MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 14 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Izveštavanje po segmentima

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. jula 1998. ili nakon tog datuma.

St. 116 i 117 iz MRS 36 Obezvređenje sredstava ustanovljeni su izvesni zahtevi za obelodanjivanjem o gubicima zbog obezvređenja pri izveštavanju po segmentima.

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 14

Izveštavanje po segmentima

	Stavovi
CILJ
DOMET	1 - 7
DEFINICIJE	8 - 25
Definicije iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda	8
Definicije poslovnog segmenta i geografskog segmenta	9 - 15
Definicije prihoda, rashoda, rezultata, imovine i obaveza po segmentu	16 - 25
UTVRĐIVANJE SEGMENATA O KOJIMA SE IZVEŠTAVA	26 - 43
Primarni i sekundarni oblici izveštavanja po segmentima	26 - 30
Poslovni i geografski segmenti	31 - 33
Segmenti o kojima se izveštava	34 - 43
RAČUNOVODSTVENE POLITIKE SEGMENTA	44 - 48
OBELODANJIVANJE	49 - 83
Primarni oblik izveštavanja	50 - 67
Sekundarne informacije po segmentu	68 - 72
Ilustrativna obelodanjivanja po segmentu	73
Druga pitanja obelodanjivanja	74 - 83
DATUM PRIMENE	84
PRILOZI
A. Šema odlučivanja prema definiciji segmenta
B. Ilustracija obelodanjivanja po segmentima
C. Rezime potrebnih obelodanjivanja

Međunarodni računovodstveni standard MRS 14

Izveštavanje po segmentima

Međunarodni računovodstveni standard 14 Izveštavanje po segmentima (MRS 14) utvrđen je st. 1-84 i Prilozima A-C. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 14 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

____________
*  Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Cilj ovog standarda je da ustanovi načela za izveštavanje o finansijskim podacima po segmentima - podacima o različitim vrstama proizvoda i usluga koje preduzeće proizvodi i o različitim geografskim područjima na kojima posluje - kako bi se pomoglo onima koji koriste finansijske izveštaje da:

(a) bolje razumeju rezultat preduzeća iz prošlosti;

(b) bolje ocene rizike i prinose preduzeća; i

(c) budu bolje informisani prilikom donošenja sudova o preduzeću u celini.

Mnoga preduzeća proizvode grupe proizvoda i pružaju grupe usluga ili posluju u geografskim područjima u kojima preovlađuju različite stope rentabilnosti, mogućnosti rasta, izgledi za budućnost i rizici. Podaci o različitim vrstama proizvoda i usluga preduzeća i njegovom poslovanju u različitim geografskim područjima - koji se često nazivaju podaci po segmentima - su važni za procenjivanje rizika i prinosa diverzifikovanog ili multinacionalnog preduzeća, ali se oni ne mogu da utvrde iz agregiranih podataka. Stoga se smatra da su podaci po segmentima neophodni da bi se zadovoljile potrebe korisnika finansijskih izveštaja.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje na potpun skup finansijskih izveštaja koji se pripremaju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.

2. Potpun skup finansijskih izveštaja obuhvata bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj koji prikazuju promene na sopstvenom kapitalu i napomene, kako je utvrđeno u MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja.

3. Ovaj standard primenjuju preduzeća čijim se vlasničkim ili dužničkim hartijama od vrednosti javno trguje, kao i preduzeća koja su u procesu emitovanja vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti na javnim tržištima hartijama od vrednosti.

4. Ukoliko preduzeće čijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno priprema finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, to preduzeće se podstiče da dobrovoljno obelodani finansijske podatke po segmentima.

5. Ukoliko preduzeće, čijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno, izabere da dobrovoljno obelodani informacije po segmentima u finansijskim izveštajima koji su u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, to preduzeće u potpunosti mora da ispuni sve zahteve iz ovog standarda.

6. Ukoliko pojedinačni finansijski izveštaj sadrži kako konsolidovane finansijske izveštaje preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, tako i posebne finansijske izveštaje matičnog preduzeća ili jednog ili više zavisnih preduzeća, informacije po segmentima prikazuju se samo na osnovi na kojoj su prikazani u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Ukoliko je zavisno preduzeće samo po sebi preduzeće čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, ono prikazuje informacije po segmentima u svom vlastitom posebnom finansijskom izveštaju.

7. Slično tome, ukoliko pojedinačni finansijski izveštaj sadrži kako finansijske izveštaje preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguje tako i posebne finansijske izveštaje pridruženog entiteta koje je računovodstveno obuhvaćeno po metodi učešća ili zajedničkog poduhvata u kojem preduzeće ima finansijski interes, informacije po segmentima se prikazuju samo na osnovi na kojoj su prikazane u finansijskim izveštajima preduzeća. Ukoliko su pridruženi entiteti računovodstveno obuhvaćeni po metodi učešća ili zajednički poduhvati sami po sebi, preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, oni prikazuju informacije po segmentima u svojim posebnim finansijskim izveštajima.

DEFINICIJE

Definicije iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda

8. Sledeći izrazi se koriste u ovom Standardu u značenju koje je precizirano u MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine, MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika i MRS 18 Prihodi:

Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

Računovodstvene politike su posebna načela, osnovi, konvencije, pravila i prakse koje je usvojilo neko preduzeće za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja.

Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi u određenom periodu, koje se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzeća, kada ovi prilivi dovode do povećanja sopstvenog kapitala, osim onih povećanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala.

Definicije poslovnog segmenta i geografskog segmenta

9. Izrazi "poslovni segment" i "geografski segment" upotrebljavaju se u ovom standardu u sledećem značenju:

Poslovni segment je jasno razlučiv sastavni deo preduzeća koji se bavi obezbeđivanjem jednog proizvoda ili usluge ili grupe srodnih proizvoda ili usluga i koji je podložan rizicima i prinosima koji se razlikuju od onih u drugim poslovnim segmentima. Činioci koje treba razmotriti prilikom utvrđivanja da li su proizvodi i usluge srodni su:

(a) priroda proizvoda ili usluga;

(b) priroda proizvodnih procesa;

(c) vrsta ili klasa kupca za proizvode ili usluge;

(d) metode koje se koriste za distribuciju proizvoda ili pružanje usluga; i

(e) ukoliko je primenjivo, priroda regulatornog okruženja, na primer bankarstvo, osiguranje ili javne službe.

Geografski segment je jasno razlučiv sastavni deo preduzeća koji se bavi obezbeđivanjem proizvoda ili usluga u posebnom ekonomskom okruženju, i koji je podložan rizicima i prinosima koji su različiti od onih u delovima koji posluju u drugim ekonomskim okruženjima. Činioci koje treba razmotriti prilikom utvrđivanja geografskih segmenata su:

(a) sličnost ekonomskih i političkih uslova;

(b) međusobna povezanost aktivnosti na različitim geografskim područjima;

(c) blizina odvijanja aktivnosti;

(d) posebni rizici povezani sa aktivnostima na određenom području;

(e) propisi o kontroli razmene; i

(f) osnovni valutni rizici.

Segment o kome se izveštava je poslovni ili geografski segment koji je identifikovan na osnovu prethodnih definicija i za koji se ovim standardom zahteva da budu obelodanjene informacije po segmentu.

10. Činioci iz stava 9 na osnovu kojih se utvrđuju poslovni segmenti i geografski segmenti nisu nabrojani po nekom posebnom redosledu.

11. Jedan poslovni segment ne obuhvata proizvode i usluge čiji se rizici i prinosi ne podudaraju u značajnoj meri. Iako mogu postojati različitosti u pogledu jednog ili više činilaca iz definicije poslovnog segmenta, očekuje se da proizvodi i usluge obuhvaćeni jednim poslovnim segmentom budu slični u pogledu većine činilaca.

12. Isto tako, jedan geografski segment ne obuhvata poslovanja u ekonomskim okruženjima u kojima se rizici i prinosi ne podudaraju u značajnoj meri. Geografski segment može biti jedna zemlja, grupa od dve ili više zemalja ili neka regija u okviru jedne zemlje.

13. Najveći broj izvora rizika ima uticaja na način na koji je većina preduzeća organizovana i kako se njima upravlja. Stoga je, stavom 27 ovog standarda utvrđeno da organizaciona struktura preduzeća i interni sistem finansijskog izveštavanja predstavljaju osnov za utvrđivanje njegovih segmenata. Na rizike i prinose preduzeća utiču kako geografska lokacija njegovih poslovanja (gde se proizvode njegovi proizvodi ili gde se odvijaju njegove aktivnosti pružanja usluga), tako i lokacija njegovih tržišta (gde se njegovi proizvodi prodaju ili usluge pružaju). Po definiciji dozvoljeno je da geografski segmenti budu zasnovani ili:

(a) na lokaciji proizvodnih ili uslužnih objekata preduzeća i drugih sredstava; ili na

(b) lokaciji njegovih tržišta i kupaca.

14. Organizaciona struktura i struktura internog izveštavanja u preduzeću u principu pružaju dokaz o tome da li preovlađujući izvor geografskih rizika za preduzeće proizilazi iz lokacije njegovih sredstava (poreklo njegove prodaje) ili iz lokacije njegovih kupaca (odredište njegove prodaje). Shodno tome, pri utvrđivanju da li njegovi geografski segmenti treba da budu zasnovani na lokaciji njegovih sredstava ili na lokaciji njegovih kupaca, preduzeće polazi od ove strukture.

