MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 15 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Informacije o učincima promene cena

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 15

Informacije o učincima promene cena

IZJAVA ODBORA IZ OKTOBRA 1989. GODINE
	Stavovi
DOMET	1 - 5
OBJAŠNJENJE	6 - 7
ODGOVOR NA PROMENU CENA	8 - 18
Pristup opšte kupovne moći	11
Pristup tekuće vrednosti	12 - 18
Sadašnji status	19 - 20
MINIMALNA OBELODANJIVANJA	21 - 25
OSTALA OBELODANJIVANJA	26
DATUM PRIMENE	27

Međunarodni računovodstveni standard MRS 15

(prepravljen 1994. godine)

Informacije o učincima promene cena

Izjava Odbora iz oktobra 1989. godine

Na sastanku koji je održan u oktobru 1989. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je odobrio da sledeća izjava bude dodata MRS 15 Informacije o učincima promene cena:

"Međunarodna saglasnost o obelodanjivanju informacija o učincima promene cena, koja je trebalo da bude postignuta nakon izdavanja MRS 15, nije postignuta. Zbog toga je Odbor za međunarodne računovodstvene standarde doneo odluku da preduzeća ne moraju da obelodanjuju informacije koje se zahtevaju po MRS 15 kako bi njihovi finansijski izveštaji bili usaglašeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Ipak, Odbor sugeriše preduzećima da prikazuju takve informacije i podstiče ona preduzeća koja to čine da obelodanjuju stavke koje se zahtevaju po MRS 15."

Međunarodni računovodstveni standard 15 Informacije o učincima promene cena (MRS 15) utvrđen je u stavovima 1-27. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 15 se čita u kontekstu ciljeva koji su u njemu utvrđeni, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

_________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje prilikom prikazivanja učinka promene cena na merenja koja se vrše prilikom utvrđivanja rezultata poslovanja i finansijskog položaja preduzeća.

2. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard zamenjuje MRS 6 Računovodstveni odgovori na promene cena.

3. Ovaj standard se primenjuje na preduzeće čiji je nivo prihoda, dobiti, sredstava ili zaposlenosti od značaja za privredno okruženje u kome posluje. Kada se istovremeno prikazuju i finansijski izveštaji matičnog preduzeća i konsolidovani finansijski izveštaji, informacije koje propisuje ovaj standard prikazuju se samo na osnovu podataka iz konsolidovanih izveštaja.

4. Informacije koje se zahtevaju po ovom standardu ne odnose se na zavisno preduzeće koje posluje u zemlji u kojoj se nalazi sedište matičnog preduzeća, ukoliko matično preduzeće prikazuje konsolidovane informacije na toj osnovi. Za zavisna preduzeća koja posluju u zemlji u kojoj se ne nalazi sedište matičnog preduzeća, informacije koje propisuje ovaj standard prikazuju se samo onda kada je to prihvaćena praksa za slične informacije koje prikazuju preduzeća koja su od većeg privrednog značaja za tu zemlju.

5. I drugi subjekti se podstiču da prikazuju informacije koje obuhvataju učinke promene cena u cilju boljeg finansijskog izveštavanja.

Objašnjenje

6. Cene se vremenom menjaju, što je posledica delovanja različitih posebnih ili opštih ekonomskih i društvenih činilaca. Posebni činioci, kao što su promene ponude i tražnje i tehnološke promene, mogu da izazovu značajan rast ili pad pojedinih cena, nezavisno jedno od drugog. Osim toga, opšti činioci mogu da dovedu i do promene opšteg nivoa cena, a time i opšte kupovne moći novca.

7. Finansijski izveštaji se u većini zemalja pripremaju po računovodstvenoj metodi istorijske vrednosti, bez obzira na promene opšteg nivoa cena ili promene konkretnih cena sredstava koja se poseduju, osim u meri u kojoj su nekretnine, postrojenja i oprema revalorizovani ili u meri u kojoj su zalihe ili druga tekuća sredstva svedena na neto prodajnu vrednost. Informacije koje se zahtevaju po ovom standardu treba da upoznaju korisnike finansijskih izveštaja preduzeća sa učincima promene cena na rezultate njegovog poslovanja. Međutim, finansijski izveštaji, bilo da se pripremaju po metodi istorijske vrednosti ili metodi kojom se prikazuju učinci promene cena, nemaju cilj da direktno prikažu vrednost preduzeća kao celine.

