MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 32

("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje

Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se za finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1996. godine ili nakon tog datuma.

U decembru 1998. godine, dopunjeni su stavovi 5, 52, 81 i 83 i dodat je stav 43A, radi usklađivanja sa MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje.

U oktobru 2000, stavovi 91-93 su izbrisani, a stav 94 dopunjen da eliminiše zahteve za obelodanjivanjem koji su zastareli kao rezultat usvajanja MRS 39. Promene u MRS 32 primenjuju se kada preduzeće počne da primenjuje MRS 39.

Za MRS 1 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:

SKT 5 Klasifikacija finansijskih instrumenata - Rezervisanja za izmirenje potencijalnih obaveza; i

SKT 16 Akcijski kapital - Stečeni instrumenti sopstvenog kapitala (Sopstvene akcije)

SKT 17 Glavnica - Troškovi transakcija povezanih sa sopstvenim kapitalom

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 32
Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje

	Stavovi
CILJ
DOMET	1 - 4
DEFINICIJE	5 - 17
PRIKAZIVANJE	18 - 41
Obaveze i sopstveni kapital	18 - 22
Klasifikacija složenih instrumenata kod emitenta	23 - 29
Kamate, dividende, gubici i dobici	30 - 32
Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze	33 - 41
OBELODANJIVANJE	42 - 94
Obelodanjivanje politika upravljanja rizikom	43A
Rokovi, uslovi i računovodstvene politike	47 - 55
Rizik od promene kamatnih stopa	56 - 65
Kreditni rizik	66 - 76
Poštena vrednost	77 - 87
Finansijska sredstva iskazana u iznosu iznad poštene vrednosti	88 - 90
Ostala obelodanjivanja	94
PRELAZNE ODREDBE	95
DATUM PRIMENE	96
DODATAK A
Primeri primene Standarda	A1 - A27
Definicije	A3 - A17
Obaveze i sopstveni kapital	A18 - A 24
Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze	A25
Obelodanjivanje	A26 - A27

Međunarodni računovodstveni standard MRS 32

Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje

Međunarodni računovodstveni standard 32 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje (MRS 32) utvrđen je stavovima 1-6 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 32 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde.

CILJ

Dinamična priroda međunarodnih finansijskih tržišta dovela je do široke upotrebe raznovrsnih finansijskih instrumenata, počev od klasičnih primarnih instrumenata, kao što su obveznice, do različitih oblika izvedenih instrumenata, kao što su svopovi kamatnih stopa. Cilj ovog standarda je da korisnici finansijskih izveštaja bolje razumeju značaj bilansnih i vanbilansnih finansijskih instrumenata na finansijski položaj, uspešnost i tokove gotovine preduzeća.

U ovom standardu se propisuju određeni zahtevi za prikazivanjem bilansnih finansijskih instrumenata i utvrđuju informacije koje treba da se obelodane kako o bilansnim (priznatim), tako i o vanbilansnim (nepriznatim) finansijskim instrumentima. Standardi koji se odnose na prikazivanje podataka bave se klasifikovanjem finansijskih instrumenata kao obaveze ili sopstvenog kapitala, klasifikovanjem pripadajućih kamata, dividendi, gubitaka i dobitaka, kao i okolnostima u kojima se vrši prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Standardi koji se odnose na obelodanjivanje, bave se informacijama o činiocima koji utiču na iznos, vremenski okvir i izvesnost budućih tokova gotovine preduzeća u vezi s finansijskim instrumentima i računovodstvenim politikama koje se primenjuju na te instrumente. Osim toga, ovaj standard podstiče obelodanjivanje informacija o vrsti i obimu upotrebe finansijskih instrumenata od strane preduzeća, poslovnoj svrsi kojoj oni služe, povezanim rizicima i politikama koje rukovodstvo koristi za kontrolisanje tih rizika.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje pri prikazivanju i obelodanjivanju podataka o svim vrstama finansijskih instrumenata, priznatih i nepriznatih, izuzev za:

(a) interese u zavisnim preduzećima, kako je definisano u MRS 27 Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u zavisna preduzeća;

(b) interesi u pridruženim preduzećima, kako je definisano u MRS 28 Računovodsteveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća;

(c) interesi u zajedničkim poduhvatima, kako je definisano u MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima;

(d) obaveze poslodavca i obaveze po osnovu planova u pogledu korišćenja svih vrsta naknada po okončanju radnog odnosa, uključujući i planove naknada zaposlenima, kako je opisano u MRS 19 Naknade zaposlenima i u MRS 26 Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija;

(e) obaveze poslodavca po osnovu prava zaposlenih na akcije i planova za kupovinu akcija, kako je opisano u MRS 19 Naknade zaposlenima; i

(f) obaveze koje nastaju po osnovu ugovora o osiguranju.

2. Iako se ne primenjuje na interese preduzeća u zavisnim preduzećima, ovaj standard se primenjuje na sve finansijske instrumente koji su obuhvaćeni u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog preduzeća, bez obzira da li te instrumente drži ili ih je izdalo matično preduzeće ili zavisno preduzeće. Isto tako, ovaj standard se primenjuje na finansijske instrumente koje drži ili ih je izdao Zajednički poduhvat i koji su uključeni u finansijske izveštaje učesnika u zajedničkom poduhvatu, bilo direktno ili putem srazmerne konsolidacije.

3. Za potrebe ovog standarda, ugovor o osiguranju je ugovor koji izlaže osiguravajuće društvo određenim rizicima od gubitka, na osnovu događaja ili okolnosti koji nastupe ili se otkriju u toku određenog perioda, uključujući smrtni slučaj (u slučaju godišnjih isplata naknada, primaoca tih nadoknada), bolest, invalidnost, imovinsku štetu, povredu nanetu drugim licima i prekid poslovanja. U svakom slučaju, odredbe ovog standarda primenjuju se kada finansijski instrument poprimi oblik ugovora o osiguranju, koji pre svega uključuje prenos finansijskih rizika (videti stav 43), na primer, neke vrste ugovora o finansijskom reosiguranju i garantovanoj investiciji, koje izdaju osiguravajuća društva i druga preduzeća. Preduzeća koja imaju obaveze po osnovu ugovora o osiguranju podstiču se da razmotre prikladnost primene odredaba ovog standarda u prikazivanju i obelodanjivanju informacija o takvim obavezama.

4. Ostali Međunarodni računovodstveni standardi koji se odnose na određene vrste finansijskih instrumenata sadrže dodatne zahteve vezane za prikazivanje i obelodanjivanje. Na primer, MRS 17 Lizing i MRS 26 Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija navode posebne zahteve u vezi sa obelodanjivanjem koji se odnose na finansijske lizinge i ulaganja u planove korišćenja penzija. Pored toga, za finansijske instrumente važe i neki zahtevi iz ostalih Međunarodnih računovodstvenih standarda, posebno zahtevi iz MRS 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija, i zahtevi iz MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje.

DEFINICIJE

5. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dolenavedenom značenju:

Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje i finansijsko sredstvo jednog preduzeća i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog preduzeća.

Robni ugovori kojima se jednoj ili drugoj strani daje pravo da se namiri u gotovini ili nekim drugim finansijskim instrumentom računovodstveno se obuhvataju kao da su finansijski instrumenti, s izuzetkom robnih ugovora koji su: (a) zaključeni s ciljem da ispune i koji ispunjavanju zahteve preduzeća u pogledu očekivane nabavke, prodaje ili korišćenja, b) od početka bili namenjeni za tu svrhu, i c) za koje se očekuje da će biti izmireni isporukom.

Finansijsko sredstvo je svako sredstvo koje je:

(a) gotovina;

(b) ugovorno pravo na primanje gotovine ili drugog finansijskog sredstva od drugog preduzeća;

(d) instrument kapitala.

Finansijska obaveza je svaka obaveza koja predstavlja ugovornu obavezu:

a) predaje gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom preduzeću; ili

b) razmene finansijskih instrumenata sa drugim preduzećem pod potencijalno nepovoljnim uslovima.

Preduzeće može da ima ugovornu obavezu koja može da se izmiri bilo plaćanjem finansijskim sredstvima bilo plaćanjem sopstvenim akcijama. U tom slučaju, ukoliko broj akcija koji je potreban za izmirenje obaveza varira sa promenama njihove poštene vrednosti, tako da se plaćanje vrši u iznosu poštene vrednosti akcija koji je jednak iznosu ugovorne obaveze, imalac obaveze nije izložen dobitku ili gubitku nastalom usled promene cena njegovih akcija. Takva obaveza se računovodstveno obuhvata kao finansijska obaveza preduzeća.1

Instrument kapitala je svaki ugovor kojim se dokazuje preostali interes u imovini preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.

Monetarna finansijska sredstva i finansijske obaveze (poznate i kao monetarni finansijski instrumenti) jesu finansijska sredstva i finansijske obaveze koje će biti primljene ili isplaćene u fiksnim ili odredivim novčanim iznosima.

Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.

Tržišna vrednost jeste iznos koji se može dobiti prodajom ili koji treba platiti pri sticanju finansijskog instrumenta na aktivnom tržištu

6. U ovom standardu, izrazi "ugovor" i "ugovorni" odnose se na sporazum između dve ili više strana, koji ima jasne ekonomske posledice koje strane teško mogu da izbegnu, ukoliko je to uopšte i moguće, obično zato što ih sporazum zakonski obavezuje. Ugovori, a samim tim i finansijski instrumenti, mogu imati različite oblike i ne moraju biti u pisanoj formi.

7. Za potrebe definicija iz stava 5, izraz "preduzeće" obuhvata pojedince, ortakluke, osnovana preduzeća i državne agencije.

8. Delovi definicija finansijskog sredstva i finansijske obaveze uključuju izraze finansijsko sredstvo i finansijski instrument, ali te definicije nisu cirkularne. Kad postoji ugovorno pravo ili obaveza razmene finansijskih instrumenata, instrumenti koji se razmenjuju dovode do nastanka finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili instrumenata kapitala. Može se uspostaviti i čitav lanac ugovornih prava i obaveza, ali taj lanac na kraju dovodi do primanja ili isplate gotovine ili do sticanja ili izdavanja instrumenta kapitala.

9. Finansijski instrumenti uključuju i primarne instrumente, kao što su potraživanja, obaveze i vlasničke hartije od vrednosti i izvedene instrumente, kao što su finansijske opcije, fjučersi i forvardi, svopovi kamatnih stopa i svopovi valuta. Izvedeni finansijski instrumenti (bilo da su priznati ili nepriznati) zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta i stoga su predmet ovog Standarda.

10. Izvedeni finansijski instrumenti stvaraju prava i obaveze koje među stranama uključenim u instrument imaju učinak prenošenja jednog ili više finansijskih rizika, koji su svojstveni osnovnom primarnom finansijskom instrumentu. Izvedeni instrumenti nemaju za posledicu prenos osnovnog primarnog finansijskog instrumenta na početku ugovora i nije neophodno da se takav prenos izvrši po dospeću ugovora.

11. Fizička sredstva, kao što su zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema, sredstva pod zakupom i nematerijalna sredstva, kao što su patenti i žigovi, ne spadaju u finansijska sredstva. Kontrola nad takvim fizičkim i nematerijalnim sredstvima omogućava ostvarivanje priliva gotovine ili drugih sredstava, ali u sadašnjosti ne daje pravo na primanje gotovine ili drugih finansijskih sredstava.

12. Sredstva, kao što su unapred plaćeni rashodi kod kojih buduće ekonomske koristi predstavljaju prijem robe i usluga, a ne pravo na prijem gotovine ili drugog finansijskog sredstva, ne spadaju u finansijska sredstva. Isto tako, pozicije kao što su vremenski razgraničeni prihodi i većina obaveza po datim varantima, nisu finansijske obaveze, jer verovatan odliv ekonomskih koristi koje su povezane s njima predstavlja isporuku robe i usluga, a ne predaju gotovine ili drugog sredstva.

13. Obaveze ili sredstva koja nisu ugovorne prirode (poput poreza iz dobitka koji nastaje kao rezultat zakonskih obaveza koje je propisala država) nisu ni finansijske obaveze, niti su finansijska sredstva. Računovodstveno obuhvatanje poreza iz dobitka predmet je MRS 12 Porezi iz dobitka.