15. Utvrđivanje sastava poslovnog ili geografskog segmenta podrazumeva izvestan stepen prosuđivanja. Prilikom donošenja ovog suda, rukovodstvo preduzeća uzima u obzir cilj finansijskog izveštavanja po segmentima kako je predviđeno ovim standardom i kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja navedene u Okviru za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja MKRS. Te kvalitativne karakteristike uključuju važnost, pouzdanost i uporedivost, tokom vremena, finansijskih podataka koji se iskazuju o različitim grupama proizvoda i usluga preduzeća i o njegovom poslovanju u određenim geografskim područjima, kao i korisnost tih podataka za procenu rizika i prinosa preduzeća u celini.

Definicije prihoda, rashoda, rezultata, imovine i obaveza po segmentu

16. Sledeći dodatni izrazi se u ovom standardu koriste u dole navedenom značenju:

Prihod po segmentu je prihod iskazan u bilansu uspeha preduzeća, koji se direktno može pripisati segmentu i odgovarajući deo prihoda preduzeća koji se može dodeliti segmentu na razumnoj osnovi bilo od prodaje spoljnim kupcima, bilo od transakcija sa drugim segmentima istog preduzeća. Prihod po segmentu ne obuhvata.

(a) vanredne pozicije;

(b) prihod od kamate ili dividende, uključujući i kamatu po osnovu avansa ili zajmova drugim segmentima, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode; ili

(c) dobitke od prodaje ulaganja ili dobitke od gašenja datih zajmova, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode.

Prihod po segmentu obuhvata učešće preduzeća u dobicima i gubicima pridruženih entiteta, zajedničkih poduhvata ili drugih ulaganja koja su računovodstveno obuhvaćena po metodi učešća, samo ukoliko su te pozicije obuhvaćene konsolidovanim ili ukupnim prihodom preduzeća.

Prihod po segmentu obuhvata učešće zajedničkog poduhvata u prihodu entiteta pod zajedničkom kontrolom koji je računovodstveno obuhvaćen srazmernom konsolidacijom u skladu sa MRS 31 Računovodstveno izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima.

Rashod po segmentu je rashod koji proizilazi iz poslovnih aktivnosti segmenta koji se direktno može pripisati tom segmentu i odgovarajući deo rashoda koji može biti dodeljen tom segmentu na razumnoj osnovi, uključujući i rashode koji se odnose na prodaju eksternim kupcima i rashode koji se odnose na transakcije sa drugim segmentima istog preduzeća. Rashod po segmentu ne obuhvata:

(a) vanredne pozicije;

(b) kamatu, uključujući i obračunatu kamatu na avanse ili zajmove od drugih segmenata, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode;

(c) gubitke od prodaje ulaganja ili gubitke od gašenja dugovanja, osim ukoliko poslovanje tog segmenta nije prvenstveno finansijske prirode;

(d) učešće preduzeća u gubicima pridruženih entiteta, zajedničkih poduhvata ili drugih ulaganja koji se računovodstveno obuhvataju po metodi učešća;

(e) rashod na ime poreza iz dobitka; ili

(f) opšte administrativne rashode, rashode direkcije preduzeća i druge rashode koji nastanu na nivou preduzeća i odnose se na preduzeće u celini. Međutim, troškovi ponekad nastaju na nivou preduzeća za račun segmenta. Takvi troškovi su rashodi segmenta ukoliko se odnose na poslovne aktivnosti segmenta i ako se mogu direktno pripisati ili dodeliti tom segmentu na razumnoj osnovi.

Rashodi segmenta obuhvataju učešće jednog člana zajedničkog poduhvata u rashodima entiteta koji je pod zajedničkom kontrolom i koji je računovodstveno obuhvaćen srazmernom konsolidacijom u skladu sa MRS 31.

Za aktivnosti segmenta koje su prevashodno finansijske prirode, prihod od kamate i rashod kamate mogu da se iskažu u netu iznosu za potrebe izveštavanja po segmentu, samo ukoliko su te pozicije iskazane u neto iznosu u konsolidovanim finansijskim izveštajima ili finansijskim izveštajima preduzeća.

Rezultat segmenta je prihod segmenta umanjen za rashod segmenta. Rezultat segmenta se utvrđuje pre bilo kakve korekcije na ime manjinskih interesa.

Sredstva segmenta su ona poslovna sredstva koja je jedan segment angažovao za svoje poslovne aktivnosti i koja se mogu ili direktno pripisati segmentu ili dodeliti segmentu na razumnoj osnovi.

Ukoliko rezultat segmenta jednog segmenta obuhvata prihod od kamate ili dividende, sredstva tog segmenta obuhvataju i odgovarajuća potraživanja, zajmove, ulaganja ili druga sredstva koja donose prihod.

Sredstva segmenta ne obuhvataju sredstva po osnovu poreza na dobit.

Sredstva segmenta obuhvataju ulaganja koja su računovodstveno obuhvaćena po metodi učešća samo ukoliko je dobitak ili gubitak od takvih ulaganja uključen u prihod segmenta. Sredstva segmenta obuhvataju učešće jednog člana zajedničkog poduhvata u poslovnim sredstvima entiteta pod zajedničkom kontrolom koje je računovodstveno obuhvaćeno proporcionalnim konsolidovanjem u skladu sa MRS 31.

Sredstva segmenta se utvrđuju nakon umanjenja za odgovarajuće ispravke vrednosti ako su u bilansu stanja preduzeća iskazana nakon umanjenja za te ispravke vrednosti.

Obaveze segmenta su one poslovne obaveze koje nastaju iz poslovnih aktivnosti segmenta i koje se mogu ili direktno pripisati segmentu ili dodeliti segmentu na razumnoj osnovi.

Ukoliko rezultat segmenta jednog segmenta obuhvata rashod po osnovu kamate, obaveze tog segmenta obuhvataju odgovarajuće obaveze po kojima je kamata obračunata.

Obaveze segmenta obuhvataju udeo učesnika u zajedničkom poduhvatu koje su iskazane u obavezama entiteta pod zajedničkom kontrolom koje je računovodstveno obuhvaćeno proporcionalnim konsolidovanjem u skladu sa MRS 31.

Obaveze segmenta ne uključuju obaveze po osnovu poreza na dobit.

Računovodstvene politike segmenta su računovodstvene politike koje su usvojene za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja konsolidovane grupe ili preduzeća, kao i one finansijske politike koje se naročito odnose na izveštavanje po segmentu.

17. Definicije prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstava segmenta i obaveza segmenta obuhvataju iznose onih pozicija koje se mogu direktno pripisati segmentu i iznose tih stavki koje se mogu dodeliti segmentu na razumnoj osnovi. Preduzeće se oslanja na svoj interni sistem finansijskog izveštavanja kao na početnu tačku za utvrđivanje onih pozicija koje se mogu direktno pripisati ili razumno dodeliti segmentima. Odnosno, postoji pretpostavka da iznosi koji su utvrđeni po segmentima za svrhe internog finansijskog izveštavanja mogu direktno da se pripišu ili razumno dodele segmentima za potrebe merenja prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstava segmenta i obaveza segmenta za segmente o kojima se izveštava.

18. Međutim, u nekim slučajevima prihod, rashod, sredstvo ili obaveza mogu se dodeliti segmentima za potrebe internog finansijskog izveštavanja na osnovi koju rukovodstvo preduzeća razume, ali koja se može smatrati subjektivnom, proizvoljnom ili teško razumljivom za korisnike finansijskih izveštaja van preduzeća. Takvo dodeljivanje ne bi predstavljalo razumnu osnovu prema definicijama prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstava segmenta i obaveza segmenta iz ovog sandarda. Suprotno tome, preduzeće može izabrati da ne dodeli neku poziciju prihoda, rashoda, sredstava ili obaveza za potrebe internog finansijskog izveštavanja, čak iako postoji razuman osnov da se tako učini. Takva pozicija se dodeljuje na osnovu definicija prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstava segmenta i obaveza segmenta iz ovog standarda.

19. Primeri sredstava segmenta obuhvataju obrtna sredstva koja se koriste u poslovnim aktivnostima segmenta, nekretnina, postrojenja i oprema, sredstva koja su predmet finansijskog lizinga (MRS 17 Lizing), kao i nematerijalna sredstva. Ukoliko je određena pozicija amortizacije osnovnih sredstava ili nematerijalnih ulaganja iskazana kao rashod po segmentima, odgovarajuće sredstvo se uključuje i u sredstva segmenta. Sredstva segmenta ne obuhvataju sredstva za opšte potrebe preduzeća ili za potrebe direkcije preduzeća. Sredstva segmenta obuhvataju poslovna sredstva koja zajedno koriste dva ili više segmenata, ukoliko postoji razuman osnov za dodeljivanje. Sredstva segmenta obuhvataju goodwill koji se može direktno pripisati segmentu ili se može dodeliti segmentu na razumnoj osnovi, a rashod po segmentu obuhvata odgovarajuću amortizaciju goodwill-a.

