PRAVILNIKO KVALITETU VOĆA, POVRĆA I PEČURKI("Sl. list SFRJ", br. 29/79 i 53/87 i "Sl. list SCG", br. 31/2003 - dr. pravilnik, 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi kvaliteta koje moraju ispunjavati voće, povrće i pečurke (u daljem tekstu: proizvodi), namenjeni potrošnji u svežem stanju, odnosno posle kulinarske pripreme (za povrće), kao i uslovi pakovanja u cilju obezbeđenja očuvanja kvaliteta i higijenske ispravnosti proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni kako u proizvodnji, tako i u prometu.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za očuvanje upotrebne vrednosti i higijenske ispravnosti, shodno važe odredbe ovog pravilnika za srodne, odnosno slične proizvode.
Sveže voće i povrće koje se stavlja u promet mora biti deklarisano na način propisan odgovarajućim odredbama ovog pravilnika (čl. 4 i 10).
Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano, svaka jedinica pakovanja, u paletnim sanducima i na transportnim kontejnerima, mora imati deklaraciju.
Deklaracija sadrži podatke o:
1) nazivu proizvoda, odnosno sorti - za proizvode za koje je to propisano ovim pravilnikom;
2) firmi, odnosno nazivu i sedištu proizvođača;
3) godini proizvodnje;
4) roku upotrebe i godini berbe - za proizvode za koje je to propisano ovim pravilnikom;
5) kategoriji kvaliteta (klasi);
6) kalibru proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predviđeno.
Sveže voće i povrće mora se uskladištavati i čuvati na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta isporuke neposrednom potrošaču. Ovi proizvodi moraju se pakovati samo u prikladnu ambalažu predviđenu ovim pravilnikom, kojom se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta i higijenske ispravnosti.
Sveže voće i povrće mora se transportovati odgovarajućim prevoznim sredstvima kojima se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta potrošnje.
Ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano, njegove odredbe obavezne su za sve organizacije udruženog rada, druga pravna lica i građane koji voće i povrće proizvode i stavljaju u promet.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezeno voće i povrće.
II VOĆE
Pod voćem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi različitih vrsta voćaka umereno toplog, suptropskog i tropskog područja, kao i samoniklih dugovečnih drvenastih biljaka, namenjeni za ljudsku ishranu u svežem stanju.
Voće koje se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da je zrelo;
2) da je sveže;
3) da nije zaprljano, ovlaženo i natrulo;
4) da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama većim od maksimalno dozvoljenih;
5) da nema stran i neprijatan ukus i miris i da ne sadrži strane primese;
6) da nema naprslina, uboja niti oštećenja prouzrokovanih biljnim bolestima i štetočinama, ako to ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voća nije drukčije određeno.
Pored uslova iz stava 1 ovog člana, voće mora ispunjavati i druge posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voća.
Kao zrelo voće u prometu na malo (fiziološki zrelo), u smislu tačke 1 stava 1 ovog člana, podrazumeva se voće koje je pogodno za neposrednu potrošnju u svežem stanju.
Voće koje ne ispunjava uslove iz tač. 1, 2, 3 i 6 stava 1 ovog člana mora se vidno označiti kao proizvod nižeg kvaliteta.
Radi stavljanja u promet po odredbama ovog pravilnika, voće se po kvalitetu razvrstava u tri klase: ekstra, I i II, ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno za pojedine vrste i sorte voća.
Klasa voća iz odredbe stava 1 ovog člana utvrđuje se prema vrsti i sorti voća, stepenu zrelosti, krupnoći, odnosno težini, obliku, boji i ukusu plodova, odsustvu nedostataka i drugim karakteristikama morfološkog ili anatomskog i organoleptičkog karaktera.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji nemaju nikakve nedostatke u pogledu svojstava navedenih u stavu 2 ovog člana.
U klasu I razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji imaju neznatne nedostatke najvećim delom morfološko-fizičkog karaktera, koji im ne umanjuju vrednost u toku transporta i čuvanja.
U klasu II razvrstavaju se plodovi koji imaju manje nedostatke zbog kojih se ne mogu razvrstati u prethodnu klasu, ali ispunjavaju minimalne uslove iz člana 9 ovog pravilnika.
Kod svih klasa voća dozvoljena su odstupanja koja su za svaku vrstu voća posebno određena odredbama ovog pravilnika.
Voće koje se stavlja u promet mora biti razvrstano i ujednačeno po krupnoći (kalibru) plodova, ako je to ovim pravilnikom određeno za pojedine vrste i sorte odnosno klase kvaliteta proizvoda.
Kalibar ploda određuje se merenjem obima ili prečnika najšireg dela ploda, ili merenjem njegove težine, ili prema broju plodova u jedinici pakovanja.
U jedinici pakovanja najviše do 10% plodova može po broju ili težini, odstupati od kalibra označenog u deklaraciji za I i II klasu.
Odstupanje od kalibra označenog u deklaraciji za ekstra klasu može da iznosi najviše do 5%.
Voće se pakuje i stavlja us promet u ambalaži koja je za pojedine vrste, sorte i klase kvaliteta propisana ovim pravilnikom.
Voće namenjeno prometu na malo može se pakovati u specijalnu ambalažu različitih osobina i od različitog materijala, kao što su kartonske i furnirske kutije, kese od plastične mase, tekstila, celofana ili hartije, kontejneri od lepenke, korpice i sl.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, manje osetljivo voće može se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza). Pod rasutim stanjem, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se voće pakovano u paletne sanduke.
Deklaracija za voće u rasutom stanju mora da sadrži podatak o vrsti voća i klasu kojoj pripada.
U svakoj jedinici pakovanja voće mora biti istog porekla, ujednačeno po krupnoći i stepenu zrelosti i iste vrste, sorte i klase kvaliteta.
Odredbe ovog pravilnika, osim odredaba člana 9, ne odnose se na voće koje individualni proizvođači iznose na tržište i to u količinama od najviše 50 kg plodova jedne vrste ili sorte voća.
Voće umereno toplog pojasa
1. Jabuke (Malus domestica Borkh M. silvestris L.)
Radi stavljanja u promet jabuke se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti jabuka iz svetskog i domaćeg sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta zbog čega su velike upotrebne vrednosti.
Jabuke klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. One moraju odgovarati karakteristikama sorte po obliku, krupnoći, boji i čistoći pokožice, zrelosti i ukusu. U sorti sa krupnim plodovima prečnik jabuka mora biti najmanje 65 mm, a u sorti sa sitnim plodovima - najmanje 60 mm.
U jedinici pakovanja toleriše se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za klasu ekstra ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledeće niže klase.
U jedinici pakovanja do 5% plodova može imati 5 mm manji ili veći prečnik od prečnika propisanog za tu klasu. Najviše 5% plodova može biti bez peteljki. U sorti kao što je "Granny Smith" i "Democrat" toleriše se do 25% plodova bez peteljki ako nema oštećenja od biljnih bolesti i štetočina.
Dozvoljava se karakteristična rđasta prevlaka u jamici peteljke ploda ukoliko to nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima i štetočinama, a kod kožara i preko celog ploda jer je to sortna odlika.
U klasu I razvrstavaju se jabuke visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, sa svim sortnim karakteristikama, bez većih nedostataka, s tim što može biti nešto sitnijih plodova u sorti sa krupnim plodovima prečnika najmanje 60 mm i u sorti sa sitnim plodovima prečnika najmanje 55 mm.
Tolerišu se manja ulegnuća na pokožici ploda izazvana udarom ili lakim pritiskom, koja ne utiču na održivost i organoleptička svojstva ploda, a njihova ukupna površina ne sme prelaziti 2 cm2 po plodu.
Dozvoljava se do 2% plodova sa oštećenjima izazvanim mehaničkim povredama ili parazitima, s tim što pege izazvane čađavom krastavošću mogu obuhvatiti najviše 1/4 cm2 površine jednog ploda, dok pege drugog porekla mogu obuhvatiti do 1 cm2 površine ploda ali te pege mogu biti najviše do 2 cm dužine.
Kod plodova klase I toleriše se do 25% plodova bez peteljki u jednom pakovanju, osim kod plodova sorte "Granny Smith" gde se toleriše do 50% plodova bez peteljki u jednom pakovanju ako na mestu gde je bila peteljka nema oštećenja.
Kod jabuka klase I može se tolerisati samo slabije izražena rđasta prevlaka, ukoliko ta prevlaka nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima, štetočinama ili mrazom. Kod jabuka kožara klase I rđasta prevlaka je sortna odlika i ne smatra se nedostatkom.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju zahteve sledeće niže klase.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova prečnika koji je najviše 5 mm manji ili veći od prečnika propisanog za ovu klasu jabuka.
U klasu II razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih i drugih sorti jabuka, koji usled slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne mogu da se svrstaju u klasu ekstra ili klasu I. Krupnoća plodova mora biti takva da u sorti sa krupnim plodovima prečnik bude najmanje 55 mm, a u sorti sa sitnim plodovima - najmanje 45 mm. Osim toga plodovi mogu imati i slabije izraženu boju pokožice, kao i veće tolerancije drugih nedostataka.
Najviše 10% plodova može odstupati za 5 mm od prečnika propisanog za ovu klasu.
Dozvoljava se da najviše 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta koji su propisani u članu 9 ovog pravilnika.
Jabuke klase II mogu da sadrže do 4% plodova sa oštećenjima izazvanim mehaničkim povredama, mrazom, biljnim bolestima i štetočinama, gradom, kao i sredstvima za zaštitu bilja i to na najviše 2,5 cm2 površine jednog ploda (od toga do 1 cm2 oštećen čađavom krastavošću).
Dozvoljavaju se manje deformacije pokožice izazvane udarom, koje ne utiču na održivost i organoleptička svojstva ploda, a njihova ukupna površina ne sme prelaziti 2 cm2 po plodu.
Toleriše se odsustvo peteljki i rđasta prevlaka pokožice.
Jabuke ekstra klase moraju se pažljivo pakovati u propisanu novu ambalažu, i to: slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027), zatvorene američke sanduke (JUS D.F1.031) i u zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) obložene papirom ili drugim pogodnim materijalom i snabdevene sa posebnim ulošcima.
Jabuke klase I pakuju se u ambalažu navedenu u stavu 1 ovog člana, s tim što se mogu, pored slaganja u navedenu ambalažu, pakovati u rasutom stanju u letvarice jabučare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037). U istu ovakvu ambalažu pakuju se i jabuke klase II.
Jabuke svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u različitu ambalažu malih dimenzija, kao što su kontejneri od valovite lepenke, kartona ili plastičnih masa (polistirena), prikladne korpice, kartonske kutije itd. (komercijalno pakovanje u samouslugama, za turiste i dr.).
Deklaracija za jabuke klase ekstra i klase I pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika mora da sadrži i podatak o sorti.
Pre stavljanja u promet plodovi jabuka se mogu tretirati odgovarajućim sredstvima u cilju zaštite od preterane dehidracije. Dozvoljavaju se sredstva na bazi kombinacije sorbinske kiseline i parafina ali se u deklaraciji mora označiti da je takva zaštita primenjena i uneti podatak o postupku kojim se zaštitno sredstvo uklanja.
2. Kruške (Pyrus communis L.)
Radi stavljanja u promet kruške se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Kruške namenjene za neposrednu potrošnju moraju biti takvog stepena zrelosti da su plodovi pogodni za jelo.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti krušaka iz svetskog i domaćeg sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta, naročito po organoleptičkim svojstvima, zbog čega su velike upotrebne vrednosti.
Kruške klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Po obliku, krupnoći, boji pokožice, zrelosti i ukusu moraju odgovarati karakteristikama sorte. U sorti sa krupnim plodovima prečnik kruške mora iznositi najmanje 60 mm, u sorti sa sitnim plodovima najmanje 55 mm, a u ranim sortama - do 50 mm.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledeće niže klase.
U jedinici pakovanja do 5% plodova može imati najviše 5 mm manji ili veći prečnik od propisanog i označenog u deklaraciji za ovu klasu krušaka.
U klasu I razvrstavaju se kruške visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, s tim da im prečnik u sorti sa krupnim plodovima iznosi najmanje 55 mm, a u ostalih sorti 50 mm. Tolerišu se manja ulegnuća u pokožici koja ne utiču na održivost i organoleptička svojstva ploda, a njihova površina ne sme prelaziti 2 cm2 po plodu. Osim toga, kruške klase I mogu ispoljavati nešto izraženije nedostatke, koji im ne umanjuju upotrebnu vrednost, kao što su oštećenja izazvana mehaničkim povredama, biljnim bolestima i štetočinama, mrazom ili ožegotinama, s tim da ukupno samo 1 cm2 površine ploda i u dužini do 2 cm po plodu, može imati takvih oštećenja (od toga može biti 1/4 cm2 pega po jednom plodu izazvanih čađavom krastavošću).
U jedinici pakovanja do 10% plodova može imati prečnik najviše 5 mm manji ili veći od prečnika propisanog za klasu I.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju uslove kvaliteta sledeće niže klase.
U klasu II razvrstavaju se plodovi krušaka visokokvalitetnih i drugih sorti, koji usled slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne zadovoljavaju uslove propisane za klasu I uz uslov da su praktično bez nedostataka. U sorti sa krupnim plodovima najmanji prečnik krušaka klase I mora biti 45 mm, a u sorti sa sitnim plodovima najmanje 35 mm, s tim što kod najmanjih sorti prečnik ploda može iznositi i manje od 35 mm. Osim toga, tolerišu se nedostaci kao što su oštećenja izazvana biljnim bolestima i štetočinama, dok pege izazvane čađavom krastavošću mogu obuhvatiti do 1 cm2 površine pokožice po jednom plodu.
U jedinici pakovanja najviše 10% plodova može imati prečnik do 5 mm veći ili manji od prečnika propisanog za ovu klasu.
Kruške klase II mogu imati do 4% plodova sa oštećenjima izazvanim biljnim bolestima i štetočinama, gradom, mrazom, sredstvima za zaštitu bilja i mehaničkim povredama koje mogu obuhvatiti najviše 2,5 cm2 površine po jednom plodu.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu II, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta iz člana 9 ovog pravilnika.
Kruške se moraju pakovati u novu pogodnu ambalažu. Plodovi klase ekstra i klase I pakuju se brižljivim slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male letvarice (JUS D.F1.027), zatvorene američke sanduke (JUS D.F1.031), zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) obložene papirom ili drugim odgovarajućim materijalom i u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036) sa ulošcima ili bez ovih.
Kruške svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u različitu prikladnu ambalažu, isto kao i jabuke (član 19).
Deklaracija za kruške klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadrži i podatke o sorti.
3. Dunje (Cydonia oblonga Mill.)
Radi stavljanja u promet dunje se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
Dunje klase I moraju biti zdrave i dobro razvijene, karakteristične za sortu i proizvodno područje, sa svetložutim mesnatim delom, bez mrkih mrlja i sa pokožicom bez crnih pega. Prečnik plodova mora iznositi najmanje 70 mm.
Dunje klase II moraju biti zdrave i dobro razvijene, a mogu biti i nešto sitnije, sa prečnikom najmanje 50 mm. Dozvoljava se da najviše 5% plodova može imati mrke pege u mesnatom delu i manja oštećenja koja ne umanjuju upotrebnu vrednost ploda. Toleriše se do 4% plodova oštećenih biljnim bolestima i štetočinama.
Dunje se pakuju u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025) i u letvarice jabučare (JUS D.F1.027), kao i u paletne sanduke.
Dunje klase II mogu se stavljati u promet i u rasutom stanju, uz uslov da su zidovi prevoznog sredstva obloženi hartijom, a da visina sloja nije veća od 1,2 m.
U prometu na malo dunje se mogu pakovati u različitu komercijalnu ambalažu (shodno odredbi člana 12 ovog pravilnika), pa i u različite kese manjih dimenzija.
4. Breskve (Prunus persica L; Persica vulgaris)
Radi stavljanja u promet breskve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Breskve se po kalibru klasiraju u sedam grupa, i to:
|
|
||
|
Prečnik ploda (mm) |
Obim ploda (cm) |
Oznaka kalibra |
|
|
||
|
preko 90 |
preko 28 |
AAAA |
|
81 - 89 |
25 - 27 |
AAA |
|
74 - 80 |
23 - 24 |
AA |
|
68 - 73 |
21 - 22 |
A |
|
62 - 67 |
19 - 20 |
B |
|
56 - 61 |
17,5 - 18 |
C |
|
50 - 55 |
16 - 16,5 |
D |
|
|
||
Do 1. juna mogu se stavljati u promet i breskve manjeg kalibra od 47 do 50 mm u prečniku ili od 15 do 16 cm u obimu ploda. U klasu ekstra mogu se razvrstati plodovi sa najmanje 56 mm u prečniku ili od 15 do 16 cm po obimu.
U jedinici pakovanja najviše 10% plodova po broju ili masi može imati do 5 mm manji ili veći prečnik od propisanog i deklarisanog za odgovarajuću klasu.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih, plemenitih sorti breskve, brižljivo obrani, koji su u svakom pogledu odličnog kvaliteta. Breskve ove klase moraju biti dobro razvijene, zrele i bez ikakvih nedostataka.
Breskve klase ekstra moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 62 mm.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja najviše 5% plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali moraju zadovoljavati zahteve kvaliteta za sledeću nižu klasu.
U jedinici pakovanja do 5% plodova bresaka klase ekstra mogu imati 5 mm manji ili veći prečnik od prečnika propisanog za ovu klasu.
U klasu I razvrstavaju se plodovi bresaka visokokvalitetnih i kvalitetnih plemenitih sorti, s tim što im prečnik može biti najmanje 50 mm, a za one koje stižu do 1. juna - najmanje 47 mm.
U klasi I do 5% plodova može imati pukotine oko peteljke, s tim da nije nastupilo truljenje.