14. Ugovorna prava i obaveze koje ne uključuju prenos finansijskog sredstva ne potpadaju pod definiciju finansijskog instrumenta. Na primer, neka ugovorna prava (obaveze), poput onih koja nastaju po osnovu robnog "fjučers" ugovora, mogu se ostvariti (ispuniti) samo prijemom (predajom) nefinansijskih sredstava. Isto tako, ugovorna prava (obaveze), poput onih koja nastaju iz operativnog lizinga za korišćenje fizičkog sredstva, mogu se ostvariti (ispuniti) samo prijemom (isporukom) usluga. U oba slučaja, ugovorno pravo jedne strane da primi nefinansijsko sredstvo ili uslugu i odgovarajuća obaveza druge strane, ne stvaraju sadašnje pravo ili obavezu bilo koje od strana da primi, preda ili razmeni finansijsko sredstvo.

15. Mogućnost korišćenja ugovornog prava ili zahtev za zadovoljenje ugovorne obaveze mogu biti apsolutni ili mogu da zavise od nastupanja nekog budućeg događaja. Na primer, finansijska garancija je ugovorno pravo zajmodavca da primi gotovinu od garanta i odgovarajuća ugovorna obaveza garanta da isplati zajmodavca ukoliko to ne učini zajmoprimac. Ugovorno pravo i obaveza postoje zbog neke prethodne transakcije ili događaja (pretpostavka garancije), čak i ako su mogućnost zajmodavca da koristi svoja prava i zahtev prema garantu da ispuni svoju obavezu uslovljeni budućim neispunjenjem obaveze od strane zajmoprimca. Potencijalno pravo i obaveza zadovoljavaju definiciju finansijskog sredstva i finansijske obaveze, iako veliki broj takvih sredstava i obaveza ne ispunjavaju uslove za priznavanje u finansijskim izveštajima.

16. Obaveza preduzeća da emituje ili preda svoje instrumente kapitala, kao što je opcija na akcije ili varant, je sama po sebi instrument kapitala, a ne finansijska obaveza, jer preduzeće nije obavezno da isplati gotovinu ili preda neko drugo finansijsko sredstvo. Isto tako, trošak koji je načinilo preduzeće na ime kupovine prava na ponovno sticanje svojih instrumenata kapitala od druge strane, predstavlja smanjenje njegovog sopstvenog kapitala, a ne finansijsko sredstvo.2

17. Manjinski interes koji može da nastane u bilansu stanja preduzeća zbog konsolidovanja zavisnog preduzeća nije finansijska obaveza niti instrument kapitala preduzeća. U konsolidovanim finansijskim izveštajima preduzeće prikazuje interese drugih strana u sopstvenom kapitalu i prihod svojih zavisnih preduzeća u skladu s MRS 27 Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u zavisna preduzeća. Prema tome, finansijski instrument koji zavisno preduzeće klasifikuje kao instrument kapitala eliminiše se prilikom konsolidovanja, ukoliko je u vlasništvu matičnog preduzeća ili ako ga matično preduzeće prikaže u konsolidovanom bilansu stanja kao manjinski interes, odvojeno od kapitala svojih akcionara. Finansijski instrument koji je zavisno preduzeće klasifikovalo kao finansijsku obavezu, ostaje obaveza u konsolidovanom bilansu stanja matičnog preduzeća, ukoliko nije eliminisan pri konsolidovanju kao interni saldo. Računovodstveni postupak koji prilikom konsolidovanja primenjuje matično preduzeće nema uticaja na osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja zavisnog preduzeća.

__________
1 Videti takođe SKT 11-1.
2 Videti i SKT 16 Akcijski kapital - Stečeni instrumenti sopstvenog kapitala (Sopstvene akcije).

PRIKAZIVANJE

Obaveze i sopstveni kapital

18. Emitent finansijskog instrumenta klasifikuje instrument ili njegove delove, kao obavezu ili sopstveni kapital u skladu s odredbama ugovornog aranžmana pri početnom priznavanju i prema definicijama finansijske obaveze i instrumenta kapitala.3

19. Suština finansijskog instrumenta, a ne njegov zakonski oblik uslovljavaju njegovu klasifikaciju u bilansu stanja emitenta. Iako su suština i zakonski oblik instrumenta uglavnom dosledni, to nije uvek slučaj. Na primer, neki finansijski instrumenti imaju zakonski oblik sopstvenog kapitala, ali su po svojoj suštini obaveze, dok drugi mogu biti kombinacija obeležja koja imaju instrumenti kapitala i obeležja finansijske obaveze. Klasifikacija instrumenta vrši se na osnovu procene njegove suštine i to pri prvom priznavanju. Takva klasifikacija se dosledno primenjuje na svaki naredni datum izveštavanja, sve dok se instrument ne ukloni iz bilansa stanja preduzeća.

20. Kritično obeležje po kojem se finansijska obaveza razlikuje od instrumenta kapitala jeste postojanje ugovorne obaveze jedne strane u finansijskom instrumentu (emitenta), bilo da isplati gotovinu ili preda neko drugo finansijsko sredstvo drugoj strani (imaocu) ili da razmeni neki drugi finansijski instrument s imaocem, pod uslovima koji su za emitenta potencijalno nepovoljni. Kad postoji takva ugovorna obaveza, ovaj instrument zadovoljava definiciju finansijske obaveze, bez obzira na način na koji će ugovorna obaveza biti izmirena. Ograničenje mogućnosti emitenta da ispuni obavezu, kao što je otežano pribavljanje strane valute ili potreba da se od državnih vlasti dobije odobrenje plaćanja, ne poništava obavezu emitenta ili pravo imaoca po osnovu tog instrumenta.

21. Ukoliko finansijski instrument ne dovede do nastanka ugovorne obaveze emitenta da isplati gotovinu, preda drugo finansijsko sredstvo ili razmeni drugi finansijski instrument pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni, tada je to instrument kapitala. Iako imalac instrumenta kapitala može da ima pravo da primi srazmeran deo bilo kojih dividendi ili drugih raspodela iz sopstvenog kapitala, emitent nema ugovornu obavezu da vrši takve raspodele.

22. Ako povlašćena akcija predviđa mogućnost obaveznog otkupa od strane emitenta za fiksni ili odredivi iznos, na fiksni ili odredivi kasniji datum ili daje pravo imaocu da od emitenta zahteva da otkupi akciju na ili posle određenog datuma po fiksnom ili odredivom iznosu, instrument tada zadovoljava definiciju finansijske obaveze i klasifikuje se kao takav. Povlašćena akcija po osnovu koje takva ugovorna obaveza ne nastaje eksplicitno, može na osnovu svojih uslova i modaliteta da takvu obavezu stvori indirektno. Na primer, povlašćena akcija koja ne predviđa obavezan otkup ili otkup po opciji imaoca može da ima ugovorno predviđenu ubrzanu dividendu, gde je očekivani prinos od dividendi u predvidivom roku toliko visok, da će emitent biti ekonomski primoran da otkupi instrument. U takvim okolnostima, poželjno je da se instrument klasifikuje kao finansijska obaveza, jer emitent ima malu ili nema nikakvu mogućnost da izbegne otkup instrumenta. Isto tako, ukoliko finansijski instrument koji je označen kao akcija pruži imaocu opciju da zahteva otkup nakon nastupanja nekog budućeg događaja, čija je verovatnoća velika, klasifikovanje instrumenta kao finansijske obaveze pri početnom priznavanju izražava suštinu tog instrumenta.

__________
3 Videti i SKT 5 Klasifikacija finansijskih instrumenata - Rezervisanja za izmirenje potencijalnih obaveza.

Klasifikacija složenih instrumenata kod emitenta

23. Emitent finansijskog instrumenta koji sadrži elemente i obaveze i sopstvenog kapitala odvojeno klasifikuje komponente tog instrumenta u skladu sa stavom 18.

24. Ovaj standard zahteva odvojeno prikazivanje elemenata obaveze i elemenata sopstvenog kapitala u bilansu stanja emitenta, koji su nastali iz jednog finansijskog instrumenta. Više je pitanje forme nego suštine da i obaveze i interesi u sopstvenom kapitalu nastaju iz jednog, a ne iz dva ili više odvojenih instrumenata. Finansijski položaj emitenta mnogo je vernije prikazan kroz odvojeno prikazivanje komponenata obaveze i komponenata sopstvenog kapitala koji su sadržani u jednom instrumentu, u skladu sa njihovom prirodom.

25. Za potrebe prikazivanja podataka u bilansu stanja, emitent odvojeno priznaje komponente finansijskog instrumenta koji emitentu stvara primarnu finansijsku obavezu, a imaocu instrumenta daje opciju da taj instrument pretvori u emitentov instrument kapitala. Obveznica ili sličan instrument koji imalac može da konvertuje u emitentove obične akcije primer je takvog instrumenta. Sa stanovišta emitenta, taj instrument obuhvata dve komponente: finansijsku obavezu (ugovorni aranžman za isplatu gotovine ili predaju drugih finansijskih sredstava) i instrument kapitala (kupovnu opciju koja imaocu daje pravo konverzije u obične akcije emitenta u određenom vremenskom periodu). Ekonomski učinak emitovanja takvog instrumenta suštinski je isti kao istovremeno emitovanje dužničkog finansijskog instrumenta sa pravom ranijeg izmirenja i varanta za kupovinu običnih akcija ili emitovanje dužničkog finansijskog instrumenta s posebnim varantima za kupovinu akcija. Prema tome, u svim slučajevima emitent u svom bilansu stanja odvojeno prikazuje elemente obaveze i elemente sopstvenog kapitala.

26. Klasifikacija komponenti obaveze i komponenti sopstvenog kapitala jednog konvertibilnog instrumenta ne menja se usled promenjene verovatnoće da će se opcija konverzije iskoristiti, čak i ukoliko se pribegavanje toj opciji pokaže ekonomski korisnim za neke imaoce. Imaoci ne moraju uvek da postupaju onako kako se od njih očekuje, jer, na primer, poreske posledice koje proisteknu iz konverzije mogu biti različite za različite imaoce. Pored toga, verovatnoća konverzije menja se s vremena na vreme. Emitentova obaveza da vrši buduća plaćanja ostaće neizmirena sve dok se ne ugasi konverzijom, dospećem instrumenta ili nekom drugom transakcijom.

27. Finansijski instrument može da sadrži komponente koje nisu ni finansijske obaveze, ni instrumenti kapitala emitenta. Na primer, jedan instrument može imaocu dati pravo da primi nefinansijsko sredstvo, kao što je namirenje u robi i opciju da razmeni to pravo za akcije emitenta. Emitent priznaje i prikazuje instrument kapitala (opciju razmene) (odvojeno od komponenti obaveze složenog instrumenta, bez obzira da li su obaveze finansijske ili nefinansijske.

28. Ovaj standard se ne bavi merenjem finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i instrumenata kapitala, te stoga ne propisuje neku posebnu metodu raspoređivanja iskazanog iznosa na elemenat obaveze i na elemenat sopstvenog kapitala, koji su sadržani u jednom instrumentu. Mogu se primenjivati sledeći pristupi:

(a) utvrđivanjem komponente koja se teže meri (obično instrument kapitala) kao preostalog iznosa koji se dobije nakon što se od iznosa celog instrumenta oduzme iznos koji je posebno utvrđen za komponentu koja se lakše meri; i

(b) odvojeno merenje komponente obaveze i komponente sopstvenog kapitala i, u potrebnoj meri, prilagođavanje takvih iznosa na proporcionalnoj osnovi, tako da zbir komponenti bude jednak iznosu instrumenta kao celine.

Zbir iskazanih iznosa raspoređenih na komponentu obaveze i komponentu sopstvenog kapitala prilikom početnog priznavanja uvek je jednak iskazanom iznosu koji bi se utvrdio za instrument kao celinu. Odvojeno priznavanje i prikazivanje komponenti instrumenta ne dovodi do nastanka dobitka ili gubitka.

29. Prema prvom pristupu opisanom u stavu 28, emitent obveznice koja se može konvertovati u obične akcije prvo utvrđuje iznos po kojem se iskazuje finansijska obaveza, eskontovanjem tokova budućih plaćanja kamate i glavnice, primenom preovlađujuće tržišne stope za sličnu obavezu koja nema odgovarajuću kompenentu sopstvenog kapitala. Iskazani iznos instrumenta kapitala koji proističe iz opcije za konverziju takvog instrumenta u obične akcije može se potom utvrditi oduzimanjem iskazanog iznosa finansijske obaveze od ukupnog iznosa složenog instrumenta. Prema drugom pristupu, emitent direktno utvrđuje vrednost opcije, bilo pozivanjem na poštenu vrednost slične opcije, ako takva postoji, bilo korišćenjem modela za utvrđivanje cene opcije. Iznos utvrđen za svaku komponentu prilagođava se na proporcionalnoj osnovi i u meri koja je potrebna da se obezbedi da zbir iskazanih vrednosti svake komponente bude jednak iznosu naknade koja je primljena za konvertibilnu obveznicu.

