovanja koja prestaju)

Promene računovodstvenih procena

23. Kao posledica neizvesnosti koje su sastavni deo poslovnih aktivnosti, veliki broj pozicija u finansijskim izveštajima nije moguće tačno izmeriti, već one mogu samo da se procene. Postupak procenjivanja uključuje procene koje su zasnovane na poslednjim raspoloživim informacijama. Procene mogu da budu potrebne, na primer, za nenaplativa potraživanja, zastarele zalihe ili koristan vek ili očekivani obrazac upotrebe ekonomskih koristi sredstava koja podležu amortizaciji. Korišćenje razumnih procena je neophodno pri sastavljanju finansijskih izveštaja i time se ne umanjuje njihova pouzdanost.

24. Moguće je da se određena procena mora revidirati ukoliko se izmene okolnosti na kojima se ta procena zasnivala ili kao posledica novih informacija, većeg iskustva ili naknadnih događaja. Po svojoj prirodi revizija procene ne zahteva ispravku definicija vanredne stavke ili fundamentalne greške.

25. Ponekad je teško napraviti razliku između promene računovodstvene politike i promene računovodstvene procene. U tom slučaju, promena se smatra promenom računovodstvene procene, uz odgovarajuće obelodanjivanje.

26. Učinak promene računovodstvene procene uključuje se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka:

(a) u periodu promene, ako promena utiče samo na taj period; ili

(b) u periodu promene i u budućim periodima, ako promena utiče na te periode.

27. Promena računovodstvene procene može uticati ili samo na tekući period ili i na tekući i na buduće periode. Na primer, promena procene iznosa nenaplativih potraživanja utiče samo na tekući period, pa se stoga odmah i priznaje. Međutim, promena procenjenog korisnog veka ili očekivanog obrasca upotrebe ekonomskih koristi sredstva koje podleže amortizaciji utiče na troškove amortizacije u tekućem periodu i u svakom periodu tokom preostalog korisnog veka sredstva. U oba slučaja, učinak promene koja se odnosi na tekući period priznaje se kao prihod ili rashod tekućeg perioda. Eventualni učinak promene na buduće periode priznaje se u budućim periodima.

28. Učinak promene računovodstvene procene iskazuje se u okviru iste vrste aktivnosti u bilansa uspeha u okviru koje je i prethodno bio iskazan.

29. Da bi se obezbedila uporedivost finansijskih izveštaja različitih perioda, učinak promene računovodstvenih procena koje su prethodno bile iskazane u dobitku ili gubitku iz redovnih aktivnosti iskazuje se u toj istoj komponenti neto dobitka ili gubitka. Učinak promene računovodstvene procene koja je prethodno bila iskazana kao vanredna stavka iskazuje se kao vanredna stavka.

30. Priroda i iznos promene računovodstvene procene koja ima značajan učinak na tekući period ili za koju se očekuje da će imati značajan učinak na naredne periode se obelodanjuju. Ukoliko nije praktično da se taj iznos kvantifikuje, ta činjenica se obelodanjuje.

FUNDAMENTALNE GREŠKE

31. U tekućem periodu moguće je otkriti greške u sastavljanju finansijskih izveštaja za jedan ili više prethodnih perioda. Greške mogu nastati kao rezultat matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, pogrešnog tumačenja činjenica, prevare ili previda. Ispravka ovih grešaka obično se uključuje u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda.

32. U retkim slučajevima neka greška može imati tako značajan učinak na finansijske izveštaje jednog ili više prethodnih perioda da se za te finansijske izveštaje više ne može smatrati da su bili pouzdani na dan njihovog izdavanja. Te greške se smatraju fundamentalnim greškama. Jedan primer fundamentalne greške je uključivanje u finansijske izveštaje prethodnog perioda značajnih iznosa investicije u toku i potraživanja u pogledu lažnih ugovora koje nije moguće realizovati. Ispravka fundamentalnih grešaka koje se odnose na prethodne periode zahteva preračunavanje uporednih informacija ili prikazivanje dodatnih projektovanih informacija.