Dozvoljava se prisustvo pega koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najviše 0,5 cm2 površine jednog ploda.
Toleriše se da najviše 10% mase plodova bresaka ove klase ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, a moraju zadovoljavati uslove kvaliteta propisane za sledeću nižu klasu.
U jedinici pakovanja bresaka klase I može biti do 10% plodova čiji prečnik odstupa 10 mm od propisanog za ovu klasu.
U klasu II razvrstavaju se plodovi bresaka dobrog kvaliteta, zdravi i normalno razvijeni. Mogu poticati i od sejanaca (vinogradarske breskve). Tolerišu se nedostaci, kao što je izduženost do 2 cm. Dozvoljava se prisustvo pega na površini pokožice koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najviše 1,5 cm2 površine jednog ploda.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% plodova koji u pogledu kvaliteta ne odgovaraju ovoj kategoriji, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta propisane za voće u odredbi člana 9 ovog pravilnika.
Breskve klase ekstra pakuju se u novu i čistu ambalažu obloženu papirom ili snabdevenu ulošcima, i to u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023 i JUS D.F1.036) i u velike otvorene letvarice (JUS D.F1.022). Breskve klase I i klase II mogu se pakovati i u paletne sanduke, ali specijalno napravljene za tu svrhu sa manjom dubinom i obložene papirom, uz uslov da su pažljivo obrane, dovoljno čvrste da izdrže transport i rukovanje i ujednačene po zrelosti i kalibru.
U prometu na malo breskve se mogu pakovati u različitu ambalažu manjih dimenzija (član 12).
Deklaracija za breskve klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadrži i podatak o sorti.
5. Kajsije (Prunus armeniaca L. sin. Armeniaca vulgaris)
Radi stavljanja u promet kajsije se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti kajsija, dobro razvijeni, brižljivo obrani, dovoljno zreli i bez ikakvih nedostataka.
Kajsije klase ekstra moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 40 mm.
U jedinici pakovanja do 5% plodova kajsije klase ekstra mogu imati do 5 mm manji ili veći prečnik od prečnika propisanog za ovu klasu i najviše 5% plodova koji ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu kvaliteta, ali zadovoljavaju uslove koji su propisani za kvalitet sledeće niže klase.
Klasa I obuhvata plodove kajsije koji su po obliku, krupnoći i boji pokožice tipični za sortu i proizvodno područje, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 30 mm.
Dozvoljavaju se manja odstupanja u pogledu oblika, razvijenosti i koloracije pokožice, koja ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Tolerišu se nedostaci kao što su manja ulegnuća koja ne utiču na održivost ploda, neznatne ožegotine koje zahvataju samo pokožicu, a ukupni nedostaci ne smeju prelaziti 0,5 cm2 površine po jednom plodu.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa prečnikom do 5 mm manjim ili većim od propisanog.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja može biti najviše 10% plodova koji u pogledu kvaliteta ne ispunjavaju uslove propisane za ovu klasu, ali zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta (član 9).
U klasu II razvrstavaju se plodovi kajsija koji zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta (član 9) i veličine ploda najmanje 25 mm u prečniku. Ukupna oštećenja pokožice ne smeju da prelaze 1 cm2 po plodu. U ovu klasu mogu se uvrstiti i plodovi od samoniklih kajsija razmnoženih semenom.
Kajsije klase ekstra pakuju se slaganjem u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), složene plitke letvarice (JUS D.F1.024), zatvorene kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036). One se moraju pakovati pažljivo slaganjem samo u jednom sloju, s tim što plodovi moraju biti odvojeni jedan od drugog odgovarajućim materijalima, sa čistom hartijom kao ulošcima.
Kajsije klase I i klase II pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), složene plitke letvarice (JUS D.F1.024) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036). Mogu se pakovati i u dva sloja, s tim da se između slojeva stavi talasasta hartija ili hartija za pakovanje. Kajsije klase I i klase II mogu se pakovati i nasipanjem, bez slaganja, s tim da u jedinici ambalaže ne sme biti preko 8 kg plodova klase I i 10 kg plodova klase II.
6. Šljive (Prunus domestica L.)
Radi stavljanja u promet šljive se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Šljive klase ekstra moraju biti ujednačene po obliku, veličini i boji, obrane rukom sa peteljkom, neraspuknute i sa očuvanim pepeljkom (ako ga plodovi sorte imaju) i bez ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja kod šljiva ove klase moraju se naći samo plodovi krupnih sorti sa tipičnim sortnim karakteristikama. Toleriše se do 5% plodova bez peteljki.
Šljive klase I obuhvataju plodove dobrog kvaliteta tipične za sortu po razvijenosti, obliku i boji, i bez nedostataka. Plodovi moraju biti takođe pažljivo rukom brani. Šljive ove klase mogu imati manja odstupanja od oblika i boje pokožice. Dozvoljava se prisustvo do 10% plodova bez peteljke. Kod šljive renkloda (reineclaude) tolerišu se plitke, potpuno zarasle naprsline.
Šljive klase II obuhvataju plodove koji se usled različitih nedostataka u pogledu kalibra, razvijenosti, boje pokožice i dr. ne mogu uvrstiti u klasu I ali u svemu ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (član 9).
U jedinici pakovanja toleriše se i do 10% plodova sa različitim oštećenjima pokožice izazvanim biljnim bolestima i štetočinama, mehaničkim povredama i dr., s tim da zahvataju najviše četvrtinu ploda.
Šljive klase ekstra i klase I pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022).
Šljive klase II mogu se pakovati i u kose letvarice (JUS D.F1.030).
Šljive namenjene maloprodaji mogu se pakovati i u različitu prikladnu komercijalnu ambalažu manjih dimenzija (član 12).
7. Trešnje (Prunus avium L.)
Radi stavljanja u promet trešnje se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Trešnje klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti trešanja sa karakterističnim sortnim osobinama i bez ikakvih nedostataka.
Plodovi trešanja klase ekstra moraju biti čvrsti, pravilno razvijeni, ujednačeni po veličini, boji i zrelosti. Za trešnje ove klase prečnik ploda ne može biti manji od 20 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova koji ne ispunjavaju navedene uslove kvaliteta, s tim da ne smeju biti omekšali ili prezreli, ali može biti do 2% neznatno povređenih trešanja. Do 10% plodova može imati prečnik ispod 20 mm, ali ne manji od 17 mm.
Trešnje klase I obuhvataju plodove tipične za sortu, ali sa nedostacima u pogledu kalibra, razvijenosti i boje. Prečnik ploda ne sme da bude ispod 17 mm, a u ranih sorti ne ispod 15 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu, a najviše 4% povređenih i 2% crvljivih trešanja. Toleriše se takođe do 10% plodova sa prečnikom manjim od propisanog, ali ne manjim od 15 mm.
Trešnje klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta, koji usled nedostataka u pogledu razvijenosti, prečnika i boje ne odgovaraju klasi I, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (član 9).
Prečnik ploda trešnje ove klase ne sme da bude ispod 15 mm, a kod ranih sorti ne ispod 13 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu, a najviše 6% povređenih i 4% crvljivih trešanja. Toleriše se i do 10% plodova sa prečnikom manjim od 13 mm.
Trešnje se pakuju u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) i u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022). U maloprodaji mogu se pakovati i u manju prikladnu komercijalnu ambalažu od različitog materijala, pretežno od 0,5 kg neto mase (član 12).
8. Višnje i marele (Prunus cerasus L. i Prunus avium - Prunus cerasus)
Radi stavljanja u promet višnje i marele se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Višnje i marele klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti, sa peteljkom, bez nedostataka i ujednačene po zrelosti i krupnoći, s tim da nisu previše meki, odnosno prezreli i sa prosečnom masom ploda koja nije manja od 5,5 g.
Višnje i marele klase I obuhvataju plodove tipične za sortu, bez nedostataka, s tim što se tolerišu odstupanja po krupnoći, boji i kvalitetu. Dozvoljava se do 2% plodova oštećenih parazitima i mehaničkim povredama, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost plodova.
Višnje i marele klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta sa manjim nedostacima u pogledu razvijenosti, oblika i boje. Dozvoljava se do 5% plodova oštećenih parazitima, mehaničkim i drugim povredama.
Višnje i marele pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020), srednje plitke letvarice (JUS D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022). Višnje i marele mogu se, kao i trešnje, pakovati i u prikladnu komercijalnu ambalažu.
9. Jagode (Fragaria ananasa; F. grandiflora)
Radi stavljanja u promet jagode se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Jagode klase ekstra moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristične za odnosnu sortu. Plodovi moraju biti ujednačeni po zrelosti, obliku i krupnoći, bez ikakvih nedostataka, bez nenormalne spoljne vlažnosti, sa čašicom i skraćenom peteljkom.
Plodovi jagoda klase ekstra moraju biti celi, bez čestica zemlje i bez drugih stranih primesa.
Prečnik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 25 mm, a ostalih sorti - najmanje 20 mm.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za ovu klasu, ali s tim da potpuno odgovaraju kvalitetnim zahtevima sledeće niže klase.
Dozvoljava se najviše 5% plodova sa prečnikom koji je manji od propisanog, ali ne manjim od 18 mm.
Jagode klase I moraju imati približno isti oblik i moraju imati veličinu i boju karakteristične za sortu kojoj pripadaju. Moraju biti cele, nepovređene površine, bez nedostataka, sa čašicom i skraćenom peteljkom, a dozvoljava se prisustvo neznatnih čestica zemlje.
Prečnik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 18 do 25 mm, a ostalih sorti - najmanje 15 mm. Kod rano zrelih sorti se toleriše prečnik od najmanje 18 mm.
U jedinici pakovanja do 10% mase jagoda može da odstupa od uslova propisanih za klasu I, s tim da ispunjavaju zahteve koji su u pogledu kvaliteta propisani za sledeću nižu klasu. U tih 10% može biti najviše 2% pokvarenih plodova i do 10% plodova bez čašice.
Dozvoljava se da najviše 10% plodova jagode može imati prečnik koji ne odgovara kalibru ove klase.
Jagode klase II obuhvataju plodove koji po kvalitetu ne odgovaraju prethodnoj klasi, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (član 9). Plodovi mogu imati prečnik i manji od 15 mm, a u jedinici pakovanja toleriše se i 10% prezrelih ili sitnijih plodova, kao i do 2% plodova sa oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina i do 10% plodova bez čašice i peteljke, a najviše 10% plodova sa oštećenjem pokožice koje bitno ne umanjuje upotrebnu vrednost proizvoda.
U promet se mogu stavljati i šumske jagode koje imaju oblik, boju, miris, ukus i razvijenost karakteristični za šumsku jagodu. Plodovi moraju biti ujednačeni po krupnoći, dovoljno zreli, bez nenormalne spoljne vlažnosti, sa čašicom i kratkom peteljkom.
Jagode i šumske jagode pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) koje se stavljaju u ramove (JUS D.F1.033) ili u korpice za jagode (JUS D.F1.046), kao i u pogodnu manju ambalažu od plastične mase i drugog pogodnog materijala, koja se zatim slaže u letvarice.
Jedinica pakovanja za jagodu klase ekstra i šumsku jagodu može da sadrži najviše 0,5 kg neto mase.
10. Maline (Rubus idaeus L.)
Radi stavljanja u promet maline se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Maline klase ekstra obuhvataju plodove malina visokokvalitetnih sorti. Plodovi moraju biti celi, čisti, sveži na izgled, zdravi bez ikakvih nedostataka, ujednačeni po zrelosti, dovoljno čvrsti da mogu izdržati rukovanje i transport. Moraju biti bez stranih primesa i bez čašica. U jedinici pakovanja prečnik ploda ne sme biti ispod 15 mm, a najviše 10% plodova može biti sa prečnikom koji je manji od 15 mm ali nije manji od 12 mm.
Toleriše se da u jedinici pakovanja do 5% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za klasu ekstra, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeću nižu klasu.
Maline klase I obuhvataju sorte dobrog kvaliteta, plodova ujednačenih po veličini, boji i zrelosti. Tolerišu se izvesna odstupanja u pogledu razvijenosti i krupnoće plodova, ali plodovi ne smeju biti prezreli. Može biti 5% plodova sa čašicom i 5% plodova sa mehaničkim povredama, a najmanji prečnik ploda mora biti 12 mm. Dozvoljava se do 10% plodova sa prečnikom koji je manji od 12 mm ali nije manji od 10 mm.
Toleriše se da u jedinici pakovanja najviše 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove za sledeću nižu klasu, kao i da može biti do 2% crvljivih plodova.
Klasa II obuhvata plodove malina koji ne odgovaraju uslovima propisanim za prethodnu klasu, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 9) što podrazumeva i da plodovi nisu svenuli.
Toleriše se manja neujednačenost plodova po krupnoći i zrelosti.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa čašicom i do 5% plodova sa mehaničkim povredama koje ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Dozvoljava se do 2% crvljivih plodova u jedinici pakovanja.
Maline klase ekstra i klase I beru se brižljivo rukom i pakuju neposredno u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) ili pogodnu malu ambalažu od 0,250 do 0,5 kg. Letvarice u koje se pakuju maline klase II ne moraju se stavljati u ramove.
11. Kupine (Rubus fructicosus L.)
Radi stavljanja u promet kupine se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Kupine klase ekstra moraju biti dovoljno zrele, ujednačene po krupnoći i boji, bez čašice, čiste, zdrave i bez nedostataka. Toleriše se da u jedinici pakovanja do 5% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeću nižu klasu.
Kupine klase I moraju biti dobro razvijene, ujednačene krupnoće, dobrog kvaliteta, dovoljno zrele i bez čašice. Ne tolerišu se prezreli, uveli ili mehanički jače oštećeni plodovi.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeću nižu klasu.
Kupine klase II moraju biti zdrave, čiste i potpuno zrele, sa manjim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja toleriše se do 20% mase prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa čašicom, kao i najviše 5% mase crvljivih plodova.
Kupine svih klasa pažljivo se beru rukom i pakuju u plitke otvorene male letvarice (JUS D.F1.020) ili u pogodnu malu ambalažu do 0,5 kg neto ploda. Plodovi se zatim slažu u pogodne letvarice.
12. Ribizle (Ribes album, R. rubrum i R. nigrum)
Radi stavljanja u promet ribizle se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
Plodovi ribizle klase I moraju biti veoma dobrog kvaliteta, celi, pravilno razvijeni, dovoljno zreli, tipični za sortu, u grozdovima, ujednačeni po krupnoći i bez prisustva pojedinačnih bobica.
U jedinici pakovanja ribizli klase II može biti do 10% plodova sa neujednačenim grozdovima i malo okrunjenim bobicama. Toleriše se prisustvo nešto zrelijih bobica, kao i rastresiti grozdovi.
Ribizle se moraju pažljivo rukom brati i pakovati u manju ambalažu od plastične mase, drveta ili hartije (kartona), sadržine do najviše 0,5 kg neto ploda. Ribizle klase II mogu se pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).
13. Ogrozd (Ribes grossularia L.)
Radi stavljanja u promet ogrozd se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Ogrozd klase I mora biti sa bobicama tipičnim za sortu, dobrog kvaliteta i bez nedostataka. Bobice moraju biti pogodne zrelosti, ujednačene po veličini, obliku i boji. Toleriše se do 10% prezrelih plodova.
U ogrozd klase II razvrstavaju se normalno razvijene, zrele i zdrave bobice sa manjim nedostacima. Toleriše se do 10% plodova lošijeg kvaliteta, čak i naprslih.
Ogrozd se pakuje u male kontejnere sadržine do 0,5 kg neto, a plodovi ogrozda klase II i u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).
14. Borovnice (Vaccinium myrtillus)
Radi stavljanja u promet borovnice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
U klasu I razvrstavaju se borovnice brane rukom, dobre razvijenosti, tamnoplave boje, bez gorčine i sa potpuno očuvanim pepeljkom. Bobice moraju biti pogodne zrelosti, čvrste, međusobno neslepljene, bez peteljki i listića. Bobice borovnica ne smeju biti prezrele.
Oštećenja koja ne umanjuju transportnu izdržljivost i organoleptička svojstva ne smatraju se nedostacima.
Toleriše se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeću nižu klasu.
U jedinici pakovanja može biti do 1% nejestivih delova, odnosno listića, peteljki i grančica.
U klasu II razvrstavaju se manje razvijene, sitnije borovnice dobrog kvaliteta, normalno razvijene, zdrave, sa bojom koja odgovara pogodnom stepenu zrelosti, bez gorčine i bez peteljki. Borovnice ne moraju biti ujednačene po zrelosti. Tolerišu se odstupanja u pogledu razvijenosti, boje pokožice i čvrstine. Tolerišu se i bobice sa neznatnim oštećenjima pokožice koja ne utiču na održivost i organoleptička svojstva proizvoda.
U jedinici pakovanja može biti do 10% mase prezrelih plodova i najviše 2% nejestivih delova, odnosno listića, peteljki i grančica.
Borovnice se pažljivo rukom beru i pakuju u specijalnu malu ambalažu od pogodnog materijala, sadržine najviše do 0,5 kg neto ploda, dok se borovnice klase II mogu pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) sa ramovima (JUS D.F1.033).
15. Stono grožđe (Vitis vinifera L.)
Radi stavljanja u promet stono grožđe se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Kao grožđe klase ekstra može se stavljati u promet samo stono grožđe visokokvalitetnih svetskih i domaćih sorti koje potiču od vrste Vitis vinifera, bez ikakvih nedostataka. Grozdovi moraju biti normalno razvijeni i tipični za sortu, kao i da su određene veličine. Veličina grozda se utvrđuje masom. Kod sorti sa krupnim bobicama grozd mora imati najmanje 200 g a kod ostalih najmanje 150 g. Bobice moraju biti pravilnog oblika, dobro i ravnomerno razvijene, ujednačene po boji i krupnoći, sa obilnim pepeljkom i ne smeju biti zbijene. Naročito ne smeju biti mehanički i na drugi način oštećene, što bi ih činilo manje pogodnim za potrošnju.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% mase grozdova manjih od 200 g kod sorti sa krupnim bobicama, odnosno manjih od 150 g kod sorti sa sitnijim bobicama, ali ne manjih od 100 g mase.