20. Primeri obaveza segmenta obuhvataju plaćanja po osnovu prometa i druga plaćanja, obračunate obaveze, avanse kupaca, rezervisanja za garancije za proizvode i druga potraživanja u vezi sa obezbeđivanjem roba i usluga. Obaveze segmenta ne obuhvataju pozajmljena sredstva, obaveze koje se odnose na sredstva koja su predmet finansijskih lizinga (MRS 17) i druge obaveze koje su nastale za potrebe finansiranja, a ne za potrebe poslovanja. Ukoliko je rashod na ime kamate obuhvaćen rezultatom segmenta, odgovarajuća kamatonosna obaveza uključuje se u obaveze segmenta. Obaveze segmenata čije poslovanje nije prevashodno finansijske prirode ne obuhvataju pozajmljena sredstva i slične obaveze, jer rezultat segmenta predstavlja poslovni dobitak ili gubitak, pre nego dobitak ili gubitak pre finansiranja. Osim toga, pošto se zajmovi često uzimaju na nivou direkcije preduzeća za celo preduzeće, često nije moguće direktno pripisati ili razumno dodeliti kamatonosnu obavezu segmentu.

21. Merenja sredstava i obaveza segmenta obuhvataju prilagođavanja prethodno iskazanim iznosima utvrđenih sredstava segmenta i obaveza segmenta preduzeća, koje su nastale u okviru poslovnih kombinacija koje su računovodstveno obuhvaćene kao kupovina, čak i kada se ta prilagođavanja vrše samo radi pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja i ne iskazuju se ni u posebnim finansijskim izveštajima matičnog preduzeća, niti zavisnog preduzeća. Slično tome, ukoliko su nekretnine, postrojenja i oprema revalorizovani nakon nabavke u skladu sa alternativnim finansijskim postupkom koji je predviđen MRS 16, tada se ta revalorizacija obuhvata prilikom merenja sredstava segmenta.

22. Izvesna uputstva za raspodelu troškova mogu se naći u drugim Međunarodnim računovodstvenim Standardima. Na primer, u st. 8 - 16 MRS 2 Zalihe data su uputstva za priznavanje i raspoređivanje troškova na zalihe, dok su u st. 16-21 MRS 11 Ugovori o izgradnji data uputstva za priznavanje i raspoređivanje troškova na ugovore. Ta uputstva mogu biti korisna pri priznavanju ili raspoređivanju troškova na segmente.

23. U MRS 7 Izveštaji o novčanim tokovima data su uputstva o tome da li se prekoračenje na bankovnom računu obuhvata kao komponenta gotovine ili se iskazuje kao pozajmica.

24. Prihod po segmentu, rashod po segmentu, sredstva segmenta i obaveze segmenta utvrđuju se pre nego što se salda internih odnosa i interne poslovne promene eliminišu u toku procesa konsolidovanja, osim u onoj meri u kojoj ta interna salda i interne poslovne promene nastaju između preduzeća iz grupe koja pripadaju istom segmentu.

25. Iako računovodstvene politike koje se primenjuju prilikom pripreme i prikazivanja finansijskih izveštaja preduzeća u celini predstavljaju takođe i osnovne računovodstvene politike segmenata, računovodstvene politike segmenata, pored toga, obuhvataju i politike koje se posebno odnose na izveštavanje po segmentima, kao što su utvrđivanje segmenata, metod za određivanje cene transfera između segmenata i osnovu za dodeljivanje prihoda i rashoda segmentima.

UTVRĐIVANJE SEGMENATA O KOJIMA SE IZVEŠTAVA

Primarni i sekundarni oblici izveštavanja po segmentima

26. Preovlađujući izvor i priroda rizika i prinosa jednog preduzeća određuju da li će njegov primarni oblik izveštavanja po segmentima biti poslovni segmenti ili geografski segmenti. Ukoliko na rizik i stope prinosa preduzeća prevashodno utiču razlike u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, njegov primarni oblik iskazivanja informacija po segmentima su poslovni segmenti, dok se sekundarne informacije iskazuju geografski. Slično tome, ukoliko na rizike i stope prinosa preduzeća prevashodno utiče činjenica da ono posluje u različitim zemljama ili drugim geografskim područjima, njegov primarni oblik iskazivanja informacija po segmentima su geografski segmenti, dok se sekundarne informacije iskazuju po grupama srodnih proizvoda i usluga.

27. Unutrašnja organizaciona i rukovodeća struktura preduzeća i njegov sistem internog finansijskog izveštavanja upravnog odbora i glavnog direktora obično su osnov za utvrđivanje preovlađujućeg izvora rizika i njihove prirode kao i različitih stopa prinosa s kojima se suočava preduzeće, te, prema tome, i za utvrđivanje toga koji je oblik izveštavanja primarni, a koji sekundarni, osim u slučajevima predviđenim u sledećim podstavovima (a) i (b):

(a) ukoliko su rizici i stope prinosa preduzeća pod snažnim uticajem kako razlika u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, tako i razlika u geografskim područjima u kojima ono posluje, što se prikazuje "matričnim pristupom" upravljanju preduzećem i u internom izveštavanju upravnog odbora i glavnog direktora, tada preduzeće koristi poslovne segmente kao svoj primarni oblik izveštavanja po segmentima, a geografske segmente kao svoj sekundarni oblik izveštavanja; i

b) ukoliko interna organizaciona i rukovodeća struktura preduzeća i njegov sistem internog finansijskog izveštavanja upravnog odbora i glavnog direktora nisu zasnovani ni na pojedinačnim proizvodima ili uslugama ili na grupama srodnih proizvoda/usluga, niti na geografiji, članovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzeća utvrđuju da li su rizici i prinosi preduzeća povezani više sa proizvodima i uslugama koje ono proizvodi ili više sa geografskim područjima u kojima ono posluje i kao rezultat toga bira poslovne segmente, odnosno geografske segmente, kao primarni oblik za izveštavanje po segmentima, dok drugi postaje njegov sekundarni oblik izveštavanja.

28. Za najveći broj preduzeća, preovlađujući izvori rizika i prinosa određuju način na koji je preduzeće organizovano i kako se njime rukovodi. Organizaciona i rukovodeća struktura preduzeća i njegov interni sistem finansijskog izveštavanja obično predstavljaju najbolji dokaz o preovlađujućem izvoru rizika i prinosa za preduzeće za potrebe izveštavanja po segmentima. Prema tome, izuzev u retkim okolnostima, preduzeće iskazuje informacije po segmentima u svojim finansijskim izveštajima na istoj osnovi na kojoj o njima interno podnosi izveštaj najvišem rukovodstvu. Prevlađujući izvor rizika i prinosa preduzeća postaje njegov primarni oblik izveštavanja po segmentima. Sekundarni izvor rizika i prinosa preduzeća postaje njegov sekundarni oblik izveštavanja po segmentima.

29. "Matričnim prikazivanjem" - kako poslovnih, tako i geografskih segmenata kao primarnih oblika izveštavanja po segmentima sa potpunim obelodanjivanjem segmenata po svakom osnovu - često se dobijaju korisne informacije ukoliko su rizici i stope prinosa preduzeća pod snažnim uticajem kako razlika u proizvodima i uslugama koje ono proizvodi, tako i razlika u geografskim područjima u kojima ono posluje. Ovim standardom se ne zahteva, ali se i ne zabranjuje, "matrično prikazivanje".

30. U nekim slučajevima, organizacija preduzeća i interno izveštavanje mogu se razviti u pravcu koji nije povezan ni sa razlikama u vrstama proizvoda i usluga koje ono proizvodi, niti sa geografskim područjima gde posluje. Na primer, interno izveštavanje može biti organizovano isključivo od strane pravnog entiteta, što ima za rezultat interne segmente koji se sastoje od grupa nesrodnih proizvoda i usluga. U tim neuobičajenim slučajevima, podaci o segmentima o kojima se interno izveštava ne zadovoljavaju cilj ovog standarda. Shodno tome, na osnovu stava 27 (b) članovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzeća treba da utvrde da li su rizici i prinosi preduzeća više uslovljeni proizvodima/uslugama ili geografskim područjem i da izaberu poslovne ili geografske segmente kao primarni osnov za izveštavanje po segmentima u preduzeću. Cilj je da se ostvari razuman stepen uporedivosti sa drugim preduzećima, poveća razumljivost dobijenih podataka i zadovolje potrebe za informacijama o rizicima i prinosima u vezi sa proizvodima/uslugama i geografskim područjima, koje su izrazili investitori, poverioci i drugi.

Poslovni i geografski segmenti

31. Poslovni i geografski segmenti preduzeća za potrebe eksternog izveštavanja su one organizacione jedinice za koje se informacije podnose upravnom odboru i glavnom direktoru radi ocenjivanja uspešnosti jedinice u prethodnom periodu i donošenja odluka o budućoj dodeli resursa, izuzev u slučaju koji je predviđen u stavu 32.