Kamate, dividende, gubici i dobici

30. Kamate, dividende, gubitke i dobitke koji se odnose na neki finansijski instrument ili neki njegov sastavni deo, koji je klasifikovan kao finansijska obaveza iskazuju se u bilansu uspeha kao rashod ili prihod. Isplate sredstava imaocima finansijskog instrumenta koji je klasifikovan kao instrument kapitala iskazuju se kod emitenta neposredno na teret sopstvenog kapitala.

31. Klasifikacijom finansijskog instrumenta u bilansu stanja određuje se da li se kamate, dividende, gubici i dobici koji se odnose na taj instrument klasifikuju kao rashodi ili prihodi i da li se iskazuju u bilansu uspeha. Tako se isplate dividendi na akcije koje su klasifikovane kao obaveze klasifikuju kao rashodi na isti način kao i kamate na obveznice, i iskazuju se u bilansu uspeha. Slično tome, dobici i gubici povezani sa otkupom ili refinansiranjem instrumenata koji su klasifikovani kao obaveze iskazuju se u bilansu uspeha, dok se otkup i refinansiranje instrumenata koji su klasifikovani kao sopstveni kapital emitenta iskazuju kao promene u sopstvenom kapitalu.

32. Dividende koje su klasifikovane kao rashod mogu se prikazati u bilansu uspeha, ili zajedno sa kamatom na druge obaveze, ili kao odvojena pozicija. Obelodanjivanje kamata i dividendi predmet je zahteva iz MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, MRS 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija i MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje. U nekim okolnostima, zbog značajnih razlika između kamata i dividendi kad se radi o stavkama kao što je na primer poreski odbitak, poželjno je da se odvojeno obelodane u bilansu uspeha. Obelodanjivanja iznosa poreskih učinaka vrše se u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze

33. Finansijsko sredstvo i finansijska obaveza se međusobno prebijaju, a neto iznos se iskazuje u bilansu stanja kada preduzeće:

(a) ima zakonsko pravo na prebijanje priznatih iznosa; i

(b) namerava ili da izvrši poravnanje u neto iznosu ili da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri obavezu.

34. Ovaj standard zahteva prikazivanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza na neto osnovi kada se time obuhvataju očekivani budući tokovi gotovine preduzeća po osnovu izmirenja dva ili više odvojenih finansijskih instrumenata. Ako preduzeće ima pravo da primi ili plati jedan neto iznos i namerava to da učini, ono zapravo ima samo jedno finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu. U drugim okolnostima, finansijska sredstva i finansijske obaveze se prikazuju odvojeno, u zavisnosti od toga da li imaju obeležja resursa ili obaveza preduzeća.

35. Međusobno prebijanje priznatog finansijskog sredstva i priznate finansijske obaveze i prikazivanje neto iznosa razlikuje se od prestanka priznavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Dok prebijanje ne dovodi do priznavanja dobitka ili gubitka, prestanak priznavanja finansijskog instrumenta ne samo da ima za rezultat uklanjanje prethodno priznate stavke iz bilansa stanja, već može da dovede i do priznavanja dobitka ili gubitka.

36. Pravo na prebijanje je zakonsko pravo dužnika, po osnovu ugovora ili stečeno na drugi način, da u potpunosti ili delimično izmiri, ili na drugi način eliminiše iznos koji duguje zajmodavcu, primenjujući naspram tog iznosa iznos koji mu zajmodavac duguje. U netipičnim okolnostima, dužnik može da ima zakonsko pravo da primeni iznos koji mu duguje treća strana naspram iznosa koji duguje zajmodavcu, pod uslovom da između tri strane postoji sporazum, kojim se jasno utvrđuje dužnikovo pravo na prebijanje. Budući da je pravo na prebijanje zakonsko pravo, uslovi koji potkrepljuju to pravo variraju u zavisnosti od zakonodavstava, pa se mora precizno utvrditi koji zakoni se primenjuju na odnose između strana.

37. Postojanje zakonskog prava na međusobno prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze utiče na prava i obaveze koji su povezani sa finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom i može značajno da utiče na izloženost preduzeća kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Međutim, postojanje takvog prava samo po sebi nije dovoljna osnova za prebijanje. Odsustvo namere da se takvo pravo iskoristi ili izvrši istovremeno poravnanje, ne izlaže rizicima iznos i vremenski raspored očekivanih budućih tokova gotovine. Ukoliko preduzeće ne namerava da iskoristi to pravo ili izvrši istovremeno poravnanje, prikazivanje sredstva i obaveze na neto osnovi na prikladniji način obuhvata iznose i vremenski raspored očekivanih budućih tokova gotovine, kao i rizike kojima su ti tokovi gotovine izloženi. Namera jedne ili obe strane da se namire na neto osnovi bez zakonskog prava na tako nešto nije dovoljna da opravda to prebijanje, jer prava i obaveze koji su povezani sa pojedinim finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom ostaju nepromenjeni.

38. Namere preduzeća u pogledu međusobnog prebijanja određenih sredstava i obaveza mogu da budu pod uticajem njegove uobičajene poslovne prakse, zahteva finansijskih tržišta i drugih okolnosti koje mogu da ograniče mogućnost neto izmirenja ili istovremenog poravnanja. Kada preduzeće ima pravo na prebijanje, ali ne namerava da izvrši neto izmirenje ili realizuje sredstvo i istovremeno izmiri obavezu, učinak takvog prava na izloženost preduzeća kreditnom riziku obelodanjuje se u skladu sa stavom 66 ovog Standarda.

39. Istovremeno izmirenje dva finansijska instrumenta može da se izvrši, na primer, putem obračuna klirinške kuće na organizovanom finansijskom tržištu ili direktnom razmenom. U tim okolnostima, tokovi gotovine su zapravo jednaki jednom neto iznosu i ne postoji izloženost kreditnom riziku ili riziku likvidnosti. U drugim okolnostima, preduzeće može da izmiri dva instrumenta primanjem i plaćanjem odvojenih iznosa, i time se izloži kreditnom riziku za puni iznos obaveze. Takva izloženost riziku može da bude značajna, bez obzira što je relativno kratka. Prema tome, smatra se da su realizacija finansijskog sredstva i izmirenje finansijske obaveze istovremeni samo onda kada transakcije nastaju u istom trenutku.

40. Uslovi izloženi u stavu 33 obično nisu zadovoljeni i prebijanje je obično neodgovarajuće kada:

(a) se nekoliko različitih finansijskih instrumenata koristi u simuliranju obeležja jednog finansijskog instrumenta (tj. "sintetički instrument");

(b) finansijska sredstva i finansijske obaveze nastanu iz finansijskih instrumenata koji imaju istu primarnu izloženost riziku (npr. sredstva i obaveze u portfoliju forvarda ili drugi izvedeni instrumenti), ali uključuju različite ugovorne strane;

(d) dužnik izdvaja finansijska sredstva i polaže ih kod zastupnika na ime izvršenja obaveze, ali bez onih sredstava koje je poverilac prihvatio za izmirenje obaveze (na primer, aranžman za izdvajanje sredstava za otplatu dugova), ili

(e) se očekuje da će se obaveze, koje su nastale kao rezultat događaja koji uzrokuju gubitke, nadoknaditi od treće strane po osnovu potraživanja iz polise osiguranja.

41. Preduzeće koje vrši veći broj transakcija sa finansijskim instrumentima sa jednom ugovornom stranom, može sa tom stranom da sklopi "okvirni sporazum prebijanju". Takav sporazum predviđa jedno izmirenje na neto osnovi svih finansijskih instrumenata obuhvaćenih tim sporazumom, u slučaju neizvršenja plaćanja ili raskida bilo kog ugovora. Ovakve sporazume često koriste finansijske institucije da se zaštite od gubitka u slučaju stečaja ili drugih događaja koji imaju za posledicu nemogućnost partnera u transakciji da ispuni svoje obaveze. Okvirni sporazum o prebijanju često predviđa pravo na prebijanje koje postaje sprovodljivo i koje utiče na realizaciju ili izmirenje pojedinačnih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza samo na osnovu određenog slučaja neizvršenja ili u drugim okolnostima čije se nastupanje ne očekuje u uobičajenom toku poslovanja. Okvirni sporazum o prebijanju ne pruža osnov za prebijanje, ukoliko nisu ispunjena oba kriterijuma iz stava 33. Kada se finansijska sredstva i finansijske obaveze koje podležu okvirnom sporazumu o prebijanju međusobno ne prebiju, učinak sporazuma na izloženost preduzeća kreditnom riziku obelodanjuje se u skladu sa stavom 66.

OBELODANJIVANJE

42. Cilj obelodanjivanja koja se zahtevaju po ovom Standardu jeste pružanje informacija koje će doprineti boljem razumevanju značaja bilansnih i vanbilansnih finansijskih instrumenata za finansijski položaj, uspešnost i tokove gotovine preduzeća, i pomoći u procenjivanju iznosa, dinamike i izvesnosti budućih tokova gotovine povezanih sa tim instrumentima. Osim pružanja konkretnih informacija o pojedinačnim saldima finansijskog instrumenta i transakcijama, preduzeća se podstiču da pojasne obim korišćenja finansijskih instrumenata, povezane rizike i poslovne svrhe kojima oni služe. Pojašnjenje politika rukovodstva za kontrolisanje rizika povezanih sa finansijskim instrumentima, uključujući i politike koje se odnose na stavke kao što su: zaštita od izloženosti riziku, izbegavanje prekomernih koncentracija rizika i zahtevi za pokriće radi ublažavanja kreditnog rizika, pruža dragocenu dodatnu perspektivu koja je nezavisna od konkretnih instrumenata koji su neizmireni u određenom trenutku. Neka preduzeća pružaju takve informacije u obliku komentara koji su dati u prilogu njihovih finansijskih izveštaja, a ne kao deo finansijskih izveštaja.

43. Transakcije finansijskim instrumentima mogu da dovedu do toga da preduzeće preuzme ili prenese na drugu stranu jedan ili više finansijskih rizika koji su dole opisani. Tražena obelodanjivanja pružaju informacije koje pomažu korisnicima finansijskih izveštaja da procene stepena rizika koji je povezan sa priznatim i nepriznatim finansijskim instrumentima.

a) Cenovni rizik - postoje tri vrste cenovnog rizika: valutni rizik, kamatni rizik i tržišni rizik.

(i) Valutni rizik je rizik od promene vrednosti finansijskog instrumenta usled promena kurseva razmene stranih valuta.

(ii) Kamatni rizik je rizik od promene vrednosti finansijskog instrumenta usled promena tržišnih kamatnih stopa.

(iii) Tržišni rizik je rizik od promene vrednosti finansijskog instrumenta usled promene tržišnih cena, bilo da su te promene prouzrokovane činiocima koji se odnose na pojedinačnu hartiju od vrednosti ili njenog emitenta ili činiocima koji se odražavaju na sve hartije od vrednosti kojima se trguje na tržištu.

Izraz "cenovni rizik" ne podrazumeva samo mogućnost gubitka, već i mogućnost dobitka.

(b) Kreditni rizik - Kreditni rizik je rizik da jedna strana ugovora o finansijskom instrumentu ne izvrši obavezu i prouzrokuje drugoj strani finansijski gubitak.

(c) Rizik likvidnosti - Rizik likvidnosti, koji se takođe zove i rizik finansiranja, je rizik da preduzeće zapadne u poteškoće pri prikupljanju sredstava koja su potrebna za izmirenje preuzetih obaveza povezanih sa finansijskim instrumentima. Rizik likvidnosti može da bude posledica nemogućnosti brze prodaje finansijskog sredstva u vrednosti koja je približna njegovoj poštenoj vrednosti.

(d) Rizik toka gotovine - Rizik toka gotovine je rizik da iznos budućih tokova gotovine povezanih sa monetarnim finansijskim instrumentom fluktuira. Na primer, u slučaju dugovnog finansijskog instrumenta sa promenljivom stopom, takva kolebanja dovode do promene efektivne kamatne stope tog finansijskog instrumenta, obično bez odgovarajuće promene njegove poštene vrednosti.