U jedinici pakovanja do 5% mase stonog grožđa može da odstupa od uslova propisanih za klasu ekstra, s tim da ispunjava zahteve propisane za sledeću nižu klasu. U tih 5% može biti do 3% otkinutih bobica.
Grozdovi stonog grožđa klase I moraju imati ista svojstva kao grozdovi stonog grožđa klase ekstra, s tim što bobice na grozdinki ne moraju biti sasvim ravnomerno raspoređene, a mogu imati manje nedostatke u pogledu boje i manje ožegotine od sunca.
Masa svakog grozda mora iznositi najmanje 150 g kod sorti sa krupnim bobicama, a najmanje 100 g kod sorti sa sitnim bobicama.
U jedinici pakovanja do 10% grozdova može imati masu manju od 100 g ali ne manju od 75 g.
U jedinici pakovanja do 10% mase grožđa može da ostupa od uslova propisanih za klasu I, s tim da u tih 10% može biti do 3% otkinutih bobica, od mase grožđa.
Grožđe klase II mora takođe pripadati stonim sortama. Grozdovi i bobice moraju biti normalno razvijeni i zdravi, po svim osobinama karakteristični za sortu, pri čemu se tolerišu nedostaci u pogledu veličine grozdova, razvijenosti bobica, boje pokožice, stepena zrelosti, rasporeda i zbijenosti bobica.
U ovu klasu može se razvrstati i grožđe vinskih sorti namenjeno za potrošnju u svežem stanju, uz uslov da je zdravo i dobrog kvaliteta.
Stono grožđe klase ekstra pakuje se u nove male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) i u srednje plitke otvorene letvarice (JUS D.F1.021).
Stono grožđe klase I pakuje se u nove srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022) i u zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023).
Stono grožđe klase II može se pakovati još i u kose letvarice (JUS D.F1.030).
Stono grožđe može se pakovati i u različitu komercijalnu ambalažu.
Deklaracija za stono grožđe klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora da sadrži i podatak o sorti.
16. Orah u ljusci (Juglans regia L.)
Radi stavljanja u promet orah u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Orah u ljusci razvrstava se u dve grupe: svež orah u ljusci koji nije podvrgavan nikakvim pripremama posle branja i odvajanja lupine i osušen orah u ljusci koji je posle berbe, pored lupine, oslobođen dela vlage, tako da vlaga iznosi najviše 12%.
Vlažnost se izračunava na osnovu razlike u masi pre i posle sušenja najmanje 50 g oraha u ljusci, u sušnici na 103oC ± 2oC u toku 6 časova.
Orah u ljusci mora zadovoljavati sledeće minimalne uslove kvaliteta: da mu je ljuska zdrava, a naročito bez tragova oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, cela (pri čemu se delimično otvoreni orasi ne smatraju kao načeti) i čista, bez lupine i stranih primesa.
Jezgro oraha mora biti meko i umereno tvrdo, zdravo, bez vidljivih tragova biljnih bolesti i štetočina, kao i bez živih ili uginulih insekata, čvrsto i normalno razvijeno, normalne zrelosti, bez stranog mirisa i ukusa, a jezgro mora dobro ispunjavati ljudsku.
Orah u ljusci mora biti obran u punoj zrelosti, kada se lupina potpuno odvaja od ljuske.
Orah u ljusci klase ekstra mora biti sa tankom ljuskom, svetle boje, bez ostataka lupine i mrlja, ujednačen po obliku, veličini i izgledu, bez oštećenja i ozleda od biljnih bolesti i štetočina, a može da sadrži do 12% vode. Jezgro oraha klase ekstra mora biti potpuno zrelo i svetlije boje i mora dobro ispunjavati ljusku.
U jedinici pakovanja kod osušenog oraha u ljusci toleriše se do 5% plodova koji po kvalitetu ljuske i jezgra ne odgovaraju uslovima iz stava 1 ovog člana, ali ispunjavaju uslove propisane za sledeću nižu klasu, s tim da ne može biti više od 2% plodova sa oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina, plesnivih i užeglih i više od 5% drugih sorti od deklarisane. U ovu klasu svrstava se samo orah sa oznakom sorte.
Orah u ljusci klase ekstra mora imati prečnik od najmanje 27 mm a kod sorti duguljastog oblika ploda i iznad 26 mm (ako dužina prelazi 1,25 prečnik oraha).
Toleriše se najviše 10% plodova sa odstupanjem prečnika do 1 mm, od čega do 3% sa odstupanjem koje nije iznad 2 mm.
Orah u ljusci I klase mora biti dobrog kvaliteta, s prečnikom najmanje 24 mm. Ljuska mora biti svetla i čista, nepovređena i umereno tvrda do prihvatljivo meka. Jezgro mora biti dobrog kvaliteta i dobro ispunjavati ljusku.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% plodova koji pripadaju drugim sortama i do 10% plodova kod kojih ljuska i jezgro ne zadovoljavaju uslove propisane za ovu klasu, ali odgovaraju minimalnim uslovima (član 91). Od toga najviše 5% plodova može biti oštećeno biljnim bolestima i štetočinama, plesnivo ili užeglo.
Prema veličini ploda orah u ljusci klase I stavlja se u promet kao: duguljast orah u ljusci sa prečnikom od 24 do 27 mm i orah u ljusci sa prečnikom od 24 do 26 mm.
U klasu II razvrstava se orah u ljusci koji ne ispunjava uslove klase I, ali odgovara minimalnim uslovima (član 91). Prečnik oraha klase II može iznositi od 20 do 24 mm. Ljuska može da bude umereno tvrda, srednje tvrda i tvrda. Toleriše se mešavina plodova različitih sorti, odnosno tipova, uz uslov da plodovi imaju punu upotrebnu vrednost.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova oraha u ljusci sa kalibrom prečnika za 2 mm manjeg ili većeg od propisanog za ovu kategoriju, ali ne manjeg od 18 mm, s tim da ne može biti više od ukupno 5% plodova oraha oštećenih biljnim bolestima i štetočinama, plesnivih i užeglih oraha.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 10% plodova drugih sorti, do 10% plodova kod kojih ljuska i jezgro ne odgovaraju uslovima iz člana 91 ovog pravilnika, a od toga najviše 7,5% plodova oštećenih štetočinama, plesnivih i užeglih.
Orah u ljusci pakuje se u vreće od retkog tkanja (JUS F.G4.021), vreće od trostruke natron hartije, jutene vreće, kao i u drugu vrstu ambalaže koja obezbeđuje zaštitu proizvoda i zadovoljava potrebne higijenske uslove. U prometu na malo može se pakovati u manju komercijalnu ambalažu, kao što su kese od tekstilnih vlakana ili drugih pogodnih materijala, neto mase 0,5 do 2 kg.
U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.
Ne toleriše se mešavina oraha iz berbi koje su bile raznih godina.
17. Jezgro oraha (Juglans regia L.)
Radi stavljanja u promet jezgro oraha se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Jezgro oraha mora poticati od oraha obranih u punoj zrelosti i zadovoljavati sledeće uslove kvaliteta: da je zdravo, celo ili u polutkama, čisto i neužeglo, sa najviše 8% vlage, bez plesni i truleži i bez insekata, živih ili uginulih.
Jezgro oraha klase ekstra mora biti odličnog kvaliteta, belo, zdravo, na preseku svetle i ujednačene boje, suvo, bez plesni, neužeglo, bez delova ljuske i drugih stranih primesa, sa najmanje 22 mm u prečniku.
Toleriše se da u jedinici pakovanja može biti do 10% raspuknutih jezgra.
Jezgro oraha klase I mora imati ista svojstva kao jezgro oraha klase ekstra, bez značajnijih nedostataka, s tim što jezgra mogu biti u prečniku između 16 i 22 mm i što se u jedinici pakovanja toleriše do 15% jezgri u četvrtinkama.
U klasu II razvrstava se jezgro oraha dobrog kvaliteta, suvo, zdravo, neužeglo, bez plesni i drugih manjih nedostataka, bez delova ljuske i drugih primesa, sa prečnikom ispod 16 mm i sa četvrtinkama različite veličine.
U jedinici pakovanja može biti do 15% jezgri sa polomljenim četvrtinkama u vidu slomljenih četvrtinki.
Jezgro oraha pakuje se u zatvorene američke sanduke (JUS D.F1.031) obložene pergament-hartijom ili celofanom, kao i u drugu komercijalnu ambalažu, uključujući i celofanske kese neto mase do 0,5 kg.
Ako jezgro potiče od oraha iz ranije berbe, onda se taj podatak mora označiti u deklaraciji. Ne toleriše se mešanje jezgra iz različitih berbi oraha.
18. Kesten (Castanca sativa Mill.)
Radi stavljanja u promet kesten se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Da bi se mogao staviti u promet kesten mora ispunjavati sledeće uslove kvaliteta:
1) da je dobro razvijen, zreo, zdrav i čist;
2) da nije gorak;
3) da nije proklijao;
4) da nije promrzao ili presušen;
5) da nije polomljen ili nagnječen;
6) da nema stranih primesa;
7) da ne pokazuje znake truleži;
8) da nije oštećen insektima ili glodarima;
9) da nema žive ili uginule insekte.
Kesten klase ekstra obuhvata plodove najboljih sorti ili tipova, dobro razvijene, krupnoće do 65 plodova u jednom kilogramu. Toleriše se do 5% plodova drugih sorti ili tipova, ali odgovarajućih osobina, kao i do 4% plodova sa raznim manjim nedostacima u pogledu razvijenosti.
U klasu I razvrstavaju se dobro razvijeni i zdravi plodovi kestena krupnoće od 65 do 95 plodova u jednom kilogramu. Toleriše se do 10% plodova drugih sorti ili tipova odgovarajućeg kvaliteta i do 5% plodova koji ne odstupaju od kvaliteta propisanog u članu 102 ovog pravilnika.
U klasu II razvrstava se kesten krupnoće iznad 95 plodova u jednom kilogramu. Pri tom se toleriše do 12% plodova sa nedostacima koji im ne umanjuju upotrebnu vrednost, kao i 15% plodova drugih sorti ili tipova odgovarajućeg kvaliteta.
Kesten se pakuje u vreće od retkog tekstila ili natron hartije sadržine najviše 50 kg. Za komercijalno pakovanje upotrebljavaju se kese manje zapremine, od tekstila i drugog materijala, kao i slična ambalaža.
Ambalaža za pakovanje kestena mora biti nova, bez ikakvog mirisa i dovoljno čvrsta i čista. U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.
19. Lešnik u ljusci (Corylus avellana L., Corylus maxima Mill.) i njegovi hibridi
Radi stavljanja u promet lešnik u ljusci se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Prema krupnoći lešnik u ljusci razvrstava se kao: vrlo krupan, sa prečnikom preko 18 mm; krupan, sa prečnikom od 16 do 18 mm; srednje krupan, sa prečnikom od 13 do 16 mm i sitan sa prečnikom manjim od 13 mm.
Lešnik u ljusci se može stavljati u promet i kao nekalibrisan ali ne sitniji od 13 mm u prečniku.
Plod lešnika u ljusci mora biti normalno razvijen, zdrav, ceo, potpuno zreo, bez vidljivih oštećenja od biljnih bolesti i štetočina (insekata, glodara), bez živih insekata, neužegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa sadržajem vlage do 12%.
Vlažnost se izračunava na osnovu razlike u masi pre i posle sušenja količine od najmanje 50 g lešnika u ljusci na temperaturi od 103oC ± 2oC u toku 6 časova.
U jedinici pakovanja toleriše se do 12% plodova drugih sorti od one koja je navedena u deklaraciji, kao i do 0,2% plodova sa živim ili mrtvim insektima.
Lešnik u ljusci klase ekstra obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti ili tipova, veoma dobro razvijene i sa prečnikom iznad 16 mm i bez nedostataka.
Lešnik u ljusci ovog kvaliteta mora biti sortiran po veličini. Plod mora biti bez lupine i nečistoće, a jezgro mora dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 40%).
U jedinici pakovanja lešnika u ljusci toleriše se do 5% duguljastih plodova u smeši sa okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova u smeši sa duguljastim plodovima.
U jedinici pakovanja može biti do 3% plodova šupljih, plesnivih i oštećenih od insekata, kao i do 1% plodova sa nedostacima ljuske.
U klasu I razvrstava se lešnik u ljusci kvalitetnih sorti i tipova sa normalno razvijenim plodovima, sa prečnikom iznad 13 mm i bez većih nedostataka.
Lešnik u ljusci klase I mora biti sortiran po veličini plodova i ujednačenog prečnika. U jedinici pakovanja toleriše se do 5% duguljastih plodova lešnika u ljusci u smeši sa okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova lešnika u ljusci u smeši sa duguljastim plodovima. Lešnik mora biti bez lupine i nečistoće, a jezgro mora ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod 40%.
U jedinici pakovanja može biti do 3% šupljih plodova ili plodova oštećenih insektima, kao i najviše 1% plodova sa nedostacima ljuske i do 4% od mase lešnika sa unutrašnjim nedostacima jezgra.
U klasu II razvrstava se lešnik u ljusci dobrog kvaliteta, normalno razvijen, sa prečnikom ispod 13 mm, zdrav i čist.
U ovu klasu može se razvrstati i nekalibrisani lešnik u ljusci, ali ne sitniji od 13 mm u prečniku.
Jezgro mora dobro ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod 36%.
U jedinici pakovanja toleriše se do 6% praznih plodova, do 3% plodova sa manama na ljusci i do 10% plodova sa nedostacima jezgra.
Lešnik u ljusci pakuje se u jutane vreće (JUS F.G4.020) ili u vreće od natron hartije a u maloprodaji i u različite kese od tekstila, plastike i dr.
20. Jezgro lešnika (Corylus avellana L., Corylus maxima Mill.) i njegovi hibridi
Radi stavljanja u promet jezgro lešnika se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II, a prema krupnoći razvrstava se u tri kalibra: vrlo krupno, sa prečnikom od 13 do 15 mm, krupno, sa prečnikom od 11 do 13 mm i sitno sa prečnikom od 9 do 11 mm.
Jezgra lešnika svih klasa moraju ispunjavati sledeće uslove kvaliteta:
1) da vlažnost jezgra ne prelazi 6%;
2) da je čisto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;
3) da je bez plesni i truleži;
4) da jezgro nema vidljivih oštećenja od štetočina, kao što su insekti, glodari (ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme prelaziti 0,2%) i drugi paraziti;
5) da užeglih plodova nema više nego što je dozvoljeno za pojedinu klasu;
6) da je boja karakteristična za odgovarajuću sortu;
7) da je pokožica bez vidnih oštećenja i ozleda i da jezgro nije nalomljeno.
Jezgro lešnika mora biti sortirano prema veličini (kalibrisano) tako da razlika između jezgra sa najmanjim i jezgra sa najvećim prečnikom ne bude veća od 2 mm u istoj jedinici pakovanja.
Jezgro lešnika može biti sa ogrebotinama nastalim pri oslobađanju iz ljuske, ali ne više od 2 mm dubine. Oštećenje može da iznosi najviše 1/5 ukupne površine jezgra, s tim da ta oštećenja ne utiču na njegovu održivost. Komadi izlomljenog jezgra lešnika ne smeju prolaziti kroz sito sa otvorima od 5 mm.
Izuzetno od odredbe stava 3 u članu 113, jezgro lešnika namenjeno za industrijsku preradu može se stavljati u promet i nekalibrisano tako da ispunjava uslove iz stava 2 ovog člana.
U klasu ekstra razvrstava se jezgro lešnika koje je odličnog kvaliteta, normalno razvijeno, ujednačeno po krupnoći, boje karakteristične za sortu i bez nedostataka. Jezgro lešnika mora ispunjavati uslove propisane u članu 113 stav 2 tač. 1 do 7 ovog pravilnika.
Za ovu kvalitetnu klasu dozvoljava se da razlika izmeću minimalnog i maksimalnog prečnika jezgra iznosi 2 mm kod najviše 5% jezgra lešnika.
Toleriše se da 2% jezgra bude druge sorte od sorte koja je deklarisana.
Jezgro lešnika klase I obuhvata plodove dobrog kvaliteta koji moraju da ispunjavaju uslove kvaliteta propisane u članu 113 stav 2 tač. 1 do 7 ovog pravilnika.
Dozvoljava se da razlika između najmanjeg i najvećeg prečnika jezgra iznosi 2 mm kod najviše 5% jezgra lešnika.
U jedinici pakovanja toleriše se do 0,3% ljuske i stranih primesa, do 1% jezgra užeglih, plesnivih, natrulih ili crvljivih do 3% slomljenih i mehanički oštećenih jezgra - delova čiji prečnik nije manji od 5 mm, do 4% nepravilno razvijenih jezgra, kao i do 10% jezgra drugih sorti, odnosno tipova lešnika odgovarajućeg kvaliteta.
U klasu II razvrstava se zdravo jezgro lešnika, koje zadovoljava minimalne uslove (član 113 stav 2 tač. 1 do 7) ali koje zbog manjih nedostataka ne odgovara prethodnoj klasi. Rešenje ili kalibrisanje nije obavezno.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 8% po masi dvojnih jezgra, do 0,4% delova ljuski i drugih stranih primesa, do 2% jezgra užeglih, plesnivih, trulih ili oštećenih od biljnih bolesti i štetočina (insekti, glodari), do 5% polomljenih jezgra, do 5% nepravilno razvijenih jezgra i do 10% jezgra drugih sorti ili tipova lešnika odgovarajućeg kvaliteta.
