PRAVILNIK
O KVALITETU VOĆNIH SOKOVA, KONCENTRISANIH VOĆNIH SOKOVA, VOĆNIH NEKTARA, VOĆNIH SOKOVA U PRAHU I SRODNIH PROIZVODA

("Sl. list SRJ", br. 33/95 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi, voćni nektari i voćni sokovi u prahu (u daljem tekstu: proizvodi), kao i uslovi za obezbeđenje i očuvanje kvaliteta tih proizvoda.

Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.

Član 2

Na srodne proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi u pogledu kvaliteta i obezbeđenja i očuvanja kvaliteta shodno se primenjuju uslovi propisani ovim pravilnikom.

Za proizvode iz stava 1 ovog člana, kao i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom predviđeno, proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju pre početka proizvodnje tih proizvoda.

Proizvođačka specifikacija, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, izveštaj o izvršenoj laboratorijskoj analizi i učešće osnovnih sastojaka, u procentima.

O donesenim proizvođačkim specifikacijama za proizvode iz stava 1 ovog člana vodi se evidencija, u koju proizvođač unosi sledeće podatke:

1) evidencijski broj specifikacije;

2) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;

3) datum donošenja proizvođačke specifikacije;

4) datum izvršenog laboratorijskog ispitivanja;

5) datum početka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;

6) osnovne sastojke proizvoda i njihove količine izražene u mernim jedinicama mase ili zapremine ili u procentima u odnosu na neto-količinu proizvoda;

7) grupu kojoj proizvod pripada prema odredbama ovog pravilnika.

Član 3

Proizvodi se stavljaju u promet u originalnom pakovanju.

Član 4

Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano, svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju, koja sadrži:

1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;

2) naziv i sedište proizvođača;

3) datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili reči: "upotrebljivo do kraja (mesec i godina)";

4) neto-količinu (masu ili zapreminu) proizvoda;

5) osnovne sastojke proizvoda prema opadajućem redosledu upotrebljenih količina;

6) funkcionalnu grupu upotrebljenih aditiva, sa specifičnim nazivom ili brojčanom oznakom aditiva, npr. antioksidans i sinergist antioksidansa (L-askorbinska kiselina ili E 300), ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano;

7) vrstu i količinu materija biološke vrednosti dodatih proizvodu radi obogaćivanja njegovog sastava;

8) druge podatke od interesa za potrošača.

Deklaracija mora biti uočljiva, jasna i čitka.

Slova kojima su odštampani naziv proizvoda i naziv proizvođača moraju biti veća od slova kojima su odštampani ostali podaci u deklaraciji.

Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i dr.) koje bi mogle dovesti u zabludu potrošača u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.

Član 5

Ako proizvođač ne pakuje proizvode, deklaracija mora, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, da sadrži i naziv i sedište organizacije koja je proizvod upakovala.

Član 6

Ako neto-količina proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju nije veća od 35 g, deklaracija mora da sadrži: naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača ili naziv i sedište organizacije koja je upakovala proizvod, neto-količinu, specifičan naziv ili brojčanu oznaku upotrebljenih aditiva, datum proizvodnje i rok upotrebe ili reči: "upotrebljivo do kraja (mesec i godina)".

Član 7

Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja deklarisan u jedinicama zapremine, dozvoljena odstupanja do nazivne zapremine pri temperaturi od 20oC ±1oC za pojedinačno pakovanje data su u tabeli 1.

Tabela 1


Redni broj

Deklarisana nazivna zapremina L

Dozvoljeno odstupanje


1

do 0,1

±4 mL

2

iznad 0,1 do 0,2

±6 mL

3

iznad 0,2 do 0,4

±8 mL

4

iznad 0,4 do 1

±2% od deklarisane nazivne zapremine

5

iznad 1 do 2

±1,5% od deklarisane nazivne zapremine

6

iznad 2

±1% od deklarisane nazivne zapremine


Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od deset pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za datu nazivnu zapreminu navedenu u tabeli 1.

Član 8

Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja deklarisan u jedinicama mase, dozvoljena odstupanja od nazivne mase za pojedinačno pakovanje data su u tabeli 2.

Tabela 2


Redni broj

Deklarisana nazivna zapremina L

Dozvoljeno odstupanje


1

do 25

±10% od deklarisane nazivne mase

2

iznad 25 do 100

±5% od deklarisane nazivne mase

3

iznad 100 do 200

±4,5 g

4

iznad 200 do 500

±10 g

5

iznad 500 do 1 000

±20 g

6

iznad 1 000 do 5 000

±20 g


Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od deset pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za datu nazivnu masu navedenu u tabeli 2.