32. Ukoliko unutrašnja organizaciona i rukovodeća struktura preduzeća i njegovi sistemi internog finansijskog izveštavanja upravnog odbora i glavnog direktora nisu zasnovani niti na pojedinačnim proizvodima ili uslugama ili na grupama srodnih proizvoda/usluga, niti na geografskim područjima, na osnovu stava 27(b) potrebno je da direktori i rukovodstvo preduzeća odaberu ili poslovne segmente ili geografske segmente kao primarni segment izveštavanja preduzeća na osnovu svoje procene o tome koji od njih odražava primarni izvor rizika i prinosa za preduzeće, dok drugi postaje sekundarni segment izveštavanja. U tom slučaju, članovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzeća mora da utvrde svoje poslovne segmente i geografske segmente za potrebe eksternog izveštavanja, na osnovu činilaca iz stava 9 ovog standarda, pre nego na osnovu njegovog sistema internog finansijskog izveštavanja upravnog odbora i glavnog direktora, a u skladu sa sledećim:

(a) ukoliko su jedan ili više segmenata o kojima se interno izveštavaju članovi upravnog odbora i rukovodstvo poslovni segment ili geografski segment zasnovan na činiocima iz definicija u stavu 9, a drugi nisu, primenjuje se niže navedeni podstav (b) samo na one interne segmente koji ne zadovoljavaju definicije iz stava 9 (tj. segment o kome se interno izveštava, a koji zadovoljava definiciju ne deli se dalje na segmente);

(b) za one segmente o kojima se interno izveštavaju članovi upravnog odbora i rukovodstvo, a koji ne zadovoljavaju definicije iz stava 9, rukovodstvo preduzeća razmatra da li je sledeći niži nivo interne podele na segmente po kojima izveštava, nivo proizvoda i usluga ili nivo geografskih područja, u skladu sa definicijama iz stava 9; i

(c) ukoliko taj segment sa nižeg nivoa o kojem se podnose izveštaji zadovoljava definiciju poslovnog segmenta ili geografskog segmenta zasnovanu na činiocima iz stava 9, na taj segment se primenjuju kriterijumi iz st. 34 i 35 za utvrđivanje segmenata o kojima se izveštava.

33. Po ovom standardu, najveći broj preduzeća utvrđuje svoje poslovne i geografske segmente kao organizacione jedinice za koje se upravnom odboru podnose izveštaji (posebno direktorima zaduženim za nadzor koji nemaju rukovodeću funkciju, ukoliko ih ima) i glavnom direktoru (najvišem poslovodnom organu, koga u nekim slučajevima može činiti i grupa od nekoliko lica), radi procene učinka svake jedinice u prethodnom periodu i donošenja odluka o dodeljivanju resursa za ubuduće. Čak i ako preduzeće mora da primeni stav 32, zbog toga što njegovi interni segmenti nisu utvrđeni na principu proizvoda/usluga ili geografskog područja, ono će da razmotri sledeći niži nivo interne podele na segmente po kojima izveštava na principu proizvoda i usluga ili geografskih područja i ne utvrđuje segmente samo radi podnošenja eksternih izveštaja. Ovakav pristup u sagledavanju organizacione i rukovodeće strukture preduzeća i njegovog internog sistema finansijskog izveštavanja radi utvrđivanja poslovnih i geografskih segmenata preduzeća za potrebe eksternog izveštavanja ponekad se zove "pristup rukovodstva", a organizacioni delovi za koje se podnose izveštaji unutar preduzeća ponekad se zovu "segmenti aktivnosti".

Segmenti o kojima se izveštava

34. Dva ili više poslovnih ili geografskih segmenata o kojima se interno izveštava, koji su suštinski slični, mogu se kombinovati kao jedan poslovni segment ili geografski segment. Dva ili više poslovnih segmenata ili geografskih segmenata suštinski su slični samo ukoliko:

(a) pokazuju slične dugoročne finansijske rezultate; i

(b) su slični po svim činiocima iz odgovarajuće definicije iz stava 9.

35. Poslovni segment ili geografski segment se utvrđuje kao segment o kome se izveštava ukoliko je najveći deo njegovog prihoda ostvaren od prodaje eksternim kupcima, a:

(a) njegov prihod od prodaje eksternim kupcima i od transakcija sa drugim segmentima čini 10 procenata ili više od ukupnog prihoda, eksternog i internog, svih segmenata; ili

(b) njegov rezultat segmenta, bilo dobitak ili gubitak, čini 10 procenata ili više kombinovanog rezultata svih segmenata u dobitku ili kombinovanog rezultata svih segmenata u gubitku, u zavisnosti koji je veći u apsolutnom iznosu; ili

(c) njegova imovina čini 10 procenata ili više od ukupne imovine svih segmenata.

36. Ukoliko je segment o kome se interno izveštava ispod svih značajnih pragova iz stava 35:

(a) taj segment može biti određen za segment o kome se izveštava uprkos njegovoj veličini,

(b) ukoliko nije određen kao segment o kome se izveštava uprkos njegovoj veličini, taj segment se može ukombinovati u segment o kome se posebno izveštava, zajedno sa jednim ili više drugih sličnih segmenata, o kojima se izveštava interno, koji su takođe ispod svih značajnih pragova iz stava 35 (dva ili više poslovnih segmenata ili geografskih segmenata su slični ukoliko su im zajednički većina činilaca iz odgovarajuće definicije iz stava 9); i

(c) ukoliko se o tom segmentu ne izveštava posebno ili nije kombinovan, on se obuhvata pozicijom na kojoj se iskazuju neraspoređene stavke, radi potpunosti.

37. Ukoliko ukupan eksterni prihod koji može da se rasporedi na segmente o kojima se izveštava čini manje od 75 procenata od ukupnog konsolidovanog prihoda od prodaje ili prihoda od prodaje preduzeća, utvrđuju se dodatni segmenti kao segmenti o kojima se izveštava, čak i ako oni ne zadovoljavaju prag od 10 procenata iz stava 35, sve dok najmanje 75 procenata ukupnog konsolidovanog prihoda od prodaje ili prihoda od prodaje preduzeća ne bude obuhvaćeno segmentima o kojima se izveštava.

38. Prag od 10 procenata u ovom standardu ne predstavlja prag značajnosti za utvrđivanje značaja bilo kog aspekta finansijskog izveštavanja, osim utvrđivanja poslovnih i geografskih segmenata o kojima se izveštava.

39. Ograničavajući segmente o kojima se izveštava na one koji najveći deo svog prihoda ostvaruju od prodaje eksternim kupcima preduzeća, ovim standardom se ne zahteva utvrđivanje različitih faza vertikalno integrisanih operacija kao posebnih poslovnih segmenata. Međutim, u nekim privrednim granama trenutno je praksa da se o izvesnim vertikalno integrisanim aktivnostima izveštava kao o zasebnim poslovnim segmentima, čak i ako oni ne ostvaruju značajan prihod od eksterne prodaje. Na primer, mnoge međunarodne naftne kompanije izveštavaju o svojim aktivnostima u "ranim fazama proizvodnog procesa" (istraživanje i proizvodnja) i svojim aktivnostima u "kasnijim fazama proizvodnog procesa" (rafinisanje i marketing) kao o posebnim poslovnim segmentima, čak i ako se najveći deo ili sav proizvod iz rane faze proizvodnog procesa (sirova nafta) interno prenosi na operaciju rafinisanja koju vrši preduzeće.

40. Ovim standardom se podstiče, ali se ne zahteva, dobrovoljno izveštavanje o vertikalno integrisanim aktivnostima kao posebnim segmentima, sa odgovarajućim opisom, uključujući i obelodanjivanje osnova za određivanje cena transfera između segmenata, u skladu sa stavom 75.

41. Ukoliko sistem internog izveštavanja u preduzeću tretira vertikalno integrisane aktivnosti kao zasebne segmente, a preduzeće odluči da o njima ne izveštava eksterno kao o poslovnim segmentima, segment prodaje se kombinuje sa segmentom(tima) nabavke(i) prilikom utvrđivanja poslovnih segmenata o kojima se eksterno izveštava, osim kada ne postoji nikakva razumna osnova da se tako učini, on se obuhvata pozicijom na kojoj se iskazuju neraspoređene stavke, radi potpunosti.

42. Segment koji je utvrđen kao segment o kome se izveštava u neposrednom prethodnom periodu, zbog toga što je zadovoljio odgovarajući prag od 10 procenata, nastavlja da bude segment o kome se izveštava u tekućem periodu, uprkos tome što njegov prihod, rezultati i imovina zajedno ne prelaze prag od 10 procenata, ukoliko rukovodstvo preduzeća prosudi da je taj segment od trajnog značaja.

43. Ukoliko se segment utvrdi kao segment o kome se izveštava u tekućem periodu, zbog toga što on zadovoljava odgovarajući prag od 10 procenata, podaci segmenta za prethodni period, koji se prikazuju za potrebe poređenja, preračunavaju se tako da izraze novi segment o kome se izveštava, kao poseban segment, čak i ukoliko taj segment nije zadovoljio prag od 10 procenata u prethodnom periodu, osim ukoliko nije nepraktično da se tako učini.

RAČUNOVODSTVENE POLITIKE SEGMENTA

44. Informacije segmenta pripremaju se u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja konsolidovane grupe ili preduzeća.

45. Pretpostavlja se da su računovodstvene politike koje članovi upravnog odbora i rukovodstvo preduzeća izaberu da koriste prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja ili finansijskih izveštaja za celo preduzeće one za koje članovi upravnog odbora i rukovodstvo smatraju da su najprimerenije za potrebe izveštavanja van preduzeća. Pošto je svrha informacija po segmentima da pomognu korisnicima finansijskih izveštaja da bolje razumeju situaciju i budu bolje informisani prilikom donošenja sudova o preduzeću u celini, ovim standardom se zahteva da se prilikom pripremanja informacija po segmentima koriste računovodstvene politike koje su izabrali članovi upravnog odbora i rukovodstvo. Međutim, to ne znači da se konsolidovane ili računovodstvene politike preduzeća primenjuju na segmente o kojima se izveštava, kao da su segmenti zasebni, samostalni entiteti o kojima se izveštava. Detaljan obračun koji se izvrši prilikom primene određene računovodstvene politike na nivou celog preduzeća može biti dodeljen segmentima, ukoliko za to postoji razuman osnov. Obračun penzija, na primer, često se pravi za preduzeće u celini, ali brojke koje se odnose na celo preduzeće mogu se dodeliti segmentima na osnovu podataka o platama i demografskih podataka za te segmente.

