MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 30

("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

Ovaj međunarodni računovodstveni Standard primenjuje se na finansijske izveštaje banaka koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1991. godine ili nakon tog datuma.

U 1998. godini dopunjeni su stavovi 24. i 25. iz MRS 30. Dopune se odnose na zamenu poziva na MRS 25 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja pozivom na MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje.

U 1999. godini, dopunjeni su stavovi 26, 27, 50 i 51 iz MRS 30. Dopune se odnose na zamenu poziva na MRS10 Potencijalne obaveze i događaji nakon datuma bilansa stanja pozivom na MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva i usaglašavanjem terminologije sa onom iz MRS 37.

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni Standard MRS 30
Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

DOMET	Stavovi 1-5
OPŠTE INFORMACIJE	6-7
RAČUNOVODSTVENE POLITIKE	8
BILANS USPEHA	9-17
BILANS STANJA	18-25
POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I VANBILANSNE STAVKE	26-29
ROČNA STRUKTURA SREDSTAVA I OBAVEZA	30-39
KONCENTRACIJA SREDSTAVA, OBAVEZA I VANBILANSNIH STAVKI	40-42
GUBICI NA KREDITIMA I PLASMANIMA	43-49
OPŠTI BANKARSKI RIZICI	50-52
SREDSTVA KAO JEMSTVA ZA OBAVEZE	53-54
ZASTUPNIČKI POSLOVI	55
ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA	56-58
DATUM PRIMENE	59

Međunarodni računovodstveni Standard MRS 30

Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

Međunarodni računovodstveni Standard 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija (MRS 30) utvrđen je stavovima 1-59. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 30 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim Standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje banaka i sličnih finansijskih institucija (dalje u tekstu: banke).

2. Za potrebe ovog standarda termin "banka" podrazumeva sve finansijske institucije, čiji je jedan od glavnih poslova da primaju uloge i pozajmljuju sredstva u cilju kreditiranja i ulaganja, a koji spadaju u oblast bankarskog ili sličnog zakonodavstva. Ovaj standard se odnosi na takva preduzeća, bez obzira da li u svom nazivu imaju reč banka.

3. Banke predstavljaju značajan i uticajan sektor privrede svuda u svetu. Većina pojedinaca i organizacija koristi banke, bilo kao deponenti ili zajmoprimci. Banke igraju značajnu ulogu u održavanju poverenja u monetarni sistem kroz svoju blisku vezu sa regulatornim organima i vladama i propisima koje im te vlade uvode. Otuda je prisutan značajan i široko rasprostranjen interes za dobro stanje banaka, a naročito za njihovu solventnost i likvidnost i relativni stepen rizika koji je povezan sa različitim vrstama njihovih poslova. Poslovanja, a otuda i obaveze banaka u pogledu računovodstvenog obuhvatanja i izveštavanja, razlikuju se od onih koja se odnose na druga komercijalna preduzeća. Ovaj standard prepoznaje posebne potrebe banaka. Njime se takođe podstiče i prikazivanje komentara uz finansijske izveštaje o pitanjima kao što su upravljanje likvidnošću i rizicima i njihova kontrola.

4. Ovaj standard predstavlja dopunu drugim Međunarodnim računovodstvenim Standardima koji se takođe primenjuju na banke, osim ukoliko nisu izričito izuzeti u nekom standardu.

5. Ovaj standard se primenjuje na posebne finansijske izveštaje i na konsolidovane finansijske izveštaje banke. Kada neka grupa počne da se bavi bankarskim poslovanjem, ovaj standard se primenjuje na te poslove na konsolidovanoj osnovi.

OPŠTE INFORMACIJE

6. Korisnicima finansijskih izveštaja banke potrebne su bitne, pouzdane i uporedive informacije koje im pomažu u proceni finansijskog položaja i rezultata poslovanja banke i koje su im korisne prilikom donošenja ekonomskih odluka. Njima su potrebne i informacije koje im omogućavaju da bolje razumeju posebne karakteristike poslovanja banke. Korisnicima finansijskih izveštaja potrebne su takve informacije bez obzira što je banka pod nadzorom i što regulatornim organima dostavlja informacije koje nisu uvek na raspolaganju javnosti. Stoga, obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banke treba da budu toliko sveobuhvatna da mogu da zadovolje potrebe korisnika, u okviru ograničenja onoga što je razumno zahtevati od rukovodstva.

