MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 29 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za period koji počinje na dan 1. januara 1990. godine ili nakon tog datuma.

Za MRS 29 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:

SKT 19 Valuta izveštavanja - Merenje i prikazivanje finansijskih izveštaja prema MRS 21 i MRS 29

SKT 30 Valuta izveštavanja - Prevođenje iz valute merenja u valutu prikazivanja

Sadržaj

Međunarodni računovodstveni standard MRS 29
Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

DOMET	Stavovi 1-4
PRERAČUNAVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA	5-10
Finansijski izveštaji po istorijskoj vrednosti	11-28
Bilans stanja	11-25
Bilans uspeha	26
Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju	27-28
Finansijski izveštaji po tekućoj vrednosti	29-31
Bilans stanja	29
Bilans uspeha	30
Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju	31
Porezi	32
Izveštaj o toku gotovine	33
Uporedni iznosi	34
Konsolidovani finansijski izveštaji	35-36
Izbor i korišćenje opšteg indeksa cena	37
PRIVREDE KOJE PRESTAJU DA BUDU HIPERINFLATORNE	38
OBELODANJIVANJE	39-40
DATUM PRIMENE	41

Međunarodni računovodstveni standard MRS 29

Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

Međunarodni računovodstveni standard 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama (MRS 29) utvrđen je stavovima 1-41. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 29 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________
*  Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje na primarne finansijske izveštaje, uključujući i konsolidovane finansijske izveštaje, svakog preduzeća koje priprema izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede.

2. U hiperinflatornoj privedi, izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskom stanju u domaćoj valuti nije korisno bez preračunavanja. Novac gubi kupovnu moć po takvoj stopi da poređenje iznosa iz poslovnih promena i drugih događaja koji su nastajali u različito vreme, čak i u okviru istog obračunskog perioda, navodi na pogrešne zaključke.

3. Ovim standardom ne utvrđuje se apsolutna stopa pri kojoj se smatra da nastaje hiperinflacija. Stvar je procene kada je neophodno početi sa preračunavanjem finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom. Hiperinflacija se prepoznaje na osnovu karakteristika ekonomskog okruženja u zemlji, koje, između ostalog, obuhvataju sledeće:

a) stanovništvo radije čuva svoju imovinu u nemonetarnim sredstvima ili u relativno stabilnoj stranoj valuti. Iznosi u domaćoj valuti odmah se investiraju radi očuvanja kupovne moći;

b) stanovništvo na monetarne iznose ne gleda kao na iznose u domaćoj valuti već kao na iznose u relativno stabilnoj stranoj valuti. Cene se mogu navoditi u toj valuti;

c) prodaja i kupovina na kredit odvija se po cenama kojima se nadoknađuje očekivani gubitak kupovne moći tokom perioda kreditiranja, čak i ako je taj period kratak;

d) kamatne stope, zarade i cene vezuju se za indeks cena; i

e) kumulativna stopa inflacije za tri godine približno iznosi 100% ili je veća od toga.

4. Preporučuje se da sva preduzeća koja pripremaju izveštaje u valuti iste hiperinflatorne privrede primenjuju ovaj standard od istog dana. Bez obzira na prednje, ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje svakog preduzeća od početka izveštajnog perioda u kome se utvrdi postojanje hiperinflacije u zemlji u čijoj se valuti priprema izveštaj.

PRERAČUNAVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

5. Cene se menjaju tokom vremena kao rezultat različitih posebnih ili opštih političkih, ekonomskih i društvenih sila. Posebne sile, kao što su promene u ponudi i potražnji i tehnološke promene, mogu dovesti do toga da pojedinačne cene rastu ili padaju u značajnoj meri i nezavisno jedna od druge. Osim toga, opšte sile mogu da dovedu do promene u opštem nivou cena, a time i u opštoj kupovnoj moći novca.

6. U većini zemalja primarni finansijski izveštaji pripremaju se na računovodstvenoj osnovi istorijske vrednosti, bez obzira na promene u opštem nivou cena ili na porast određenih cena sredstava koja se drže, osim u meri u kojoj nekretnine, postrojenja i oprema i investicije mogu da se revalorizuju. Međutim, neka preduzeća prikazuju primarne finansijske izveštaje koji su zasnovani na pristupu tekuće vrednosti u kojima su iskazani učinci promena posebnih cena sredstava koja se drže.

7. U hiperinflatornoj privredi, finansijski izveštaji, bez obzira da li su zasnovani na pristupu istorijskog troška ili na pristupu tekuće vrednosti, korisni su samo ukoliko su iskazani u mernoj jedinici koja je aktuelna na dan bilansa stanja. Kao rezultat ovoga, ovaj standard se primenjuje na primarne finansijske izveštaje preduzeća koja pripremaju izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede. Prikazivanje podataka koji su potrebni na osnovu ovog standarda kao dopunu finansijskim izveštajima koji nisu preračunati nije dopušteno. Osim toga, ne preporučuje se odvojeno prikazivanje finansijskih izveštaja pre preračunavanja.