46. Ovim standardom se ne zabranjuje obelodanjivanje dodatnih informacija o segmentima koje se pripremaju na osnovi koja se razlikuje od računovodstvenih politika usvojenih za konsolidovane finansijske izveštaje ili finansijske izveštaje preduzeća pod uslovom (a) da se izveštaji podnose interno upravnom odboru i glavnom direktoru za potrebe donošenja odluka o dodeljivanju resursa segmentu i ocene njegovih rezultata i (b) da je osnov za merenje ovih dodatnih informacija jasno opisan.

47. Sredstva koja se zajednički koriste od strane dva ili više segmenata dodeljuju se segmentima ako i samo ako se sa njima povezani prihodi i rashodi takođe dodeljuju tim segmentima.

48. Način na koji se pozicije sredstava, obaveza, prihoda i rashoda dodeljuju segmentima zavisi od činilaca kao što su: priroda tih pozicija, aktivnosti koje taj segment obavlja i relativna samostalnost tog segmenta. Nije moguće niti opravdano precizirati samo jedan osnov po kojem se vrši dodeljivanje, koji bi trebalo da usvoje sva preduzeća. Nije primereno ni na silu vršiti dodeljivanje pozicija sredstava, obaveza, prihoda i rashoda preduzeća koje se zajedno odnose na dva ili više segmenata, ukoliko je jedini osnov za ta dodeljivanja proizvoljan ili teško razumljiv. Istovremeno, definicije prihoda po segmentu, rashoda po segmentu, sredstava segmenta i obaveza segmenta se nalaze u međusobnom odnosu i nastala dodeljivanja treba da budu dosledna. Stoga se zajednički korišćena sredstva dodeljuju segmentima ako i samo ako su sa njima povezani prihodi i rashodi takođe dodeljeni tim segmentima. Na primer, neko sredstvo je obuhvaćeno sredstvima segmenta ako i samo ako se odgovarajuća amortizacija osnovnih sredstava ili amortizacija nematerijalnih ulaganja iskazuje kao rashod pri utvrđivanju rezultata segmenta.

OBELODANJIVANJE

49. U st. 50-67 navedena su obelodanjivanja koja mora da se izvrše za segmente o kojima se izveštava kao primarnom obliku izveštavanja po segmentima preduzeća. U st. 68-72 utvrđena su obelodanjivanja koja mora da se izvrše za segmente o kojima se izveštava kao sekundarnom obliku izveštavanja po segmentima preduzeća. Preduzeća se podstiču da sva obelodanjivanja iz primarnog segmenta koja su utvrđena u st. 50-67 prikažu za svaki sekundarni segment o kojem se izveštava, iako se st. 68-72 zahteva znatno manje obelodanjivanja na sekundarnoj osnovi. St. 74-84 bave se nekolicinom drugih pitanja obelodanjivanja po segmentima. U Prilogu B uz ovaj standard prikazana je primena ovih standarda obelodanjivanja.

Primarni oblik izveštavanja

50. Zahtevi za obelodanjivanje iz stavova 51-67 primenjuju se na svaki segment o kome se izveštava na osnovu primarnog oblika izveštavanja u preduzeću.

51. Preduzeće obelodanjuje prihod segmenta za svaki segment o kome se izveštava. O prihodu od prodaje eksternim kupcima i prihodu od transakcija segmenta sa drugim segmentima izveštava se posebno.

52. Preduzeće obelodanjuje rezultat segmenta za svaki segment o kome izveštava.

53. Ukoliko preduzeće može da izračuna neto dobitak ili gubitak segmenta ili neko drugo merilo profitabilnosti segmenta osim rezultata segmenta bez proizvoljnih dodeljivanja, poželjno je iskazivanje takvog/takvih iznosa zajedno sa prikladno opisanim rezultatima segmenta. Ukoliko je to merilo pripremljeno na osnovi koja se razlikuje od računovodstvenih politika koje su usvojene za konsolidovane finansijske izveštaje ili finansijske izveštaje preduzeća, preduzeće u svoje finansijske izveštaje uključuje i jasan opis osnova po kojem se merenje vrši.

54. Primer merila za rezultat segmenta, koji prethodi rezultatu segmenta u bilansu uspeha, je bruto marža od prodaje. Primeri merila za rezultat segmenta, koji su ispod rezultata segmenta iz bilansa uspeha, su dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti (pre ili posle poreza na dobitak) i neto dobitak ili gubitak.

55. Preduzeće obelodanjuje ukupnu bilansnu vrednost sredstava segmenta za svaki segment o kome izveštava.

56. Preduzeće obelodanjuje obaveze segmenta za svaki segment o kome izveštava.

57. Preduzeće obelodanjuje ukupan iznos troškova nastalih u toku perioda na ime sticanja sredstava segmenta za koje se očekuje da će se koristiti duže od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) za svaki segment o kome izveštava. Iako se ovo ponekad naziva kapitalno povećanje ili kapitalni izdatak, osnov koji se primenjuje za njihovo merenje zasniva se na principu vremenskog razgraničenja, a ne na principu toka gotovine.

58. Preduzeće obelodanjuje ukupan iznos rashoda koji su uključeni u rezultat segmenta po osnovu amortizacije osnovnih sredstava i amortizacije nematerijalnih ulaganja sredstava segmenta za period, za svaki segment o kome izveštava.

59. Preporučuje se, ali nije obavezno, da preduzeće obelodani prirodu i iznos svake pozicije prihoda segmenta i rashoda segmenta, koja je takvog obima, prirode ili učestalosti da je njeno obelodanjivanje bitno za obrazloženje rezultata za period, po svakom segmentu o kome se izveštava.

60. MRS 8 propisuje da "kada su pozicije prihoda ili rashoda u okviru dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti takvog obima, prirode ili učestalosti da je njihovo obelodanjivanje bitno za obrazloženje rezultata preduzeća za period, priroda i iznos takvih pozicija obelodanjuju se posebno". U MRS 8 dati su brojni primeri uključujući otpis zaliha i nekretnina, postrojenja i opreme, rezervisanja za prestrukturiranja, otuđenje nekretnina, postrojenja i opreme, dugoročne investicije, poslovanja koja prestaju, parnična poravnanja i ukidanje rezervisanja. Nije namera da se na osnovu stava 59 bilo koja takva pozicija prihoda ili rashoda pregrupiše iz redovnih u vanredne (kao što je definisano u MRS 8) niti da se promeni način merenja takvih pozicija. Međutim, obelodanjivanjem koje se preporučuje u tom stavu menja se nivo na kome se procenjuje značaj tih pozicija za potrebe obelodanjivanja, sa nivoa preduzeća na nivo segmenta.

61. Preduzeće obelodanjuje, za svaki segment o kome izveštava, ukupan iznos značajnih negotovinskih rashoda, koji nisu rashodi amortizacije osnovnih sredstava i amortizacije nematerijalnih ulaganja za koje je potrebno posebno obelodanjivanje u skladu sa stavom 58, a koji su obuhvaćeni u rashodu segmenta i stoga iskazani kao odbitna stavka prilikom merenja rezultata segmenta.

62. Na osnovu MRS 7 preduzeće je obavezno da prikaže izveštaj o tokovima gotovine u kojem su posebno iskazani tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. U MRS 7 se napominje da je obelodanjivanje informacija o tokovima gotovine za svaku privrednu granu i geografski segment o kojima se izveštava bitno za razumevanje ukupnog finansijskog položaja, likvidnosti i tokova gotovine preduzeća. MRS 7 podstiče obelodanjivanje takvih informacija. Ovim standardom se podstiče i obelodanjivanje tokova gotovine po segmentima, koje se preporučuje i u MRS 7. Osim toga, poželjno je i obelodanjivanje značajnih negotovinskih prihoda, koji su uključeni u prihod segmenta i stoga, uključeni pri utvrđivanju rezultata segmenta.

63. Preduzeće koje obezbeđuje obelodanjivanje tokova gotovine segmenta, što podstiče MRS 7, ne mora uz to da obelodani i troškove amortizacije osnovnih sredstava i amortizacije nematerijalnih ulaganja shodno stavu 58 niti negotovinske rashode, shodno stavu 61.

64. Preduzeće obelodanjuje, za svaki segment o kome izveštava, ukupno učešće preduzeća u neto dobitku ili gubitku pridruženih entiteta, zajedničkih poduhvata ili drugih ulaganja koja su računovodstveno obuhvaćeni po metodi učešća, ukoliko su suštinski sve aktivnosti tih pridruženih entiteta u okviru tog jednog segmenta.

65. Iako se, na osnovu prethodnog stava obelodanjuje samo ukupan iznos, da bi se utvrdilo da li sva ta poslovanja suštinski pripadaju segmentu, svako pridruženo preduzeće, zajednički poduhvat ili drugo ulaganje koje je računovodstveno obuhvaćeno po metodi učešća, razmatra se posebno.

66. Ukoliko se ukupno učešće preduzeća u neto dobitku ili gubitku pridruženih entiteta, zajedničkih poduhvata ili drugih ulaganja računovodstveno obuhvaćenih po metodi učešća obelodanjuje u okviru segmenta o kome se izveštava, ukupna ulaganja u te pridružene entitete i zajedničke poduhvate se takođe obelodanjuju u okviru segmenta o kome se izveštava.