7. Korisnike finansijskih izveštaja banke zanimaju njena likvidnost i solventnost, kao i rizici povezani sa sredstvima i obavezama koje su priznate u bilansu stanja i sa vanbilansnim stavkama. Likvidnost se odnosi na raspoloživost sredstva koja su dovoljna da zadovolje potrebe za povlačenjem uloga i drugim finansijskim obavezama o njihovom dospeću. Solventnost se odnosi na višak sredstava u odnosu na obaveze i otuda, na adekvatnost kapitala banke. Banka je izložena riziku likvidnosti i rizicima koji proističu iz fluktuacije valuta, promena kamatnih stopa, promena cena na tržištu i neizvršenja obaveza njenih komitenata. Ovi rizici se iskazuju u finansijskim izveštajima, ali korisnici će bolje razumeti situaciju ukoliko rukovodstvo da i komentar na finansijske izveštaje u kojem opisuje način na koji upravlja i kontroliše rizike koji proističu iz poslovanja banke.

RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

8. Banke koriste različite metode za priznavanje i merenje pozicija u svojim finansijskim izveštajima. Mada je harmonizacija ovih metoda poželjna, ona nije obuhvaćena ovim standardom. Da bi se ispoštovao MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja i time omogućilo korisnicima da razumeju osnovu na kojoj se pripremaju finansijski izveštaji banke, potrebno je obelodaniti računovodstvene politike koje se odnose na sledeće pozicije:

(a) priznavanje glavnih vrsta prihoda (vidi stavove 10 i 11);

(b) procenjivanje ulaganja u hartije od vrednosti i hartija od vrednosti kojima se trguje (vidi stavove 24 i 25);

(c) razlikovanje onih transakcija i drugih događaja koji dovode do priznavanja sredstava i obaveza u bilansu stanja i onih transakcija i drugih događaja koji dovode samo do potencijalnih i preuzetih obaveza (vidi stavove 26 do 29);

(d) osnova za utvrđivanje gubitaka po zajmovima i plasmanima, kao i osnova za otpis nenaplativih zajmova i plasmana (vidi stavove 43 do 49); i

(e) osnova za utvrđivanje troškova za opšte bankarske rizike i računovodstveni tretman tih troškova (vidi stavove 50 do 52).

Neka od ovih pitanja su predmet postojećih Međunarodnih računovodstvenih Standarda, dok će ostala biti razmotrena kasnije.

Bilans uspeha

9. Banka prikazuje bilans uspeha u kojem su prihodi i rashodi grupisani prema svojoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda.

10. Osim zahteva iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, obelodanjivanja u bilansu uspeha ili u napomenama uz finansijske izveštaje uključuju između ostalog sledeće pozicije prihoda i rashoda:

Prihodi od kamata i slični prihodi;

Rashodi kamata i slični rashodi;

Prihodi od dividendi;

Prihodi od naknada i provizija;

Rashodi od naknada i provizija;

Dobici umanjeni za gubitke nastale iz trgovanja hartijama od vrednosti;

Dobici umanjeni za gubitke nastale iz ulaganja u hartije od vrednosti;

Dobici umanjeni za gubitke nastale iz trgovanja stranim valutama;

Drugi poslovni prihodi;

Rashodi za gubitke na kreditima i plasmanima;

Opšti administrativni rashodi; i

Ostali troškovi poslovanja.

11. Osnovne vrste prihoda koji nastaju iz poslovanja banke uključuju kamatu, naknade za usluge, provizije i rezultate trgovanja. Svaka vrsta prihoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnici mogli da procene rezultate poslovanja banke. Ta obelodanjivanja dopunjuju obelodanjivanja izvora prihoda koja se vrše u skladu sa MRS 14 Izveštavanje po segmentima.