8. Finansijski izveštaji preduzeća koje priprema izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede, bilo da su zasnovani na pristupu istorijske vrednosti ili na pristupu tekuće vrednosti, iskazuju se u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja. Uporedni iznosi za prethodni period, u skladu sa zahtevima iz MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja i svi podaci koji se odnose na prethodne periode, takođe se iskazuju u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja.

9. Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju uključuje se u neto prihod i obelodanjuje kao posebna stavka.

10. Za preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom neophodno je primeniti određene postupke, kao i načiniti određene procene. Dosledna primena tih postupaka i procena iz jednog perioda u drugi značajnija je od precizne tačnosti nastalih iznosa koji su obuhvaćeni preračunatim finansijskim izveštajima.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PO ISTORIJSKOJ VREDNOSTI

Bilans stanja

11. Iznosi bilansa stanja koji nisu već iskazani u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena.

12. Monetarne stavke se ne preračunavaju, jer su one već iskazane u monetarnoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja. Monetarne stavke su novac koji se drži i stavke koje će se dobiti ili isplatiti u novcu.

13. Sredstva i obaveze koje su ugovorom vezane za promenu cena, kao što su obveznice i zajmovi vezani za indekse, koriguju se u skladu sa ugovorom kako bi se utvrdio neisplaćeni iznos na dan bilansa stanja. Ove stavke se iskazuju u ovom preračunatom iznosu u preračunatom bilansu stanja.

14. Sva ostala sredstva i obaveze su nemonetarni. Neke nemonetarne stavke iskazuju se u iznosima koji su aktuelni na dan bilansa stanja, kao što je neto prodajna vrednost i tržišna vrednost, tako da se one ne preračunavaju. Sva ostala nemonetarna sredstva i obaveze se preračunavaju.

15. Većina nemonetarnih stavki iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja ili po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja umanjenoj za amortizaciju; stoga se one iskazuju u iznosima koji su aktuelni na dan njihovog sticanja. Preračunata nabavna vrednosti ili cena koštanja svake stavke ili nabavna vrednost ili cena koštanja svake stavke umanjenja za amortizaciju utvrđuje se primenom promene opšteg indeksa cena na njenu istorijsku vrednost i ukupnu amortizaciju od dana sticanja do dana bilansa stanja. Dakle, nekretnine, postrojenja i oprema, investicije, zalihe sirovina i trgovačke robe, goodwill, patenti, zaštitni žigovi i slična sredstva preračunavaju se od dana nabavke. Zalihe poluproizvoda i finalnih proizvoda preračunavaju se od dana kada su nastali troškovi nabavke ili troškovi konverzije.

16. Postoji mogućnost da o danu sticanja stavki nekretnina, postrojenja i opreme ne postoji detaljna evidencija ili da se taj dan ne može pretpostaviti. U tim retkim okolnostima, u prvom periodu primene ovog standarda može biti neophodno da se kao osnov za preračunavanje ovih stavki koristi nezavisna stručna procena njihove vrednosti.

17. Moguće je da opšti indeks cena nije raspoloživ za periode za koje je na osnovu ovog standarda neophodno izvršiti preračunavanje nekretnina, postrojenja i opreme. U tim retkim okolnostima, može biti neophodno da se koristi procena zasnovana, na primer, na kretanju kursa razmene između izveštajne valute i relativno stabilne strane valute.

18. Neke nemonetarne stavke iskazuju se u iznosima koji su aktuelni na dane koji nisu dan sticanja ili dan bilansa stanja, na primer, nekretnine, postrojenja i oprema koja je revalorizovana na neki raniji dan. U tim slučajevima, iskazani iznosi se preračunavaju od dana revalorizacije.

19. Preračunati iznos nemonetarne stavke umanjuje se u skladu sa odgovarajućim Međunarodnim računovodstvenim standardima kada je on veći od iznosa koji može da se povrati na osnovu budućeg korišćenja te stavke (uključujući i prodaju ili drugu vrstu otuđenja). Stoga se u takvim slučajevima preračunati iznosi nekretnina, postrojenja i opreme, goodwill-a, patenata i zaštitnih žigova umanjuje do iznosa koji može da se povrati, preračunati iznosi zaliha umanjuju se do neto realizovane vrednosti, a preračunati iznosi tekućih ulaganja umanjuju se do tržišne vrednosti.