Obelodanjivanje politika upravljanja rizikom

43A. Preduzeće opisuje svoje ciljeve i politike upravljanja finansijskim rizikom uključujući i svoju politiku zaštite svih glavnih vrsta predviđenih poslovnih promena na koje se primenjuje računovodstvo zaštite.

44. Standardi ne propisuju ni oblik informacija čije se obelodanjivanje zahteva, niti njihovo mesto u finansijskim izveštajima. Kod priznatih finansijskih instrumenata, u meri u kojoj su tražene informacije prikazane u samom bilansu stanja, nije neophodno ponavljati ih u napomenama uz finansijske izveštaje. Međutim, kada se radi o nepriznatim finansijskim instrumentima, informacije u napomenama ili dodatnim tabelama predstavljaju primarno sredstvo obelodanjivanja. Obelodanjivanja mogu da predstavljaju kombinaciju tekstualnih opisa i konkretnih brojčanih podataka, zavisno od vrste instrumenata i njihovog relativnog značaja za preduzeće.

45. Utvrđivanje nivoa detaljnosti do kojeg treba obelodaniti informacije o određenim finansijskim instrumentima stvar je procene, pri čemu treba uzeti u obzir relativni značaj tih instrumenata. Potrebno je postići ravnotežu između preopterećenosti finansijskih izveštaja suvišnim detaljima koji ne pomažu korisnicima finansijskih izveštaja i prikrivenosti važnih informacija zbog prekomernog grupisanja. Na primer, kad je neko preduzeće strana u velikom broju finansijskih instrumenata sličnih obeležja, pri čemu nijedan ugovor nije pojedinačno značajan, prikladno je obelodaniti sažete informacije o određenim klasama instrumenata. S druge strane, posebne informacije o pojedinačnom instrumentu mogu biti važne onda kada taj instrument predstavlja, na primer, značajan element u strukturi kapitala preduzeća.

46. Rukovodstvo preduzeća grupiše finansijske instrumente u klase koje odgovaraju vrsti informacija koje se obelodanjuju, uzimajući pri tome u obzir činioce kao što su obeležja instrumenata, da li se radi o priznatim ili nepriznatim instrumentima i, ukoliko su priznati, koji osnov je primenjen za merenje vrednosti. Generalno gledano, klase se određuju na osnovi kojom se može napraviti razlika između pozicija iskazanih po nabavnoj vrednosti od pozicija iskazanih po poštenoj vrednosti. Kada se iznosi obelodanjeni u napomenama ili dodatnim tabelama odnose na priznata sredstva i obaveze, pružen je dovoljan broj informacija koji omogućava usaglašavanje sa odgovarajućim pozicijama u bilansu. Kada je preduzeće strana u finansijskim instrumentima koji nisu predmet ovog standarda, kao što su obaveze koje proističu iz planova za korišćenja penzija ili ugovora o osiguranju, ti instrumenti čine klasu ili klase finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se obelodanjuju odvojeno od onih instrumenata koji su predmet ovog standarda.

Rokovi, uslovi i računovodstvene politike

47. Za svaku klasu finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i instrumenata kapitala, kako priznatih, tako i nepriznatih, preduzeće obelodanjuje:

a) informacije o iznosu i vrsti finansijskih instrumenata, uključujući i značajne uslove i stanja koji mogu da utiču na iznos, rokove dospeća i izvesnost budućih tokova gotovine; i

b) usvojene računovodstvene politike i metode, uključujući i kriterijume priznavanja i primenjeni postupak merenja.

48. Ugovorni rokovi i uslovi finansijskog instrumenta važan su činilac koji utiče na iznos, dinamiku i izvesnost budućih gotovinskih primanja i plaćanja učesnika u instrumentu. Ako su priznati i nepriznati instrumenti važni, bilo pojedinačno ili kao klasa, u odnosu na tekući finansijski položaj preduzeća ili njegove buduće rezultate, njihovi rokovi i uslovi se tada obelodanjuju. Ako nijedan finansijski instrument nije pojedinačno značajan za buduće tokove gotovine tog preduzeća, opisuju se osnovna obeležja instrumenata, pozivanjem na odgovarajuće grupe sličnih instrumenata.

49. Kada finansijski instrumenti koje preduzeće drži ili ih je emitovalo, bilo pojedinačno ili kao klasa, stvara potencijalno značajnu izloženost rizicima opisanim u stavu 43, rokovi i uslovi koji mogu zahtevati obelodanjivanje uključuju:

(a) glavnica, iskazani, nominalni ili drugi sličan iznos koji za neke izvedene instrumente, kao što su svopovi kamatnih stopa, može biti iznos (koji se još naziva i pojmovni iznos) na kojem se zasnivaju buduća plaćanja;

(b) datum dospeća, isteka ili izvršenja;

(c) opcije sa pravom ranijeg izmirenja koje ima bilo koja od strana u instrumentu, uključujući i period u kojem se ili datum na koji se opcije mogu izvršiti i cenu izvršenja ili raspon cena,

(d) opcije koje ima bilo koja od strana u instrumentu za konverziju instrumenta u drugi ili zamenu za drugi finansijski instrument ili neko drugo sredstvo ili obavezu, uključujući period u kome ili datum na koji se te opcije mogu izvršiti i koeficijent(e) konverzije ili razmene;

(e) iznos i vremenski raspored planiranih budućih gotovinskih primanja i plaćanja glavnice instrumenta, uključujući otplate na rate i bilo koji zahtev vezan za otplatni fond ili slične zahteve;

(f) iskazanu stopu ili iznos kamate, dividendu ili drugi periodični prinos od glavnice i vremensku dinamiku plaćanja,

(g) pokriće koje preduzeće drži kada se radi o finansijskom sredstvu ili koje da u zalog kada se radi o finansijskoj obavezi;

(h) u slučaju instrumenta za koji su tokovi gotovine iskazani u valuti koja nije izveštajna valuta preduzeća, navodi se valuta u kojoj se primanja ili plaćanja zahtevaju;

(i) u slučaju instrumenta koji predviđa opciju razmene, informacije opisane u tačkama od (a) do (h) za instrument koji će se steći tom razmenom; i

(j) svaki uslov instrumenta ili odgovarajuće zaštitne klauzule, koji bi, ukoliko se prekrši, značajno uticao na bilo koji od ostalih uslova (na primer na maksimalni koeficijent zaduženosti u ugovoru o izdavanju obveznica koji bi, ako se prekrši, učinio pun iznos glavnice obveznice dospelim i trenutno plativim).

50. Kad se prikaz finansijskog instrumenta u bilansu stanja razlikuje od njegovog zakonskog oblika, poželjno je da preduzeće u napomenama uz finansijske izveštaje objasni vrstu tog instrumenta.

51. Korisnost informacija o obimu primene i vrsti finansijskih instrumenata povećava se kada se posebno izdvoje svi odnosi između pojedinih instrumenata koji mogu da utiču na iznos, dinamiku ili izvesnost budućih tokova gotovine preduzeća. Važno je, na primer, da se obelodane odnosi koji su merodavni za zaštitu od rizika (hedžing aranžmani) koji mogu da postoje ako, na primer, preduzeće ima ulaganje u akcije za koje je kupilo opciju prodaje. Slično tome, važno je obelodaniti i odnose između komponenti "sintetičkih instrumenata", kao što je dug sa fiksnom stopom koji je nastao uzimanjem pozajmice po promenljivoj stopi i zaključivanjem promenljivo-fiksnog kamatnog svopa. U oba slučaja, preduzeće u svom bilansu stanja prikazuje pojedinačna finansijska sredstva i finansijske obaveze prema njihovoj vrsti, bilo odvojeno ili u klasi finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kojoj pripadaju. Stepen u kome se izloženost riziku menja pod uticajem odnosa između sredstava i obaveza može biti predočen korisnicima finansijskih izveštaja iz informacija te vrste koje su opisane u stavu 49, ali, u nekim okolnostima, nužno je dodatno obelodanjivanje.

52. U skladu s MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, preduzeće obezbeđuje jasno i sažeto obelodanjivanje svih značajnih računovodstvenih politika, uključujući i opšta usvojena načela i metod primene tih načela na značajne transakcije i okolnosti koje nastaju u poslovanju preduzeća. U slučaju finansijskih instrumenata, takvo obelodanjivanje uključuje:

(a) kriterijume koji se primenjuju prilikom odlučivanja kada u bilansu stanja treba priznati finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu, a kada prestati s njegovim/njenim priznavanjem,

(b) osnov za merenje vrednosti koji se primenjuje na finansijska sredstva i finansijske obaveze, kako pri početnom, tako i pri naknadnom priznavanju, i

(c) osnov na kome se priznaju i mere prihodi i rashodi, koji proizilaze iz finansijskih sredstava i finansijskih obaveza.

53. Vrste poslovnih promena kod kojih može biti neophodno obelodanjivanje merodavnih računovodstvenih politika uključuju:

a) prenose finansijskih sredstava, kad postoji stalni interes za sredstva ili povezanost sa sredstvom od strane prenosioca, kao što su pretvaranje finansijskih sredstava u hartije od vrednosti (sekjuritizacija), ugovori o reotkupu ili povratni ugovori o reotkupu;

b) prenose finansijskih sredstava na zastupnika radi ispunjenja obaveza o dospeću, s tim da prenosilac u trenutku prenosa nije oslobođen obaveze, kao što je opozivo zastupništvo;

c) sticanje ili emitovanje odvojenih finansijskih instrumenata kao deo niza transakcija oblikovanih tako da objedinjuju učinak sticanja ili emitovanja jednog instrumenta,

d) sticanje ili emitovanje finansijskih instrumenata radi zaštite od izloženosti riziku, i

e) sticanje ili emitovanje monetarnih finansijskih instrumenata koji nose utvrđenu kamatnu stopu, koja se razlikuje o preovlađujuće tržišne stope na dan emitovanja.

54. Da bi se korisnicima finansijskih izveštaja pružile odgovarajuće informacije za razumevanje osnove po kojoj je izmerena vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, obelodanjivanja računovodstvenih politika pokazuju ne samo to da li je nabavna vrednost, poštena vrednost ili neka druga osnova za merenje vrednosti primenjena na određenu klasu sredstava ili obaveza, već i metod primene takve osnove. Na primer, za finansijske instrumente koji se iskazuju po nabavnoj vrednosti, od preduzeća se može zahtevati da obelodani način računovodstvenog obuhvatanja:

a) troškove sticanja ili emitovanja;

b) premije i diskonte na monetarna finansijska sredstva i finansijske obaveze;

c) promene procenjenog iznosa odredivih budućih tokova gotovine koji su povezani sa monetarnim finansijskim instrumentom, kao što je obveznica indeksirana primenom cene određene robe,

d) izmenjene okolnosti koje dovode do značajne neizvesnosti u pogledu blagovremene naplate svih ugovornih iznosa dospelih po osnovu monetarnih finansijskih sredstava;

e) smanjenje poštene vrednosti finansijskih sredstava ispod iznosa po kojem su iskazana, i

f) prestrukturisane finansijske obaveze.

Za finansijska sredstva i finansijske obaveze iskazane po poštenoj vrednosti, preduzeće navodi da li su iskazane vrednosti određene na osnovu cena po kojima se kotiraju na tržištu, putem nezavisnih procena, analizama eskontovanih tokova gotovine ili drugim prikladnim metodama i obelodanjuje sve značajne pretpostavke koje su kod primene tih metoda uzete u obzir.

55. Preduzeće u bilansu uspeha obelodanjuje osnov za iskazivanje realizovanih ili nerealizovnih dobitaka i gubitaka, kamate i druge stavke prihoda i rashoda povezane sa finansijskim sredstvima i finansijskim obavezama. Ovo obelodanjivanje uključuje informacije o osnovi na kojoj su priznati prihodi i rashodi koji su proistekli iz finansijskih instrumenata koji se drže zbog zaštite od rizika. Kada preduzeće prikaže stavke prihoda i rashoda ne neto osnovi, čak i ukoliko odgovarajuća finansijska sredstva i finansijske obaveze nisu međusobno prebijeni u bilansu stanja, obelodanjuje se razlog za takvo prikazivanje, ako je učinak značajan.

Rizik od promene kamatnih stopa

56. Za svaku klasu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, kako priznatih, tako i nepriznatih, preduzeće obelodanjuje informacije o svojoj izloženosti riziku od promene kamatnih stopa, uključujući i:

(a) ugovorene datume ponovnog utvrđivanja cene ili datume dospeća, šta je ranije; i

(b) efektivne kamatne stope, kada je to izvodljivo.