12. Osnovne vrste rashoda koji nastaju iz poslovanja banke uključuju kamatu, provizije, gubitke po zajmovima i plasmanima, troškove povezane sa smanjenjem iskazane vrednosti ulaganja i opštim administrativnim rashodima. Svaka vrsta rashoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnici mogli da procene rezultate banke.

13. Pozicije prihoda i rashoda se ne prebijaju, osim onih koji se odnose na hedžing i na sredstva i obaveze koje su prebijene u skladu sa stavom 23.

14. Prebijanje u slučajevima koji se ne odnose na hedžing i na sredstva i obaveze koje su prebijene kako je opisano u stavu 23, onemogućava korisnicima da procene rezultate pojedinačnih aktivnosti banke i prinos koji banka ostvaruje na određene vrste sredstava.

15. Dobici i gubici koji proističu iz svake od sledećih stavki obično se iskazuju na neto osnovi:

(a) otuđenje i promene iskazane vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje;

(b) otuđenje ulaganja u hartije od vrednosti, i

16. Prihod od kamate i rashod kamate obelodanjuju se posebno kako bi se bolje razumeli sastav promena u neto rezultatu od kamata i razlozi za te promene.

17. Neto rezultat od kamata je proizvod kamatnih stopa i iznosa uzetih i datih zajmova. Poželjno je da rukovodstvo da komentar o prosečnim kamatnim stopama, prosečnim kamatonosnim sredstvima i prosečnim kamatonosnim obavezama za period. U nekim zemljama, vlade pružaju pomoć bankama tako što im daju depozite i druge kreditne olakšice po kamatnim stopama koje su značajno niže od tržišnih. U ovim slučajevima u komentaru rukovodstva obično se obelodanjuje obim ovih depozita i olakšica i njihov efekat na neto prihod.

Bilans stanja

18. Banka prikazuje bilans stanja u kojem su sredstva i obaveze grupisane prema svojoj prirodi i navodi ih prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost.

19. Osim zahteva iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, obelodanjivanja u bilansu stanja ili u napomenama uz finansijske izveštaje uključuju između ostalog sledeća sredstva i obaveze:

Sredstva

Gotovina i salda kod centralne banke;

Blagajnički zapisi i druge hartije od vrednosti koje su prihvatljive za reeskont kod centralne banke;

Državne i druge hartije od vrednosti kojima se trguje;

Plasmani kod drugih banaka i krediti i avansi drugim bankama;

Drugi plasmani na tržištu novca;

Krediti i plasmani komitentima; i

Plasmani u hartije od vrednosti.

Obaveze

Depoziti od drugih banaka;

Drugi depoziti sa tržišta novca;

Obaveze prema drugim deponentima;

Depozitni sertifikati;

Obveznice i druge obaveze koje se mogu dokazati pisanim dokumentima; i

Druga pozajmljena sredstva.

20. Najkorisniji pristup klasifikaciji sredstava i obaveza banke jeste da se one grupišu prema vrsti i navedu prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost; ona može da bude približno jednaka rokovima njihovog dospeća. Kratkoročne i dugoročne pozicije ne prikazuju se posebno zbog toga što većina sredstava i obaveza banke može da se realizuje ili izmiri u bliskoj budućnosti.

21. Razlika između salda kod drugih banaka i drugih delova tržišta novca s jedne strane i salda drugih deponenata sa druge predstavlja važnu informaciju zato što omogućava razumevanje odnosa banke sa drugim bankama i tržištem novca, kao i zavisnost banke od njih. Stoga, banka posebno obelodanjuje:

(a) salda kod centralne banke;

(b) plasmane kod drugih banaka;

(d) depozite drugih banaka;

(e) druge depozite na tržištu novca; i

(f) druge depozite.

22. Banka, u opštem slučaju, ne zna ko su vlasnici njenih depozitnih sertifikata, pošto se njima obično trguje na otvorenom tržištu. Zato banka posebno obelodanjuje depozite koji su pribavljeni putem emitovanja njenih vlastitih depozitnih certifikata ili drugih prenosivih dokumenata.