20. Korisnik ulaganja koji se računovodstveno obuhvata po metodu učešća može pripremati izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede. Bilans stanja i bilans uspeha takvog korisnika ulaganja preračunavaju se u skladu sa ovim standardom kako bi se izračunalo učešće investitora u njegovoj neto imovini i rezultatima poslovanja. Kada su preračunati finansijski izveštaji korisnika ulaganja iskazni u stranoj valuti, oni se prevode po zaključnom kursu.

21. Uticaj inflacije se obično priznaje u troškovima pozajmljivanja. Nije prikladno istovremeno preračunavati kapitalne izdatke finansirane putem pozajmljivanja i kapitalizovati onaj deo troškova pozajmljivanja kojim se nadoknađuje inflacija u toku istog perioda. Taj deo troškova pozajmljivanja priznaje se kao rashod u periodu u kome su troškovi nastali.

22. Preduzeće može da stekne sredstva na osnovu aranžmana koji mu dopušta da odloži plaćanje bez nastanka izričitog troška na ime kamate. Tamo gde pripisivanje troškova kamate nije praktično, takva sredstva se preračunavaju od dana plaćanja, a ne od dana nabavke.

23. MRS 21 Učinci promena kurseva razmena stranih valuta dopušta da preduzeće u iskazani iznos sredstava uključi kursne razlike od pozajmljivanja nakon značajne i nedavne devalvacije. Takva praksa nije primerena za preduzeće koje priprema izveštaj u valuti hiperinflatorne privrede kada se iskazani iznos sredstva preračunava od dana njegovog sticanja.

24. Na početku prvog perioda primene ovog standarda, komponente vlasničkog kapitala, izuzev neraspoređene dobiti i svake revalorizacione rezerve, preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena od dana kada su te komponente unete u preduzeće ili su na drugi način nastale. Sve revalorizacione rezerve koje su nastale u prethodnim periodima eliminišu se. Preračunata neraspoređena dobit je rezultat svih ostalih iznosa u preračunatom bilansu stanja.

25. Na kraju prvog perioda i u narednim periodima, sve komponente vlasničkog kapitala preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena od početka perioda ili dana kada su unete u preduzeće, ukoliko je nastupio kasnije. Promena vlasničkog kapitala u određenom periodu obelodanjuju se u skladu sa MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja.

Bilans uspeha

26. Na osnovu ovog standarda neophodno je da sve stavke u bilansu uspeha budu iskazane u mernoj jedinici koja je aktuelna na dan bilansa stanja. Dakle, svi iznosi se preračunavaju primenom promene u opštem indeksu cena od dana kada su stavke prihoda i rashoda prvi put iskazane u finansijskim izveštajima.

DOBITAK ILI GUBITAK NA NETO MONETARNOM POLOŽAJU

27. U periodu inflacije, preduzeće koje drži više monetarnih sredstava od monetarnih obaveza gubi kupovnu moć, a preduzeće sa više monetarnih obaveza u odnosu na monetarna sredstava povećava kupovnu moć u meri u kojoj sredstva i obaveze nisu povezane sa nivoom cena. Taj dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju može se izvesti kao razlika koja je rezultat preračunavanja nemonetarnih sredstava, vlasničkog kapitala i stavki bilansa uspeha i korekcije sredstava i obaveza povezanih sa indeksom. Dobitak ili gubitak mogu se proceniti primenom promene u opštem indeksu cena na ponderisani prosek za period razlike između monetarnih sredstava i monetarnih obaveza.

28. Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju uključuje se u neto prihod. Korekcija onih sredstava i obaveza koje su ugovorom povezane sa promenama cena, koje su izvršene u skladu sa stavom 13, prebija se sa dobitkom ili gubitkom na neto monetarnom položaju. Druge stavke bilansa uspeha, kao što su prihod i rashod od kamate i razlike u kursu strane valute koje se odnose na uložena ili pozajmljena novčana sredstva, takođe su povezane sa neto monetarnim položajem. Iako se takve stavke obelodanjuju odvojeno, može biti korisno ukoliko se iskažu zajedno sa dobitkom ili gubitkom na neto monetarnom položaju u bilansu uspeha.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PO TEKUĆOJ VREDNOSTI

Bilans stanja

29. Stavke iskazane po tekućoj vrednosti ne preračunavaju se zbog toga što su one već iskazane u mernoj jedinici koja je aktuelna na dan bilansa stanja. Ostale stavke u bilansu stanja preračunavaju se u skladu sa stavovima 11 do 25.