Pri klasiranju jezgra lešnika po veličini (kalibrisanju) razlika između najmanjeg i najvećeg prečnika ne sme biti veća od 2 mm. Kod jezgra lešnika klase II dozvoljava se odstupanje u prečniku.
U deklaraciji za jezgro lešnika klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti unet podatak o kalibru i sorti.
Toleriše se najviše 10% jezgra koja su različitog oblika ili tipa od onih koji su označeni u deklaraciji.
Jezgro lešnika pakuje se u ambalažu koja mu obezbeđuje očuvanje kvaliteta u uslovima transporta i čuvanja.
21. Badem u ljusci (Amygdalus communis L.)
Radi stavljanja u promet badem u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Plod badema u ljusci mora biti normalno razvijen, zreo, zdrav, čist bez smole i ostataka spoljne lupine, bez vidljivih oštećenja od biljnih bolesti i štetočina (insekata, glodara) bez živih insekata, neužegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa najviše 9% vlage.
Vlažnost se izračunava na osnovu razlike u masi pre i posle sušenja u sušnici količine od najmanje 50 g badema u ljusci na temperaturi 103oC ± 2oC u toku 6 časova.
U klasu ekstra razvrstava se badem u ljusci visokokvalitetnih sorti, odličnog kvaliteta, sa svim sortnim karakteristikama, sa mekom ili polumekom ljuskom koju jezgro potpuno ispunjava, suv i bez smole i drugih nedostataka. Badem klase ekstra mora ispunjavati uslove kvaliteta propisano u članu 120 stav 1 ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja može biti do 2% praznih i plesnivih plodova ili plodova oštećenih od insekata, do 1% plodova sa gorkim jezgrom, kao i do 3% plodova drugih sorti i sa nedostacima ljuske.
U klasu I razvrstavaju se plodovi badema u ljusci sličnog kvaliteta kao plodovi badema klase ekstra, pri čemu se toleriše do 5% praznih i plesnih plodova, ili plodova oštećenih od insekata, do 5% plodova drugih sorti ili sa nedostacima ljuske, kao i do 1% plodova sa gorkim jezgrom.
U klasi II plodovi badema u ljusci moraju biti zdravi, dobro razvijeni i bez većih nedostataka jezgra. Toleriše se do 10% plodova šupljih, plesnih i od insekata oštećenih plodova, kao i do 10% drugih sorti i plodova sa nedostacima ljuske. Toleriše se do 1% plodova sa gorkim jezgrom.
Badem u ljusci pakuje se u jutane vreće (JUS F.G4.020) i vreće od natron hartije, a u prometu na malo u različite kese od tekstila, plastičnih masa i dr.
U jedinici pakovanja može biti najviše 2% polomljenih ljuski i drugih stranih primesa.
22. Jezgro badema (Amygdalus communis L.)
Radi stavljanja u promet jezgro badema se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Jezgro badema mora ispunjavati sledeći minimalne uslove kvaliteta:
1) da sadrži najviše 6% vlage (više od 10 g jezgra badema sušenog na 103oC ± 2oC za vreme od 6 časova);
2) da je celo, čisto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;
3) da jezgro nema vidljivih oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, kao što su insekti i glodari. Ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme prelaziti 0,2%;
4) da je pokožica jezgra bez vidljivih ozleda, da jezgra nisu nalomljena i da nisu gumasta;
5) da su jezgra slatka, neužegla, bez stranog mirisa i ukusa;
6) da je boja ujednačena i karakteristična za odgovarajuću sortu;
7) da nema dvojnih jezgra iznad dozvoljene tolerancije date za svaku klasu.
U prometu se mogu nalaziti: jezgra sortirana prema veličini (kalibrisana) i jezgra nesortirana prema veličini.
U klasu ekstra razvrstava se jezgro badema visokokvalitetnih sorti, ujednačeno po veličini i izgledu i bez nedostataka. Jezgro badema mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u članu 126 stav 1 tač. 1 do 7 ovog pravilnika.
U pakovanju sa oznakom "bez dvojnih jezgra" toleriše se do 2% dvojnih jezgra, a u pakovanju bez ove oznake najviše 10% dvojnih jezgra.
Kod jezgra badema sortiranih prema veličini dozvoljava se za klasu ekstra do 0,20% mase stranih primesa koje potiču od peska, ljuske i pokožice, do 2% gorkih jezgra, do 0,05% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 0,5% plesnivih, pokvarenih ili crvljivih i do 3% nerazvijenih jezgra. Kod jezgra koja nisu sortirana prema veličini toleriše se do 0,25% stranih primesa koje potiču od peska, ljuske i pokožice, do 2% gorkih jezgra, do 1% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 1% slomljenih jezgra, do 0,5% jezgra plesnivih ili oštećenih biljnih bolestima ili štetočinama i do 5% nerazvijenih jezgra.
Kod jezgra badema ove klase, koja su sortirana prema veličini, deklaracija pored ostalog mora da sadrži i podatak o najmanjem prečniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 14 do 15 mm) ili broj jezgara u 100 g (od 80 do 85).
U klasu I razvrstava se jezgro badema koje potiče od visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti najboljeg i dobrog kvaliteta. Jezgro badema ove klase mora takođe ispunjavati uslove kvaliteta propisane u članu 126 stav 1 tač. 1 do 7 ovog pravilnika.
U ovoj klasi toleriše se u jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema veličini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" - do 3% mase dvojnih jezgra, a bez ove oznake do 25% mase dvojnih jezgra.
U jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema veličini dozvoljava se: do 0,5% stranih primesa (pesak, delići ljuske ili pokožice), do 3% gorkih jezgra, do 1,5% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 3% izlomljenih jezgra, do 1% plesnivih, trulih ili crvljivih jezgra i do 5% nedovoljno razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veličini dozvoljava se u jedinici pakovanja: do 0,5% stranih primesa (pesak, delići ljuske i pokožice), do 3% gorkih jezgra, do 2% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 5% izlomljenih, do 1% jezgra plesnivih, ili oštećenih od biljnih bolesti i štetočina, gumastih ili užeglih i do 7% nedovoljno razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema ove klase sortiranih prema kalibru u deklaraciji mora biti sadržan podatak o najmanjem prečniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 13 do 14 mm) ili broj jezgra u 100 g (od 85 do 90).
U klasu II razvrstava se jezgro badema koje potiče od sorti različitog kvaliteta, koje usled manjih nedostataka ne može da bude razvrstano u višu klasu, ali ispunjava minimalne zahteve iz člana 9 ovog pravilnika. U ovoj klasi toleriše se: kod jezgra badema sortiranih prema veličini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" do 3% dvojnih jezgra, a bez te oznake do 40% dvojnih jezgra.
Kod jezgra badema sortiranih prema veličini dozvoljeno je u jedinici pakovanja do 0,5% stranih primesa (pesak, delići ljuske ili pokožice), do 4% gorkih jezgra, do 3% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 5% izlomljenih jezgra, do 2% plesnivih, oštećenih od biljnih bolesti i štetočina, gumastih ili užeglih, i do 10% nepotpuno razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veličini dozvoljava se u jedinici pakovanja: do 1% stranih primesa primesa (pesak, delići ljuske ili pokožice), do 4% užeglih jezgra, do 4% deformisanih ili smežuranih jezgra, do 8% izlomljenih jezgra, do 2% plesnivih, oštećenih od biljnih bolesti i štetočina ili gumastih i do 10% nepotpuno razvijenih jezgra.
Za jezgra badema ove klase sortirana prema veličini, deklaracija mora, pored ostalog, da sadrži podatak o najmanjem prečniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 12 do 13 mm) ili broju jezgara u 100 g (preko 90 u 100 g).
Jezgro badema pakuje se u ambalažu koja mu obezbeđuje očuvanje kvaliteta u uslovima transporta i čuvanja.
23. Sirovi kikiriki u ljusci (Arachis hupogaea)
Sirovi kikiriki u ljusci koji se stavlja u promet razvrstava se u dve klase - I i II.
Da bi se mogao staviti u promet plod sirovog kikirikija u ljusci mora da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da je zreo, suv, čist i ceo;
2) da je normalno razvijen i zdrav, sa dva ili više jezgra;
3) da je boja ljuske slamasto žuta;
4) da su jezgra zdrava, a boja pokožice i unutrašnjosti da je karakteristična za sortu;
5) da ima miris svojstven sirovom kikirikiju i da ne sadrži strani miris;
6) da nije užegao i da ne sadrži plesni;
7) da nema prisutnih stranih primesa;
8) da nema žive ili uginule insekte i njihove delove;
9) da ne sadrži više od 12% vlage.
Sirovi kikiriki u ljusci klase I obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti bez nedostataka ujednačene po krupnoći i iz iste berbe.
Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 65%).
U jedinici pakovanja toleriše se do 3% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih primesa, do 3% plodova sa mehaničkim oštećenjem ljuske i do 3% plodova sa oštećenjem jezgra od čega najviše 1% jezgara oštećenih biljnim bolestima i štetočinama.
Kikiriki u ljusci klase II obuhvata plodove dobrog kvaliteta, normalno razvijene i iz iste berbe.
Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje 60%).
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih primesa, do 5% plodova sa mehanički oštećenih i do 5% plodova sa nedostatkom jezgra od čega najviše 1% jezgra oštećenih biljnim bolestima i štetočinama.
Kikiriki u ljusci pakuje se u vreće od retkog tkanja (JUS F.G4.021), jutane vreće (JUS F.G4.020), papirne vreće od trostruke natron hartije, kao i u ostalu pogodnu ambalažu koja obezbeđuje propisane higijenske uslove za ovu vrstu proizvoda.
Kikiriki u ljusci može se pakovati i u manju komercijalnu ambalažu kao što su kese od tekstilnih vlakana ili drugih pogodnih materijala, neto težine od 0,5 do 2 kg.
U deklaraciju se mora, pored ostalog, uneti podatak o godini berbe.
24. Jezgro kikirikija (Arachis hypogaea)
Jezgro kikirikija koje se stavlja u promet razvrstava se u dve kategorije - I i II.
Radi stavljanja u promet jezgro kikirikija mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da je celo, zdravo, normalno razvijeno i čisto;
2) da je boja pokožice i unutrašnjosti karakteristična za sortu;
3) da je miris i ukus svojstven kikirikiju i jezgro da ne sadrži strani miris;
4) da nije užeglo i da ne sadrži plesni;
5) da nema prisutnih stranih primesa;
6) da je prijatno čvrste konzistencije;
7) da nema žive ili uginule insekte i larve;
8) da ne sadrži više od 7% vlage.
U klasu I razvrstava se jezgro kikirikija odličnog kvaliteta, normalno razvijeno, ujednačene krupnoće, iz iste berbe i bez nedostataka. Jezgro kikirikija mora ispunjavati uslove propisane u članu 137 ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase jezgra sa mehaničkim oštećenjem, do 1% jezgra oštećenih insektima i do 0,25% stranih primesa.
U klasu II razvrstava se jezgro kikirikija koje je dobrog kvaliteta, normalno razvijeno i iz iste berbe. Jezgro kikirikija mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u članu 137 ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% mase jezgra sa mehaničkim oštećenjem, do 1% jezgra oštećenih insektima i do 0,25% prisutnih stranih primesa.
Jezgro kikirikija pakuje se u ambalažu koja mu obezbeđuje očuvanje kvaliteta u uslovima transporta i čuvanja.
25. Pistać u ljusci (Pistacia vera)
Radi stavljanja u promet pistać u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Prema obliku ploda pistać u ljusci se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduženim plodovima.
Krupnoća se određuje rešetanjem kroz rešeto sa okruglim otvorima.
|
Prema krupnoći pistaći mogu biti: |
|
|
1) vrlo krupni |
- plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 12 |
|
|
- plod izduženog oblika prolazi kroz sito br. 11 |
|
2) srednje krupni |
- plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 11 |
|
|
- plod izduženog oblika prolazi kroz sito br. 10 |
U klasu ekstra razvrstava se pistać u ljusci od najboljih sorti odličnog kvaliteta, dobro razvijen i bez nedostataka.
Krupnoća ploda pistaća u ljusci ove kase, treba da bude za okruglasti oblik ploda najmanje 12 mm a za izdužen najmanje 11 mm.
Ljuska plodova pistaća klase ekstra mora biti raspuknuta. Dozvoljava se samo do 2% neraspuknutih plodova.
U klasu I razvrstava se pistać u ljusci dobrog kvaliteta, kalibrisan, sa prečnikom za okruglaste plodove najmanje 11 mm, a za izdužene najmanje 10 mm.
Za pistać u ljusci klase I dozvoljava se do 3% neraspuknutih plodova, do 0,2% stranih primesa, do 3% praznih ljuski, do 4% plodova nerazvijenih i sa mrljama, odnosno stvrdnutih, do 1,5% užeglih i plesnivih plodova.
U klasu II razvrstava se pistać u ljusci, dobrog kvaliteta, koji mora ispunjavati minimalne uslove kvaliteta: prečnik okruglastih plodova pistaća u ljusci ne sme da bude ispod 10 mm, a izduženih plodova ispod 9 mm. Kalibrisanje nije obavezno, pa se u jedinici pakovanja mogu naći i krupniji plodovi.
Za pistać u ljusci klase II dozvoljava se prisustvo do 5% neraspuknutih ljuski, do 0,2% stranih primesa, do 7% praznih ljuski, do 8% plodova nerazvijenih, stvrdnutih i sa mrljama i do 3% užeglih i plesnivih plodova.
Pistać u ljusci mora biti upakovan u ambalažu koja mu obezbeđuje očuvanje kvaliteta u uslovima transporta i čuvanja.
26. Smokva (Ficus carica L.)
Radi stavljanja u promet, sveže smokve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti smokava, odličnog kvaliteta, sa tipičnim sortnim osobinama, bez ikakvih nedostataka, dovoljne krupnoće i ujednačene zrelosti.
Smokve ekstra klase moraju biti kalibrisane tako da u jedinici pakovanja nema većih odstupanja u prečniku.
U klasu I razvrstavaju se smokve najboljih sorti, normalno razvijene, dobrog kvaliteta, ali nešto sitnijih plodova i manje ujednačenih po zrelosti i drugim osobinama.
U klasu II razvrstavaju se plodovi smokava dobrog kvaliteta, koji mogu biti sitniji i manje ujednačeni.
Smokve se pakuju u malu ambalažu namenjenu za najosetljivije voće, kao što je jagodasto, a ukoliko se za klasu II koriste letvarice, one moraju biti plitke, tako da plodovi budu poređani samo u jednom sloju.
27. Agrumi (Citru ssp.)
Naziv agrumi ili citrusi odnosi se na šest vrsta suptropskih voćaka, a to su: narandža ili pomorandža (Citrus sinensis Osbeck), grejpfrut (Citrus paradisi Mac Farlane), limun (Citrus limonia Osbeck), obična mandarina (Citrus reticulata Blanco), mandarina sorte Unshiu ili Satsuma (Citrus Unshiu Marcovitch) i plemenita mandarina sorte Tangerine i njeni hibridi (Wilking, Monreal, Clementine, itd.).
Plodovi agruma, koji se shodno ovom pravilniku stavljaju u promet, moraju ispunjavati sledeće uslove kvaliteta:
1) da su normalno zreli;
2) da su celi i zdravi;
3) da su bez oštećenja i promena na kori koji utiču na izdržljivost i opšti izgled ploda;
4) da su bez stranog mirisa i netipičnog ukusa;
5) da nemaju znakova unutrašnjeg sušenja;
6) da su bez spoljašnje nenormalne vlage.
Sadržaj soka (dobijen ceđenjem ručnom presom kroz dva sloja gaze) i boja kore kod agruma, predstavljaju osnovne elemente kvaliteta. Zabranjeno je stavljati u promet:
1) limun - sa sadržajem soka ispod 25%, osim limuna sorte Verdeli i Primofiori, kod kojih je količina isceđenog soka ispod 20% u odnosu na masu ploda.
Boja zrelog limuna je žuta, osim u početku berbe kod sorti Verdeli i Primofiori, kod kojih je zelenkasta boja kore karakteristična za fazu normalne zrelosti, pod uslovom da plodovi sadrže propisan procent soka;
2) mandarine - sa sadržajem soka ispod 40%, osim sorti Unshiu, Monreal, Wilking i Satsuma, kod kojih je sadržaj soka najmanje 35% u odnosu na masu ploda.
Boja zrele mandarine je narandžastožuta.
Kod sorti Unshiu i Monreal, najmanje na trećini površine ploda boja mora biti tipično žuta, a kod sorte Wilking najmanje na dve trećine površine kora mora biti žute boje;
3) narandže - sa sadržajem soka ispod 35%, koje imaju tipičnu žutonarandžastu boju, osim sorti Thompson Navel i Tarocco kod kojih je sadržaj soka najmanje 30% i sorte Washington Navel kod kojih je sadržaj soka najmanje 33%;
4) grejpfrut (pomelo) - sa sadržajem soka ispod 35% a koji ima tipičnu svetložutu boju.
Radi stavljanja u promet plodovi agruma se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
U klasu ekstra razvrstavaju se agrumi najboljih sorti, odličnog kvaliteta, dobro razvijeni, bez nedostataka u izgledu i organoleptičkim svojstvima. Ne smatraju se kao nedostaci neznatne spoljašne promene kore. Pored toga, plodovi moraju biti tipični za sortu kojoj pripadaju.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa jednom ili više manjih površinskih zaraslih ozleda na kori, koje ne smeju biti duže od 1/10 prečnika ploda, niti veće od 2% ukupne površine ploda, kao i sa neznatnim deformacijama, hrapavom korom, i zelenkastim mrljama.
Ukupna odstupanja u jedinici ambalaže od navedenih osobina ne smeju biti veća od 5% mase plodova.