57. Preduzeće pruža informacije koje se tiču njegove izloženosti učincima budućih promena prevlađujućeg nivoa kamatnih stopa. Promene tržišnih kamatnih stopa imaju direktan učinak na ugovorno određene tokove gotovine povezane s nekim finansijskim sredstvima i finansijskim obavezama (rizik gotovinskog toka) i na poštenu vrednost drugih stavki (cenovni rizik).

58. Informacije o datumima dospeća ili datumima ponovnog utvrđivanja cena ukoliko padaju ranije, ukazuju na dužinu vremena u kojem su kamatne stope fiksne, a informacije o efektivnim kamatnim stopama pokazuju nivoe na kojima su fiksirane. Obelodanjivanje tih informacija pruža korisnicima finansijskih izveštaja osnovu za procenjivanje cenovnog rizika kamatne stope kojem je preduzeće izloženo, a time i mogućnost nastanka dobitka ili gubitka. Za instrumente kod kojih se ponovo utvrđuje cena po tržišnoj kamatnoj stopi pre njihovog dospeća, obelodanjivanje perioda do sledećeg ponovnog utvrđivanja cena je važnije od obelodanjivanja perioda do dospeća.

59. Za dopunu informacija o ugovorenim datumima ponovnog utvrđivanja cena i datumima dospeća, preduzeće može da se opredeli da obelodani informacije o očekivanim datumima ponovnog utvrđivanja cena i datumima dospeća kada se ti datumi značajno razlikuju od ugovorenih datuma. Takve informacije mogu biti naročito značajne kada je preduzeće, na primer, sposobno da sa razumnom pouzdanošću predvidi iznos hipotekarnih kredita s fiksnom stopom, koji će biti otplaćeni pre dospeća i kada preduzeće koristi taj podatak kao osnov za upravljanje izloženošću riziku od promene kamatnih stopa. Dodatne informacije uključuju obelodanjivanje činjenice da se navedene informacije zasnivaju na očekivanjima rukovodstva u pogledu budućih događaja i objašnjenje pretpostavki o rokovima ponovnog utvrđivanja cene ili rokovima dospeća i koliko se te pretpostavke razlikuju od ugovorenih datuma.

60. Preduzeće navodi koja su njegova finansijska sredstva i finansijske obaveze:

(a) izloženi cenovnom riziku pod uticajem kamatne stope, kao što su monetarna finansijska sredstva i finansijske obaveze s fiksnom kamatnom stopom;

(b) izloženi riziku gotovinskog toka pod uticajem kamatne stope, kao što su monetarna finansijska sredstva i finansijske obaveze s promenljivom kamatnom stopom, koja se menja sa promenom tržišnih stopa;

61. Efektivna kamatna stopa (efektivni prinos) monetarnog finansijskog instrumenta je stopa koja, kad se primeni u izračunavanju sadašnje vrednosti, daje iskazanu vrednost instrumenta. Pri izračunavanju sadašnje vrednosti, kamatna stopa se primenjuje na niz budućih gotovinskih primanja ili plaćanja, od datuma izveštavanja do sledećeg datuma ponovnog utvrđivanja cene (datuma dospeća) i na očekivani iskazani iznos (iznos glavnice) na taj datum. Ova stopa je istorijska stopa za instrument sa fiksnom stopom, koji je iskazan po amortizovanoj vrednosti i tekuća tržišna stopa za instrument s promenljivom stopom ili za instrument iskazan po poštenoj vrednosti. Efektivna kamatna stopa se ponekad naziva visinom prinosa do dospeća ili do narednog datuma ponovnog utvrđivanja cena i predstavlja internu stopu prinosa za taj instrument u tom periodu.

62. Zahtev iz stava 56 (b) primenjuje se na obveznice, menice i slične monetarne finansijske instrumente, koji uključuju buduća plaćanja koja donose prihod imaocu, a trošak emitentu odražavajući vremensku vrednost novca. Ovaj zahtev se ne primenjuje na finansijske instrumente kao što su nemonetarni ili izvedeni instrumenti, koji ne nose odredivu efektivnu kamatnu stopu. Na primer, dok su instrumenti poput kamatnih derivata, uključujući svopove, terminske ugovore i opcije, izloženi cenovnom riziku ili riziku gotovinskog toka pod uticajem promena tržišnih kamatnih stopa, obelodanjivanje efektivne kamatne stope nije značajno. Međutim, ukoliko se prikazuju informacije o efektivnoj kamatnoj stopi, preduzeće obelodanjuje učinak na svoju izloženost riziku od promene kamatnih stopa kod transakcija zaštite od rizika ili transakcija kojima se vrši "konverzija", kao što su svopovi kamatnih stopa.

63. Preduzeće može da zadrži izloženost riziku od promene kamatnih stopa koji je povezan sa finansijskim sredstvima uklonjenim iz njegovog bilansa stanja, kao rezultat poslovne promene kao što je sekuritizacija. Isto tako, preduzeće može postati izloženo riziku od promene kamatnih stopa kao posledica transakcije u kojoj se nijedno finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza ne priznaju u bilansu stanja preduzeća, kao što je preuzimanje obaveze za davanje sredstava u zajam uz fiksnu kamatnu stopu. U takvim okolnostima, preduzeće obelodanjuje informacije koje će omogućiti korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju prirodu i razmere njegove izloženosti riziku. U slučaju sekjuritizacije ili sličnog prenosa finansijskih sredstava, ove informacije obično uključuju prirodu prenetih sredstava, navedeni iznos njihove glavnice, kamatnu stopu i rok dospeća, kao i uslove transakcije koja dovodi do zadržane izloženosti riziku od promene kamatnih stopa. U slučaju preuzete obaveze za davanja sredstava u zajam, obelodanjivanje obično uključuje iznos iskazane glavnice, kamatnu stopu i rok dospeća iznosa koji će se dati u zajam i značajne uslove transakcije koji uzrokuju izloženost riziku.

64. Priroda poslovanja preduzeća i obim njegovih aktivnosti sa finansijskim instrumentima odrediće da li se informacije o riziku od promene kamatnih stopa prikazuju opisno, putem tabela ili kombinacijom ova dva načina. Kada preduzeće poseduje značajan broj finansijskih instrumenata koji su izloženi cenovnom riziku po osnovu kamatne stope ili riziku gotovinskog toka, ono može da usvoji jedan ili više sledećih pristupa za prikazivanje informacija:

(a) Iskazane vrednosti finansijskih instrumenata koji su izloženi cenovnom riziku po osnovu kamatne stope mogu se prikazati tabelarno, grupisani po rokovima dospeća ili po rokovima ponovnog utvrđivanja cene:

(i) do jedne godine od dana bilansa stanja;

(ii) više od jedne, a manje od pet godina od dana bilansa stanja; i

(iii) pet ili više godina od dana bilansa stanja.

(b) Ako na uspešnost preduzeća značajno utiče nivo njegove izloženosti cenovnom riziku po osnovu kamatne stope ili promene takve izloženosti, poželjne su posebne informacije. Primera radi, preduzeće kao što je banka može da obelodani posebne grupe iskazanih iznosa finansijskih instrumenata, kod kojih su ugovoreni rokovi dospeće ili ponovnog utvrđivanje cena:

(i) do jednog meseca od dana bilansa stanja,

(ii) više od jednog, a manje od tri meseca od dana bilansa stanja, i

(iii) više od tri, a manje od dvanaest meseci od dana bilansa stanja.

(c) Isto tako, preduzeće može da obelodani svoju izloženost riziku gotovinskog toka po osnovu primena kamatnih stopa putem tabele, prikazujući zbirno iskazane iznose grupa finansijskih sredstava i finansijskih obaveza sa promenljivim stopama, koji dospevaju u različitim periodima u budućnosti

(d) Informacije o kamatnim stopama mogu se obelodaniti za pojedinačne finansijske instrumente ili se mogu prikazati ponderisane prosečne stope ili niz stopa za svaku klasu finansijskih instrumenata. Preduzeće klasifikuje instrumente koji su nominovani u različitim valutama ili nose značajno različite kreditne rizike u zasebne klase, ukoliko ti činioci imaju za rezultat postojanje instrumenata sa znatno različitim efektivnim kamatnim stopama.

65. U nekim okolnostima, preduzeće će biti u mogućnosti da pruži korisne informacije o svojoj izloženosti rizicima od promene kamatnih stopa, prikazujući efekat hipotetičke promene prevlađujućeg nivoa tržišnih kamatnih stopa na poštenu vrednosti svojih finansijskih instrumenata, buduće zarade i tokove gotovine. Takva informacija o osetljivosti na promene kamatnih stopa može se zasnivati na pretpostavci da se tržišna kamatna stopa promeni za 1% i da ta se promena dogodi na dan bilansa stanja. Efekti promene kamatnih stopa uključuju promene prihoda i rashoda od kamata, koji se odnose na finansijske instrumente sa promenljivom stopom, i dobitke i gubitke koji su rezultat promena poštene vrednosti instrumenata s fiksnom stopom. Iskazana osetljivost na promene kamatne stope može biti ograničena na direktne učinke promene kamatne stope na finansijske instrumente koji nose kamatu i koji su raspoloživi na dan bilansa stanja, jer se indirektni učinci promene stopa na finansijska tržišta i pojedina preduzeća ne mogu pouzdano predvideti. Kada obelodanjuje informacije o osetljivosti na promene kamatnih stopa, preduzeće navodi osnovu na kojoj je pripremilo informacije, uključujući i sve značajne pretpostavke.

Kreditni rizik

66. Za svaku klasu finansijskih sredstava, kako priznatih tako i nepriznatih, preduzeće obelodanjuje informacije o svojoj izloženosti kreditnom riziku uključujući i:

(a) iznos koji na dan bilansa stanja najbolje prikazuje njegovu najveću izloženost kreditnom riziku, ne uzimajući u obzir poštenu vrednost bilo koje zaloge, primljene za slučaj da druge strane ne ispune svoje obaveze po osnovu finansijskih instrumenata; i

(b) značajne koncentracije kreditnog rizika.

67. Preduzeće pruža informacije koje se odnose na kreditni rizik da bi korisnicima svojih finansijskih izveštaja omogućilo da procene u kojoj meri može smanjiti iznos budućih priliva gotovine iz raspoloživih finansijskih sredstava zbog propusta ugovornih strana da ispune svoje obaveze koje su iskazane na dan bilansa stanja. Takvi propusti prouzrokuju finansijski gubitak koji se priznaje u bilansu uspeha preduzeća. Prema stavu 66, od preduzeća se ne zahteva da obelodani procenu verovatnoće nastanka gubitaka u budućnosti.

68. Razlozi objavljivanja iznosa koji su izloženi kreditnom riziku, bez obzira na potencijalne nadoknade od realizacije uzetih pokrića (najveća izloženost preduzeća kreditnom riziku) su sledeći:

(a) pružiti korisnicima finansijskih izveštaja odgovarajuće merilo vrednosti iznosa koji su izloženi kreditnom riziku za priznata i nepriznata finansijska sredstva; i

(b) uzeti u obzir mogućnost da se najveća izloženost gubitku može razlikovati od iskazanog iznosa priznatog finansijskog sredstva ili poštene vrednosti nepriznatog finansijskog sredstva, koje se inače obelodanjuje u finansijskim izveštajima.

69. U slučaju priznatih finansijskih sredstava izloženih kreditnom riziku, iskazani iznos sredstava, umanjen za ispravke vrednosti po osnovu gubitaka, obično predstavlja iznos koji je izložen kreditnom riziku. Na primer, u slučaju svopa kamatne stope koji je iskazan po poštenoj vrednosti, najveća izloženost gubitku na dan bilansa stanja je obično iskazana vrednost, pošto ona predstavlja cenu, po tekućim tržišnim stopama, zamene svopa slučaju neizvršenja ugovornih obaveza. U takvim okolnostima, nisu potrebna dodatna obelodanjivanja osim onih koja su data u bilansu stanja. S druge strane, kao što pokazuju primeri iz stavova 70 i 71, najveći potencijalni gubitak preduzeća po osnovu nekih priznatih finansijskih sredstava može se značajno razlikovati od njihovih iskazanih iznosa i od drugih obelodanjenih iznosa, kao što su njihove poštene vrednosti ili iznos glavnice. U takvim slučajevima, nužna su dodatna obelodanjivanja kako bi se zadovoljili zahtevi iz stava 66 (a).