33. Ispravku fundamentalnih grešaka moguće je razlikovati od promene računovodstvenih procena. Računovodstvene procene su po svojoj prirodi približne vrednosti koje zahtevaju reviziju čim dodatne informacije postanu poznate. Na primer, dobitak ili gubitak koji je priznat kao ishod potencijalne obaveze, koja prethodno nije mogla da se pouzdano proceni, ne predstavlja ispravku fundamentalne greške.

Osnovni postupak

34. Iznosi korekcije fundamentalne greške koja se odnosi na prethodne periode iskazuju se kao korekcija iznosa neraspoređenog dobitka na početku perioda. Uporedne informacije se preračunavaju, osim ukoliko nije praktično da se tako uradi.

35. Finansijski izveštaji, uključujući i uporedne informacije za prethodne periode, prikazuju se kao da je fundamentalna greška ispravljena u periodu u kome je i nastala. Stoga se iznos ispravke koji se odnosi na svaki prikazani period uključuje u neto dobitak ili gubitak tog perioda. Iznos ispravke koji se odnosi na periode koji prethode onim periodima koji su obuhvaćeni uporednim informacijama u finansijskim izveštajima iskazuju se kao korekcija iznosa neraspoređenog dobitka na početku najranije prikazanog perioda. Sve druge informacije koje su iskazane u odnosu na prethodne periode, kao što su istorijski rezimei finansijskih podataka, takođe se preračunavaju.

36. Preračunavanje uporednih informacija ne dovodi nužno do izmene finansijskih izveštaja koje su odobrili akcionari ili koji su registrovani ili podneti nadležnim organima. Međutim, nacionalni zakoni mogu zahtevati izmenu tih finansijskih izveštaja.

37. Preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) prirodu fundamentalne greške;

(b) iznos korekcije za tekući period i za svaki prikazani prethodni period;

(c) iznos korekcije koja se odnosi na periode koji su prethodili periodima koji su obuhvaćeni uporednim informacijama; i

(d) činjenicu da su uporedne informacije preračunate ili da nije praktično da se tako uradi.

Dopušteni alternativni postupak

38. Iznos ispravke fundamentalne greške uključuje se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda. Uporedne informacije se prikazuju na način na koji su bile iskazane u finansijskim izveštajima prethodnog perioda. Dodatne projektovane informacije, koje su pripremljene u skladu sa stavom 34, se prikazuju, osim ako nije praktično da se tako uradi.

39. Korekcija fundamentalne greške uključuje se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda. Međutim, dodatne informacije se često prikazuju u posebnim kolonama, radi iskazivanja neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda i svakog prethodnog perioda, kao da je fundamentalna greška bila ispravljena u periodu u kojem je i nastala. Ovaj računovodstveni postupak je možda potrebno primeniti u zemljama u kojima finansijski izveštaji moraju da sadrže uporedne informacije koje su u skladu sa finansijskim izveštajima prikazanim u prethodnim periodima.

40. Preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) prirodu fundamentalne greške;

(b) iznos korekcije koja je priznata u neto dobitku ili gubitku tekućeg perioda; i

(c) iznos korekcije uključene u svaki period za koji se prikazuju projektovane informacije i iznos ispravke koja se odnosi na periode koji su prethodili periodima koji su obuhvaćeni projektovanim informacijama. Ukoliko nije praktično da se projektovane informacije prikažu, ta činjenica se obelodanjuje.

PROMENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

41. Korisnici treba da budu u mogućnosti da uporede finansijske izveštaje nekog preduzeća tokom vremenskog perioda, radi uočavanja promena u njegovom finansijskom položaju, poslovnim rezultatima i tokovima gotovine. Stoga se za svaki period obično usvaja ista računovodstvena politika.

42. Promena računovodstvene politike se vrši samo ukoliko to zahtevaju zakonski propisi ili ako to odredi telo koje donosi računovodstvene standarde ili ukoliko bi ta promena dovela do adekvatnijeg prikazivanja događaja ili transakcija u finansijskim izveštajima preduzeća.