67. Preduzeće prikazuje usklađenost između informacija koje su obelodanjene po segmentima o kojima izveštava i agregiranih informacija u konsolidovanim finansijskim izveštajima ili finansijskim izveštajima preduzeća. Pri prikazivanju usklađenosti informacija, prihodi segmenata se usklađuju sa prihodima od prodaje eksternim kupcima preduzeća (uključujući obelodanjivanje iznosa prihoda od prodaje eksternim kupcima koji nisu obuhvaćeni prihodom od prodaje ni jednog segmenta). Rezultat segmenta se usklađuje sa odgovarajućim iznosom poslovnog dobitka ili gubitka preduzeća, kao i sa neto dobitkom ili gubitkom preduzeća. Sredstva segmenata se usklađuju sa sredstvima preduzeća, a obaveze segmenata se usklađuju sa obavezama preduzeća.

Sekundarne informacije po segmentu

68. U st. 50-67 utvrđeno je šta je potrebno obelodaniti za svaki segment o kome se izveštava, na osnovu primarnog oblika izveštavanja preduzeća. U st. 69-72 utvrđene su potrebe za obelodanjivanjem za svaki segment o kome se izveštava, na osnovu sekundarnog oblika izveštavanja preduzeća, kako sledi:

(a) ukoliko su primarni oblik preduzeća poslovni segmenti, potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrđena su u stavu 69;

(b) ukoliko su primarni oblik preduzeća geografski segmenti, zasnovani na lokaciji sredstava (tamo gde se proizvode proizvodi preduzeća ili gde je sedište poslovanja koja se bave pružanjem usluga), potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrđena su u st. 70 i 71;

(c) ukoliko su primarni oblik preduzeća geografski segmenti utvrđeni na osnovu lokacije njegovih kupaca (tamo gde se njegovi proizvodi prodaju ili usluge pružaju), potrebna obelodanjivanja sekundarnog oblika utvrđena su u st. 70 i 72.

69. Ukoliko su poslovni segmenti primarni oblik izveštavanja preduzeća o informacijama po segmentu, preduzeće takođe izveštava o sledećim informacijama:

(a) prihod segmenta od eksternih kupaca prema geografskom području, zasnovan na geografskoj lokaciji njegovih kupaca, za svaki geografski segment, čiji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenata ili više od ukupnog prihoda od prodaje svim eksternim kupcima preduzeća;

(b) ukupan iskazani iznos sredstava segmenta prema geografskoj lokaciji sredstava, za svaki geografski segment čija su sredstva segmenta 10 procenata ili više od ukupnih sredstava svih geografskih segmenata; i

(c) ukupnu cenu koštanja pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda, za koja se očekuje da budu korišćena u toku više od jednog perioda (nekretnina, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) prema geografskoj lokaciji sredstava za svaki geografski segment čija su sredstva segmenta 10 procenata ili više od ukupnih sredstava svih geografskih segmenata.

70. Ukoliko su geografski segmenti primarni oblik izveštavanja preduzeća o informacijama po segmentu (bilo da su zasnovani na lokaciji sredstava ili lokaciji kupaca), preduzeće takođe izveštava i o sledećim informacijama po segmentu za svaki poslovni segment, čiji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenta ili više od ukupnih prihoda od prodaja svim eksternim kupcima preduzeća ili čija su sredstva segmenta 10 procenata ili više od ukupnih sredstava svih poslovnih segmenata:

(a) prihod segmenta od eksternih kupaca;

(b) ukupan bilansni iznos sredstava segmenta; i

(c) ukupnu cenu koštanja pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda, za koja se očekuje da će biti korišćena duže od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja).

71. Ukoliko su geografski segmenti koji su zasnovani na lokaciji sredstava, primarni oblik izveštavanja o informacijama po segmentima preduzeća i ukoliko je lokacija njegovih kupaca različita od lokacije njegovih sredstava, u tom slučaju preduzeće takođe izveštava o prihodu od prodaje eksternim kupcima za svaki geografski segment zasnovan na lokaciji kupca, čiji je prihod od prodaje eksternim kupcima 10 procenata ili više od ukupnih prihoda od prodaje svim eksternim kupcima preduzeća.

72. Ukoliko su geografski segmenti koji su zasnovani na lokaciji kupaca, primarni oblik preduzeća za izveštavanje o informacijama po segmentu i ukoliko su sredstva preduzeća locirana u različitim geografskim područjima njegovih kupaca, tada preduzeće takođe izveštava o sledećim informacijama po segmentu za svaki geografski segment zasnovan na lokaciji sredstava, čiji je prihod od prodaje eksternim kupcima ili čija su sredstva segmenta 10 procenata ili više od odnosnih konsolidovanih iznosa ili ukupnih iznosa preduzeća:

(a) ukupan bilansni iznos sredstava segmenta prema geografskoj lokaciji sredstava; i

(b) ukupna nabavna vrednost pribavljenih sredstava segmenta u toku perioda, za koja se očekuje da će biti korišćena duže od jednog perioda (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja) prema lokaciji sredstava.

Ilustrativna obelodanjivanja po segmentu

73. U Prilogu B ovom standardu ilustrovana su obelodanjivanja za primarni i sekundarni oblik izveštavanja, koja zahteva ovaj standard.

Druga pitanja obelodanjivanja

74. Ukoliko poslovni segment ili geografski segment čije se informacije podnose na uvid upravnom odboru i glavnom direktoru nije segment o kome se izveštava zbog toga što najveći deo svog prihoda stiče od prodaje drugim segmentima ili pored svega toga njegov prihod od prodaja eksternim kupcima iznosi 10 procenata ili više od ukupnog prihoda od prodaja svim eksternim kupcima preduzeća, preduzeće obelodanjuje tu činjenicu i iznose prihoda od (a) prodaje eksternim kupcima i (b) internih prodaja drugim segmentima.

75. Pri merenju i izveštavanju o prihodu segmenta po osnovu transakcija sa drugim segmentima, međusegmentski transferi se mere na osnovu onoga što je preduzeće stvarno upotrebilo da odredi cene tih transfera. U finansijskim izveštajima se obelodanjuje osnovica za određivanje cena međusegmentskih transfera i svaka odnosna promena.

76. Obelodanjuju se usvojene promene u računovodstvenim politikama izveštavanja po segmentima koje imaju značajan uticaj na informacije o segmentima, a informacije o segmentima koje su prikazane u prethodnom periodu za svrhe poređenja se preformulišu, osim kada je nepraktično da se tako učini. Takvo obelodanjivanje uključuje opis prirode promene, razloga za promenu, činjenicu da su uporedne informacije preformulisane ili da je nepraktično da se tako učini, kao i finansijski učinak promene, ukoliko je on razumno odrediv. Ukoliko preduzeće promeni način utvrđivanja svojih segmenata i ne preformuliše informacije po segmentima prethodnog perioda zbog toga što je nepraktično da se tako učini, tada, u svrhe poređenja, preduzeće izveštava o podacima po segmentima kako za stare, tako i za nove osnove segmentacije u godini u kojoj menja način utvrđivanja svojih segmenata.

77. Promene u računovodstvenim politikama koje je usvojilo preduzeće razmatraju se u MRS 8. Na osnovu MRS 8, promene u računovodstvenoj politici potrebno je izvršiti samo ukoliko to nalaže zakon ili organ nadležan za utvrđivanje računovodstvenih Standarda, ili ukoliko će promena dovesti do prikladnijeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima preduzeća.

78. Promene u računovodstvenim politikama koje su usvojene na nivou preduzeća, a koje utiču na informacije po segmentu tretiraju se u skladu sa MRS 8. Osim ukoliko neki novi Međunarodni računovodstveni Standard ne zahteva drugačije, MRS 8 zahteva da se promena u računovodstvenoj politici primeni retroaktivno i da se preračunaju podaci iz prethodnog perioda, osim ukoliko to nije praktično (osnovni postupak) ili da ukupna korekcija nastala kao rezultat te promene bude obuhvaćena prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka preduzeća za tekući period (dozvoljeni alternativni postupak). Ukoliko se primenjuje osnovni postupak, informacije po segmentu iz prethodnog perioda se preračunavaju. Ukoliko se primenjuje dozvoljeni alternativni pristup, ukupna korekcija koje je obuhvaćena prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka preduzeća uključuje se u rezultat segmenta, ukoliko je to poslovna pozicija koja se može pripisati ili razumno dodeliti segmentima. U potonjem slučaju može biti potrebno da se izvrši posebno obelodanjivanje na osnovu MRS 8, ukoliko su njena veličina, priroda ili učestalost takvi da je obelodanjivanje bitno da bi se objasnio rezultat preduzeća za taj period.

79. Neke promene u računovodstvenim politikama se posebno odnose na izveštavanje po segmentima. Primeri obuhvataju promene u utvrđivanju segmenata i promene u osnovi za dodeljivanje prihoda i rashoda po segmentima. Ovakve promene mogu imati značajan uticaj na iskazane informacije po segmentu, ali ne dovode do promene u ukupnim finansijskim podacima koji su iskazani za preduzeće. Da bi se korisnicima omogućilo da razumeju promene i da procene kretanja, informacije po segmentu iz prethodnog perioda koje su obuhvaćene finansijskim izveštajima preračunavaju se, ukoliko je to praktično, za potrebe upoređivanja, tako da odraze novu računovodstvenu politiku.