ODGOVOR NA PROMENU CENA

8. Preduzeća na koja se primenjuje ovaj standard prikazuju podatke kojima se obelodanjuju pozicije navedene u stavovima 21 do 23 primenom računovodstvenog metoda kojim se izražavaju učinci promene cena.

9. Finansijske informacije kojima je cilj da prikažu učinke promene cena, pripremaju se na više načina. Po prvom načinu, finansijske informacije se prikazuju u odnosu na opštu kupovnu moć. Po drugom načinu, koristi se tekuća vrednost umesto istorijske vrednosti, a pri tom se priznaju promene konkretnih vrednosti sredstava. Treći način kombinuje karakteristike oba ova metoda.

10. Odgovori na učinke promene cena zasnivaju se na dva osnovna pristupa utvrđivanju prihoda. Prema prvom pristupu, prihod se priznaje nakon što je očuvana opšta kupovna moć akcionarske glavnice u preduzeću. Prema drugom pristupu, prihod se priznaje nakon što se održi proizvodna sposobnost preduzeća i može, ali ne mora, da uključi usaglašavanje opšteg nivoa cena.

Pristup opšte kupovne moći

11. Pristup opšte kupovne moći podrazumeva preračunavanje nekih ili svih pozicija u finansijskim izveštajima zbog promena opšteg nivoa cena. Predlozi u vezi sa ovim pitanjem naglašavaju da preračunavanja opšte kupovne moći menjaju jedinicu obračuna, ali ne menjaju osnovne metode merenja vrednosti. Po ovom pristupu, prihod obično obuhvata i učinke, primenom odgovarajućeg indeksa, promena opšteg nivoa cena na amortizaciju, troškove prodatih proizvoda i neto monetarne stavke, a iskazuje se nakon što se očuva opšta kupovna moć akcionarske glavnice u preduzeću.

Pristup tekuće vrednosti

12. Pristup tekuće vrednosti nalazi se u osnovi više različitih metoda. U širem smislu, kod ovih metoda se primenjuje vrednost zamene kao osnovno merilo. Međutim, ukoliko je vrednost zamene viša i od neto prodajne vrednosti i od sadašnje vrednosti, kao osnovno merilo obično se primenjuje viša od te dve vrednosti.

13. Vrednost zamene određenog sredstva obično se izvodi iz tekuće nabavne vrednosti sličnog sredstva, novog ili upotrebljenog, ili vrednosti jednake proizvodne sposobnosti odnosno potencijala usluge. Neto prodajna vrednost obično predstavlja neto tekuću prodajnu cenu sredstva. Sadašnja vrednost predstavlja tekuću procenu budućih neto prihoda koji se mogu pripisati sredstvu, i koji su na odgovarajući način diskontovani.

14. Posebni indeksi cena često se koriste kao način za utvrđivanje tekućih vrednosti nekih stavki, naročito ako u poslednje vreme nije bilo nikakvih poslovnih promena koje bi se odrazile na te pozicije, odnosno, ako cenovnici nisu na raspolaganju ili njihova upotreba nije praktična.

15. Metode korišćenja tekuće vrednosti obično zahtevaju priznavanje učinaka promene cena koje su specifične za to preduzeće, na amortizaciju i troškove prodatih proizvoda. Većina takvih metoda takođe zahteva primenu neke vrsta korekcija kojima je zajedničko to da generalno priznaju međuzavisnost koja postoji između promene cena i finansiranja preduzeća. Kao što je objašnjeno u stavovima od 16 do 18, ne postoji jedinstveno mišljenje o tome kakav oblik korekcija treba primeniti.

16. Neke metode tekuće vrednosti zahtevaju korekciju koja obuhvata učinke promene cena na sve neto monetarne stavke, uključujući i dugoročne obaveze koje vode gubitku zbog držanja neto monetarnih sredstava, ili dobitku zbog posedovanja neto monetarnih obaveza kada cene rastu, i obrnuto. Druge metode ograničavaju ovu korekciju na monetarna sredstva i obaveze uključene u obrtni kapital preduzeća. Obe vrste korekcija priznaju da su i monetarne stavke značajni elementi poslovne sposobnosti preduzeća, a ne samo nemonetarna sredstva. Uobičajena karakteristika prethodno opisanih metoda utvrđivanja tekuće vrednosti je da priznaju prihod nakon što se održi proizvodna sposobnost preduzeća.