43. Događaji ili transakcije su adekvatnije prikazani u finansijskim izveštajima, ukoliko primena nove računovodstvene politike obezbeđuje adekvatnije i pouzdanije informacije o finansijskom položaju, poslovnim rezultatima ili tokovima gotovine preduzeća.

44. Promenom računovodstvene politike ne smatra se sledeće:

(a) usvajanje računovodstvene politike za događaje ili transakcije koje se suštinski razlikuju od događaja i transakcija iz prethodnog perioda; i

(b) usvajanje novih računovodstvenih politika za događaje ili transakcije kojih nije bilo u prethodnom periodu ili koje nisu bile značajne;

Usvajanje politike iskazivanja sredstava po revalorizovanim vrednostima u skladu sa dozvoljenim alternativnim postupkom iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema ili MRS 38 Nematerijalna ulaganja, jeste promena računovodstvene politike, ali se ona posmatra kao revalorizacija u skladu sa MRS 16 i MRS 38, pre nego kao promena računovodstvene politike u skladu sa ovim standardom. Zato se stavovi 49 do 57 ovog standarda ne primenjuju na takve promene računovodstvene politike.

45. Promena računovodstvene politike primenjuje se retroaktivno ili prospektivno, u skladu sa zahtevima ovog standarda. Retroaktivna promena ima za rezultat da se nova računovodstvena politika primenjuje na događaje i transakcije kao da je uvek bila u upotrebi. Stoga se računovodstvena politika primenjuje na događaje i transakcije od dana njihovog nastanka. Prospektivna primena znači da se nova računovodstvena politika primenjuje na događaje i transakcije koje nastaju nakon datuma promene računovodstvene politike. Ne vrše se nikakve korekcije koje se odnose na prethodne periode, bilo iznosa neraspoređenog dobitka na početku perioda, bilo iskazanog neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda, zato što se postojeća salda ne preračunavaju. Međutim, nova računovodstvena politika se primenjuje na postojeća salda od datuma promene. Na primer, preduzeće može doneti odluku da promeni svoju računovodstvenu politiku u pogledu troškova pozajmljivanja i da kapitalizuje te troškove u skladu sa dopuštenim alternativnim postupkom iz MRS 23 Troškovi pozajmljivanja. Kod prospektivne primene, nova politika se primenjuje samo na troškove pozajmljivanja koji nastanu nakon datuma promene računovodstvene politike.

Usvajanje Međunarodnog računovodstvenog standarda

46. Promena računovodstvene politike koja je nastala po usvajanju Međunarodnog računovodstvenog standarda, računovodstveno se obuhvata u skladu sa određenim prelaznim odredbama tog Međunarodnog računovodstvenog standarda, ukoliko takvih odredbi ima. U nedostatku bilo kojih prelaznih odredbi, promena računovodstvene politike primenjuje se u skladu sa osnovnim postupkom iz stavova 49, 52 i 53 ili u skladu sa dopuštenim alternativnim postupkom iz stavova 54, 56 i 57.

47. Prelazne odredbe u Međunarodnom računovodstvenom standardu mogu da zahtevaju retroaktivnu ili prospektivnu primenu promena računovodstvene politike.

48. Ukoliko ne usvoji novi Međunarodni računovodstveni standard, objavljen od strane Komiteta za Međunarodne računovodstvene standarde, koji još nije stupio na snagu, preduzeće se podstiče da obelodani prirodu buduće promene računovodstvene politike i procenu učinka te promene na njegov neto dobitak ili gubitak i finansijski položaj.

Ostale promene računovodstvenih politika - osnovni postupak

49. Promena računovodstvene politike primenjuje se retroaktivno, osim ukoliko se iznos bilo koje korekcije koja iz toga proizlazi, a koja se odnosi na prethodne periode, ne može razumno da utvrdi. Svaka korekcija koja iz toga proizlazi iskazuje se kao korekcija iznosa neraspoređenog dobitka na početku perioda. Uporedne informacije se preračunavaju, osim ukoliko nije praktično da se tako uradi.