23. Iznos u kojem je bilo koje sredstvo ili obaveza iskazano u bilansu stanja ne prebija se umanjenjem druge obaveze ili sredstva, osim ukoliko ne postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se očekuje da se realizacija ili poravnanje sredstva ili obaveze izvrši prebijanjem.

24. Banka obelodanjuje poštene vrednosti svake klase svojih finansijskih sredstava i obaveza u skladu sa MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje i MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.

25. MRS-om 39 propisane su četiri kategorije finansijskih sredstava: zajmovi i potraživanja koja su potekla od strane preduzeća; ulaganja koje se drže do dospeća; finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja; i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Minimum koji banka obelodanjuje je poštena vrednost njenih finansijskih sredstava iz ove četiri kategorije.

Potencijalne i preuzete obaveze i vanbilansne stavke

26. Banka obelodanjuje sledeće potencijalne i preuzete obaveze:

(a) prirodu i iznos preuzetih obaveza na ime odobravanja neopozivih kredita, jer banka od njih ne može da odustane po svom nahođenju, bez rizika da za nju nastane značajna kazna ili rashod; i

(b) prirodu i iznos potencijalnih i preuzetih obaveza koje proističu iz vanbilansnih pozicija, uključujući i one koje su u vezi sa:

(i) direktnim kreditnim supstitutima uključujući opšte plative garancije, garancije u vidu datih akcepata i stendbaj akreditive koji služe kao finansijske garancije za zajmove i hartije od vrednosti;

(ii) izvesne potencijalne obaveze povezane sa prometom, uključujući činidbene garancije, licitacione garancije, garancije za uspešnost emisije akcija i stendbaj akreditive koji su u vezi sa određenim poslovnim promenama;

(iii) kratkoročne samolikvidirajuće poslove koje se odnose na potencijalne obaveze proizašle iz prometa robe, kao što su dokumentarni akreditivi, gde se odnosna isporuka koristi kao jemstvo;

(iv) sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini koji se ne priznaju u bilansu stanja;

(v) stavke povezane sa kamatom i kursevima razmene stranih valuta uključujući svopove, opcije i fjučerse;

(vi) druge preuzete obaveze, olakšice za izdavanje obveznica i okvirna jemstva za obezbeđenje sredstava.

27. MRS 10 Potencijalne obaveze i događaji nakon datuma bilansa stanja bavi se opšte uzev računovodstvenim obuhvatanjem i obelodanjivanjem potencijalnih obaveza. Ovaj standard je od posebne važnosti za banke, jer banke često ulaze u razne vrste potencijalnih i preuzetih obaveza, od kojih su neke opozive, a neke neopozive i koje su često u velikim iznosima i značajno veće od obaveza drugih komercijalnih preduzeća.

28. Mnoge banke takođe ulaze u transakcije koje se trenutno ne priznaju kao sredstva ili obaveze u bilansu stanja, ali koje dovode do potencijalnih ili preuzetih obaveza. Takve vanbilansne stavke često predstavljaju značajan deo poslovanja banke i mogu imati značajan uticaj na nivo rizika kojem je banka izložena. Ove stavke mogu da povećaju ili da smanje druge rizike, na primer putem hedžinga sredstava ili obaveza u bilansu stanja. Vanbilansne stavke mogu nastati iz transakcija koje su izvršene u ime komitenata ili iz sopstvenih trgovačkih poslova banke.

29. Korisnici finansijskih izveštaja treba da budu upoznati sa potencijalnim obavezama i preuzetim neopozivim obavezama banke zbog zahteva koji se mogu postaviti u pogledu njene likvidnosti i solventnost i zbog svojstvene mogućnosti da dođe do potencijalnih gubitaka. Korisnicima su takođe potrebne adekvatne informacije o vrsti i iznosu vanbilansnih transakcija u koje se banka upustila.