Član 9

Zabranjeno je bojenje, zaslađivanje i aromatizovanje proizvoda hemijskim sredstvima i izlaganje jonizujućim ili ultravioletnim zracima, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava proizvodima.

Član 10

Proizvodi se moraju, u proizvodnji i prometu, skladištiti, transportovati i čuvati na način kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta do momenta otvaranja.

II POSEBNE ODREDBE

Član 11

Pod voćem, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plod voća svež, sušen ili očuvan hlađenjem, zdrav, bez znakova kvarenja, sa odgovarajućim stepenom zrelosti, koji sadrži sve bitne sastojke potrebne za proizvodnju voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih proizvoda.

Pod matičnim voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen mehaničkom preradom voća, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju.

Pod voćnom kašom (pireom), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen pasiranjem jestivog dela celog ili oljuštenog ploda voća bez izdvajanja voćnog soka, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju, konzervisan isključivo fizičkim postupcima.

Član 12

Proizvodima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se:

1) voćni sok;

2) koncentrisani voćni sok;

3) voćni nektar;

4) voćni sok u prahu;

5) srodni proizvodi.

1. Voćni sok

Član 13

Pod voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen mehaničkom preradom voća, konzervisan isključivo fizičkim postupcima, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju i koji ima karakterističnu boju, aromu i ukus tipične za voće od koga potiče.

Pod voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se i proizvod dobijen iz koncentrisanog voćnog soka;

1) dodavanjem količine vode srazmerne količini vode izdvojene pri koncentrisanju (dodata voda mora da ima karakteristike vode za piće, posebno u hemijskom, mirkobiološkom i organoleptičkom pogledu);

2) dodavanjem arome izdvojene u toku koncentrisanja ili dodavanjem arome izdvojene iz voćnog soka od voća iste vrste.

Voćni sok dobijen iz koncentrisanog voćnog soka po organoleptičkim i hemijskim svojstvima mora odgovarati soku dobijenom iz ploda voća iste vrste.

Član 14

Voćni sok, zavisno od sadržaja nerastvorljivih sastojaka (suspenzoida) voća stavlja se u promet kao:

1) bistri voćni sok;

2) mutni voćni sok;

3) kašasti voćni sok.

Voćni sok se može gazirati dodavanjem ugljen-dioksida E 290.

Član 15

Pod bistrim voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen bistrenjem i filtriranjem voćnog soka koji sadrži sok iz ćelija voća s rastvorljivim sastojcima. Kod bistrog voćnog soka od citrusa posle dužeg stajanja toleriše se pojava minimalnog taloga poreklom od voća.

Pod mutnim voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen bistrenjem voćnog soka koji, pored soka iz ćelija voća s rastvorljivim sastojcima, sadrži fino dispergovane koloidne čestice. Mutni voćni sok može imati minimalan talog poreklom od voća, koji nestaje pri blagom mešanju.

Pod kašastim voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod koji, pored soka iz ćelija voća s rastvorljivim sastojcima, sadrži nerastvorljive sastojke voća koji se mogu delimično taložiti.

Član 16

U proizvodnji voćnog soka koriste se sledeći postupci:

1) mešanje dve ili više vrsta voćnih sokova;

2) uobičajeni fizički postupci i tretmani, kao što su termička obrada, centrifugiranje, filtriranje, separacija, bistrenje i dr.;

3) tretiranje sredstvima koja su dozvoljena Pravilnikom o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode, i to:

- L-askorbinskom kiselinom;

- azotom;

- ugljen-dioksidom;

- pektolitičkim enzimima;

- proteolitičkim enzimima;

- amilolitičkim enzimima;

- jestivim želatinom;

- taninom;

- bentonitom;

- silicijum-dioksidom, koloidnim;

- kaolinom;

- drvenim ugljem;

- inertnim filtracionim sredstvima (perlit, diatomejska zemlja, celuloza).