50. Finansijski izveštaji, uključujući uporedne informacije za prethodne periode, prikazuju se kao da je nova računovodstvena politika bila uvek u upotrebi. Stoga se uporedne informacije preračunavaju, kako bi odrazile novu računovodstvenu politiku. Iznos korekcije koji se odnosi na periode koji prethode onim periodima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima vrši se preko početnog iznosa neraspoređenog dobitka najranije prikazanog perioda. Sve druge informacije u pogledu prethodnih perioda, kao što su istorijski rezimei finansijskih podataka, se takođe preračunavaju.

51. Preračunavanje uporednih informacija ne dovodi nužno do izmene finansijskih izveštaja koje su odobrili akcionari ili koji su registrovani ili podneti nadležnim organima. Međutim, nacionalni zakoni mogu zahtevati izmenu tih finansijskih izveštaja.

52. Promena računovodstvene politike se primenjuje prospektivno, ako iznos korekcije početnog salda neraspoređenog dobitka, kako to zahteva stav 49, ne može da se razumno utvrdi.

53. Kada promena računovodstvene politike ima značajan učinak na tekući period ili na bilo koji prikazani prethodni period ili kada može da ima značajan učinak na naredne periode, preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) razloge za promenu;

(b) iznos korekcije za tekući period i za svaki prikazani period;

(c) iznos korekcije koja se odnosi na periode koji su prethodili periodima koji su obuhvaćeni uporednim informacijama; i

(d) činjenicu da su uporedne informacije preračunate ili da nije praktično da se tako uradi.

Ostale promene računovodstvenih politika - dopušteni alternativni postupak

54. Promena računovodstvene politike primenjuje se retroaktivno, osim ukoliko se iznos bilo koje korekcije koja iz toga proizlazi, a koja se odnosi na prethodne periode ne može razumno da utvrdi. Svaka korekcija koja iz toga proizlazi, uključuje se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za tekući period. Uporedne informacije se prikazuju onako kako su bile iskazane u finansijskim izveštajima prethodnog perioda. Dodatne projektovane uporedne informacije, pripremljene u skladu sa stavom 49, se prikazuju, osim ako nije praktično da se tako uradi.

55. Korekcije koje proističu iz promene računovodstvene politike uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka perioda. Međutim, dodatne uporedne informacije se često prikazuju u posebnim kolonama radi iskazivanja neto dobitka ili gubitka i finansijskog položaja u tekućem periodu i svakom prethodnom periodu, kao da je nova računovodstvena politika bila uvek u upotrebi. Ovaj računovodstveni postupak je možda potrebno primeniti u zemljama u kojima finansijski izveštaji moraju da sadrže uporedne informacije koje su u skladu sa finansijskim izveštajima prikazanim u prethodnim periodima.

56. Promena računovodstvene politike se primenjuje prospektivno, ako se iznos koji se uključuje u neto dobitak ili gubitak tekućeg perioda, u skladu sa zahtevom stava 54, ne može razumno da utvrdi.

57. Kada promena računovodstvene politike ima značajan učinak na tekući period ili na bilo koji prikazani prethodni period ili kada može imati značajan učinak na naredne periode, preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) razloge za promenu;

(b) iznos korekcije koja je priznata u neto dobitku ili gubitku tekućeg perioda; i

(c) iznos korekcije koja je uključena u svaki period za koji se prikazuju projektovane informacije i iznos korekcije koja se odnosi na periode koji su prethodili periodima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Ukoliko prikazivanje projektovanih informacija nije praktično, ta činjenica se obelodanjuje.

DATUM PRIMENE

58. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju na dan 1. januara 1995. godine ili nakon tog datuma.

PRILOG A

Ovaj dodatak služi samo kao ilustracija i ne predstavlja deo Standarda. Svrha ovog dodatka je da ilustruje primenu Standarda i pomogne u razjašnjenju njihovog značenja. Izvodi iz bilansa uspeha i izveštaji o neraspoređenom dobitku dati su radi prikazivanja učinaka dole opisanih poslovnih promena na te finansijske izveštaje. Ovi izvodi nisu uvek u skladu sa svim zahtevima vezanim za obelodanjivanje i prikazivanje iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda.