U klasu I razvrstavaju se plodovi agruma dobrog kvaliteta, normalno razvijeni, koji usled neznatnih nedostataka oblika i boje, kao i zaraslih ozleda kore, ne mogu da se uvrste u klasu ekstra.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% plodova sa jednom ili više površinskih zaraslih ozleda koje ne smeju biti duže od 1/5 označenog kalibra agruma. Dozvoljavaju se deformacije oblika u odnosu na sortu, zatim zadebljanje kore, zelenkaste mrlje i manji broj ozleda izazvanih gradom.
Ovi nedostaci ne smeju biti veći od 10% mase plodova.
Klasa II obuhvata plodove agruma koji ne ispunjavaju uslove klase I, ali odgovaraju minimalnim uslovima navedenim u članu 152 ovog pravilnika.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja agruma ove klase može biti do 10% plodova sa jednom ili više zaraslih površinskih ozleda, koje ne smeju biti duže od 1/5 označenog kalibra ploda, niti iznositi preko 5% njegove površine, kao i do 10% plodova sa deformacijama oblika, sa hrapavom korom ili sa preterano zadebljalom korom, zelenkastim mrljama na kori i jednom ili više zaraslih ozleda izazvanih gradom, biljnim bolestima i štetočinama ili sredstvima za zaštitu bilja.
U jedinici pakovanja ukupni navedeni nedostaci ne smeju biti veći od 10% mase plodova.
Agrumi se klasiraju po krupnoći na osnovu merenja prečnika na najširem delu ploda, pri čemu je minimalni kalibar: za limune 45 mm, za narandže 53 mm, za grejpfrute 70 mm, a za različite sorte mandarina 35 mm. U pogledu krupnoće agrumi se klasiraju na sledeći način:
|
|
|||
|
Narandže |
Razne sorte mandarina |
||
|
kalibri |
prečnik u mm |
kalibri |
prečnik u mm |
|
|
|||
|
1 |
87 - 100 |
|
|
|
2 |
84 - 96 |
|
|
|
3 |
81 - 92 |
1 |
63 i više |
|
4 |
77 - 88 |
2 |
58 - 69 |
|
5 |
73 - 84 |
3 |
54 - 64 |
|
6 |
70 - 80 |
4 |
50 - 60 |
|
7 |
67 - 76 |
5 |
46 - 56 |
|
8 |
64 - 73 |
6 |
43 - 52 |
|
9 |
62 - 70 |
7 |
41 - 48 |
|
10 |
60 - 68 |
8 |
39 - 46 |
|
11 |
58 - 66 |
9 |
37 - 44 |
|
12 |
56 - 63 |
10 |
35 - 42 |
|
13 |
53 - 60 |
|
|
|
|
|||
|
|
|
|
|
|
|
|||
|
Limuni |
|
Grejpfrut (pomelo) |
|
|
kalibri |
prečnik u mm |
kalibri |
prečnik u mm |
|
|
|||
|
1 |
72 - 83 |
1 |
109 - 139 |
|
2 |
68 - 78 |
2 |
100 - 119 |
|
3 |
63 - 72 |
3 |
93 - 110 |
|
4 |
58 - 67 |
4 |
88 - 102 |
|
5 |
53 - 62 |
5 |
84 - 97 |
|
6 |
48 - 57 |
6 |
81 - 93 |
|
7 |
45 - 52 |
7 |
77 - 89 |
|
|
|
8 |
73 - 85 |
|
|
|
9 |
70 - 80 |
|
|
|||
Mandarine sorte Unshiu koje ispunjavaju propisane uslove, a imaju prečnik od 54 do 64 mm, razvrstavaju se u klasu ekstra. Mandarine iste sorte sa prečnikom od 44 do 53 mm razvrstavaju se u klasu I, a mandarine sorte Unshiu prečnika ispod 44 mm u klasu II.
Plodovi agruma razvrstavani po navedenim skalama, u svakoj jedinici pakovanja moraju biti homogeni po krupnoći, i to: kada su plodovi u pakovanju poređani u pravilnim redovima u jednom ili više slojeva, tada razlika u veličini između najsitnijih agruma može biti sledeća: za kalibar 1 i 2 - 11 mm, za kalibre 3 do 6 - 9 mm i za kalibre 7 do 13 - 7 mm, za plodove mandarine ove razlike su manje i iznose: za kalibre 1 do 4 - 9 mm, za kalibre 5 i 6 - 8 mm i za kalibre 7 do 10 - 7 mm, dok za plodove limuna, za sve kalibre dozvoljene razlike mogu iznositi samo 7 mm.
Agrumi se pakuju u različitu ambalažu od drveta i kartona, kao i od plastičnih i drugih materijala, različitih dimenzija i drugih osobina, a u maloprodaji i u manje kese od tekstila i plastičnih vlakana, i u američke i kabinetske sanduke.
S obzirom na kvarljivost plodovi agruma se moraju pakovati veoma pažljivo, u pogodnu novu i čistu ambalažu.
Ako su agrumi pre stavljanja u promet (u toku transporta i čuvanja) tretirani različitim fungicidima u cilju zaštite od truljenja, kao što su difenilna i druga jedinjenja, tada u deklaraciji mora biti označeno da su takva tretiranja izvršena i da kora agruma nije za jelo.
Kod sorti i berbi agruma za koje su predviđeni niči uslovi kvaliteta u pogledu boje i sadržine soka, mora se u deklaraciju uneti podatak o sorti, odnosno berbi.
28. Banane (Musa sapientum)
Radi stavljanja u promet banane se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
Pri uvozu banana, a pre uskladištenja, plodovi moraju biti potrebne punoće i razvijenosti, sa korom svetlozelene boje.
U toku uskladištenja a pre stavljanja u promet na malo, zelene banane moraju biti podvrgnute dozrevanju do pogodnog stepena zrelosti (član 164 stav 2).
U klasu ekstra razvrstavaju se banane visokokvalitetnih sorti odličnog kvaliteta u svakom pobledu dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Masa pojedinog ploda ne sme biti manja od 100 g.
U prometu na malo banane klase ekstra moraju biti pogodne zrelosti za jelo, što se vidi po karakterističnoj žutoj boji, prijatno mekoj konzistenciji mesnatog dela ploda, izraženoj aromi i dobrom ukusu.
Kod banana klase ekstra tolerišu se samo neznatne tačkice ali ne i pukotine na kori, kao ni prezrelost, odnosno sluzaste mrlje.
Banane klase I moraju da odgovaraju uslovima iz člana 164 stava 2 ovog pravilnika i da su bez većih nedostataka. Težina jednog ploda ne sme da bude manja od 80 g. Toleriše se do 5% prezrelih plodova.
Toleriše se do 5% plodova sa oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina koja ne utiču na trajnost i upotrebljivost plodova.
Banane klase II moraju da odgovaraju uslovima iz člana 164 stav 2 ovog pravilnika. Banane mogu biti i sitnije, sa težinom ispod 80 g po komadu, ali bez nedostataka koji im umanjuju upotrebnu vrednost. Toleriše se do 10% prezrelih plodova i do 10% plodova sa oštećenjima koja ne utiču na trajnost i upotrebljivost plodova.
Banane se pakuju u različitu ambalažu, kako od kartona, tako i od drveta. Ambalaža mora da bude nova i dovoljno izdržljiva da zaštiti proizvod u toku transporta i rukovanja.
29. Urme (datulje - Phoenix dactylifera L.)
Radi stavljanja u promet urma se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Plodovi urme moraju ispunjavati sledeće minimalne uslove:
1) da su celi;
2) da su zdravi, zreli, mesnati, čisti, normalno razvijeni, sočni i elastične konzistencije;
3) da su bez fermentacije, bez plesni, bez vidljivih oštećenja, od parazita, biljnih bolesti i štetočina, bez živih i mrtvih insekata ili drugih štetočina;
4) da su ujednačene boje karakteristične za sortu, od boje ćilibara do svetlosmeđe;
5) da su bez stranih primesa;
6) da nemaju strani miris i ukus;
7) da sadržaj vlage nije veći od 26% i da odnos ukupnog šećera i vode iznosi najmanje 2.
Vlažnost se izračunava na osnovu razlike u masi pre i posle sušenja u sušnici količine od najmanje 50 g usitnjenog mesnatog dela urme za vreme od 4 časa na temperaturi 100oC ± 2oC s tim što se za usitnjavanje koriste 90% alkohol i pesak ispran u hlorovodoničnoj kiselini, a zatim osušen.
Urma klase ekstra obuhvata plodove odličnog kvaliteta, koji pored uslova iz člana 169 stav 1 tač. 1 do 7 ovog pravilnika, moraju imati boju ćilibara, vrlo sočan i obilan mesnati deo, ujednačenu krupnoću i prozračno sjajnu pokožicu koja dobro prianja uz mesnati deo.
U jedinici pakovanja toleriše se do 3% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu ekstra već uslove propisane za sledeću nižu klasu, s tim da nema fermentisanih i sasušenih plodova, kao i onih plodova koji sadrže žive insekte i druge parazite.
Kod urmi klase ekstra mogu se dozvoliti manja odstupanja od propisanih uslova kvaliteta, s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti veća od 3% mase plodova.
Urma klase ekstra mora biti kalibrisana, a težina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 7 g.
U klasu I razvrstavaju se plodovi urme dobrog kvaliteta koji ispunjavaju uslove iz člana 169 stav 1 tač. 1 do 7 ovog pravilnika, ali mogu imati i ujednačenu svetlosmeđu boju, sočan i elastičan mesnati deo i sjajnu pokožicu.
U jedinici pakovanja toleriše se do 5% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu I već uslove propisane za sledeću nižu klasu, s tim da nema fermentisanih i sasušenih plodova, kao i onih plodova koji sadrže žive insekte i parazite.
Kod urmi klase I mogu se dozvoliti i manja odstupanja od propisanih uslova kvaliteta, s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti veća od 5% mase plodova.
Težina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 6 g.
Klasa II obuhvata plodove urme koji ne ispunjavaju u potpunosti uslove propisane u članu 169 stav 1 tač. 1 do 7 svog pravilnika, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta iz člana 9 ovog pravilnika.
Plodovi mogu imati neznatne pukotine na pokožici koje ne utiču na kvalitet mesnatog dela, kao i manje nedostatke u pogledu razvijenosti.
U jedinici pakovanja može biti ukupno 10% mase plodova koji ne ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta, od čega najviše 4% mase plodova sa početnim znacima fermentacije i sa nezaraslim naprslinama, ali bez truleži i prisustva živih insekata.
Plodovi urme ne moraju biti ujednačeni po krupnoći, ali težina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 5 g.
U promet se mogu staviti i urme iz kojih je izvađena koštica s tim da to bude posebno označeno u deklaraciji. Urme iz kojih je izvađena koštica moraju ispunjavati uslove iz člana 169 stav 1 tač. 2 do 7 ovog pravilnika, a stavljaju se u promet samo u originalnom pakovanju.
Urme se pakuju u različitu ambalažu od drveta, kartona, plastične mase ili celofana, koja mora da bude nova, čista i dovoljno čvrsta da zaštiti proizvod u toku transporta i rukovanja, kao i da obezbedi propisane higijenske uslove.
U deklaraciji za urme klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti označen i kalibar.
III POVRĆE
Pod povrćem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi i drugi jestivi delovi povrtarskih biljaka, kao što su lišće, glavice, lukovice, krtole, korenje, mahune i stablo, namenjeni za ljudsku ishranu u svežem stanju ili posle kulinarske pripreme, bez obzira na koji način se dobijaju - na otvorenom polju, u vrtovima ili kao njivski usevi, ili u zaštićenom prostoru, odnosno u staklarama i oranžerijama.
Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno, odredbe čl. 4 do 14 ovog pravilnika shodno se primenjuju i na povrće.
Povrće ne sme biti kvašeno. Mogu se prati samo oni delovi povrća koji su se nalazili neposredno u zemlji. Zemlja koja se nalazi na tim delovima odstranjuje se pre stavljanja povrća u promet.
Posle pranja povrće iz stava 2 ovog člana mora se ocediti.
Povrće ne sme početi da se "pali", što se dešava pri slabom provetravanju. Lisnato povrće ne sme biti uvenulo, odnosno požutelo. Kao minimalni uslov kvaliteta povrća uzima se i da ono nije suviše staro, odnosno prezrelo.
Za pranje povrća sme da se koristi samo higijenski ispravna voda za piće.
U jedinici pakovanja povrća mogu se nalaziti samo proizvodi koji pripadaju istoj sorti povrća i koji su istog kvaliteta.
Ako je za pojedine vrste povrća ovim pravilnikom propisano, u istoj jedinici pakovanja moraju biti samo proizvodi klasirani po krupnoći, odnosno kalibrisani.
1. Paradajz (Solanum Lycopersicum Foss, sin. Lycopersicum esculentum Mill.)
Radi stavljanja u promet paradajz se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Da bi se mogao staviti u promet, plod paradajza mora ispunjavati sledeće uslove kvaliteta:
1) da je dobro razvijen;
2) da je ceo, zdrav i čist;
3) da je bez nenormalne spoljne vlažnosti;
4) da nema prisustva stranog mirisa.
Prema obliku ploda paradajz se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduženim plodovima.
Paradajz sa okruglim plodovima može imati sferičan i pogačast oblik.
Krupnoća paradajza određuje se prečnikom ploda u ekvatorijalnoj ravni za sorte sa okruglim plodovima, odnosno prečnikom u tački koja pripada najvećoj debljini ploda - za sorte sa izduženim plodovima.
Prema krupnoći paradajz sa okruglim plodovima razvrstava se u sledeće kategorije:
1) vrlo sitan, sa prečnikom ploda od 35 do 40 mm;
2) sitan, sa prečnikom ploda od 40 do 47 mm;
3) srednje sitan, sa prečnikom ploda od 47 do 57 mm;
4) srednje krupan, sa prečnikom ploda od 57 do 67 mm;
5) krupan, sa prečnikom ploda od 67 do 77 mm;
6) vrlo krupan, sa prečnikom ploda od 77 do 87 mm.
Minimalni prečnik kod paradajza sa okruglim plodovima je 35 mm, a kod sorti sa izduženim plodovima je 30 mm.
Kvalitetna klasa nije uslovljena kalibražom.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova paradajza koji imaju nešto manji ili veći prečnik od označenog u deklaraciji, s tim da kod sorti sa okruglim plodovima ne može biti plodova ispod 33 mm, a kod sorti sa izduženim plodovima - ispod 20 mm.
Paradajz klase ekstra mora da potiče od jedne visokokvalitetne sorte sa najboljim sortnim odlikama iz svetskog ili domaćeg sortimenta. Plodovi paradajza moraju biti tipični za sortu po boji, obliku i razvijenosti. Moraju biti odličnog kvaliteta, bez nedostataka i kalibrisani. Paradajz mora biti dovoljno i ujednačeno zreo, čvrst, gladak i ravnomerno obojen bojom karakterističnom za sortu.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima propisanim za ovu klasu ali koji ispunjavaju zahteve propisane za sledeću nižu klasu, pri čemu se toleriše do 2% plodova sa manjim zaraslim naprslinama.
Paradajz klase I mora poticati od dobrih sorti, mora biti dobro razvijen, bez zelenih plodova i nedostataka, naročito onih koji bi mu umanjili trajnost i upotrebnu vrednost.
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova paradajza koji ne ispunjavaju uslove propisane za klasu I, ali ispunjavaju uslove propisane za sledeću nižu klasu s tim da ne sme biti više od 5% plodova sa zaraslim naprslinama.
Paradajz klase II mora biti dobrog kvaliteta i može imati izvesne nedostatke u pogledu oblika, boje, ujednačenosti po krupnoći, razvijenosti i količini plodova, ali mora odgovarati minimalnim uslovima (član 9).
U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa oštećenjima i mehaničkim povredama, s tim da su to zarasle naprsline koje ne smeju biti duže od 3 cm.
Paradajz se pakuje u nove i čiste srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1 021), plitke letvarice za povrće (JUS D. F1. 029) i velike plitke letvarice (JUS D.F1.022 i JUS D.F1.045).
U prometu na malo paradajz se pakuje u različitu ambalažu, uključujući i prikladne kese, plastične podmetače i kartonske kutije.
Deklaracija za paradajz klase ekstra i klase I, pored ostalih podataka, mora da sadrži i podatak o sorti, kalibru i obliku plodova.
2. Plavi patlidžan (Solanum melongena L.)
Radi stavljanja u promet plavi patlidžan se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Plavi patlidžan klase I mora biti dobrog kvaliteta, normalno razvijen, sa tipičnim karakteristikama sorte kojoj pripada, i bez nedostataka. On mora biti ujednačen po obliku, boji i krupnoći, sa peteljkom i neoštećenim čašičnim listićima.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa neznatnim mehaničkim oštećenjima, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Plavi patlidžan klase II mora biti dobrog kvaliteta, normalno razvijen i bez znatnijih nedostataka, s tim što se toleriše do 10% plodova sa nedostacima u vidu mehaničkih povreda ili bez peteljke i čašice.
Za pakovanje plavog patlidžana koristi se uglavnom ista ambalaža koja se mora koristiti za paradajz.
3. Paprika (Capsicum annum L.)
Radi stavljanja u promet paprika se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Paprika klase ekstra mora biti odličnog kvaliteta i poticati od iste visokokvalitetne sorte. Plodovi moraju biti dobro razvijeni, sa tipičnim sortnim karakteristikama i bez nedostataka. Plodovi takođe moraju da budu glatki, mesnati, ujednačeni po obliku, krupnoći, koji i ukusu (sladak ili ljut) i moraju da budu sa peteljkom.
Prema krupnoći plodova paprika klase ekstra stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadrži do 12 komada u jednom kg;
2) paradajz-paprika, koja sadrži do 15 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadrži do 15 komada u jednom kg.