17. Drugo stanovište je da nije neophodno da se u bilansu uspeha prizna dodatna vrednost zamene sredstava u meri u kojoj su ista finansirana iz kredita. Metode zasnovane na ovom stanovištu iskazuju prihod nakon što se očuva deo proizvodne sposobnosti preduzeća koji finansiraju njegovi akcionari. To se može postići, na primer, smanjenjem ukupne korigovane amortizacije, troškova prodatih proizvoda i, kada to metoda zahteva, novčanog obrtnog kapitala, u srazmeri koja postoji između finansiranja iz kredita s jedne strane i ukupno uzetih kredita i sopstvenog kapitala, s druge strane.

18. Neke metode tekuće vrednosti primenjuju indeks opšteg nivoa cena na iznos vlasničkih interesa. To pokazuje u kojoj meri je očuvana akcionarska glavnica u preduzeću u smislu opšte kupovne moći, kada je porast vrednosti zamene sredstava nastao u tom periodu niži od smanjenja kupovne moći vlasničkih interesa, u toku istog perioda. Ponekad je taj obračun samo naznačen radi poređenja između neto sredstava u smislu opšte kupovne moći i neto sredstava u smislu tekućih vrednosti. Prema drugim metodama koje priznaju prihod nakon što se očuva opšta kupovna moć akcionarskog kapitala u preduzeću, razlika između dva neto iznosa sredstava tretira se kao dobitak odnosno gubitak, koji se knjiži u korist ili na teret akcionara.

Sadašnji status

19. Iako finansijske informacije, bilo u osnovnim ili dopunskim finansijskim izveštajima, primenom različitih metoda ponekad obuhvataju i prikazivanje učinaka promene cena, kako je gore opisano, još uvek nije postignuta međunarodna saglasnost oko ovog pitanja. Stoga, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde smatra da je neophodno vršiti dalja istraživanja pre nego što se prihvati zahtev da preduzeća pripremaju osnovne finansijske izveštaje koristeći sveobuhvatan i jedinstven sistem za iskazivanje promene cena. Do tada će u rešavanju tog pitanja biti korisno ako preduzeća koja prikazuju osnovne finansijske izveštaje na osnovu metode istorijske vrednosti, takođe pruže i dopunske informacije koje izražavaju učinke promene cena.

20. Postoji niz različitih predloga o tome koje stavke treba uključiti u takve informacije, počev od nekoliko stavki iz bilansa uspeha, do širokih obelodanjivanja u bilansu uspeha i bilansu stanja. Zato je poželjno da se na međunarodnoj osnovi utvrdi minimum stavki koje valja uključiti u te informacije.

MINIMALNA OBELODANJIVANJA

21. Pozicije koje se prikazuju su:

a) iznos korekcije ili korigovani iznos amortizacije nekretnine, postrojenja i opreme;

b) iznos korekcije ili korigovani iznos troškova prodatih proizvoda;

c) korekcije koje se odnose na monetarne stavke, učinke pozajmljivanja ili vlasničkih interesa, ukoliko se takve korekcije uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prihoda prema usvojenom računovodstvenom metodu; i

d) ukupan učinak na rezultate korekcija koje su opisane pod (a) i (b) i, gde to odgovara, pod (c), kao i svih drugih pozicija na koje se odražava učinak promene cena, koje su iskazane prema usvojenoj računovodstvenoj metodi.

22. Ukoliko je usvojen metod tekuće vrednosti, obelodanjuje se tekuća vrednost nekretnina, postrojenja i opreme, kao i zaliha.

23. Preduzeća opisuju metode koji su usvojeni za obračun podataka koji se traže na osnovu stavova 21 i 22, uključujući i prirodu svih primenjenih indeksa.

24. Podaci koji se zahtevaju stavovima 21 do 23 obezbeđuju se u prilogu, izuzev ako ti podaci nisu prikazani u primarnim finansijskim izveštajima.

25. U većini zemalja, takve informacije predstavljaju dopunu osnovnim finansijskim izveštajima, a ne njihov deo. Ovaj standard se ne odnosi na računovodstvene politike i politike izveštavanja za koje se traži da ih preduzeća primenjuju u pripremanju svojih osnovnih finansijskih izveštaja, ukoliko ti finansijski izveštaji nisu prikazani na osnovi koja iskazuje učinke promene cena.

OSTALA OBELODANJIVANJA

26. Preduzećima se sugeriše da daju dodatna obelodanjivanja, a posebno razradu značaja informacija u okolnostima u kojima preduzeće posluje. Obično je korisno i obelodanjivanje svih korekcija vezanih za poreske odredbe ili poreska salda.

DATUM PRIMENE

27. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard zamenjuje MRS 6 Računovodstveni odgovor na promenu cena i počinje da se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju 1. januara 1983. godine ili nakon tog datuma.