Član 17

Voćni sok od grožđa može se:

1) tretirati: sumpor-dioksidom, natrijum-sulfitom, natrijum-hidrogensulfitom, natrijum-pirosulfitom (natrijum-metabisulfitom), kalijum-pirosulfitom (kalijum-meta-bisulfitom), i kalcijum-sulfitom, pod uslovom da ukupna količina sumpor-dioksida u soku nije veća od 10 mg/na 1 kg soka;

2) desulfitirati fizičkim postupkom;

3) bistriti pomoću kazeina, belanca i drugih životinjskih albumina;

4) delimično deacidifikovati neutralnim kalijum-tartaratom ili kalcijum-karbonatom u koji se mogu dodati male količine obe kalcijumove soli D-vinske i L-jabučne kiseline.

Član 18

Sredstva iz čl. 16 i 17 ovog pravilnika ne moraju se deklarisati ako za pojedina sredstva ovim pravilnikom nije drukčije propisano.

Član 19

U proizvodnji voćnog soka može se dodavati šećer radi:

1) poboljšanja ukusa:

- do 15 g šećera na 1 kg soka;

2) ili zaslađivanja:

- do 200 g šećera na 1 kg soka za voćni sok od limuna, lime, bergamote i crvene, bele i crne ribizle;

- do 100 g šećera na 1 kg soka za druge voćne sokove, osim voćnog soka od jabuke i grožđa.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, voćnom soku od pomorandže i grejpfruta može se dodati najviše 50 g šećera na 1 kg soka, a voćnom soku od ananasa - najviše 25 g šećera na 1 kg soka.

U proizvodnji voćnog soka od dve vrste ili više vrsta voća može se dodati najviše 100 g šećera na 1 kg soka.

Član 20

U proizvodnji voćnog soka upotrebljavaju se:

- polubeli šećer;

- beli šećer;

- ekstra beli šećer;

- monohidrat dekstroza;

- anhidrovana dekstroza;

- sušeni glukozni sirup;

- fruktoza.

U proizvodnji voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka i u proizvodnji nektara, pored šećera iz stava 1 ovog člana, mogu se upotrebiti i:

- glukozni sirup;

- šećerni rastvor;

- invertni šećerni rastvor;

- invertni šećerni sirup.

Član 21

U proizvodnji voćnog soka mogu se upotrebiti aditivi: limunska kiselina, E 330, jabučna kiselina, E 296 i L-askorbinska kiselina, E 300.

Limunska kiselina i jabučna kiselina mogu se dodati u količini dovoljnoj da se postigne potrebna kiselost, a L-askorbinska kiselina - najviše do 400 mg na 1 kg gotovog proizvoda.

U sok od ananasa može se dodavati limunska kiselina, najviše do 3 g na 1 kg soka.

Član 22

Dodavanje šećera i kiselina u isti voćni sok nije dozvoljeno.

Član 23

Voćni sok koji se stavlja u promet mora:

1) da ima boju, aromu i ukus karakteristične za vrstu voća od koje potiče;

2) da u pogledu kvaliteta zadovoljava i uslove navedene u tabeli 3.

Tabela 3


Redni broj

Vrsta voćnog soka

Najmanja količina rastvorljive suve materije bez dodatog šećera, na 20oC bez korekcije za kiselost % (m/m)

Najveća količina etarskih ulja mL/kg

Najveća količina etanola g/kg

Najveća količina isparljivih kiselina izraženih kao sirćetna kiselina g/kg

Ostali zahtevi


1

2

3

4

5

6

7


1

Sok od jabuke

10

ne utvrđuje se

5

0,4

 


2

Sok od kruške

10

ne utvrđuje se

5

0,4

 


3

Sok od dunje

9

ne utvrđuje se

5

0,4

 


4

Sok od kajsije

10

ne utvrđuje se

5

0,4

 


5

Sok od breskve

9

ne utvrđuje se

5

0,4

 


6

Sok od višnje

12

ne utvrđuje se

5

0,4

 


7

Sok od jagode

6

ne utvrđuje se

5

0,4

 


8

Sok od maline

7

ne utvrđuje se

5

0,4

 


9

Sok od kupine

8

ne utvrđuje se

5

0,4

 


10

Sok od borovnice

7

ne utvrđuje se

5

0,4

 


11

Sok od šljive požegače

14

ne utvrđuje se

5

0,4

 


12

Sok od šljive

12

ne utvrđuje se

5

0,4

 


13

Sok od grožđa

121)

ne utvrđuje se

5

0,4

 


14

Sok od crne ribizle

11

ne utvrđuje se

3

1,2

 


15

Sok od crvene i bele ribizle

9

ne utvrđuje se

5

0,4

 


16

Sok od trešnje

9

ne utvrđuje se

5

0,4

 