Vanredne stavke2

Preduzeće Alfa
Izvod iz bilansa uspeha

	19X1	19X0.
Bruto dobitak	12.000	10.000
Porezi iz dobitka	(3.600)	(3.000)
Dobitak iz redovnih aktivnosti	8.400	7.000
Vanredna stavka - gubitak zbog eksproprijacije proizvodnje ventila za motorna vozila u državi R (bez poreza na dobit od 1.350) (Napomena 1)	(3.150)	-
Neto dobitak	5.250	7.000

________________
2 Ovaj primer je prvobitno prikazan u okviru poslovanja koja prestaju. Prerađen je kao rezultat izdavanja MRS 35 Poslovanja koja prestaju, koji sadrži prikazivanje zahteva za poslovanja koja prestaju.

Izvodi iz napomena uz finansijske izveštaje

1. Na dan 1. oktobra 19X1. godine, Vlada je izvršila eksproprijaciju proizvodnje ventila za motorna vozila preduzeća Alfa u zemlji R bez naknade. Rezultati te proizvodnje su prethodno bili iskazani u segmentu industrije proizvodnje ventila i geografskom segmentu Pacifika. Gubitak koji je posledica eksproprijacije je računovodstveno obuhvaćen kao vanredna stavka. Gubitak koji je posledica eksproprijacije predstavlja neto iskazanu vrednost sredstava i obaveza proizvodnog entiteta na dan eksproprijacije. Priznati prihodi koji se odnose na taj proizvodni entitet su od 1. januara 19X1. godine do 1. oktobra 19X1. godine iznosili 10.000, a dobici pre oporezivanja 2.000.

Fundamentalne greške

Tokom 19X2. godine, preduzeće Beta je otkrilo da su određeni proizvodi koji su prodati u 19X1. godini pogrešno uneti u zalihe sa stanjem na dan 31. decembra 19X1. u iznosu od 6.500.

Računovodstvena evidencija preduzeća Beta za 19X2. godinu pokazuje prodaju od 104.000, troškove prodatih proizvoda od 86.000 (uključujući i grešku od 6.500 u zalihama na početku perioda) i poreze iz dobitka u visini od 5.250.

U 19X1. godini Beta je iskazala sledeće:

Prodaja	73.500
Troškovi prodatih proizvoda	(53.500)
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza iz dobitka	20.000
Porezi iz dobitka	(6.000)
Neto dobitak	14.000

Neraspoređeni dobitak na početku 19X1. godine iznosio je 20.000, a na kraju 34.000.

Stopa poreza na dobit preduzeća Beta za 19X2. i 19X1. godinu iznosila je 30%.

Preduzeće Beta
Izvodi iz bilansa uspeha prema osnovnom postupku

	(preračunato)
	19X2.	19X1.
Prodaja	104.000	73.500
Troškovi prodatih proizvoda	(80.000)	(60.000)
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza iz dobitka	24.000	13.500
Porezi iz dobitka	(7.200)	(4.050)
Neto dobitak	16.800	9.450

Preduzeće Beta
Izveštaj o neraspoređenom dobitku prema osnovnom postupku

	(preračunato)
	19X2.	19X1.
Neraspoređeni dobitak na početku perioda, dat u prethodnim izveštajima	34.000	20.000
Ispravka fundamentalne greške (bez poreza na dobit od 1.950) (Napomena 1)	(4.550)	-
Neraspoređeni dobitak na početku perioda - preračunato	29.450	20.000
Neto dobitak	16.800	9.450
Neraspoređeni dobitak na kraju perioda	46.250	29.450

Izvodi iz napomena uz finansijske izveštaje

1. Određeni proizvodi koji su prodati u 19X1. godini su pogrešno uneti u zalihe sa stanjem na dan 31. decembra 19X1. godine u iznosu od 6.500. Da bi se ispravila ta greška izvršeno je preračunavanje finansijskih izveštaja za 19X1. godinu.