70. Finansijsko sredstvo koje podleže zakonski sprovodljivom pravu prebijanja sa finansijskom obavezom ne prikazuje se u bilansu stanja bez obaveze, osim ukoliko postoji namera da se izvrši izmirenje na neto osnovi ili istovremeno. Uprkos tome, preduzeće obelodanjuje postojanje zakonskog prava prebijanja kada pruža informacije u skladu s stavom 66. Na primer, kada preduzeću dospevaju prihodi iz realizacije finansijskog sredstva pre izmirenja finansijske obaveze jednakog ili većeg iznosa, na osnovu kojeg preduzeće ima zakonsko pravo prebijanja, preduzeće ima mogućnost da iskoristi to pravo prebijanja da bi izbeglo gubitak u slučaju neizvršenja obaveza druge strane. Međutim, ako preduzeće odgovori ili će verovatno odgovoriti na to neizvršenje produženjem roka finansijskog sredstva, mogla bi postojati izloženost kreditnom riziku ako bi izmenjeni rokovi bili takvi da je očekivana naplata prihoda odložena nakon dana na koji obaveza treba da bude izmirena. Da bi informisalo korisnike finansijskih izveštaja o smanjenju stepena izloženosti kreditnom riziku u određenom trenutku, preduzeće obelodanjuje postojanje i učinak prava prebijanja, kada se očekuje da finansijsko sredstvo bude naplaćeno u skladu s rokovima. Ako finansijska obaveza po osnovu koje postoji pravo prebijanja dospe za izmirenje pre finansijskog sredstva, preduzeće je u tom slučaju izloženo kreditnom riziku za celokupno iskazani iznos sredstava, ako druga strana zakaže nakon izmirenja obaveze.

71. Preduzeće može da zaključi jedan ili više okvirnih sporazuma o prebijanju, čija je svrha da ublaže izloženost kreditnom riziku, ali koji ne zadovoljavaju kriterijume prebijanja. Ako okvirni sporazum o prebijanju značajno smanji kreditni rizik povezan s finansijskim sredstvima koja nisu prebijena sa finansijskim obavezama sa istim komitentom, preduzeće pruža dodatne informacije u pogledu učinka toga ugovora. Takvo obelodanjivanje pokazuje:

(a) da se kreditni rizik povezan s finansijskim sredstvima koja su predmet okvirnog sporazuma o prebijanju, eleminiše samo u onoj meri u kojoj će dospele finansijske obaveze istog komitenta biti izmirene nakon što se sredstva realizuju; i

(b) da se stepen smanjenja ukupne izloženosti kreditnom riziku preduzeća preko okvirnog sporazuma o prebijanju može značajno smanjiti u kratkom roku nakon dana bilansa stanja, jer izloženost riziku podleže uticaju svake transakcije koja je predmet pomenutog ugovora .

Takođe je poželjno da preduzeće obelodani uslove svojih okvirnih sporazuma o prebijanju, koji određuju stepen smanjenja njegovog kreditnog rizika.

72. Ako ne postoji kreditni rizik povezan s nepriznatim finansijskim sredstvom ili je najveća izloženost riziku jednaka iznosu glavnice, iskazanom, nominalnom ili drugom sličnom ugovornom iznosu instrumenta koji se obelodanjuje u skladu sa stavom 47 ili poštenoj vrednosti koja se obelodanjuje u skladu sa stavom 77, nije potrebno dodatno obelodanjivanje da bi se ispoštovao stav 66 (a). Međutim, kod nekih nepriznatih finansijskih sredstava, najveći gubitak koji bi bio priznat u slučaju neizvršenja druge strane u pogledu osnovnog instrumenta, može se značajno razlikovati od iznosa obelodanjenih u skladu sa stavovima 47 i 77. Na primer, preduzeće može imati pravo na ublažavanje gubitka, koji bi inače snosilo prebijanjem nepriznatog finansijskog sredstva sa nepriznatom finansijskom obavezom. U takvim okolnostima, stav 66 (a) zahteva dodatno obelodanjivanje, pored onih koja su već pružena u skladu sa stavovima 47 i 77.

73. Garantovanje obaveze druge strane izlaže garanta kreditnom riziku koji će biti uzet u obzir pri obelodanjivanju koje zahteva stav 66. Takva situacija, na primer, može da nastane kao rezultat transakcije sekuritizacije, u kojoj preduzeće ostaje izloženo kreditnom riziku povezanom sa finansijskim sredstvima koja su uklonjena iz njegovog bilansa stanja. Ako je preduzeće prema odredbama transakcije o regresu u obavezi da obešteti kupca za kreditne gubitke, ono tada obelodanjuje vrstu sredstava uklonjenih iz svog bilansa stanja, iznos i dinamiku budućih tokova gotovine, koji po ugovoru dospevaju po osnovu sredstava, uslove regresnih obaveza i najveći gubitak koji može da proistekne iz takve obaveze. (Videti takođe MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva).

74. Koncentracije kreditnih razlika obelodanjuju se ako već nisu vidljive iz drugih obelodanjivanja, koja se tiču vrste delatnosti i finansijskog položaja preduzeća i kada imaju za posledicu značajnu izloženost gubitku u slučaju neispunjenja obaveza drugih strana. Identifikacija značajnih koncentracija stvar je procene rukovodstva koje tom prilikom uzima u obzir okolnosti u samom preduzeću i stanje njegovih dužnika. MRS 14: Izveštavanje po segmentu, daje korisne smernice za identifikovanje privrednih segmenata i geografskih segmenata u kojima mogu nastati koncentracije kreditnog rizika.

75. Koncentracije kreditnog rizika mogu da nastanu zbog izloženosti prema jednom dužniku ili grupi dužnika koji imaju slična obeležja, tako da se očekuje da njihova mogućnosti da ispune svoje obaveze bude pod uticajem sličnih promena ekonomske ili druge prirode. Obeležja koja mogu dovesti do koncentracije rizika uključuju vrste aktivnosti koje preduzimaju dužnici, kao što je privredna grana kojoj pripadaju, geografsko područje u kojem se preduzimaju aktivnosti i nivo kreditne sposobnosti zajmoprimaca. Na primer, proizvođač opreme za industriju nafte i gasa obično ima potraživanja od kupaca na osnovu prodaje svojih proizvoda, gde rizik od neplaćanja zavisi od ekonomskih promena u naftnoj i plinskoj industriji. Banka koja obično daje pozajmice na međunarodnom nivou može da ima značajan iznos neotplaćenih kredita, koje je dala manje razvijenim zemljama, a mogućnost banke da povrati te kredite može da bude pod negativnim uticajem lokalnih ekonomskih uslova.

76. Obelodanjivanje koncentracija kreditnog rizika uključuje opis zajedničkog obeležja koje identifikuje svaku koncentraciju i iznos najveće izloženosti kreditnom riziku koja je povezana sa svim priznatim i nepriznatim finansijskim sredstvima, kojima je to obeležje zajedničko.

Poštena vrednost

77. Za svaku vrstu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, kako priznatih, tako i nepriznatih, preduzeće obelodanjuje informacije o poštenoj vrednosti. Ukoliko usled ograničenog vremena ili troškova nije izvodljivo da se sa dovoljno pouzdanosti odredi poštena vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, ta činjenica se obelodanjuje zajedno s informacijama o glavnim svojstvima osnovnog finansijskog instrumenta, koja su važna za utvrđivanje njegove poštene vrednosti.

78. Informacije o poštenoj vrednosti uveliko se koriste u poslovne svrhe prilikom određivanja opšteg finansijskog položaja i donošenja odluka o pojedinim finansijskim instrumentima. One su takođe merodavne i za mnoge odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja, jer u većini slučajeva obuhvataju procenu finansijskih tržišta u pogledu sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine koji se odnose na instrument. Informacije o poštenoj vrednosti omogućavaju poređenja finansijskih instrumenata koji imaju u značajnoj meri jednaka ekonomska obeležja, nezavisno od njihove namene, kao i od toga kada su i od koga emitovani ili stečeni. Poštene vrednosti pružaju objektivnu osnovu za procenu rada rukovodstva, navodeći učinke njihovih odluka o kupovini, prodaji ili držanju finansijskih sredstava, kao i odluka o nastanku, držanju ili izmirenju finansijskih obaveza. Ako preduzeće u svom bilansu stanja ne iskaže finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po poštenoj vrednosti, ono tada pruža informacije o poštenoj vrednosti u dodatnim obelodanjivanjima.

79. Poštena vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze može se odrediti pomoću jedne od nekoliko opšteprihvaćenih metoda. Obelodanjivanje informacija o poštenoj vrednosti uključuje i obelodanjivanje usvojene metode i svih značajnih pretpostavki koje su uzete u obzir pri njenoj primeni.

80. U osnovi definicije poštene vrednosti leži pretpostavka da će preduzeće da posluje na načelu stalnosti, bez ikakve namere ili potrebe za likvidacijom, značajnim smanjenjem obima njegovog poslovanja ili ulaženja u transakcije pod nepovoljnim uslovima. Poštena vrednost stoga nije iznos koji bi preduzeće primilo ili platilo na osnovu prisilne transakcije, nedobrovoljne likvidacije ili nužne prodaje. Međutim, prilikom određivanja poštene vrednosti svojih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, preduzeće uzima u obzir vlastite trenutne okolnosti. Na primer, poštena vrednost finansijskog sredstva koje je preduzeće odlučilo da proda za gotovinu u bližoj budućnosti određuje se iznosom koji preduzeće očekuje da primi od takve prodaje. Na iznos gotovine koji će se realizovati neposrednom prodajom uticaće činioci kao što su tekuća likvidnost i dubina tržišta takvih sredstava.

81. Ako se finansijskim instrumentom trguje na aktivnom i likvidnom tržištu, cena po kojoj se kotira na tržištu pruža najbolji dokaz o poštenoj vrednosti. Odgovarajuća cena po kojoj se kotira sredstvo koje se drži ili obaveza koja će se emitovati obično je tekuća cena ponude, a za sredstvo koje se će se steći ili obavezu koja se drži, to je tekuća ponuđena ili tražena cena. Ako tekuće kupovne i prodajne cene nisu raspoložive, dokaz o tekućoj poštenoj vrednosti može pružiti cena poslednje izvršene transakcije, pod uslovom da nije došlo do značajnih promena u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako preduzeće usklađuje pozicije sredstava i obaveza, ono može da na odgovarajući način iskoristi srednje tržišne cene kao osnovu za utvrđivanje poštene vrednosti.

82. Ako aktivnosti na tržištu nisu učestale, takvo tržište nije dovoljno razvijeno (kao na primer, neka vanberzanska tržišta) ili se trguje sa relativno malim količinama u odnosu na broj jedinica finansijskog instrumenta koji se vrednuje, kotirane tržišne cene ne moraju ukazivati na poštenu vrednost instrumenta. U takvim okolnostima, kao i kad kotirana tržišna cena nije raspoloživa, mogu se upotrebiti tehnike procene koje dovoljno pouzdano određuju poštene vrednosti, kako bi se ispoštovali zahtevi ovog standarda. Tehnike koje se već uveliko primenjuju na finansijskim tržištima uključuju pozivanje na tekuću tržišnu vrednost drugog instrumenta koji je suštinski sličan, analizu eskontovanog toka gotovine i modele za određivanje cena opcije. U primeni analize eskontovanog toka gotovine, preduzeće koristi eskontnu stopu koja je jednaka preovlađujućoj tržišnoj kamatnoj stopi za finansijske instrumente koji u suštini imaju slične uslove i obeležja, uključujući i kreditnu sposobnost dužnika, preostali period tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksna, preostali period otplate glavnice i valutu u kojoj će se vršiti plaćanja.

83. Poštena vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze preduzeća, nezavisno od toga da li je određena na osnovu tržišne vrednosti ili na neki drugi način, određuje se bez umanjenja za troškove koji bi nastali prilikom razmene ili izmirenja osnovnog finansijskog instrumenta. Ovi troškovi mogu biti relativno beznačajni za instrumente kojima se trguje na organizovanim, likvidnim tržištima, ali mogu da budu značajni za druge instrumente. Troškovi transakcije mogu da uključuju poreze i carine, naknade i provizije koje se plaćaju zastupnicima, savetnicima, brokerima ili dilerima, i naknade regulatornim organima ili berzi hartija od vrednosti.