17

Sok od dženarike

8

ne utvrđuje se

5

0,4

 


18

Sok od šipurka

14

ne utvrđuje se

5

0,4

 


19

Sok od drenjine

11

ne utvrđuje se

5

0,4

 


20

Sok od crne zove

8

ne utvrđuje se

5

0,4

 


21

Sok od pasjeg trna

7

ne utvrđuje se

5

0,4

 


22

Sok od nara

12

ne utvrđuje se

5

0,4

 


23

Sok od ogrozda

7

ne utvrđuje se

5

0,4

 


24

Sok od brusnice

7

ne utvrđuje se

5

0,4

 


25

Sok od pomorandže

102)

0,4

3

0,4

 


26

Sok od mandarine

9

0,4

5

0,4

 


27

Sok od grejpfruta

9

0,3

3

0,4

 


28

Sok od limuna

6

0,5

3

0,4

Ukupna titraciona kiselost najmanje 4,5% (m/m) izražena kao bezvodna limunska kiselina


29

Sok od ananasa

103)

ne utvrđuje se

3

0,4

 


30

Sok od kivija

14

ne utvrđuje se

5

0,4

 


1) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka grožđa kome je dodata voda, najmanje 13% (m/m)
2) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka pomorandže kome je dodata voda, najmanje 11% (m/m)
3) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka ananasa kome je dodata voda, najmanje 13,5% (m/m)

 

Voćni sok od pomorandže može da sadrži do 10% (m/m) soka mandarine (Citrus reticulata Blauco).

Član 24

U deklaraciji za voćni sok, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti navedeno:

1) ako je voćni sok proizveden od dve vrste ili više vrsta voća - podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotrebljenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastupljenosti;

2) ako je voćni sok dobijen potpuno ili delimično od koncentrisanog voćnog soka - reči: "proizveden od koncentrisanog voćnog soka..." ili "delimično proizveden od koncentrisanog voćnog soka...", koje moraju biti čitko odštampane neposredno u blizini naziva proizvoda i odvojeno od ostalog teksta deklaracije;

3) ako je voćnom soku dodat šećer prema članu 19 ovog pravilnika radi zaslađivanja - reč: "zaslađen", koja mora biti jasno i čitko odštampana, kao i podatak o količini dodatog šećera;

4) ako je voćni sok zakiseljen, naziv kiseline koja se koristi, izražen rečima: "sa... kiselinom";

5) reč: "gaziran" ako je sadržaj ugljen-dioksida u voćnom soku veći od 2 g na 1 kg voćnog soka.

2. Koncentrisani voćni sok

Član 25

Pod koncentrisanim voćnim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen iz voćnog soka, matičnog voćnog soka ili voćne kaše fizičkim uklanjanjem određene količine prirodno sadržane vode, konzervisan isključivo fizičkim postupcima.

Član 26

Koncentrisani voćni sok može se proizvoditi kao:

1) bistar;

2) mutan;

3) kašast.

Član 27

U proizvodnji koncentrisanih voćnih sokova obavezno je dodavanje arome koju čine prirodno isparljive komponente sakupljene u toku koncentrisanja voćnog soka ili voćnog soka od voća iste vrste.

Član 28

Koncentrisani voćni sok koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

1) da razblažen vodom do početne suve materije voćnog soka, matičnog voćnog soka ili voćne kaše po organoleptičkim i hemijskim svojstvima odgovara voćnom soku, matičnom voćnom soku ili voćnoj kaši od kojih je proizveden;

2) da količina rastvorljive suve materije odgovara količini navedenoj u tabeli 4.

Tabela 4


Redni
broj

Vrsta koncentrisanog voćnog soka

Najmanja količina rastvorljive
suve materije bez dodatog
šećera, na 20oC, bez korekcije
za kiselost % (m/m)


1

2

3


1

Sok od jabuke

20

2

Sok od kruške

20

3

Sok od dunje

18

4

Sok od kajsije

20

5

Sok od breskve

18

6

Sok od višnje

24

7

Sok od jagode

12

8

Sok od maline

14

9

Sok od kupine

16

10

Sok od borovnice

14

11

Sok od šljive požegače

28

12

Sok od šljive

28

13

Sok od grožđa

30

14

Sok od crne ribizle

22

15

Sok od crvene i bele ribizle

18

16

Sok od trešnje

18

17

Sok od dženarike

16

18

Sok od šipurka

28

19

Sok od drenjine

22

20

Sok od crne zove

16

21

Sok od pasjeg trna

14

22

Sok od nara

24

23

Sok od ogrozda

14

24

Sok od brusnice

14

25

Sok od pomorandže

20

26

Sok od mandarine

18

27

Sok od grejpfruta

18

28

Sok od limuna

12

29

Sok od ananasa

27*

30

Sok od kivija

28


*) Najmanja količina rastvorljive suve materije bez dodatog šećera, na 20oC, sa korekcijom za kiselost.