ROČNA STRUKTURA SREDSTAVA I OBAVEZA

30. Banka obelodanjuje strukturu sredstva i obaveza, grupišući ih po rokovima dospeća na osnovu preostalog veka do dospeća, računajući od dana bilansa stanja do ugovorenog datuma dospeća.

31. Usklađenost i kontrolisana neusklađenost rokova i kamatnih stopa sredstava i obaveza od osnovne su važnosti za rukovođenje bankom. Nije uobičajeno za banke da ovi elementi u bilo kom trenutku budu u potpunosti usklađeni, pošto se poslovi često realizuju pod neizvesnim rokovima i različitih su vrsta. Neusklađena pozicija može da poveća profitabilnost, ali takođe može da poveća i rizik od gubitaka.

32. Dospelost sredstava i obaveza i sposobnost zamene kamatonosnih obaveza o dospeću, po prihvatljivoj ceni, značajni su činioci u proceni likvidnosti banke i njene izloženosti rizicima od promene kamatnih stopa i kurseva razmene valuta. Da bi se obezbedile informacije koje su bitne za ocenu njene likvidnosti, banka, kao minimum, obelodanjuje sastav sredstava i obaveza po odgovarajućim grupama rokova dospeća.

33. Grupisanje po rokovima dospeća pojedinačnih sredstava i obaveze razlikuje se od banke do banke, kao i prilagođava se određenim sredstvima i obavezama. Primeri grupa rokova dospeća koji se koriste su:

(a) do 1 meseca;

(b) od 1 do 3 meseca;

(d) od 1 do 5 godina, i

(e) preko 5 godina.

Rokovi dospeća se često kombinuju, na primer, u slučaju zajmova i plasmana, tako što se grupišu u zajmove i plasmane do jedne godine i one preko jedne godine. Kada se otplata vrši u nekom vremenskom periodu, svaka rata se dodeljuje onoj grupi rokova dospeća u kojem prema ugovoru treba da bude plaćena ili primljena ili u kojem se očekuje da bude plaćena ili primljena.

34. Veoma je važno da grupe rokova dospeća koje je banka usvojila budu iste i za sredstva i za obaveze. Tako postaje jasno u kojoj meri su usklađeni rokovi dospeća i kolika je posledična zavisnost banke od drugih izvora likvidnosti.

35. Rokovi dospeća mogu se utvrditi na osnovu:

(a) preostalog perioda do datuma otplate;

(b) prvobitnog perioda do datuma otplate, ili

Prikazivanje sredstava i obaveza po periodima koji su preostali do datuma dospeća predstavlja najbolju osnovu za procenu likvidnosti banke. Banka takođe može da obelodani rokove dospeća otplate na osnovu prvobitnog perioda do datuma otplate, sa ciljem da pruži informacije o obezbeđivanju sredstava i svojoj poslovnoj strategiji. Osim toga, banka može da obelodani grupisanje prema rokovima dospeća na osnovu perioda koji je preostao do sledećeg datuma kada se mogu promeniti kamatne stope, kako bi pokazala koliko je izložena rizicima od promene kamatnih stopa. Rukovodstvo može takođe, u svojim komentarima na finansijske izveštaje, da pruži informacije o izloženosti riziku od promene kamatnih stopa i o načinu na koji njime upravlja i kako ga kontroliše.

36. U mnogim zemljama, depoziti kod banke mogu da se povuku na zahtev, a plasmani banke mogu da dospeju za naplatu na poziv. Međutim, u praksi često prođe dug period vremena pre nego što ti ulozi budu podignuti ili plasmani naplaćeni, što znači da stvarni datum otplate pada kasnije od ugovorenog datuma. Ipak, banka obelodanjuje strukturu prema ugovorenim rokovima dospeća, iako ugovoreni period otplate često nije stvarni period, zato što ugovorni datumi odražavaju rizike likvidnosti u vezi sa sredstvima i obavezama banke.

37. Pojedina sredstva banke nemaju ugovoreni dan dospeća. Period u kojem se pretpostavlja da će ova sredstva dospeti obično se uzima kao dan kada se očekuje da će sredstva biti realizovana.