U jedinici pakovanja slatke paprike može biti do 3% ljutih paprika, a u jedinici pakovanja ljute paprike do 3% slatkih paprika.
Paprika klase I mora da ima plodove dobro razvijene, tipične za sortu i ujednačene po obliku i krupnoći, bez znatnijih nedostataka, s tim što može biti do 5% ljutih paprika u jedinici pakovanja slatke paprike, ili do 5% slatkih paprika u jedinici pakovanja ljute paprike. Dozvoljava se do 5% paprika sa manjim mehaničkim oštećenjima ili sa naprslinama, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Prema krupnoći plodova paprika klase I stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadrži od 12 do 20 komada u jednom kg;
2) paradajz-paprika, koja sadrži od 15 do 20 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadrži od 15 do 25 komada u jednom kg;
4) feferoni, sitne paprike.
Paprika klase II mora biti dobrog kvaliteta, sa dobro razvijenim plodovima bez većih nedostataka. Toleriše se manja ujednačenost plodova prema krupnoći i obliku, kao i manje mehaničke povrede, odnosno naprsline.
U jedinici pakovanja paprike ne sme da bude više od 10% plodova sa oštećenjima iz stava 1 ovog člana.
U jedinici pakovanja ljutih paprika može biti do 10% slatkih paprika, odnosno u jedinici pakovanja slatkih paprika može biti do 10% ljutih paprika.
Prema krupnoći plodova paprika klase II stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadrži i preko 20 komada u jednom kg;
2) paradajz-paprika, koja sadrži preko 20 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadrži preko 25 komada u jednom kg;
4) feferoni.
Paprika se pakuje u letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), letvarice jabučare (JUS D. F1. 041), velike letvarice JUS D. F1. 044) u dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1.044) ili u kartonske kutije. Paprike klase I i II mogu se pakovati i u korpe, kao i u čiste vreće izrađene od tekstilnih ili plastičnih vlakana.
Paprike se pakuju i u manje kese i drugu pogodnu ambalažu za komercijalno pakovanje.
4. Lubenica (Citrulus aedulis Pang.)
Radi stavljanja u promet lubenice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
Lubenice klase I moraju biti vrlo dobrog kvaliteta, pravilno razvijene, zrele, slatke, tipične za sortu, sa peteljkom od najmanje 4 cm, bez tragova biljnih bolesti i štetočina, a naročito antraknoze. Semenke moraju biti normalno razvijene, zrele i moraju se odvajati od jestivog dela (izuzev besemenih lubenica).
Dozvoljena su manja odstupanja u pogledu boje kore karakteristične za sortu, a naročito boje na delu koji je u dodiru sa zemljom.
Lubenice klase II moraju ispunjavati uslove iz člana 199 ovog pravilnika, s tim što mogu imati manje nedostatke u pogledu boje kore i manje mehaničke povrede i oštećenja od biljnih bolesti i štetočina.
Može se tolerisati i peteljka manja od 4 cm.
Prema krupnoći lubenice se klasiraju na sledeći način:
1) sitne, do 2 kg;
2) srednje sitne, od 2 do 3 kg;
3) srednje krupne, od 3 do 5 kg;
4) krupne, od 5 do 7 kg;
5) vrlo krupne, preko 7 kg.
U jednom pakovanju ili partiji, do 10% lubenica mogu imati manju ili veću težinu od označene, s tim što pojedinačne lubenice klase II ne mogu biti lakše od 1 kg, a klase I od 3 kg.
Lubenice se u rasutom stanju pakuju u velike sanduke za povrće i u vreće. Transportuju se prevoznim sredstvima, eventualno sa pregradama za otvoreno pakovanje (JUS D. F1. 035).
5. Dinje (Cucumis melo L.)
Radi stavljanja u promet dinje se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
Dinje klase I moraju biti vrlo dobrog kvaliteta, cele, zrele, čiste, ujednačene po obliku, boji i krupnoći, sa slatkim mesnatim delom koji ima aromu tipičnu za sortu, bez peteljke, ili sa peteljkom dužine do 2 cm, u zavisnosti od sorte.
Dinje se klasiraju po veličini, s tim da u jednoj partiji ili pakovanju razlika u težini između najmanjih i najvećih dinja ne bude veća od 0,5 kg.
Toleriše se do 5% dinja sa naprslinama i mehaničkim povredama.
Dinje klase II moraju ispunjavati uslove iz člana 204 stav 1 ovog pravilnika, s tim što u partiji ili pakovanju može biti do 5% nedovoljno zrelih ili prezrelih plodova i do 10% plodova sa mehaničkim povredama ili naprslinama.
Dinje se pakuju u velike plitke letvarice (JUS D. F1. 021), letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 i JUS D. F1. 037), duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028) i dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1. 044). Dinje se mogu pakovati i u paletne sanduke, kao i u pregrađen prostor prevoznih sredstava (JUS D. F1. 035).
6. Krastavci (Cucumis sativus L.)
Radi stavljanja u promet krastavci se razvrstavaju u dve klase - I i II.
Krastavci klase I moraju biti iste sorte, čvrsti, sočni, pravilno razvijeni, glatki, zeleni, pravi, bez gorčine, bez šupljina, ujednačeni po obliku, dužini i boji, bez deformisanih plodova, sa peteljkom dužine do 1 cm.
Prema dužini i težini plodova, krastavci se sortiraju i stavljaju u promet kao krastavci preko 40 cm dužine, odnosno preko 700 g mase i kao krastavci od 20 do 40 cm dužine, odnosno od 350 do 700 g mase.
U jedinici pakovanja može biti do 2% plodova sa mehaničkim oštećenjima koja bitno ne utiču na kvalitet plodova.
Krastavci klase II moraju odgovarati uslovima iz člana 208 stav 1 ovog pravilnika, s tim što ne moraju biti klasirani po veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 5% naprslih i mehanički oštećenih plodova.
Krastavci se pakuju u velike otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), plitke letvarice za povrće (JUS D. F1. 029), letvarice jabučare (JUS D. F1. 037), duboke otvorene letvarice (JUS D. F1. 041), velike letvarice (JUS D. F1. 042), dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1. 044) i u kartonske kutije.
U prometu na malo krastavci se mogu pakovati i u kartonsku, tekstilnu i sličnu komercijalnu ambalažu (npr. oblaganje folijom od plastične mase).
7. Tikvice (Cucurbita pepo L.)
Radi stavljanja u promet tikvice se razvrstava u dve klase - I i II.
Tikvice klase I moraju biti mlade, pravilno razvijene, sa glatkom nežnom korom i ujednačene po obliku, veličini i boji.
Prema dužini ploda tikvice se stavljaju u promet kao tikvice do 20 cm dužine i tikvice preko 20 cm dužine.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova sa manjim mehaničkim oštećenjima koja ne umanjuju upotrebnu vrednost plodova.
Tikvice klase II moraju odgovarati uslovima iz člana 212 stav 1 ovog pravilnika, s tim što ne moraju biti ujednačene po obliku, veličini i boji i što u jedinici pakovanja može biti do 10% plodova sa manjim mahaničkim oštećenjima.
Tikvice se pakuju u velike otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), letvarice jabučare (JUS D. F1. 026), plitke letvarice za povrće (JUS D. F1. 029), kao i u kartonske kutije.
8. Bundeve i tikve (Cucurbita sp.)
Radi stavljanja u promet bundeve i tikve se razvrstavaju u dve klase - I i II.
Bundeve i tikve klase I moraju biti iste sorte, pravilno razvijene, ujednačene po obliku, veličini i boji, obrane sa peteljkom a masa pojedinog ploda mora iznositi najmanje 1 kg.
U jedinici pakovanja može biti do 5% plodova bez peteljki i do 5% plodova sa manjim oštećenjima koja znatno ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Bundeve i tikve klase II moraju odgovarati uslovima iz člana 216 stav 1 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% plodova bez peteljki i do 10% mehanički oštećenih plodova.
9. Mladi krompir (Solanum tuberosum L.)
Mladi krompir se proizvodi i stavlja u promet radi korišćenja za ljudsku ishranu, kao nova proizvodnja, najkasnije do 1. avgusta.
Mladi krompir se vadi pre pune zrelosti i odmah stavlja u promet. Krtole moraju imati tanku i nežnu pokožicu koja se lako skida pod pritiskom prsta.
Da bi se mogao staviti u promet, mladi krompir mora, uz dozvoljena odstupanja propisana za svaku klasu, da ispunjava sledeće minimalne uslove kvaliteta i higijenske ispravnosti:
1) da je normalno razvijenih krtola iste sorte, čist, zdrav, ceo i tvrd;
2) da je bez krompirovog raka (Synchitrium endobioticum), bez prstenaste bakterijske truleži (Corynebacterium sependonicum), bez sluzaste truleži (Pseudomonas solanacearum, Colletotrichum lagenarium, Phytophtora infestans, Phisoctonia solani i Phythorimea operculella);
3) da je bez stranog mirisa i ukusa;
4) da je bez nenormalne spoljašnje vlažnosti i da nije smežuran;
5) da krtole nisu napadnute krompirovom plesni;
6) da je bez većih deformacija, rđastih pega, unutrašnjih šupljina i staklavosti krtola;
7) da nema veće nedostatke, i to: zelenu koloraciju površine (ako prelazi 10% površine krtole, a ljuštenjem pokožice se ne može odstraniti), površinsku krastavost (ako prelazi 25% površine krtole) i teže nedostatke (ako prelazi 10% mase krtole).
Mladi krompir se kalibriše merenjem prečnika krtole kvadratnim otvorom sa odgovarajućom dužinom stranice. Zavisno od oblika krtole prečnik mladog krompira mora biti najmanje:
1) za sve sorte od 20. aprila........................................ 28 mm
2) za ostale sorte od 20. maja, i to:
a) za duguljaste i poluduguljaste sorte ...................... 30 mm
b) za okrugle i ovalne sorte ........................................ 35 mm
Duguljaste i poluduguljaste sorte su one sorte kod kojih je prosečna dužina krtole bar dvostruko veća od prosečne širine.
U jedinici pakovanja najveća razlika u prečniku između najveće i najmanje krtole može biti za klasu ekstra 20 mm, a za klasu I 30 mm.
Radi stavljanja u promet mladi krompir se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Mladi krompir klase ekstra mora biti iste sorte, normalno razvijen i ujednačen po obliku, krupnoći i kvalitetu. Mora imati nežnu pokožicu sa jedrim krtolama bez ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja mladi krompir klase ekstra može da sadrži do 1% stranih primesa (zemlja, klice) i najviše do 4% ukupne mase krtola sa nedostacima predviđenim u odredbama člana 219 tač. 5, 6 i 7 ovog pravilnika, s tim da najviše 1% krtola ima zelenu koloraciju površine iznad 10%. Može biti najviše 1% krtola napadnutih krompirovom plesni.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase krtola sa prečnikom 5 mm većim ili manjim od propisanog.
Mladi krompir klase I mora biti dobrog kvaliteta i zdrav, a u pogledu veličine i svojstava krtole treba da ispunjava uslove propisane za mladi krompir klase ekstra, s tim što se toleriše do 1% stranih primesa (zemlja, klice). U jedinici pakovanja može biti do 6% ukupne mase krtola sa nedostacima koji su predviđeni u članu 219 tač. 5, 6 i 7 ovog pravilnika (s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom koloracijom površine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni).
U jedinici pakovanja može biti najviše 4% plodova sa prečnikom 5 mm većim ili manjim od propisanog.
Toleriše se i do 2% krtola druge sorte u jedinici pakovanja.
Mladi krompir klase II mora biti zdrav i pogodan za ljudsku ishranu, s tim što ne mora biti ujednačen po sorti. Dozvoljava se da do 10% mase krtola ne ispunjava uslove propisane u članu 219 tač. 5, 6 i 7 ovog pravilnika (s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom koloracijom površine iznad 10%, odnosno 1% mase krtola napadnutih krompirovom plesni i do 2% jače oštećenih i natrulih krtola).
U jedinici pakovanja može biti najviše 2% stranih primesa (zemlja, klice) i do 4% mase krtola sa prečnikom 5 mm većim ili manjim od propisanog.
Mladi krompir se pakuje u otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 i JUS D. F1. 037), vreće od jute (JUS F. G4. 020) i vreće od sintetičkih vlakana. Materijal za ambalažu mora biti nov i čist.
U prometu na malo mladi krompir pakuje se u manje kese od različitog materijala (npr. od tekstilnih ili plastičnih vlakana). Ova ambalaža može da sadrži 1, 2 i 5 kg mladog krompira. Rani krompir klase ekstra mora se pakovati u zatvorenu ambalažu.
U deklaraciji treba označiti klasu i oblik mladog krompira kao: okrugao, ovalan, okruglast do duguljastog, zatim naziv sorte (za klasu ekstra i klasu I), masu u jednom kg i firmu, odnosno naziv i adresu proizvođača koji krompir stavlja u promet.
10. Krompir (Solanum tuberosum L.)
Krompir se vadi u punoj fiziološkoj zrelosti a namenjen je za ljudsku ishranu.
Da bi se mogao staviti u promet krompir mora, osim dozvoljenih odstupanja propisanih za svaku klasu, da ispunjava uslove kvaliteta propisane u članu 219 tač. 1 do 7 ovog pravilnika.
Krompir se kalibariše merenjem prečnika krtole kvadratnim otvorom odgovarajuće dužine stranice. Zavisno od oblika krtole prečnik krompira mora biti najmanje:
1) za duguljaste i poluduguljaste sorte .......................... 30 mm
2) za okrugle i ovalne sorte ........................................... 35 mm
Duguljaste i poluduguljaste sorte su one sorte kod kojih je prosečna dužina krtole bar dva puta veća od prosečne širine.
U jedinici pakovanja razlika u prečniku između najveće i najmanje krtole može biti 20 mm za klasu ekstra i 30 mm za klasu I.
Krompir koji se stavlja u promet posle 1. septembra mora imati tvrdu pokožicu.
Radi stavljanja u promet krompir se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Krompir klase ekstra mora biti fiziološki zreo, iste sorte, normalno razvijen i ujednačen po obliku, veličini i boji. Krtole moraju biti specifičnog ukusa, bez klica i bez smežurane ili oštećene pokožice.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 1% stranih primesa (zemlja, klice) i najviše 6% ukupne mase krtola sa nedostacima predviđenim u članu 219 tač. 2 do 7 ovog pravilnika (s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom koloracijom površine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni, smežuranih ili natrulih).
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase krtola sa prečnikom 5 mm većim ili manjim od propisanog.
Krompir klase I mora biti fiziološki zreo i zdrav, a u pogledu veličine i svojstava kao i krompir klase ekstra, s tim što se toleriše do 1% stranih primesa (zemlja, klice) i do 8% mase krtola sa nedostacima predviđenim u članu 219 tač. 2 do 7 ovog pravilnika (s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom koloracijom površine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni, odnosno smežuranih ili natrulih).
U jedinici pakovanja toleriše se do 2% mase krtola druge sorte od one koja je naznačena na pakovanju, kao i do 4% krtola sa prečnikom koji je 5 mm manji ili veći od propisanog.
Krompir II klase mora biti zdrav i pogodan za ljudsku ishranu, odnosno mora odgovarati minimalnim uslovima propisanim u članu 219 ovog pravilnika. Dozvoljava se do 2% stranih primesa (zemlja, klice) i do 10% mase krtola sa nedostacima predviđenim u članu 219 tač. 2 do 7 ovog pravilnika (s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom koloracijom površine iznad 10%, do 5% mase krtola sa naprslinama, posekotinama i nagnječenjima, kao i do 2% natrulih krtola, odnosno krtola napadnutih krompirovom plesni).
U jedinici pakovanja dopušta se najviše 4% mase krtola koje su za 5 mm većeg ili manjeg prečnika od propisanog.
Krompir čije su krtole zavisno od oblika, prečnika manjeg od 30 mm odnosno 35 mm (član 226 stav 3), može se stavljati u promet samo sa oznakom: "sitan krompir".
U jedinici pakovanja sitnog krompira ne sme biti više od 4% zemlje i stranih primesa, niti ukupno više od 10% krtola sa nagnječenjima, naprslinama, posekotinama i drugim oštećenjima, s tim da ne sme biti više od 2% natrulih krtola.
Krompir se pakuje u ambalažu iz člana 225 ovog pravilnika, a može se otpremati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim da se prevozno sredstvo pregradi ili da se pod i zidovi prevoznog sredstva oblože pogodnim materijalom.
Deklaracija za krompir klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora da sadrži podatak o sorti i kalibar.
11. Kupus (Brassica oleracea var. capitata L.)
Prema vremenu berbe kupus može biti rani (letnji), pozni (jeseni) i zimski.
Radi stavljanja u promet kupus se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
U klasu I razvrstava se kupus čije su glavice dobro razvijene, cele, čvrste, zbijene, ujednačene po obliku, krupnoći i boji, bez odvojenih listova i sa korenom (kočanom) odsečenim do osnovice glavice.
Rani kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao rani kupus do 1 kg, rani kupus od 1 do 2 kg i rani kupus preko 2 kg.
Pozni kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao pozni kupus od 1 do 2 kg i pozni kupus preko 2 kg.
Zimski kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao zimski kupus od 0,75 do 1,5 kg i zimski kupus preko 1,5 kg mase jedne glavice.
Kupus klase I mora da ima tri ovojna zaštitna lista.
Kupus klase II mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz člana 234 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica sa naprslinama i mehaničkim povredama.
Rani kupus pakuje se u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 037) i u duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), a pozni kupus može se isporučivati i u pregradama za otvorena pakovanja u rasutom stanju (JUS D. F1. 035) i u vrećama od sintetičkog vlakna.
12. Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis L.)
Radi stavljanja u promet karfiol se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Karfiol klase ekstra mora imati glavice čvrste, zbijene, cele, bele boje, ujednačene po obliku i krupnoći i zaštićene neophodnim brojem skraćenih ovojnih listova (od 3 do 5), a koren (kočan) mora biti odrezan do osnovice ovojnog lista.