Preduzeće Beta
Izvod iz bilansa uspeha prema dopuštenom alternativnom postupku

	19X2	19X1.	Projektovano
			(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X1.
Prodaja	104.000	73.500	104.000	73.500
Troškovi prodatih proizvoda (Napomena 1)	(86.500)	(53.500)	(80.000)	(60.000)
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza na dobit	17.500	20.000	24.000	13.500
Porezi na dobit (uključuju učinke ispravke fundamentalne greške)	(5.250)	(6.000)	(7.200)	(4.050)
Neto dobitak	12.250	14.000	16.800	9.450

Preduzeće Beta
Izveštaj o neraspoređenom dobitku prema dopuštenom alternativnom postupku

	19X2	19X1.	Projektovano
			(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X1.
Neraspoređeni dobitak na početku perioda, dat u prethodnim izveštajima	34.000	20.000	34.000	20.000
Ispravka fundamentalne greške (bez poreza na dobit od 1.950)	-	-	(4.550)	-
Neraspoređeni dobitak na početku perioda - preračunato	34.000	20.000	29.450	20.000
Neto dobitak	12.250	14.000	16.800	9.450
Neraspoređeni dobitak na kraju perioda	46.250	34.000	46.250	29.450

Izvodi iz napomena uz finansijske izveštaje

1. Troškovi prodatih proizvoda u 19X2. godini uključuju 6.500 za određene proizvode koji su prodati u 19X1. godini, a koji su pogrešno uneti u zalihe sa stanjem na dan 31. decembra 19X1. godine. Preračunate projektovane informacije za 19X2. i 19X1. godinu prikazane su kao da je greška bila ispravljena u 19X1. godini.

Promene računovodstvene politike

Tokom 19X2. godine preduzeće Gama promenilo je svoju računovodstvenu politiku u odnosu na postupak sa troškovima pozajmljivanja koji se mogu direktno pripisati sticanju hidroelektrane čija izgradnja je u toku i koju će koristiti Gama. U prethodnim periodima Gama je kapitalizovala takve troškove, umanjene za porez na dobit, u skladu sa dopuštenim alternativnim postupkom u MRS 23 Troškovi pozajmljivanja. Sada je Gama odlučila da te troškove prizna kao rashod, a ne da ih kapitalizuje, da bi se pridržavala osnovnog postupka iz MRS 23.

Gama je kapitalizovala troškove pozajmljivanja od 26.000 nastale tokom 19X1. godine i od 5.200 u periodima pre 19X1. godine. Kapitalizovani su svi troškovi pozajmljivanja koji su nastali u vezi sa sticanjem hidroelektrane u prethodnim godinama.

Računovodstvena evidencija preduzeća Gama za 19X2. godinu pokazuje dobitak iz redovnih aktivnosti pre obračunavanja kamate i poreza iz dobitka od 30.000, rashod na ime kamate od 3.000 (koji se odnosi samo na 19X2. godinu) i poreze iz dobitka od 8.100.

Gama još uvek nije priznala amortizaciju hidroelektrane zato što ona još nije u upotrebi.

U 19X1. godini Gama je iskazala sledeće:

Dobitak iz redovnih aktivnosti pre kamate i poreza iz dobitka	18.000
Rashodi kamate	-
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza iz dobitka	18.000
Porezi iz dobitka	(5.400)
Neto dobitak	12.600

Neraspoređeni dobitak na početku 19X1. godine iznosio je 20.000, a na kraju 32.600.

Stopa poreza na dobit preduzeća Gama za 19X2. i 19X1. godinu iznosila je 30%.