38. Procena likvidnosti banke, koju vrše korisnici, na osnovu obelodanjenih grupa rokova dospeća vrši se u kontekstu lokalne bankarske prakse, uključujući i raspoloživost sredstava u bankama. U nekim zemljama, kratkoročna sredstva se obezbeđuju na tržištu novca u okviru uobičajenog toka poslovanja ili u hitnom slučaju, od centralne banke. U drugim zemljama ovo nije slučaj.

39. Da bi se korisnicima omogućilo da u potpunosti razumeju grupisanje prema rokovima dospeća, može da bude potrebno da se obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima dodaju informacije o verovatnoći otplate u preostalom periodu. Stoga, rukovodstvo u svom komentaru finansijskih izveštaja može da pruži informacije o stvarnim periodima otplate i o tome kako upravlja rizicima i izloženošću rizicima u vezi sa različitim rokovima dospeća i profilima kamatnih stopa i kako ih kontroliše.

Koncentracija sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki

40. Banka obelodanjuje svaku značajnu koncentraciju svojih sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki. Takva obelodanjivanja vrše se po geografskim područjima, po komitentima ili grupama delatnosti ili drugim koncentracijama rizika. Banka takođe obelodanjuje iznose značajnih neto izloženosti deviznom riziku.

41. Banka obelodanjuje značajnu koncentraciju u raspodeli svojih sredstava i u izvoru svojih obaveza, jer je to koristan pokazatelj potencijalnih rizika koji su karakteristični za realizaciju sredstava i finansijskih izvora koji su na raspolaganju banci. Takva obelodanjivanja vrše se u pogledu geografskih oblasti, grupa komitenata ili delatnosti ili drugih koncentracija rizika, koji odgovaraju okolnostima u kojima se nalazi banka. Slična analiza i obrazloženje vanbilansnih stavki su takođe važni. Geografske oblasti mogu se sastojati od pojedinih zemalja, grupa zemalja ili regiona unutar jedne zemlje. Obelodanjivanje komitenata može da obuhvati sektore kao što su vlade, državni organi i komercijalna i poslovna preduzeća. Takva obelodanjivanja vrše se kao dopuna svim informacijama po segmentima koje se traže u skladu sa MRS 14 Finansijsko izveštavanje po segmentima.

42. Obelodanjivanje značajne neto izloženosti deviznim rizicima takođe predstavlja koristan pokazatelj rizika od gubitaka koji proizlaze iz promena kurseva razmene valuta.

Gubici na kreditima i plasmanima

43. Banka obelodanjuje sledeće:

(a) računovodstvenu politiku koja opisuje osnov po kojem se nenaplativi krediti i plasmani priznaju kao rashod i otpisuju;

(b) pojedinosti o promenama na rezervisanju za gubitke po kreditima i plasmanima tokom perioda. Posebno se obelodanjuje iznos koji je priznat kao rashod perioda za gubitke po osnovu nenaplativih kredita i plasmana, iznos otpisanih kredita i plasmana u toku periodu i iznos naplaćenih kredita i plasmana koji su otpisani u prethodnom periodu;

(c) ukupni iznos rezervisanja za gubitke po kreditima i plasmanima na dan bilansa stanja, i

(d) ukupni iznos kredita i plasmana, koji je iskazan u bilansu stanja, po kojima se ne vrši obračun kamata i osnov za utvrđivanje iznosa po kojima se takvi krediti i plasmani iskazuju.

44. Svaki iznos izdvojen za pokriće gubitaka po kreditima i plasmanima, pored onih koji se odnose na gubitke koji su posebno utvrđeni ili potencijalne gubitke za koje prethodno iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju kredita i plasmana, obračunavaju se na teret neraspoređenog dobitka. Svako smanjenje tih iznosa iskazuje se u korist neraspoređenog dobitka i ne uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za period.

45. Banke neizbežno u toku redovnog poslovanja trpe gubitke na zajmovima, plasmanima i drugim kreditnim olakšicama usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplative. Iznos gubitaka koji su izričito utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. Iznos potencijalnih gubitaka koji nisu izričito utvrđeni, ali za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva. Međutim, najvažnije je da rukovodstvo svoje procene dosledno primenjuje iz perioda u period.