Prema veličini glavice, merno po njenom luku, karfiol klase ekstra stavlja se u promet kao karfiol sa lukom preko 30 cm, karfiol sa lukom od 25 do 30 cm, karfiol sa lukom od 20 do 25 cm i karfiol sa lukom od 15 do 20 cm.
Karfiol klase I mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz člana 238 ovog pravilnika, s tim što glavice mogu biti žućkastobele boje i što u jedinici pakovanja može biti glavica sa lukom ispod 15 cm, ali ne ispod 10 cm, kao i do 5% mehanički oštećenih glavica.
Karfiol klase II mora imati glavice polučvrste, bele, zelenkastobele ili žućkastobele boje i sa neophodnim brojem skraćenih zaštitnih ovojnih listova (od 3 do 5), koren (kočan) mora biti odrezan do osnovice ovojnog lista, a glavice mogu biti neujednačene po obliku i veličini, manje zbijene i sa proraslim listovima.
U jedinici pakovanja može biti do 10% glavice sa mehaničkim povredama i oštećenjima od štetočina.
Karfiol se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), velike letvarice bez poklopca (JUS D. F1. 042), u velike letvarice sa poklopcem (JUS D. F1. 045), kao i u prikladne kartonske kutije.
13. Kelj (Brassica oleracea var. sabauda)
Radi stavljanja u promet kelj (rani i zimski) se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Kelj klase I mora imati glavice čvrste, dobro razvijene, ujednačene po obliku i krupnoći i bez naprslina, a koren (kočan) mora biti odrezan do ovojnog lista. Glavice mogu imati najviše do dva ovojna lista koja ne smeju biti žute boje. Zemski kelj iz primorja može imati i više ovojnih listova.
Prema masi glavice, kelj klase I stavlja se u promet kao rani kelj - sa glavicom mase od 0,30 do 0,75 kg od 0,75 do 1,25 kg i preko 1,25 kg, i kao pozni kelj - sa glavicom mase od 1 do 1,50 kg, od 1,50 do 2 kg i preko 2 kg.
Kelj klase II mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz člana 243 stav 1 ovog pravilnika, s tim što glavice mogu imati do tri ovojna lista i što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica sa mehaničkim povredama i oštećenjima izazvanim štetočinama.
Prema masi glavice, kelj klase II stavlja se u promet kao rani kelj - sa glavicom mase od 0,25 kg do 1 kg, od 1 do 2 kg i preko 2 kg, i kao pozni kelj - sa glavicom mase od 0,5 do 1,5 kg, od 1,5 do 2,5 kg i preko 2,5 kg.
Rani kelj pakuje se u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 037), u duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028) i u kartonske kutije, a pozni kelj i u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D. F1. 035) i u vreće tkane od sintetičkog vlakna.
14. Kelj pupčar (Brassica oleracea var. gemmifera)
Radi stavljanja u promet kelj pupčar se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
U klasu ekstra razvrstava se kelj pupčar koji ima čvrste, zbijene glavice karakteristične zelene boje, prečnika 25 do 30 mm i koje su bez žutih listića i drugih nedostataka.
U klasu I razvrstava se kelj pupčar približno istih osobina kao i kelj pupčar klase ekstra, s tim što mu je prečnik od 18 do 24 mm, a ne ispoljava nedostatke koji bi mu značajnije umanjili upotrebnu vrednost.
U klasu II razvrstava se kelj pupčar koji odgovara klasi I, ima prečnik preko 35 mm, a ne ispoljava nedostatke koji bi mu značajnije umanjivali upotrebnu vrednost.
Kelj pupčar se pakuje u kese od sintetičkih i drugih vlakana od po: 0,5 kg, 1 kg, 3 kg i 5 kg.
15. Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes)
Radi stavljanja u promet keleraba (rana i pozna) se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Keleraba klase I mora imati glavice sa svežim zelenim lišćem, čvrste, cele i ujednačene po obliku, krupnoći i boji, a meso glavice mora biti bez čvrstih celuloznih vlakana.
U jedinici pakovanja može biti do 5% glavica sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Prema veličini glavice, rana keleraba se stavlja u promet sa prečnikom glavice od 3 do 5 cm, od 5 do 7 cm ili preko 7 cm, a pozna keleraba - sa prečnikom glavice od 5 do 7 cm i preko 7 cm.
Keleraba klase II mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz člana 252 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica sa mehaničkim oštećenjima.
Keleraba se pakuje u plitke letvarice (JUS D. F1. 029), u letvarice jabučare (JUS D. F1. 037) i u kartonske kutije.
16. Kineski kupus (Brassica pekinensis, Rupr.)
Prema vremenu berbe kineski kupus može biti rani, jesenji i zimski.
Radi stavljanja u promet, kineski kupus se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
U klasu I razvrstavaju se glavice kineskog kupusa karakterističnog oblika za sortu, zbijene, ujednačene po obliku, boji i veličini i bez odvojenih listova.
Glavice moraju biti bez oštećenja prouzrokovanih biljnim bolestima i štetočinama.
Kineski kupus klase II obuhvata glavice koje moraju odgovarati uslovima iz člana 256 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica koje su manje zbijene, neujednačene veličine i sa neznatnim mehaničkim povredama.
Kineski kupus klase I i II pakuje se u duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), u velike letvarice sa poklopcem i bez poklopca, kao i u prikladne kartonske kutije.
17. Mrkva - šargarepa (Daucus careta L.)
Radi stavljanja u promet mrkva se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Mrkva klase ekstra mora imati svojstva karakteristična za sortu i mora imati glatke korenove pravilnog oblika koji na dužini od 0,5 cm mogu biti zelene ili purpurne boje i koji ne smeju biti mehanički oštećeni ili imati druge nedostatke.
Mrkva klase I mora odgovarati uslovima iz člana 259 ovog pravilnika, s tim što korenovi ne moraju biti pravilnog oblika i mogu imati manje naprsline, i što korenovi dužine do 8 cm mogu biti na dužini do 1 cm zelene ili purpurne boje, a korenovi dužine preko 8 cm na dužini do 1,6 cm zelene ili purpurne boje.
Mrkva klase II mora odgovarati uslovima iz člana 9 ovog pravilnika, s tim što korenovi dužine do 8 cm mogu biti na dužini do 1,5 cm zelene ili purpurne boje, a korenovi dužine preko 8 cm na dužini do 2,5 cm zelene ili purpurne boje.
Rane sorte mrkve i sorte mrkve sa malim korenom moraju imati prečnik korena od 10 do 40 mm.
Sorte mrkve glavne berbe klase ekstra i sorte mrkve sa velikim korenom klase ekstra, moraju imati prečnik korena od 20 do 40 mm, a mrkve klase I i II - prečnik korena od 20 do 50 mm.
Deklaracija za mrkvu klase ekstra mora sadržavati i oznaku sorte.
Mrkva se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 037), duboke otvorene letvarice (JUS D. F1. 041), u dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1. 044) i u kartonske kutije, plastične perforirane vreće do 5 kg i vreće od sintetičkog vlakna.
Mrkva se može isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim što pod i zidovi prevoznog sredstva moraju biti obloženi slamom ili drugim podesnim materijalom.
18. Cvekla (Beta vulgaris subsp. rubra L.)
Radi stavljanja u promet cvekla se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Cvekla klase I mora imati koren ujednačen po obliku, veličini i boji mesnatog dela koja je karakteristična za sortu. Mesnati deo mora biti bez belih pruga (prstenova), bez čvrstih celuloznih vlakana i bez račvi. Lišće cvekle mora biti odsečeno 2 cm iznad korena.
Prema veličini korena cvekla klase I stavlja se u promet kao cvekla prečnika od 5 do 8 cm i cvekla prečnika od 8 do 12 cm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Cvekla klase II mora odgovarati uslovima iz člana 266 ovog pravilnika, s tim što korenovi ne moraju biti ujednačeni po obliku, veličini i boji i što u jedinici pakovanja može biti ukupno do 15% naprslih i mehanički oštećenih korenova.
Cvekla se pakuje u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 027) u kartonske kutije i u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D. F1. 035), kao i u vreće od sintetičkih vlakana.
19. Rotkva (Raphanus sativus L. var. maior)
Radi stavljanja u promet rotkva se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Rotkva klase I mora imati koren sočan, ujednačen po obliku, krupnoći i boji i bez čvrstih celuloznih vlakana i šupljina. Lišće rotkve mora biti odstranjeno sa glavice korena.
Prema veličini korena rotkva klase I stavlja se u promet kao rotkva prečnika korna od 6 do 8 cm i rotkva prečnika korena od 8 do 10 cm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Rotkva klase II mora odgovarati uslovima iz člana 270 ovog pravilnika, s tim što koren ne mora biti ujednačen po obliku, veličini i boji, i što u jedinici pakovanja može biti do 20% naprslih i mehanički oštećenih korenova.
Rotkve se pakuju u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 027), u kartonske kutije ili u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D. F1. 035).
20. Rotkvice (Raphanus sativus var. radicola L.)
Radi stavljanja u promet rotkvice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
Rotkvice klase I moraju imati svež, sočan koren, boje karakteristične za sortu, bez šupljina, neprorastao, bez čvrstih celuloznih vlakana i prečnika od 1,5 do 2 cm, a lišće mora biti sveže i zelene boje.
Rotkvice koje se stavljaju u promet moraju biti povezane u veze od 10, 15 ili 20 komada.
Mogu se stavljati u promet i rotkvice bez lišća.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Rotkvice klase II moraju odgovarati uslovima iz člana 274 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa šupljinama i do 10% korenova sa naprslinama, manjim mehaničkim oštećenjima i uvelim lišćem, i što prečnik korena ne može biti manji od 1 cm.
Rotkvice se pakuju u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026), duboke letvarice za povrće (JUS D. F1. 028), plitke letvarice za povrće (JUS D. F1. 029), duboke otvorene letvarice (JUS D. F1. 041) i u kartonske kutije.
Rotkvice bez lišća pakuju se u pogodnu komercijalnu ambalažu do 0,5 kg (kao jagode).
21. Broskva - podzemna keleraba (Brassica napus var. napobrassica)
Radi stavljanja u promet broskva se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Broskva klase I mora imati koren ujednačen po veličini, jedar, sočan, sa krtim mesom, bez šupljina i belih pruga i bez čvrstih celuloznih vlakana.
Broskva klase I stavlja se u promet kao broskva prečnika korena od 6 do 8 cm i broskva prečnika korena preko 8 cm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% naprslih i mehanički oštećenih korenova.
Broskva klase II mora odgovarati uslovima iz člana 278 ovog pravilnika, s tim što korenovi ne moraju biti ujednačeni po veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 10% naprslih i mehanički oštećenih korenova.
Broskva se pakuje u letvarice jabučare (JUS D. F1. 026 ili JUS D.F1.027) ili u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D.F1.035).
22. Blitva (Beta vulgaris subsp. cicla f. hortensis i f. macropleura)
U proizvodnji i prometu zastupljena je lisnata blitva (f. hortensis) kod koje se koristi list i rebrasta blitva kod koje se koristi lisna drška sa centralnim nervom.
Radi stavljanja u promet lisnata i rebrasta blitva se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
U klasu I razvrstava se lisnata blitva koja je čista, a po razvijenosti, boji i sočnosti listova tipična za sortu i proizvodno područje. Lisnata blitva klase I mora biti bez ikakvih nedostataka, a naročito bez uvelosti, oštećenja izazvanih gljivicama i insektima i bez neprirodne vlažnosti.
Rebrasta blitva klase I mora biti dobro razvijena, čista i bez ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja do 10% mase proizvoda može odstupati od uslova kvaliteta propisanih za ovu klasu, s tim da ispunjava uslove kvaliteta propisane za sledeću nižu klasu.
U klasu II razvrstavaju se lisnata i rebrasta blitva, koje usled manjih nedostataka u pogledu razvijenosti lista i lisne drške ne odgovaraju klasi I ali moraju biti čiste i odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (član 9).
U jedinici pakovanja 10% proizvoda može odstupati od propisanih uslova kvaliteta, pod uslovom da su pogodni za ishranu.
Lisnata i rebrasta blitva pakuju se u letvarice jabučare (JUS D.F1.037), u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028) kao i u kartonske kutije.
23. Spanać (Spinacea oleracea L.)
Radi stavljanja u promet spanać se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Spanać klase I mora biti specifične zelene boje zavisno od sorte i godišnjeg doba, bez primesa zemlje i otpadaka, bez oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, sa skraćenim drškama, koje ne mogu biti duže od 10 cm i sa celim listovima.
Kod spanaća sa rozetom koren mora biti odrezan neposredno iznad spoljne krune lišća.
Spanać klase II mora odgovarati uslovima iz člana 286 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% spanaća sa slabije požutelim listovima i listovima sa oštećenjima od mraza, bolesti i štetočina i sa proraslinama.
U istoj jedinici pakovanja ne mogu se zajedno pakovati spanać u listu i spanać u rozeti.
Spanać se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), letvarice jabučare (JUS D.F1.037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041), velike letvarice (JUS D.F1.042), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.
24. Glavičasta salata (Lactuca sativa L.)
Radi stavljanja u promet glavičasta salata se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Glavičasta salata klase I mora imati glavice čvrste, nežne, krte, razvijene, ujednačene po obliku i boji, sa zatvorenim listovima, a koren joj mora biti odrezan tako da nije duži od 1 cm.
Prema veličini i težini glavice glavičasta salata klase I stavlja se u promet kao zimska salata sa glavicama mase od najmanje 200 g i kao prolećna salata sa glavicama mase od najmanje 150 g, s tim što u jedinici pakovanja razlika u masi pojedinih glavica ne sme iznositi više od 50 g.
U jedinici pakovanja može biti do 5% glavica sa nedostacima u pogledu boje i sa manjim oštećenjima.
Glavičasta salata klase II mora odgovarati uslovima iz člana 291 ovog pravilnika, s tim što ne mora imati odgovarajuću najmanju masu od 200, odnosno 150 g, i što u jedinici pakovanja može biti do 15% glavica sa nedostacima u pogledu boje i sa mehaničkim oštećenjima.
Glavičasta salata pakuje se u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041), velike letvarice (JUS D.F1.042), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.
25. Endivija (Cichorium endivia L.)
Radi stavljanja u promet endivija se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Endivija klase I mora biti čvrsta, dobro razvijena, bez korena, ujednačena po veličini i boji i klasirana po veličini i boji (bledoća i etioliranost lišća).
U jedinici pakovanja može biti do 5% endivije sa neujednačenom bojom srca (bledoća unutrašnjih listova) i do 5% lišća sa manjim oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina.
Endivija klase II mora odgovarati uslovima iz člana 295 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% endivije sa neujednačenom bojom srca i do 10% lišća sa oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina.
Endivija se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), plitke letvarice za povrće (JUS D.F1.029), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.
26. Radič (Cichorium intybus var. foliosum He)
Radič se uzgaja u glavicama ali se može stavljati u promet i kao rezano lišće. Listovi moraju biti ujednačeni po veličini i boji, bez korena i neovlaženi. Lišće ne sme biti suviše gorko ni dlakavo i ne sme imati strane primese.
U jedinici pakovanja može biti do 10% izvoda sa mehanički oštećenim listovima.
Radič se pakuje u letvarice jabučare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037) ili u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028).
27. Mladi luk, crni (Allium cepa L.) i beli (Allium sativum L.)
Radi stavljanja u promet mladi luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Mladi luk klase I mora biti sa nerazvijenom glavicom, jedar, sa podrezanim žilicama, sa perjem zelene boje koje ne sme biti oštećeno biljnim bolestima i štetočinama i dobro očišćen od zemlje.
Kao mladi luk klase I moguće je stavljati u promet rane sorte luka tipa srebrenjak sa već formiranom lukovicom, srebrnastobele boje, sa podrezanim žilicama i zelenim perjem do visine 10 cm nad lukovicom. Luk ne sme sadržati ostatke zemlje i ne sme biti oštećen biljnim bolestima i štetočinama.
Prema debljini stabljike i veličini lukovice mladi luk se klasira i stavlja u promet povezan u snopiće od 5, 10, 15 ili 20 strukova, s tim da u svakom snopiću stabljike, odnosno lukovice moraju biti ujednačene po debljini.
Mladi luk klase II mora odgovarati uslovima iz člana 301 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% stabljika sa žutim i uvelim lišćem i sa mehaničkim povredama oštećenjima izazvanim biljnim bolestima i štetočinama.
28. Crni luk (Allium cepa L.)
Radi stavljanja u promet crni luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Crni luk klase I mora imati glavice zrele, jedre, cele, neproklijale, ujednačene po obliku, veličini i boji, sa suvom i tankom ovojnom ljuskom, sa tankim vratom, sa uvelim i skraćenim žilicama ili bez žilica i sa prečnikom koji mora iznositi najmanje 40 mm.
Crni luk namenjen dužem čuvanju mora imati najmanje dve ovojne ljuske.
U jedinici pakovanja može biti do 5% glavica sa mehaničkim povredama i oštećenjima izazvanim biljnim bolestima i štetočinama.
Crni luk klase II mora odgovarati uslovima iz člana 304 ovog pravilnika, s tim što glavice ne moraju biti ujednačene po obliku i boji, što mogu imati nagnječenja u tragovima, manje ozlede od biljnih bolesti i štetočina i manje mehaničke povrede ukupno do 10%, i što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica u početnoj fazi proklijanja, a prečnik glavice može biti manji od 40 mm, ali ne manji od 30 mm.
Prema veličini glavice crni luk se klasira i stavlja u promet sa glavicom prečnika od 30 do 40 mm, od 40 do 50 mm, od 50 do 60 mm i preko 60 mm.