80. Stavom 75 je utvrđeno da se, za potrebe izveštavanja po segmentima, transferi između segmenata mere na osnovi koju je preduzeće stvarno primenjivalo prilikom određivanja cene tih transfera. Ukoliko preduzeće promeni metod koji zapravo koristi za određivanje cene transfera između segmenata, to ne predstavlja promenu računovodstvene politike zbog koje bi podaci po segmentima iz prethodnog perioda trebalo da budu preračunati shodno stavu 76. Međutim, na osnovu stava 75 potrebno je da se ta promena obelodani.

81. Preduzeće navodi vrste proizvoda i usluga obuhvaćenih u svakom prikazanom poslovnom segmentu o kome izveštava, kao i strukturu svakog geografskog segmenta o kome izveštava, kako primarnom, tako i sekundarnom, ukoliko nije drugačije obelodanjeno u finansijskim izveštajima ili na drugim mestima u finansijskom izveštaju.

82. Da bi se ocenio uticaj pitanja kao što su promene u tražnji, promene u ceni resursa ili drugih činilaca proizvodnje, kao i razvoj alternativnih proizvoda i procesa na poslovnom segmentu, neophodno je poznavati aktivnosti koje taj segment obuhvata. Slično tome, da bi se ocenio uticaj promena u ekonomskom i političkom okruženju na rizike i stope prinosa nekog geografskog segmenta, važno je poznavati strukturu tog geografskog segmenta.

83. O segmentima o kojima je izveštavano u prethodnom periodu, a koji više ne zadovoljavaju kvantitativni prag, ne izveštava se posebno. Oni više ne mora da zadovoljavaju postavljene pragove, na primer, zbog pada tražnje ili zbog promene u strategiji rukovođenja ili zbog toga što je deo poslovanja segmenta prodat ili kombinovan sa drugim segmentima. Obrazloženje zašto segment o kojem je prethodno izveštavano više nije predmet izveštavanja može biti korisno i za potvrdu očekivanja u vezi sa slabljenjem tržišta i promenama u strategiji preduzeća.

DATUM PRIMENE

84. Ovaj Međunarodni računovodstveni Standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. jula 1998. godine ili nakon tog datuma. Podstiče se i primena pre tog datuma. Ukoliko preduzeće primeni ovaj Standard za finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju pre 1. jula 1998. godine umesto prvobitnog MRS 14, preduzeće obelodanjuje tu činjenicu. Ako finansijski izveštaji uključuju uporedne informacije za periode pre datuma primene ili pre ranijeg dobrovoljnog usvajanja ovog standarda, potrebno je preračunati iskazane podatke po segmentima radi usaglašavanja sa odredbama ovog standarda, izuzev ukoliko nije praktično da se tako učini, u kom slučaju preduzeće tu činjenicu obelodanjuje.

Prilog A

Šema odlučivanja prema definiciji segmenta

Svrha ovog priloga je da ilustruje primenu st. 31-43.

 

Prilog B

Ilustracija obelodanjivanja po segmentima

Ovaj prilog služi samo kao ilustracija i ne predstavlja deo Standarda. Svrha ovog dodatka je da objasni primenu Standarda i pomogne u razjašnjenju njegovog sadržaja.

Prilog i odgovarajuća napomena koji su prikazani u ovom dodatku ilustruju obelodanjivanja po segmentima koja je potrebno izvršiti po ovom standardu za razgranato multinacionalno privredno preduzeće. Ovaj primer je namerno složen kako bi se njime ilustrovala većina odredaba ovog standarda. Za potrebe ilustrovanja, u datom primeru prikazani su uporedni podaci za dve godine. Informacije po segmentu su potrebne za svaku godinu za koju se prikazuje ceo skup finansijskih izveštaja.

PREGLED A - PODACI O POSLOVNIM SEGMENTIMA (Napomena 4)

(Svi iznosi su u milionima)

	Proizvodi od papira		Kancelarijski proizvodi		Izdavaštvo		Druge aktivnosti		Interni odnosi		Konsolidovano
	20X2	20X1	20X2	20X1	20X2	20X1	20X2	20X1	20X2	20X1	20X2	20X1
PRIHOD
Prihodi od prodaje - eksterni	55	50	20	17	19	16	7	7
Prihodi od prodaje između segmenata	15	10	10	14	2	4	2	2	(29)	(30)
Ukupan prihod	70	60	30	31	21	20	9	9	(29)	(30)	101	90
REZULTAT
Rezultat po segmentu	20	17	9	7	2	1	0	0	(1)	(1)	30	24
Neraspoređeni rashodi preduzeća											(7)	(9)
Poslovni dobitak											23	15
Rashodi kamata											(4)	(4)
Prihod od kamata											2	3
Učešće u neto dobitku pridruženih preduzeća	6	5					2	2			8	7
Porez na dobit											(7)	(4)
Dobitak iz redovnih aktivnosti											22	17
Vanredni gubitak: neosigurana šteta naneta fabrici usled zemljotresa		(3)									____	(3)
Neto dobitak											22	14
OSTALI PODACI
Sredstva segmenta	54	50	34	30	10	10	10	9			108	99
Ulaganja u pridružena preduzeća po metodi učešća	20	16					12	10			32	26
Neraspoređena sredstva preduzeća											35	30
Konsolidovani iznos ukupnih sredstava											175	155
Obaveze segmenta	25	15	8	11	8	8	1	1			42	35
Neraspoređene obaveze preduzeća											40	55
Konsolidovani iznos ukupnih obaveza											82	90
Kapitalni izdaci	12	10	3	5	5		4	3
Amortizacija	9	7	9	7	5	3	3	4
Negotovinski rashodi bez amortizacije	8	2	7	3	2	2	2	1

Napomena 4 - Poslovni i geografski segmenti (svi iznosi su u milionima)

Poslovni segmenti: za potrebe rukovođenja, ovo preduzeće je svuda u svetu organizovano u tri značajne poslovne grupe: proizvodi od papira, kancelarijski proizvodi i izdavaštvo i na čelu svake od ovih grupa nalazi se viši potpredsednik. Ove grupe predstavljaju osnovu na kojoj preduzeće iskazuje primarne podatke po segmentima. Segment papirnih proizvoda proizvodi širok asortiman papira za pisanje i izdavaštvo i novinski papir. Segment kancelarijskih proizvoda izrađuje nalepnice, fascikle, olovke i flomastere, a takođe distribuira i kancelarijske proizvode drugih proizvođača. Segment izdavaštva razvija i prodaje usluge "neuvezanih listova", uvezanih tomova i CD-ROM proizvoda iz oblasti poreza, zakonodavstva i računovodstva. Druge aktivnosti uključuju izradu kompjuterskog softvera za posebne poslovne aplikacije za kupce sa kojima nije povezano, kao i preuređenje nekada produktivnih pošumljenih površina u lokacije sa kućama za odmor. Finansijske informacije o poslovnim segmentima prikazane su u prilogu A.

Geografski segmenti: iako se trima grupama preduzeća rukovodi na globalnom nivou, one posluju u četiri osnovna geografska područja u svetu. U Velikoj Britaniji, svojoj matičnoj zemlji, ovo preduzeće proizvodi i prodaje širok asortiman papirnih i kancelarijskih proizvoda. Pored toga, sva poslovanja preduzeća vezana za izdavaštvo i izradu kompjuterskog softvera odvijaju se u Velikoj Britaniji, iako se objavljeni tomovi u "neuvezanim listovima", ukoričena izdanja i CD-ROM proizvodi prodaju svuda u Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi. U Evropskoj Uniji, preduzeće raspolaže proizvodnim kapacitetima i prodajnim mestima za papir i kancelarijske proizvode u sledećim zemljama: Francuska, Belgija, Nemačka i Holandija. Poslovanja u Kanadi i SAD su veoma slična i sastoje se od proizvodnje papira i novina koji se u celini prodaju u ove dve zemlje. Najveći deo papirne pulpe dobija se od površina pod šumom koje su u vlasništvu preduzeća i koje se nalaze u ove dve zemlje. Poslovanja u Indoneziji uključuju proizvodnju papirne pulpe i papira za pisanje i izdavaštvo, kao i proizvodnju kancelarijskih proizvoda, koji se skoro u celini prodaju van Indonezije, kako drugim segmentima preduzeća tako i kupcima van preduzeća.

Prodaja po tržištima: na sledećoj tabeli prikazan je raspored konsolidovanih prihoda od prodaje preduzeća po geografskim tržištima, bez obzira na to gde je roba proizvedena:

	Prihod od prodaje po geografskim tržištima
	20X2	20X1
Velika Britanija	19	22
Ostale zemlje Evropske Unije	30	31
Kanada i SAD	28	21
Meksiko i Južna Amerika	6	2
Jugoistočna Azija (prvenstveno Japan i Tajvan)	18	14
	101	90

Sredstva i nabavke nekretnine, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava po geografskim područjima: na tabelama koje slede prikazana je knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta i nabavke nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema geografskim područjima u kojima se sredstva nalaze:

	Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta		Nove nabavke postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava
	20X2	20X1	20X2	20X1
Velika Britanija	72	78	8	5
Ostale zemlje Evropske Unije	47	37	5	4
Kanada i SAD	34	20	4	3
Indonezija	22	20	7	6
	175	155	24	18

Prihodi i rashodi po segmentu: u Belgiji, papirni i kancelarijski proizvodi proizvode se u kombinovanim kapacitetima i prodaju se kombinovanjem prodajnih mreža. Zajednički prihodi i rashodi raspoređuju se na ova dva poslovna segmenta. Svi ostali prihodi i rashodi po segmentu direktno se raspoređuju na segmente.