Preduzeće Gama
Izvod iz bilansa uspeha prema osnovnom postupku

	(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X1.
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre kamate i poreza iz dobitka	30.000	18.000
Rashodi kamate	(3.000)	(2.600)
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza iz dobitka	27.000	15.400
Porezi iz dobitka	8.100	4.620
Neto dobitak	18.900	10.780

Preduzeće Gama
Izveštaj o neraspoređenom dobitku prema osnovnom postupku

	(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X2.1.
Neraspoređeni dobitak na početku perioda, dat u prethodnim izveštajima	32.600	20.000
Promena računovodstvene politike u odnosu na kapitalizaciju kamate (bez poreza na dobit od 2.340 za 19X2. i 1.560 za 19X1.) (Napomena 1)	(5.460)	(3.640)
Neraspoređeni dobitak na početku perioda - preračunato	27.140	16.360
Neto dobitak	18.900	10.780
Neraspoređeni dobitak na kraju perioda	46.040	27.140

Izvodi iz napomena uz finansijske izveštaje

1. Tokom 19X2. godine preduzeće Gama promenilo je svoju računovodstvenu politiku u odnosu na postupak sa troškovima pozajmljivanja koji su vezani za hidroelektranu čija izgradnja je u toku i koju će da koristi Gama. Da bi se pridržavalo osnovnog postupka iz MRS 23 Troškovi pozajmljivanja, preduzeće sada te troškove priznaje kao rashode, a ne kapitalizuje ih. Ova promena računovodstvene politike obuhvaćena je retroaktivno. Uporedni izveštaji za 19X1. godinu su preračunati da bi bili u skladu sa promenjenom politikom. Učinak promene ogleda se u povećanju rashoda na ime kamate u iznosu od 3.000 (19X2.) i 2.600 (19X1.). Neraspoređeni dobitak na početku 19X1. godine smanjen je za 5.200, što predstavlja iznos korekcije koja se odnosi na periode pre 19X1. godine.

Preduzeće Gama
Izvod iz bilansa uspeha prema dopuštenom alternativnom postupku

	19X2.	19X1.	(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X1.
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre kamate i poreza na dobit	30.000	18.000	30.000	18.000
Rashodi kamate	(3.000)	-	(3.000)	(2.600)
Ukupni učinak promene računovodstvene politike	(7.800)	-	-	-
Dobitak iz redovnih aktivnosti pre poreza na dobit	19.200	18.000	27.000	15.400
Porez na dobit (uključujući učinak promene računovodstvene politike)	(5.760)	(5.400)	(8.100)	(4.620)
Neto dobitak	13.440	12.600	18.900	10.780

Preduzeće Gama
Izveštaj o neraspoređenom dobitku prema dopuštenom alternativnom postupku

			Projektovano
	19X2.	19X1.	(preračunato) 19X2.	(preračunato) 19X1.
Neraspoređeni dobitak na početku perioda, dat u prethodnim izveštajima	32.600	20.000	32.600	20.000
Promena računovodstvene politike u odnosu na kapitalizovanje kamate (bez poreza na dobit od 2.340 za 19X2. i 1.560 za 19X1.) (Napomena 1)	-	-	(5.460)	(3.640)
Neraspoređeni dobitak na početku perioda - preračunato	32.600	20.000	27.140	16.360
Neto dobitak	13.440	12.600	18.900	10.780
Neraspoređeni dobitak na kraju perioda	46.040	32.600	46.040	27.140

Izvodi iz napomena uz finansijske izveštaje

1. U bilansu uspeha za 19X2. godinu izvršena je korekcija u iznosu od 7.800, koja predstavlja učinak promene računovodstvene politike u odnosu na postupak sa troškovima pozajmljivanja koji se odnose na hidroelektranu čija je izgradnja u toku i koju će da koristi preduzeće Gama. Da bi se pridržavalo osnovnog postupka iz MRS 23 Troškovi pozajmljivanja, preduzeće sada te troškove prikazuje kao rashode a ne kapitalizuje ih. Ova promena računovodstvene politike obuhvaćena je retroaktivno. Projektovane informacije su preračunate tako kao da je nova politika uvek bila u upotrebi. Neraspoređeni dobitak u projektovanim informacijama na početku 19X1. godine smanjen je za 5.200, što predstavlja iznos korekcije koja se odnosi na periode pre 19X1. godine.