Mladi crni luk, mladi beli luk i crni luk pakuju se u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), letvarice jabučare (JUS D.F1.037), duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), kartonske kutije i plitke letvarice za povrće (JUS D. F1.029), a crni luk i u jutane vreće br. 3 i 4 (JUS F.G4.020) kao i u vreće od sintetičkih vlakana.
Mladi crni luk i mladi beli luk, kao i crni luk mogu se isporučivati i u otvorenom pakovanju (rinfuza - JUS D.F1.035).
29. Beli luk (Allium sativum L.)
Radi stavljanja u promet beli luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Beli luk klase I mora imati glavice jedre, čvrste, zrele, suve, sa ovojnom ljuskom, neproklijale, nepromrzle, sa kratkim žilicama ili bez žilica, sa sasušenom stabljikom, ujednačene po obliku, veličini i boji i klasirane po veličini, s tim da prečnik glavice mora iznositi najmanje 30 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% glavica prečnika manjeg od 25 mm, kao i do 5% glavica sa odvojenim češnjevima.
Beli luk klase II mora odgovarati uslovima iz člana 309 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% glavica sa odvojenim češnjevima i sa mehaničkim oštećenjima i što prečnik glavice može biti manji od 30 mm, ali ne manji od 20 mm.
Beli luk pakuje se u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), letvarice jabučare (JUS D.F1.026 i JUS D.F1.037), duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), plitke letvarice za povrće (JUS D.F1.029), kartonske kutije i u jutane vreće br. 3 ili 7 (JUS F.G4.020).
30. Praziluk (Allium porrum L.)
Radi stavljanja u promet praziluk se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Da bi se mogao staviti u promet praziluk mora da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da je ceo (izuzev krajeva korena i lišća koji se mogu seći);
2) da je svežeg izgleda, bez formiranog vertikalnog stabla sa cvetom i semenom;
3) da je ujednačen po dužini, debljini i boji;
4) da je zdrav i neoštećen biljnim bolestima i štetočinama, insektima, gljivicama i dr.;
5) da je čist, bez beličastog ili uvelog lišća, s tim što koren može sadržavati samo tragove zemlje;
6) da je bez vidljivih ostataka hemijskih sredstava;
7) da je bez nenormalne spoljašnje vlage;
8) da je bez stranog mirisa i ukusa;
9) da je pogodnog stepena zrelosti, koji mu obezbeđuje manipulisanje i transport.
Praziluk klase I mora biti dobrog kvaliteta, dobro razvijen i bez nedostataka, osim neznatnih nedostataka na površini, pod uslovom da znatno ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda. Beli deo stabljike mora iznositi najmanje jednu trećinu od ukupne dužine praziluka.
Praziluk klase I može imati prečnik stabljike od 15 do 30 mm i preko 30 mm, u zavisnosti od sorte.
U jedinici pakovanja može biti do 5% stabljika sa oštećenjima.
Praziluk klase II mora zadovoljavati minimalne uslove kvaliteta predviđene u članu 314 ovog pravilnika, pri čemu beli deo stabljike mora iznositi najmanje jednu četvrtinu od ukupne dužine praziluka.
U jedinici pakovanja toleriše se do 10% stabljika sa mehaničkim oštećenjima i sa neznatnom količinom zemlje oko korena.
Praziluk se pakuje u letvarice jabučare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037), duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041), kartonske kutije i u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Praziluk se u maloprodaji pakuje u različitu ambalažu manjih dimenzija (komercijalna ambalaža), kao što su kese i sl.
31. Celer (Apium graveolens L.
Radi stavljanja u promet celer se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Celer klase I mora imati koren ceo, čvrst, sočan, bez šupljina, bez čvrstih celuloznih vlakana, bez račvi i ujednačen po veličini i boji, a list mora biti odsečen do korena.
Prema debljini korena celer se klasira i stavlja u promet sa prečnikom od 6 do 8 cm i sa prečnikom od 8 do 10 cm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Celer klase II mora odgovarati uslovima iz člana 318 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% korenova sa mehaničkim oštećenjima i što koren ne mora biti ujednačen po veličini i boji.
U promet se može stavljati i list svežeg celera, bez oštećenja od biljnih bolesti i štetočina, tamnozelene boje, sa dobro razvijenim listovima i sa normalno razvijenim skraćenim drškama.
Celer se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), letvarice jabučare (JUS D.F1.037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041), kartonske kutije i u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Celer klase II može se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim što zidovi prevoznog sredstva moraju biti obloženi slamom ili drugim podesnim materijalom.
32. Peršun (Petroselinum hortense Hoffm.)
Radi stavljanja u promet peršun se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Peršun klase I mora imati koren sočan, ceo, ujednačen po obliku i veličini i bez račvi.
Prema veličini prečnika peršun se klasira i stavlja u promet sa prečnikom korena od 10 do 30 mm i prečnikom korena preko 30 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Peršun klase II mora odgovarati uslovima iz člana 323 ovog pravilnika, s tim što koren ne mora biti ujednačen po obliku i veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 10% naprslih ili mehanički oštećenih korenova.
U promet se može stavljati i lišće svežeg peršuna bez oštećenja, ukoliko je na izgled sveže tamnozelene boje, sa dobro razvijenim listovima i sa normalno razvijenim skraćenim drškama.
Peršun se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), letvarice jabučare (JUS D.F1.037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.038), kartonske kutije i u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Peršun klase II može se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim što zidovi prevoznog sredstva moraju biti obloženi slamom ili drugim podesnim materijalom.
33. Paštrnak - paškanat (Pastinaca sativa L.)
Radi stavljanja u promet paštrnak se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Paštrnak klase I mora imati koren sočan, ceo, ujednačen po obliku i veličini, bez račvi ili naprslina.
Prema veličini prečnika koren paštrnaka klasira se i stavlja u promet sa prečnikom od 20 do 40 mm i prečnikom preko 40 mm.
U jedinici pakovanja može biti do 5% korenova sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Paštrnak klase II mora odgovarati uslovima iz člana 328 ovog pravilnika, s tim što koren ne mora biti ujednačen po obliku i veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 10% mehanički oštećenih korenova.
Paštrnak se pakuje u duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), letvarice jabučare (JUS D.F1.037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.038), kartonske kutije i u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Paštrnak se može isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim što zidovi transportnog sredstva moraju biti obloženi slamom ili drugim podesnim materijalom.
34. Ren (Armoracia lapathifolia Gilib, sin. Cochlearia armoracea L.)
Radi stavljanja u promet ren se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Ren klase I mora imati koren jedar, beo, neoštećen, gladak, bez lišća i bez račvi.
Prema masti korena, ren se kalibriše i stavlja u promet kao ren mase korena od 100 do 200 g, mase korena od 200 do 300 g i mase korena preko 300 g.
Ren klase II mora odgovarati uslovima iz člana 332 ovog pravilnika, s tim što korenovi mogu biti nekalibrisani i račvasti i što u jedinici pakovanja može biti do 10% korenova sa mehaničkim oštećenjima.
Ren se pakuje u ambalažu i na način kako je to ovim pravilnikom predviđeno za paštrnak (član 330).
35. Bela špargla (Asparagus officinalis L.)
Radi stavljanja u promet bela špargla se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Bela špargla klase I mora imati izdanke mlade, krte, glatke, prave, ujednačene po dužini, debljini i boji, sa jednobojnim vrhovima, bez pega, šupljina, naprslina, sa mesom jedrim i belim i bez čvrstih celuloznih vlakana.
Prema dužini i prečniku izdanka, bela špargla klase I stavlja se u promet kao bela špargla sa izdancima dužine preko 20 cm i prečnika preko 1,5 cm i kao špargla sa izdancima dužine od 15 do 20 cm i prečnika preko 1 cm. Izdanci se vezuju u snopiće od 0,5 do 1 kg.
U jedinici pakovanja može biti do 5% izdanaka sa manjom dužinom, odnosno prečnikom, ali ne sa dužinom manjom od 12 cm ni sa prečnikom manjim od 1 cm.
Bela špargla klase II mora odgovarati uslovima iz člana 336 stav 2 ovog pravilnika, s tim što izdanci ne mogu biti kraći od 10 cm, niti prečnika manjeg od 1 cm, ali mogu biti izvijeni i nejednake debljine.
Bela špargla se pakuje u letvarice jabučare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037), duboke letvarice za povrće (JUS D.F1.028), plitke letvarice za povrće (JUS D.F1.029) i u duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041).
36. Boranija (Phaseolus vulgaris L.)
Radi stavljanja u promet boranija se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Boranija klase I mora imati mahune mlade, mesnate, krte, sočne, cele, bez konaca, ujednačene po obliku, veličini i boji, i s nerazvijenim semenom.
U jedinici pakovanja može biti do 3% mahuna sa manjim mehaničkim oštećenjima i razvijenim semenom.
Boranija klase II mora odgovarati uslovima iz člana 340 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 5% mahuna sa razvijenim semenom, koncima, rđastim pegama i drugim oštećenjima.
Boranija se pakuje u plitke letvarice za povrće (JUS D.F1.029), velike letvarice (JUS D.F1.042), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.
Boranija se može isporučivati i u vrećama, s tim što se prilikom prevoza i skladištenja moraju upotrebljavati stalaže.
37. Mladi grašak (Pisum sativum L.)
Radi stavljanja u promet mladi grašak se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Mladi grašak klase I mora imati mahune sočne, mlade, zelene boje, ujednačene po obliku, veličini i boji, sa mladim i dovoljno razvijenim zrnom i mora biti istog stepena zrelosti.
Mahune graška šećerca moraju biti bez konaca i kožastog dela, a zrna tek u začetku razvijenosti.
U jedinici pakovanja može biti do 3% mahuna sa manjim mehaničkim oštećenjima.
Mladi grašak klase II mora odgovarati uslovima iz člana 344 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% mahuna sa mehaničkim povredama i oštećenjima izazvanih biljnim bolestima i štetočinama i do 5% požutelih mahuna.
Mladi grašak se pakuje u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), plitke letvarice za povrće (JUS D.F1.029), velike letvarice (JUS D.F1.042), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.
Mladi grašak se može isporučivati u vrećama, s tim što se prilikom prevoza i skladištenja moraju koristiti stelaže za smeštaj vreća.
38. Grašak u zrnu (Pisum sativum L.)
Radi stavljanja u promet grašak u zrnu se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Grašak u zrnu klase I mora biti zdrav, zreo, suv (sa najviše 14% vode), ujednačen po veličini i boji, bez stranih primesa i oštećenja izazvanih biljnim bolestima i štetočinama.
U jedinici pakovanja može biti do 1% zrna graška druge sorte ili zrna neujednačenih po veličini i boji, i ukupno do 2% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa mehaničkim ili drugim oštećenjima i nedostacima.
Grašak u zrnu klase II mora odgovarati uslovima iz člana 348 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 5% zrna graška druge sorte ili zrna neujednačenih po veličini i boji, kao i ukupno do 5% pokvarenih zrna, odnosno zrna s mehaničkim ili drugim oštećenjima i nedostacima.
Toleriše se do 2% stranih primesa.
39. Sočivo (Lens esculenta L.)
Radi stavljanja u promet sočivo se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
Sočivo klase I mora biti iz iste berbe, zrelo, zdravo, suvo (sa najviše 14% vode), ujednačeno po veličini i boji, bez stranih primesa i oštećenja od skladišnih štetočina.
U jedinici pakovanja može biti do 5% zrna druge sorte sočiva ili zrna sočiva neujednačenih po veličini kao i ukupno do 2% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa mehaničkim ili drugim oštećenjima i manama.
Dozvoljava se do 1% stranih primesa.
Sočivo klase II mora odgovarati uslovima iz člana 351 ovog pravilnika, s tim što u jedinici pakovanja može biti do 10% zrna drugih sorti ili veličina sočiva, kao i ukupno do 5% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa mehaničkim ili drugim oštećenjima i nedostacima.
Dozvoljava se do 3% stranih primesa.
40. Pasulj u zrnu (Phaseolus vulgaris L.)
Radi stavljanja u promet pasulj u zrnu se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Kao pasulj ekstra klase može se stavljati u promet i pasulj sledećih sorti: tetovac, gradištanac i sve novopriznate domaće sorte.
Pasulj u zrnu ekstra klase mora biti iz iste berbe, iste sorte, zdrav. suv (sa najviše 16% vode), ujednačen po veličini i boji, bez potamnelih i smežuranih zrna i oštećenja izazvanih skladišnim štetočinama.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 0,25% mase stranih primesa, do 0,5% mase zrna sa mehaničkim oštećenjima i do 1% mase sa nedostacima u pogledu boje zrna.
Pasulj u zrnu klase I mora odgovarati uslovima iz člana 354 ovog pravilnika, sa izvesnim odstupanjem u pogledu ujednačenosti prema krupnoći, boji i oštećenjima zrna.
Dozvoljava se do 2% pokvarenih (plesnivih) zrna, do 4% zrna sa napuklom ljuskom ili mehaničkim oštećenjima zrna (polutke zrna), do 1% zrna sa oštećenjima od štetočina, ali bez prisustva živih štetočina u bilo kom stadijumu razvića, do 0,5% mase ukupnih stranih primesa i do 3% zrna sa nedostacima u pogledu boje (obojena korovom prilikom mehaničke vršidbe ili zrna zaprljana zemljom), tako da ukupno odstupanje ne sme biti veće od 10% (m/m).
Pasulj u zrnu klase II mora odgovarati uslovima iz člana 354 ovog pravilnika, tako da u jedinici pakovanja može biti: do 5% mase zrna od više sorti pasulja, do 5% pokvarenih (plesnivih) zrna, do 5% zrna sa napuklom ljuskom ili mehaničkim oštećenjima (polutke zrna), do 1% zrna sa oštećenjima od štetočina, ali bez živih štetočina u bilo kom stadijumu razvića, do 1% stranih primesa i do 5% zrna sa nedostacima u pogledu boje (obojena korovom prilikom mehaničke vršidbe ili zaprljana zemljom), tako da ukupno odstupanje ne sme biti veće od 10% (m/m).
Pasulj u zrnu pakuje se u vreće od jute i drugih vlakana (JUS F.G4.020).
Drugi proizvodi
Pod drugim proizvodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: seme maka (Papaver somniferum), seme sezama (Sesamum indicum), semenka bundeve (Cucurbita pepo) i plod rogača (Ceratonia siliqua), koji su namenjeni za potrošnju u svežem stanju ili se koriste za nadev, odnosno prekrivanje površina u pripremanju i proizvodnji konditorskih proizvoda.
Pod semenom maka, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se jestivo seme biljke mak (Papaver somniferum), koje se, zavisno od sorte, stavlja u promet kao: plavi, sivkastrocrni, sivi i beli mak, koji moraju biti deklarisani.
Seme maka iz člana 357b ovog pravilnika mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da je zdravo;
2) da je zrelo, ujednačene karakteristične boje za sortu;
3) da nije zaprljano, ovlaženo, plesnivo, isklijalo i natrulo;
4) da ne sadrži seme otrovnih biljki (bunike i dr.),
5) da ne sadrži insekte u bilo kom stadijumu razvića;
6) da ne sadrži dlake glodara;
7) da nije neprijatnog, ustajalog, užeglog i stranog mirisa;
8) da nije gorko, užeglo i oporo;
9) da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu iznad maksimalno dozvoljene količine;
10) da ne sadrži više od 10% vode;
11) da ne sadrži više od 3% stranih primesa, od čega najviše 2,5% oštećenih zrna, do 0,6% organskih primesa poreklom od maka ili drugog bilja (komadići čahure, stabljike i lista, seme korovskih i kulturnih biljaka i drugi biljni delići) i do 0,2% neoraganskih primesa (pesak, zemlja, kamenčići i sl.);
12) da ne sadrži više od 0,5% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini;
13) da ne sadrži više od 4% (m/m) semena maka drugih sorti.
Seme sezama (susama), semenke bundeve i plod rogača iz člana 357a ovog pravilnika, koji se stavljaju u promet, moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su zdravi;
2) da su zreli, ujednačene karakteristične boje za proizvod;
3) da nisu zaprljani, ovlaženi, plesnivi, isklijali i natruli;
4) da su tipično prijatnog mirisa;
5) da su prijatnog ukusa karakterističnog za proizvod;
6) da ne sadrže ostatke sredstava za zaštitu iznad maksimalno dozvoljene količine;
7) da ne sadrže insekte u bilo kom stadijumu razvića;
8) da sadržaj ukupnih stranih primesa ne prelazi 3% (m/m), tako da ne bude više od 0,5% organskih primesa poreklom od biljke kojoj proizvod pripada i ne više od 0,2% primesa neorganskog porekla (pesak, zemlja, kamenčići i sl.)
Čl. 358-363*
(Prestali da važe)
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na proizvode proizvedene pre dana početka njegovog primenjivanja.
Danom početka primenjivanja ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 1 do 302 Pravilnika o kvalitetu voća, povrća i pečurki i proizvoda od voća, povrća i pečurki ("Službeni list SFRJ", br. 27/64, 25/65, 27/68 i 10/71), čije se odredbe primenjuju kao odredbe Pravilnika o kvalitetu voća, povrća i pečurki i proizvoda od voća, povrća i pečurki ("Službeni list SFRJ", br. 13/78).
Ovaj pravilnik primenjivaće se po isteku šest meseci od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
* Danom stupanja na snagu Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečuraka ("Sl. list SCG", br. 31/2003), odnosno 17. avgusta 2003. godine, prestale su da važe odredbe Pravilnika o kvalitetu voća, povrća i pečurki ("Sl. list SFRJ", br. 29/79 i 53/87), koje se odnose na pečurke.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na uslove upotrebe aditiva, prestale su da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine ("Sl. list SCG", br. 56/2003), odnosno 3. januara 2004. godine.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na deklarisanje i označavanje upakovanih namirnica, prestale su da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica ("Sl. list SCG", br. 4/2004), odnosno 31. januara 2004. godine.