Sredstva i obaveze segmenta: sredstva segmenta uključuju sva poslovna sredstva koja koristi segment i sastoje se prevashodno od poslovne gotovine, potraživanja, zaliha i nekretnina, postrojenja i opreme umanjenih za ispravke vrednosti i rezervisanja. Većina ovih sredstava može se direktno pripisati pojedinim segmentima, dok se iskazana vrednost izvesnih sredstava koja zajednički koriste dva ili više segmenata raspoređuje na segmente na razumnoj osnovi. Obaveze segmenta uključuju sve obaveze iz poslovanja i prevashodno se sastoje od obaveza, plata i poreza koji su dospeli za plaćanje u tekućem periodu i od obračunatih obaveza. Sredstva i obaveze segmenta ne obuhvataju odložene poreze na dobit.

Transferi između segmenata: prihodi po segmentu, rashodi po segmentu i rezultati segmenta uključuju transfere između poslovnih segmenata i između geografskih segmenata. Takvi prenosi računovodstveno se obuhvataju po konkurentnim tržišnim cenama koje se naplaćuju kupcima sa kojima nije povezano za sličnu robu. Ovi transferi se eliminišu prilikom konsolidacije.

Vanredne stavke: prodaja kancelarijskih proizvoda kupcima van preduzeća u 20X2 bila je ugrožena dugim štrajkom transportnih radnika u Velikoj Britaniji, koji je prekinuo isporuku proizvoda na otprilike četiri meseca. Preduzeće procenjuje da je prodata otprilike polovina kancelarijskih proizvoda od onoga što bi inače bilo prodato za ta četiri meseca.

Investicije u pridružena preduzeća po metodu učešća: preduzeće je vlasnik 40 procenata akcionarskog kapitala u preduzeću EuroPaper Ltd, specijalizovanom proizvođaču papira koji posluje uglavnom u Španiji i Velikoj Britaniji. Ta ulaganja se računovodstveno obuhvataju po metodi učešća. Iako su ova ulaganja i udeo preduzeća u neto dobiti preduzeća EuroPaper Ltd. isključeni iz sredstava po segmentu i prihoda po segmentu, oni se posebno prikazuju u okviru podataka za segment papirnih proizvoda. Preduzeće takođe ima u vlasništvu nekoliko manjih ulaganja po metodi učešća u Kanadi i SAD, čija poslovanja nisu slična ni sa jednim od ova tri poslovna segmenta.

Vanredni gubitak: kao što je detaljnije razrađeno u napomeni broj 6, preduzeće je pretrpelo gubitak koji nije bio osiguran u iznosu od 3 miliona usled štete od zemljotresa koja je nastala u fabrici papira u Belgiji, novembra 20X1.

Prilog C

Rezime potrebnih obelodanjivanja

Ovaj dodatak služi samo kao ilustracija i ne predstavlja deo Standarda. Svrha ovog dodatka je da se rezimiraju obelodanjivanja koja je potrebno izvršiti na osnovu st. 49-83 za svaki od tri moguća osnovna oblika izveštavanja.

(¶ XX) odnosi se na stav XX iz Standarda.

OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI KUPACA
Obavezna primarna obelodanjivanja:	Obavezna primarna obelodanjivanja:	Obavezna primarna obelodanjivanja:
Prihodi od eksternih kupaca, prema poslovnim segmentima (¶51)	Prihodi od eksternih kupaca, prema poslovnim segmentima (¶51)	Prihodi od eksternih kupaca, prema poslovnim segmentima (¶51)
Prihod ostvaren od poslovnih promena sa drugim segmentima, prema poslovnim segmentima (¶51)	Prihod ostvaren od poslovnih promena sa drugim segmentima, prema lokaciji sredstava (¶51)	Prihod ostvaren od poslovnih promena sa drugim segmentima, prema lokaciji kupaca (¶51)
Rezultat segmenta prema poslovnom segmentu (¶52)	Rezultat segmenta prema lokaciji sredstava (¶52)	Rezultat segmenta prema lokaciji kupaca (¶52)
Iskazana vrednost sredstava segmenta prema poslovnom segmentu (¶55)	Iskazana vrednost sredstava segmenta prema lokaciji sredstava (¶55)	Iskazana vrednost sredstava segmenta prema lokaciji kupaca (¶55)
Obaveze segmenta prema poslovnom segmentu (¶56)	Obaveze segmenta prema lokaciji sredstava (¶56)	Obaveze segmenta prema lokaciji kupaca (¶56)
Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema poslovnom segmentu (¶57)	Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema lokaciji sredstava (¶57)	Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema lokaciji kupaca (¶57)

 

OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI KUPACA
Obavezna primarna obelodanjivanja:	Obavezna primarna obelodanjivanja:	Obavezna primarna obelodanjivanja:
Troškovi amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja po poslovnom segmentu (¶58)	Troškovi amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja prema lokaciji sredstava (¶58)	Troškovi amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja prema lokaciji kupaca (¶58)
Negotivinski rashodi prema poslovnom segmentu, osim amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (¶61)	Negotivinski rashodi prema lokaciji sredstava, osim amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (¶61)	Negotivinski rashodi prema lokaciji kupaca, osim amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (¶61)
Udeo u neto dobitku ili gubitku (¶64) i ulaganja u pridružena preduzeća ili zajedničke poduhvate po metodi učešća (¶66) prema poslovnom segmentu (ukoliko su svi suštinski u okviru istog poslovnog segmenta)	Udeo u neto dobitku ili gubitku (¶64) i ulaganja u pridružena preduzeća ili zajedničke poduhvate po metodi učešća (¶66) prema lokaciji sredstava (ukoliko su svi suštinski u okviru istog segmenta)	Udeo u neto dobitku ili gubitku (¶64) i ulaganja u pridružena preduzeća ili zajedničke poduhvate po metodi učešća (¶66) po lokaciji kupaca (ukoliko su svi suštinski u okviru istog segmenta)
Usklađivanje prihoda, rezultata, sredstava i obaveza po poslovnom segmentu (¶67)	Usklađivanje prihoda, rezultata, sredstava i obaveza (¶67)	Usklađivanje prihoda, rezultata, sredstava i obaveza (¶67)

 

OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI KUPACA
Obavezna sekundarna obelodanjivanja	Obavezna sekundarna obelodanjivanja	Obavezna sekundarna obelodanjivanja
Prihodi od eksternih kupaca prema njihovoj lokaciji (¶69)	Prihodi od eksternih kupaca prema poslovnom segmentu (¶70)	Prihodi od eksternih kupaca prema poslovnom segmentu (¶70)
Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta prema lokaciji sredstava (¶69)	Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta prema poslovnom segmentu (¶70)	Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta prema poslovnom segmentu (¶70)
Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalni sredstava prema lokaciji sredstava (¶69)	Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema poslovnom segmentu (¶70)	Troškovi nabavke nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalni sredstava prema poslovnom segmentu (¶70)
	Prihod ostvaren od kupaca van preduzeća prema geografskom području kupaca, ukoliko se ono razlikuje od lokacije sredstava (¶71)
		Knjigovodstvena vrednost sredstava segmenta prema lokaciji sredstava, ukoliko se ona razlikuje od lokacije kupaca (¶72)
		Troškovi sticanja nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih sredstava prema lokaciji sredstava, ukoliko se ona razlikuje od lokacije kupaca (¶72)

 

OSNOVNI OBLIK SU POSLOVNI SEGMENTI	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI SREDSTAVA	OSNOVNI OBLIK SU GEOGRAFSKI SEGMENTI PREMA LOKACIJI KUPACA
Ostala obavezna obelodanjivanja	Ostala obavezna obelodanjivanja	Ostala obavezna obelodanjivanja
Prihod svakog poslovnog ili geografskog segmenta čiji eksterni prihodi čini više od 10 procenata prihoda preduzeća, ali koji nije segment o kojem se izveštava, zato što većina njegovih prihoda proizilazi iz transfera unutar preduzeća (¶74)	Prihod svakog poslovnog ili geografskog segmenta čiji eksterni prihodi čini više od 10 procenata prihoda preduzeća, ali koji nije segment o kojem se izveštava, zato što većina njegovih prihoda proizilazi iz transfera unutar preduzeća (¶74)	Prihod svakog poslovnog ili geografskog segmenta čiji eksterni prihodi čini više od 10 procenata prihoda preduzeća, ali koji nije segment o kojem se izveštava, zato što većina njegovih prihoda proizilazi iz transfera unutar preduzeća (¶74)
Osnov za utvrđivanje cena transfera između segmenata i svih promena u njima (¶75)	Osnov za utvrđivanje cena transfera između segmenata i svih promena u njima (¶75)	Osnov za utvrđivanje cena transfera između segmenata i svih promena u njima (¶75)
Promene u računovodstvenim politikama segmenata (¶76)	Promene u računovodstvenim politikama segmenata (¶76)	Promene u računovodstvenim politikama segmenata (¶76)
Vrste proizvoda i usluga u svakom poslovnom segmentu (¶81)	Vrste proizvoda i usluga u svakom poslovnom segmentu (¶81)	Vrste proizvoda i usluga u svakom poslovnom segmentu (¶81)
Sastav svakog geografskog segmenta (¶81)	Sastav svakog geografskog segmenta (¶81)	Sastav svakog geografskog segmenta (¶81)