84. Ako se instrumentom ne trguje na organizovanom finansijskom tržištu, za preduzeće možda ne bi bilo prikladno da utvrdi i obelodani jedan iznos koji predstavlja procenu poštene vrednosti. Umesto toga, bilo bi mnogo korisnije da se obelodani više iznosa za koje se opravdano veruje da predstavljaju poštene vrednosti finansijskog instrumenta.

85. Ako se obelodanjivanje informacija o poštenoj vrednosti izostavi, zato što nije moguće sa dovoljnom pouzdanošću odrediti poštenu vrednost, pružaju se informacije koje pomažu korisnicima finansijskih izveštaja u donošenju vlastitih procena o stepenu mogućih razlika između iskazanih iznosa finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i njihove poštene vrednosti. Pored obelodanjivanja razloga za izostavljanje i glavnih obeležja finansijskih instrumenata koja se odnose na njihovu vrednost, pružaju se i informacije o tržištu instrumenta. U nekim slučajevima, rokovi i uslovi obelodanjeni u skladu s stavom 47 mogu da pruže dovoljno informacija o obeležjima instrumenta. Kada ima razumnu osnovu za to, rukovodstvo može da iznese i svoje mišljenje o odnosu između poštene vrednosti i iskazanog iznosa finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, za koje nije moguće odrediti poštenu vrednost.

86. Iznos potraživanja i obaveza iskazan po istorijskoj vrednosti, u skladu sa uobičajenim uslovima trgovačkih kredita, uglavnom je približan poštenoj vrednosti. Isto tako, poštena vrednost obaveze po depozitu bez određenog dospeća jeste iznos koji je plativ na zahtev na datum izveštavanja.

87. Informacije o poštenoj vrednosti koje se odnose na klase finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje su iskazane u bilansu stanja po vrednosti koja nije poštena vrednost, prikazuju se na način koji omogućava poređenje iskazanih iznosa i njihove poštene vrednosti. Prema tome, poštene vrednosti priznatih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza grupišu se u klase i međusobno se prebijaju samo u onoj meri u kojoj se vrši prebijanje njihovih odgovarajućih iznosa po kojima su iskazani. Poštene vrednosti nepriznatih finansijskih sredstava i obaveza prikazuju se u klasi ili klasama koje su odvojene od priznatih pozicija i prebijaju se samo u meri koja zadovoljava kriterijume prebijanja za priznata finansijska sredstva i finansijske obaveze.

Finansijska sredstva iskazana u iznosu iznad poštene vrednosti

88. Ukoliko preduzeće iskazuje jedno ili više finansijskih sredstava u iznosu koji je veći od njihove poštene vrednosti, preduzeće tada obelodanjuje:

(a) iskazani iznos i poštenu vrednost bilo pojedinačnih sredstava ili odgovarajućih klasa tih pojedinačnih sredstava; i

(b) razloge zbog kojih nije izvršena ispravka vrednosti, uključujući i prirodu dokaza koji rukovodstvu pružaju osnov za verovanje da će se iskazani iznos povratiti.

89. Rukovodstvo procenom utvrđuje iznos za koji očekuje da će povratiti od finansijskog sredstva i odlučuje da li će umanjiti iskazani iznos sredstava, ukoliko je ona iznad poštene vrednosti. Informacije koje se zahtevaju stavom 88 pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnovu za razumevanje procene rukovodstva i procene eventualne promene okolnosti, koja u budućnosti može da dovede do smanjenja iskazanog iznosa sredstva. Kada je to odgovarajuće, informacije koje zahteva stav 88 (a) grupišu se tako da izraze razloge zbog kojih rukovodstvo nije izvršilo korekciju iskazanih iznosa.

90. Računovodstvene politike preduzeća u odnosu na priznavanje smanjenja vrednosti finansijskih sredstava, koje su obelodanjene u skladu sa stavom 47, pomažu u objašnjavanju razloga zbog kojeg je određeno finansijsko sredstvo iskazano u iznosu koji je veći od poštene vrednosti. Pored toga, preduzeće navodi i razloge i dokaze za određeno sredstvo koji rukovodstvu pružaju osnov za zaključivanje da će se iskazani iznos sredstava povratiti. Na primer, poštena vrednost kredita sa fiksnom kamatnom stopom koji se drži do dospeća, može da opadne ispod svoje iskazane vrednosti zbog porasta kamatnih stopa. U takvim okolnostima, zajmodavac neće smanjiti iskazani iznos, jer nema dokaza koji bi nagoveštavali da zajmoprimac neće ispuniti svoju obavezu.

91. - 93. (Izbrisano)

OSTALA OBELODANJIVANJA

94. Dodatna obelodanjivanja se podstiču onda kada se veruje da će korisnicima finansijskih izveštaja omogućiti da bolje razumeju finansijske instrumente. Bilo bi poželjno da se obelodane sledeće informacije:

(a) ukupni iznos promene poštene vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koji je priznat kao prihod ili rashod za period;

(b) prosečan ukupan iznos priznatih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u toku godine, prosečnu ukupnu glavnicu, navedeni, pojmovni ili drugi sličan iznos nepriznatih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u toku godine i prosečnu ukupnu poštenu vrednost svih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u toku godine, posebno kada iskazani iznosi na dan bilansa stanja nisu reprezentativni iznosi onih u toku godine.

PRELAZNE ODREDBE

95. Ukoliko u periodu usvajanja ovog Međunarodnog računovodstvenog standarda ne postoje uporedne informacije za prethodne periode, te informacije se ne moraju prikazati.

DATUM PRIMENE

96. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard primenjuje se za finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1996. godine ili nakon tog datuma.

DODATAK A

Primeri primene Standarda

Ovaj dodatak služi samo kao ilustracija i nije deo Standarda. Svrha ovog dodatka je da objasni primenu Standarda i da pomogne u razjašnjenju njegovog sadržaja.

A1. U ovom Dodatku objašnjava se i ilustruje primena određenih aspekata ovog standarda u odnosu na različite uobičajene finansijske instrumente. Detaljni primeri su samo ilustrativne prirode i ne moraju da predstavljaju jedini osnov za primenu ovog standarda u određenim okolnostima. Menjanje jedne ili dve činjenice koje se u primerima pretpostavljaju može dovesti do značajno različitih zaključaka, s obzirom na odgovarajuće prikazivanje ili obelodanjivanje određenog finansijskog instrumenta. Ovaj Dodatak u svojim primerima ne razmatra primenu svih zahteva standarda. U svim slučajevima, merodavne su odredbe ovog standarda.

A2. Ovaj standard se ne bavi priznavanjem ili merenjem finansijskih instrumenata. Određeni postupci priznavanja i merenja mogu se pretpostaviti iz ilustrativnih razloga, ali nisu nužni.

DEFINICIJE

Uobičajene vrste finansijskih instrumenata, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza.

A3. Novac (gotovina) je finansijsko sredstvo jer predstavlja sredstvo razmene i stoga je osnova na kojoj se mere i iskazuju sve transakcije u finansijskim izveštajima. Gotovinski depozit kod banke ili slične finansijske institucije je finansijsko sredstvo, jer predstavlja ugovorno pravo deponenta da podigne gotovinu ili da realizuje ček ili sličan instrument na teret računa, a u korist poverioca pri plaćanju finansijske obaveze.

A4. Jednostavni primeri finansijskih sredstava koji predstavljaju ugovorno pravo primanja gotovine u budućnosti i odgovarajuće finansijske obaveze koje predstavljaju ugovornu obavezu isplate gotovine u budućnosti jesu:

(a) potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima;

(b) potraživanja i obaveze po osnovu menica;

(d) potraživanja i obaveze po osnovu obveznica.

U svakom od ovih slučajeva, ugovorno pravo jedne strane da primi gotovinu (ili obaveza da je isplati) povezuje se s odgovarajućom obavezom druge strane da gotovinu isplati (ili sa pravom da je primi).

A5. Druga vrsta finansijskog instrumenta je ona za koju ekonomska korist koja će biti primljena ili ustupljena predstavlja finansijsko sredstvo koje nije gotovina. Na primer, menica plativa u državnim obveznicama daje imaocu ugovorno pravo da primi, a emitentu ugovorno pravo da plati državnim obveznicima, a ne gotovinom. Obveznice su finansijska sredstva jer predstavljaju obaveze države koja ih je emitovala da isplati gotovinu. Stoga je menica finansijsko sredstvo imaoca menice i finansijska obaveza emitenta menice.

A6. U skladu sa MRS 17 Lizing, finansijski lizing se računovodstveno obuhvata kao prodaja sa uslovima odloženog plaćanja. Ugovor o lizingu se smatra prvenstveno pravom davaoca lizinga da primi i obavezom korisnika lizinga da izvrši niz plaćanja, koja su suštinski istovetna otplatama glavnice i kamate u jednakim anuitetima na osnovu kreditnog ugovora. Davalac lizinga računovodstveno obuhvata svoje ulaganje u iznosu potraživanja po osnovu ugovora o lizingu, a ne samo zakupljeno sredstvo. Operativnim lizingom, s druge strane, smatra se prvenstveno nedovršeni ugovor koji obavezuje davaoca lizinga da obezbedi korišćenje sredstva u budućim periodima, u zamenu za naknadu koja je slična naknadi za uslugu. Davalac lizinga i dalje računovodstveno obuhvata samo zakupljeno sredstvo, a ne potraživanje koje će prema ugovoru biti naplaćeno u budućnosti. Prema tome, finansijski lizing smatra se finansijskim instrumentom, a operativni lizing se ne smatra finansijskim instrumentom (osim pojedinih plaćanja koja su trenutno dospela i plativa).

Instrumenti kapitala

A7. Primeri instrumenata kapitala uključuju obične akcije, neke vrste povlašćenih akcija, varante ili opcije za upis ili kupovinu običnih akcija preduzeća koje ih je emitovalo. Obaveza preduzeća da emituje instrumente sopstvenog kapitala u zamenu za finansijska sredstva druge strane nije potencijalno nepovoljna, jer rezultuje povećanjem sopstvenog kapitala i ne može doneti gubitak preduzeću. Mogućnost da postojeći vlasnici interesa u preduzeću zaključe da je poštena vrednost njihovih akcija smanjena kao rezultat te obaveze, ne znači da je obaveza nepovoljna i za samo preduzeće.

A8. Opcija ili drugi sličan instrument koji je preduzeće steklo i koje mu daje pravo da ponovo otkupi sopstveni instrument kapitala nije finansijsko sredstvo preduzeća. Izvršenjem opcije, preduzeće neće primiti gotovinu, niti bilo koje drugo finansijsko sredstvo. Izvršenje opcije nije potencijalno povoljno za preduzeće, jer dovodi do smanjenja sopstvenog kapitala i odliva sredstava. Svaka promena sopstvenog kapitala koja proizilazi iz ponovnog sticanja i poništavanja vlastitih instrumenata kapitala predstavlja prenos između onih vlasnika instrumenata kapitala koji su odustali od svog vlasničkog interesa i onih koji će i dalje držati vlasnički interes, a ne dobitak ili gubitak preduzeća.

Izvedeni finansijski instrumenti

A9. Na početku, izvedeni finansijski instrumenti daju jednoj strani ugovorno pravo da razmeni finansijska sredstva s drugom stranom, prema uslovima koji su potencijalno povoljni ili ugovornu obavezu da razmeni finansijska sredstva s drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni. Neki instrumenti sadrže i pravo i obavezu razmene. Pošto se uslovi razmene određuju pri nastanku izvedenog instrumenta, ti uslovi mogu postati ili povoljni ili nepovoljni, zavisno od promene cena na finansijskim tržištima.

A10. Prodajna ili kupovna opcija za razmenu finansijskih instrumenata daje imaocu pravo na raspolaganje potencijalnim budućim ekonomskim koristima, koje su povezane sa promenama poštene vrednosti osnovnog finansijskog instrumenta. Suprotno tome, prodavac opcije preuzima obavezu ustupanja potencijalnih budućih ekonomskih koristi ili snošenja potencijalnih gubitaka od ekonomskih koristi koje su povezane sa promenama poštene vrednosti osnovnog finansijskog instrumenta. Ugovorno pravo vlasnika instrumenta i obaveza prodavca zadovoljavaju definiciju i finansijskog sredstva i finansijske obaveze. Finansijski instrument koji je u osnovi ugovora o opciji može da bude bilo koje finansijsko sredstvo, kao što su akcije i kamatonosni instrumenti. Opcija može da zahteva da prodavac izda dužnički finansijski instrument, a ne da prenese finansijsko sredstvo, ali instrument koji je u osnovi opcije bi i dalje ostao finansijsko sredstvo imaoca, ukoliko bi opcija bila izvršena. Pravo imaoca opcije da razmeni sredstva pod potencijalno povoljnim uslovima i obaveza prodavca da razmeni sredstva pod potencijalno nepovoljnim uslovima razlikuju se od osnovnog sredstava koje treba razmeniti pri izvršenju opcije. Priroda prava imaoca opcije i obaveza prodavca ne utiču na verovatnoću da će opcija biti izvršena. Opcija da se kupi ili proda neko sredstvo koje nije finansijsko sredstvo (kao što je roba) ne uzrokuje nastanak finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, jer ne zadovoljava zahteve iz definicija vezane za prijem ili predaju finansijskih sredstava ili razmenu finansijskih instrumenata.