Član 29

U deklaraciji za koncentrisani voćni sok, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti navedeno:

1) ako je koncentrisani voćni sok proizveden od dve vrste ili više vrsta voća - podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotrebljenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastupljenosti;

2) podatak o količini vode koja mora biti dodata proizvodu da bi se dobio voćni sok.

3. Voćni nektari

Član 30

Pod voćnim nektarom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod nefermentisan ali sposoban za fermentaciju, dobijen dodavanjem vode i šećera ili meda u matični voćni sok, voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćnu kašu ili mešavinu tih proizvoda, konzervisan isključivo fizičkim postupcima.

Član 31

Voćni nektar se može stavljati u promet kao:

1) bistar;

2) mutan;

3) kašast.

Član 32

Voćni nektar se može proizvoditi mešanjem dve vrste ili više vrsta voća.

U proizvodnji voćnog nektara koriste se postupci propisani u članu 16 tač. 2 i 3 ovog pravilnika.

Član 33

U proizvodnji voćnog nektara može se dodavati:

1) šećer iz člana 20 ovog pravilnika, u količini koja nije veća od 200 g na 1 kg gotovog proizvoda. Šećer se može u potpunosti zameniti medom;

2) voda u takvoj količini da sadržaj voćnog sastojka, tj. matičnog voćnog soka, voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka u gotovom proizvodu ne bude niži od vrednosti propisanih u članu 39 tabela 5 ovog pravilnika;

3) limunska kiselina, E 330, i jabučna kiselina, E 296, u količini dovoljnoj da se postigne potrebna kiselost;

4) sok limuna ili lime kao sredstva za zakiseljivanje u količini koja ne menja originalan ukus voća;

5) L-askorbinska kiselina, E 300, kao antioksidans, u količini do 400 mg na 1 kg gotovog proizvoda.

Član 34

Ako se voćni nektar proizvodi isključivo od voćne kaše ili kašastog koncentrisanog voćnog soka jabuke, kruške ili breskve ili mešavine tih vrsta voća, količina dodate limunske kiseline ne može biti veća od 5 g na 1 kg gotovog proizvoda.

Član 35

Voćni nektar koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

1) da ima boju, miris i ukus karakteristične za voće od koga potiče, s tim što se mora uzeti u obzir uticaj koji na ta svojstva ima eventualno dodavanje meda umesto šećera;

2) da količina rastvorljive suve materije, na 20oC, bez korekcije za kiselost, ne bude veća od 20% (m/m), osim voćnog nektara od citrusa kod koga količina rastvorljive suve materije, na 20oC, bez korekcije za kiselost, ne sme biti manja od 12% (m/m);

3) da je razređen vodom za piće:

4) da u pogledu kvaliteta zadovoljava uslove navedene u tabeli 5.

Tabela 5


Redni broj

Vrsta voćnog nektara

Najmanja kol. voćnog sastojka ili ekvivalentna količina dobijena iz koncentrisanog voćnog soka % (m/m)

Najveća količina etarskih ulja mL/kg

Najveća količina etanola g/kg

Najveća količina isparljivih kiselina izraženih kao sirćetna kiselina g/kg

Ostali zahtevi


1

2

3

4

5

6

7


1

Nektar od jabuke

50

ne utvrđuje se

3

0,4

 

2

Nektar od kruške

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

3

Nektar od dunje

50

ne utvrđuje se

3

0,4

 

4

Nektar od kajsije

35

ne utvrđuje se

3

0,4

 

5

Nektar od breskve

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

6

Nektar od višnje

35

ne utvrđuje se

3

0,4

 

7

Nektar od jagode

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

8

Nektar od maline

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

9

Nektar od kupine

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

10

Nektar od borovnice

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

11

Nektar od šljive

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

12

Nektar od grožđa

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

13

Nektar od crne ribizle

30

ne utvrđuje se

2

0,4

 

14

Nektar od ribizle (bele i crvene)