46. Zbog lokalnih okolnosti ili na osnovu zakonodavstva od banke se može zahtevati ili joj može biti dopušteno da, pored onih gubitaka koji su izričito utvrđeni i onih potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana, izdvoji iznose za gubitke po zajmovima i plasmanima. Svi tako izdvojeni iznosi predstavljaju raspodelu neraspoređene dobiti, a ne rashode pri utvrđivanju neto dobitka ili gubitka za period. Slično tome, sva odobrenja koja nastanu kao rezultat smanjenja takvih iznosa dovode do povećanja neraspoređenog dobitka i ne obuhvataju se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za određeni period.

47. Korisnici finansijskih izveštaja banke treba da budu upoznati sa tim kakav je bio efekat gubitaka na zajmovima i plasmanima na finansijski položaj i rezultat poslovanja banke. Ovo im pomaže da prosude koliko je banka bila efektivna u angažovanju svojih resursa. Dakle, banka obelodanjuje ukupan iznos ispravki vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima na dan bilansa stanja i promene na ispravkama vrednosti tokom perioda. Promene na ispravkama vrednosti, uključujući iznose koji su prethodno bili otpisani, a zatim nadoknađeni tokom perioda, prikazuju se posebno.

48. Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman, na primer, kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha.

49. Kada zajmovi i plasmani ne mogu da se nadoknade, oni se otpisuju na teret ispravki vrednosti za gubitke. U nekim slučajevima, oni se ne otpisuju sve do završetka svih potrebnih pravnih procedura i utvrđivanja iznosa gubitka u potpunosti. U drugim slučajevima, otpisuju se ranije, na primer, kada zajmoprimac ne plati bilo koju kamatu ili ne otplati bilo koju glavnicu koja je dospela u određenom periodu. Pošto se vreme otpisa nenaplativih zajmova i plasmana razlikuje, bruto iznos zajmova i plasmana, kao i ispravke vrednosti za gubitke mogu značajno da variraju pod sličnim okolnostima. Kao rezultat toga, banka obelodanjuje svoju politiku otpisa nenaplativih zajmova i plasmana.

Opšti bankarski rizici

50. Svi iznosi izdvojeni na ime opštih bankarskih rizika, uključujući i buduće gubitke i druge nepredvidive rizike ili potencijalne obaveze, obelodanjuju se posebno kao smanjenje neraspoređenog dobitka. Svako smanjenje tih iznosa iskazuje se u korist neraspoređenog dobitka i ne uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za period.

51. Zbog lokalnih okolnosti ili na osnovu zakonodavstva od banke se može zahtevati ili joj može biti dopušteno da izdvoji iznose za opšte bankarske rizike, uključujući i buduće gubitke ili druge nepredviđene rizike, pored onih iznosa izdvojenih za gubitke po zajmovima i plasmanima koji su utvrđeni u skladu sa stavom 45. Od banke se može takođe zahtevati ili joj može biti dopušteno da izdvoji iznose za potencijalne obaveze. Takvi iznosi za opšte bankarske rizike i potencijalne obaveze nisu kvalifikovani za priznavanje kao rezervisanje po osnovu MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva. Dakle, banka priznaje takve iznose kao raspodelu neraspoređene dobiti. Ovo je neophodno da bi se izbeglo precenjivanje obaveza, potcenjivanje sredstava, iskazivanje neobelodanjenih potraživanja i ispravki vrednosti i mogućnost distorzija neto prihoda i sopstvenog kapitala.

52. U bilansu uspeha ne mogu da se prikažu bitne i pouzdane informacije o rezultatu poslovanja banke, ukoliko neto dobitak ili gubitak za period uključuje učinke neobelodanjenih iznosa koji su izdvojeni za opšte bankarske rizike ili dodatne potencijalne obaveze ili neobelodanjena odobravanja koja nastaju kao rezultat ukidanja takvih iznosa. Slično tome, bilans stanja ne može da pruži bitne i pouzdane informacije o finansijskom položaju banke ako su u bilansu stanja obaveze precenjene, sredstva potcenjena ili iskazana neobelodanjena potraživanja i ispravke vrednosti.