Bilans uspeha

30. Bilans uspeha koji se zasniva na tekućim vrednosti, pre preračunavanja, generalno iskazuje troškove po tekućim cenama u trenutku kada se dogode transakcije ili događaji na osnovu kojih su ti troškovi nastali. Troškovi prodaje i amortizacije iskazuju se po tekućoj vrednosti u trenutku potrošnje; prihod od prodaje i drugi rashodi iskazuju se u svojim novčanim iznosima u trenutku kada su nastali. Prema tome, svi iznosi treba da se preračunaju u aktuelnu mernu jedinicu na dan bilansa stanja primenom opšteg indeksa cena.

DOBITAK ILI GUBITAK NA NETO MONETARNOM POLOŽAJU

31. Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju računovodstveno se obuhvata u skladu sa stavovima 27 i 28. Međutim, moguće je da je u bilans uspeha koji je zasnovan na tekućim vrednostima već uključena korekcija koje održava učinke izmenjenih cena na monetarnim stavkama u skladu sa stavom 16 MRS 15 Podaci koji odražavaju efekte promene cena. Takva korekcija deo je dobitka ili gubitka na neto monetarnom položaju.

Porezi

32. Preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom može dovesti do razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti. Te razlike se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka.

Izveštaj o tokovima gotovine

33. U skladu sa ovim standardom potrebno je da sve stavke u izveštaju o tokovima gotovine budu iskazane u mernoj jedinici koja je aktuelna na dan bilansa stanja.

Uporedni iznosi

34. Uporedni iznosi za prethodni izveštajni period, bez obzira da li su zasnovani na pristupu istorijske vrednosti ili na pristupu tekuće vrednosti, preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena tako da se uporedni finansijski izveštaji prikazuju u mernoj jedinici koja je aktuelna na kraju izveštajnog perioda. Podaci koji se obelodanjuju u pogledu ranijih perioda takođe se iskazuju u merenoj jedinici koja je aktuelna na kraju izveštajnog perioda.

Konsolidovani finansijski izveštaji

35. Moguće je da matično preduzeće, koje priprema izveštaj u valuti hiperinflatorne privrede, ima zavisna preduzeća koja takođe pripremaju izveštaje u valutama hiperinflatorne privrede. Finansijski izveštaji svakog takvog zavisnog preduzeća preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena zemlje u čijoj valuti se priprema izveštaj, pre nego što se ti izveštaji uključe u konsolidovane finansijske izveštaje koje objavljuje njegovo matično preduzeće. Kada je takvo zavisno preduzeće inostrano zavisno preduzeće, njegovi preračunati finansijski izveštaji prevode se po zaključnom kursu. Sa finansijskim izveštajima zavisnih preduzeća koja ne pripremaju izveštaje u valutama hiperinflatornih privreda postupa se u skladu sa MRS 21 Računovodstveno obuhvatanje efekata promena kurseva razmene stranih valuta.

36. Ukoliko se konsoliduju finansijski izveštaji sa različitim izveštajnim datumima, sve stavke, bez obzira da li su nemonetarne ili monetarne, preračunavaju se u mernu jedinicu koja je aktuelna na dan konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Izbor i primena opšteg indeksa cena

37. Za preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom neophodno je koristiti opšti indeks cena koji održava promene u opštoj kupovnoj moći. Preporučuje se da sva preduzeća koja pripremaju izveštaj u valuti iste privrede koriste isti indeks.

PRIVREDE KOJE PRESTAJU DA BUDU HIPERINFLATORNE

38. Kada privreda prestane da bude hiperinflatorna i preduzeće prestane da priprema i prikazuje finansijske izveštaje pripremljene u skladu sa ovim standardom, preduzeće tretira iznose izražene u mernoj jedinici koja je aktuelna na kraju prethodnog izveštajnog perioda kao osnov za iskazane iznose u svojim narednim finansijskim izveštajima

OBELODANJIVANJE

39. Obelodanjuje se sledeće:

(a) činjenica da su finansijski izveštaji i uporedni iznosi za prethodne periode preračunati tako da izraze promene u opštoj kupovnoj moći valute u kojoj se priprema izveštaj i, kao posledica toga, iskazani su u mernoj jedinici koja je važeća na dan bilansa stanja,

(b) da li su finansijski izveštaji sastavljeni na pristupu istorijske vrednosti ili na pristupu tekuće vrednosti, i

(c) identitet i nivo indeksa cena na dan bilansa stanja, kao i kretanje indeksa tokom tekućeg i prethodnog perioda za koji se priprema izveštaj.

40. Obelodanjivanja koja su obavezna na osnovu ovog standarda potrebna su da bi se pojasnio osnov za postupanje sa učincima inflacije u finansijskim izveštajima. Njihova je namena i da obezbede druge podatke koji su neophodni za razumevanje te osnove i nastalih iznosa.

DATUM PRIMENE

41. Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji se pripremaju za period koji počinje na dan 1. januara 1990. godine ili nakon tog datuma.