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

15

Nektar od trešnje

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

16

Nektar od šipurka

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

17

Nektar od drenjina

40

ne utvrđuje se

3

0,4

 

18

Nektar od crne zove

50

ne utvrđuje se

3

0,4

 

19

Nektar od pasjeg trna

25

ne utvrđuje se

3

0,4

 

20

Nektar od nara

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

21

Nektar od ogrozda

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

22

Nektar od brusnice

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

23

Nektar od citrusa
- pomorandže
- mandarine
- grejpfruta
- limuna


50
50
50
50


0,4
0,4
0,4
0,4


3
3
3
3


0,4
0,4
0,4
0,4

U nektar od pomorandže dozvoljava se dodavanje od 10% (m/m) voćnog sastojka mandarine (C. reticulata), računato na količinu sastojka pomorandže

24

Nektar od guave

25

ne utvrđuje se

3

0,4

 

25

Nektar od manga

30

ne utvrđuje se

3

0,4

 

26

Nektar od dve vrste ili više vrsta voća

50

ne utvrđuje se

3

0,4

Količina voćnog sastojka ili ekvivalentna količina dobijena iz koncentrisanog voćnog soka može biti manja od 50% (m/m) samo u slučajevima kad je to neophodno zbog visoke kiselosti, velike gustine kaše ili jako izražene arome proizvoda, ali ne manja od 25% (m/m)


Član 36

U deklaraciji za voćni nektar, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti navedeno:

1) ako je voćni nektar proizveden od dve vrste ili više vrsta voća - podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotrebljenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastupljenosti, osim limuna ili lime kad se koriste kao zakiseljivači;

2) uočljiv podatak o najmanjem stvarnom sadržaju nekoncentrisanog voćnog sastojka, tj. matičnog voćnog soka, voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka, računato na gotov proizvod izražen rečima: "voćni sadržaj... % minimum";

3) podatak o dodatoj vodi;

4) reči: "sadrži med" ako je korišćen med, odnosno reči: "sadrži sok limuna" ako je korišćen sok limuna bez dodavanja kiseline;

5) ako je voćni nektar dobijen potpuno ili delimično od koncentrisanog proizvoda - reči: "proizveden od koncentrisanog voćnog soka..." ili "delimično proizveden od koncentrisanog voćnog soka...", koje moraju biti čitko odštampane neposredno u blizini naziva proizvoda i odvojeno od ostalog teksta deklaracije;

6) reč: "gaziran" ako je sadržaj ugljen-dioksida u voćnom nektaru veći od 2 g na 1 kg voćnog nektara.

4. Voćni sok u prahu

Član 37

Pod voćnim sokom u prahu, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen od voćnog soka, matičnog voćnog soka ili voćne kaše fizičkim uklanjanjem gotovo celokupnog sadržaja vode.

Član 38

U proizvodnji voćnog soka u prahu obavezno je dodavanje osnovnih isparljivih materija iz voćnog soka iste vrste ili po mogućnosti izdvojenih tokom dehidracije.

Voćni sok u prahu ne sme da sadrži više od 5% vode, a rastvoren u vodi mora imati osnovna organoleptička svojstva voćnog soka od koga je proizveden.

Član 39

U deklaraciji za voćni sok u prahu, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti navedeno:

1) ako je voćni sok u prahu proizveden od dve vrste ili više vrsta voća - podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotrebljenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastupljenosti;

2) podatak o dopuni ili zameni naziva u vezi s korišćenim postupkom sušenja, izražen, na primer, rečima: "osušen smrzavanjem";

3) podatak o količini vode koja mora biti dodata proizvodu da bi se dobio voćni sok.

Član 40

U deklaraciju za proizvode iz ovog pravilnika ne sme se unositi podatak o profilaktičkom i terapeutskom delovanju, kao i podatak da proizvod sadrži vitamin C, ako je L-askorbinska kiselina dodata proizvodu kao antioksidans.

III ZAVRŠNE ODREDBE

Član 41

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 47 do 60 i odredbe čl. 129 do 133 Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata ("Službeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82 i 74/90).

Član 42

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dvanaest meseci od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

Napomene

Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na uslove upotrebe aditiva, prestaju da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine ("Sl. list SCG", br. 56/2003), odnosno 3. januara 2004. godine.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na deklarisanje i označavanje upakovanih namirnica, prestaju da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica ("Sl. list SCG", br. 4/2004), odnosno 31. januara 2004. godine.