Sredstva kao jemstvo za obaveze

53. Banka obelodanjuje ukupni iznos obezbeđenih obaveza kao i prirodu i iskazane iznose sredstava koja su data kao jemstvo za obaveze.

54. U nekim zemljama banke su obavezne, na osnovu zakona ili domaćeg običajnog prava, da založe sredstva kao obezbeđenje kojim se podržavaju izvesni depoziti i druge obaveze. Iznosi koji su u pitanju često su značajni, te mogu značajno da utiču na procenu finansijskog položaja banke.

Zastupnički poslovi

55. Uobičajeno je da banke deluju kao zastupnici, kao i u drugim fiducijarnim svojstvima koja za rezultat imaju držanje ili plasman sredstava u ime pojedinaca, trustova, penzionih fondova i drugih institucija. Pod uslovom da je zastupnički ili sličan odnos zakonski zasnovan, ova sredstva nisu sredstva banke i otuda se ne uključuju u bilans stanja banke. Ukoliko se banka bavi zastupničkim poslovima u značajnoj meri, ona u svojim finansijskim izveštajima obelodanjuje te činjenice i navodi pokazatelj obima tih aktivnosti, zbog potencijalne obaveze koja može da nastane ukoliko dođe do neizvršenja zastupničkih obaveza. Za ove potrebe, zastupnički poslovi ne obuhvataju funkcije čuvanja u sefovima.

ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA

56. MRS 24 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima, bavi se uopšteno obelodanjivanjem odnosa sa povezanim licima i transakcijama između preduzeća koje podnosi izveštaj i njegovih povezanih lica. U nekim zemljama, zakon i regulatorni organi onemogućavaju ili ograničavaju bankama ulazak u transakcije sa povezanim licima, dok su u drugim zemljama takve transakcije dozvoljene. MRS 24 je od posebne važnosti za prikazivanje finansijskih izveštaja banke u zemlji u kojoj su takve transakcije dozvoljene.

57. Izvesne transakcije između povezanih lica mogu biti realizovane pod uslovima koji se razlikuju od uslova za nepovezana lica. Na primer, banka može da plasira veći iznos ili da obračuna niže kamatne stope povezanom licu, nego što bi to učinila nepovezanom licu u inače identičnim okolnostima. Plasmani ili depoziti mogu među povezanim licima da se brže obrću i uz manje formalnosti nego što je to moguće kada su u pitanju nepovezana lica. Čak i kada transakcije sa povezanim licima nastanu u toku uobičajenog poslovanja banke, informacije o takvim poslovnim promenama važne su za potrebe korisnika, i potrebno ih je obelodaniti u skladu sa MRS 24.

58. Kada je banka ušla u transakcije sa povezanim licima, primereno je da obelodani prirodu odnosa sa povezanim licem, vrste transakcija i elemente transakcija koji su neophodni za razumevanje finansijskih izveštaja banke. Elementi koji bi inače bili obelodanjeni u skladu sa MRS 24 uključuju i kreditnu politiku banke prema povezanim licima i, u pogledu transakcija sa povezanim licima, iznos uključen u ili proporciju:

(a) svakog zajma i plasmana, depozita i akcepata i solo menica; obelodanjivanja mogu da uključe ukupne neizmirene iznose na početku i kraju perioda, kao i plasmane, depozite, otplate i druge promene tokom perioda;

(b) svakog od glavnih vrsta prihoda, rashoda kamate i plaćenih naknada;

(c) iznosa rashoda koji je priznat u periodu kao gubitak po zajmovima i plasmanima i iznosa ispravki vrednosti na dan bilansa stanja; i

(d) neopozivih obaveza i potencijalnih obaveza i preuzetih obaveza koje proističu iz vanbilansnih stavki.

DATUM PRIMENE

59. Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje banaka koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1991. godine ili nakon tog datuma.