A11. Drugi primer izvedenog finansijskog instrumenta je forvard koji treba da se izmiri u periodu od šest meseci, u kojem jedna strana (kupac) obećava da će predati 1.000.000 u gotovini u razmenu za državne obveznice s fiksnom stopom u nominalnom iznosu od 1,000.000, a druga strana (prodavac) obećava da će predati državne obveznice sa fiksnom stopom u nominalnom iznosu od 1.000.000, u zamenu za 1.000.000 u gotovini. Tokom šest meseci, obe strane imaju ugovorno pravo i ugovornu obavezu da razmene finansijske instrumente. Ako tržišna cena državnih obveznica poraste iznad 1,000.000, uslovi će biti povoljni za kupca, a nepovoljni za prodavca; ukoliko tržišna cena padne ispod 1.000.000, efekat će biti suprotan. Kupac ima i ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) koje je slično pravu iz posedovanja kupovne opcije i ugovornu obavezu (finansijsku obavezu) koja je slična obavezi iz prodajne opcije. Prodavac ima ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) koje je slično pravu iz posedovanja prodajne opcije i ugovornu obavezu (finansijsku obavezu) koja je slična obavezi iz kupovne opcije. Kao i kod opcija, ova ugovorna prava i obaveze čine finansijska sredstva i finansijske obaveze koji su odvojeni i različiti od osnovnih finansijskih instrumenata (obveznica i gotovina koju treba razmeniti). Bitna razlika između forvard ugovora i ugovora o opciji je u tome što obe strane u forvard ugovoru imaju obavezu koju moraju izvršiti u ugovorenom periodu, dok se izvršavanje obaveza po osnovu opcije realizuje, samo ako i kada imalac opcije odluči da istu izvrši.

A12. Mnoge druge vrste izvedenih instrumenata sadrže pravo ili obavezu izvršenja buduće razmene, uključujući i svopove kamatnih stopa i svopove valuta, kamatne kapove, kolare i florove, preuzete kreditne obaveze, olakšice za izdavanje menica i akreditive. Ugovor o kamatnom svopu može se posmatra i kao varijanta forvarda u kojem se strane dogovore da će izvršiti niz budućih razmena gotovinskih iznosa, gde je jedan iznos obračunat na osnovu promenljive kamatne stope, a drugi na osnovu fiksne kamatne stope. Fjučersi su druga varijanta forvard ugovora, koja se prvenstveno razlikuje po tome što su ugovori standardizovani i što se njima trguje na berzi.

Robni ugovori i finansijski instrumenti vezani za robu

A13. Kao što je navedeno u stavu 14 ovog standarda, ugovori koji predviđaju izmirenje po prijemu ili isporuci fizičkog sredstva (na primer, opcija, fjučers ili forvard ugovor za srebro) nisu finansijski instrumenti. Mnogi robni ugovori su upravo takve vrste. Neki imaju standardizovani oblik i njima se trguje na organizovanim tržištima na vrlo sličan način kao i sa nekim izvedenim finansijskim instrumentima. Na primer, robni fjučersi se mogu odmah kupiti i prodati za gotovinu, jer se kotiraju na listi za trgovanje na berzi i mogu da promene vlasnika i više puta. Međutim, strane koje kupuju i prodaju ugovore, u stvari, trguju osnovnim robama. Sposobnost kupovine ili prodaje robnog ugovora za gotovinu, lakoća kupovine ili prodaje takvih ugovora, kao i mogućnost pregovaranja oko gotovinskog izmirenja obaveze za prijem ili isporuku robe, ne menjaju osnovno obeležje ugovora u smislu kreiranja finansijskog instrumenta.

A14. Ugovor koji uključuje prijem ili isporuku fizičkog sredstva ne dovodi do nastanka finansijskog sredstva jedne strane i finansijske obaveze druge strane, osim ukoliko se bilo koje odgovarajuće plaćanje odloži nakon datuma prenosa fizičkih sredstava. To je slučaj kod kupovine ili prodaje robe na robni kredit.

A15. Neki ugovori su vezani za robu, ali ne uključuju izmirenje putem fizičkog prijema ili isporuke robe. Oni predviđaju izmirenje kroz gotovinska plaćanja, koja su određena prema formuli iz ugovora, a ne kroz plaćanje fiksnih iznosa. Na primer, iznos glavnice obveznice može se izračunati primenom tržišne cene nafte koja preovlađuje u trenutku dospeća obveznice na fiksnu količinu nafte. Glavnica se indeksira pozivanjem na cenu robe, ali se izmiruje samo u gotovini. Takav ugovor predstavlja finansijski instrument.

A16. Definicija finansijskog instrumenta obuhvata, osim finansijskog sredstva ili obaveze, i ugovor koji uzrokuje nastanak nefinansijskog sredstva ili obaveze. Takvi finansijski instrumenti često jednoj strani daju opciju razmene finansijskog sredstva za nefinansijsko sredstvo. Na primer, obveznica vezana za naftu može imaocu dati pravo da primi niz fiksnih periodičnih kamatnih plaćanja i fiksni iznos gotovine po dospeću, s opcijom razmene glavnice za fiksnu količinu nafte. Poželjnost izvršenja ove opcije variraće u toku vremena zbog promena poštene vrednosti nafte, srazmerno odnosu koeficijenta razmene gotovine za naftu (cena razmene) koji je naveden u obveznici. Namere vlasnika obveznice u vezi sa njenim izvršenjem ne utiču na suštinu uključenih sredstava. Finansijsko sredstvo imaoca i finansijska obaveza emitenta čine obveznicu finansijskim instrumentom, nezavisno od drugih vrsta sredstava i obaveza koji su takođe nastali.

A17. Iako ovaj standard ne obrađuje robne ili druge ugovore koji ne zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta, preduzeća mogu da razmotre mogućnost da se na takve ugovore primene odgovarajući stavovi onih standarda koji se odnose na obelodanjivanje.

Obaveze i sopstveni kapital

A18. Emitentima je relativno lako da klasifikuju određene vrste finansijskih instrumenata kao obavezu ili kao sopstveni kapital. Primeri instrumenata kapitala uključuju obične akcije i opcije koje bi, ukoliko se izvrše, zahtevale od prodavca opcije da emituje obične akcije. Obične akcije ne obavezuju emitenta da prenese sredstva na akcionare, izuzev kada emitent formalno obavlja raspodelu i postane zakonski obavezan prema akcionarima da to učini. Ovo može biti slučaj posle objavljivanja dividende ili kada se preduzeće zatvori, a sva sredstva preostala nakon izmirenja obaveza raspodele akcionarima.

"Večiti" dužnički instrumenti

A19. Dužnički finansijski instrumenti, kao što su "večite" obveznice, zadužnice i kapitalne menice dospeća obično pružaju imaocu ugovorno pravo da primi plaćanja po osnovu kamata na fiksne datume koja se protežu u neograničenom budućem periodu, bilo bez prava na povraćaj glavnice ili sa pravom na povraćaj glavnice, pod uslovima koji to čine malo verovatnim ili vremenski vrlo dalekim. Na primer, preduzeće može da izda finansijski instrument koji ga obavezuje da stalno vrši godišnja plaćanja jednaka iskazanoj kamatnoj stopi od 8%, koja je primenjena na nominalni iskazani iznos ili glavnicu od 1.000. Pod pretpostavkom da je 8% tržišna kamatna stopa za taj instrument u trenutku njegovog emitovanja, emitent preuzima ugovornu obavezu da izvrši niz budućih plaćanja kamate, uzimajući u obzir poštenu vrednost (sadašnju vrednost) od 1.000. Imalac i emitent instrumenta poseduju finansijsko sredstvo i finansijsku obavezu od 1.000 i pripadajući prihod i rashod od kamata od 80 svake godine, večno.

Povlašćene akcije

A20. Povlašćene (ili preferencijalne) akcije se mogu izdati s različitim pravima. Pri klasifikovanju povlašćenih akcija kao obaveze ili sopstvenog kapitala, preduzeće procenjuje pojedinačna prava koja pripadaju toj akciji da bi odredilo da li postoji osnovno obeležje finansijske obaveze. Na primer, povlašćena akcija koja omogućava otkup na određeni datum ili po opciji imaoca zadovoljava definiciju finansijske obaveze, ako emitent ima obavezu da prenese finansijska sredstva imaocu takve akcije. Nemogućnost emitenta da ispuni obavezu otkupa povlašćene akcije kad se to od njega zahteva po ugovoru, nezavisno od toga da li je uzrok tome nedostatak sredstava ili zakonsko ograničenje, ne poništava samu obavezu. Opcija emitenta da otkupi akcije ne zadovoljava definiciju finansijske obaveze, jer emitent nema sadašnju obavezu da prenese finansijska sredstva na akcionare. Otkup akcija isključivo je pravo emitenta. Međutim, obaveza može nastati i kada emitent akcija izvrši svoju opciju, obično formalnim obaveštavanjem akcionara o nameri da otkupi akcije.

A21. Ako su povlašćene akcije neotkupljive, odgovarajuća klasifikacija se određuje po drugim pravima koja im mogu pripadati. Kada su raspodele vlasnicima povlašćenih akcija, bilo kumulativnih ili nekumulativnih, isključivo pravo emitenta, takve akcije predstavljaju instrumente kapitala.

Složeni finansijski instrumenti

A22. Stav 23 ovog standarda primenjuje se samo na ograničenu grupu složenih instrumenata s ciljem da emitenti u svojim bilansima stanja odvojeno prikažu komponente obaveze i komponente sopstvenog kapitala. Stav 23 se ne bavi složenim instrumentima iz perspektive imalaca instrumenata.

A23. Najčešći oblik složenog finansijskog instrumenta je dužnička hartija od vrednosti sa ugrađenom opcijom konverzije, kao što je na primer obveznica koja se može pretvoriti u obične akcije emitenta. Stav 23 ovog standarda zahteva od emitenta takvog finansijskog instrumenta da u bilansu stanja prikaže komponentu obaveze i komponentu sopstvenog kapitala odvojeno od njihovog početnog priznavanja.

(a) Obaveza emitenta da vrši predviđena plaćanja kamate i glavnice čini finansijsku obavezu koja postoji sve dok se instrument ne konvertuje. Na početku je poštena vrednost komponente obaveze sadašnja vrednost ugovorno određenog niza budućih tokova gotovine koji su eskontovani po kamatnoj stopi koja se u to vreme primenjuje na tržištu na instrumente uporedivog kreditnog statusa i koji obezbeđuju iste tokove gotovine, pod istim uslovima, ali bez opcije konverzije.

(b) Instrument kapitala je ugrađena opcija konverzije obaveze u sopstveni kapital emitenta. Poštena vrednost opcije sadrži njenu vremensku vrednost i njenu svojstvenu vrednost, ukoliko postoji. Svojstvena vrednost opcije ili drugog izvedenog finansijskog instrumenta je višak, ukoliko postoji, poštene vrednosti osnovnog finansijskog instrumenta iznad ugovorene cene po kojoj osnovni instrument treba da se stekne, emituje, proda ili razmeni. Vremenska vrednost izvedenog instrumenta je njegova poštena vrednost umanjena za njegovu svojstvenu vrednost. Vremenska vrednost je povezana sa dužinom preostalog perioda do dospeća ili isteka izvedenog instrumenta. Ona obuhvata propušteni prihod imaoca izvedenog instrumenta zbog neposedovanja osnovnog instrumenta, trošak koji imalac izvedenog instrumenta izbegava, jer ne mora da finansira osnovni instrument i vrednost zasnovanu na verovatnoći da će svojstvena vrednost izvedenog instrumenta da poraste pre njegovog dospeća ili isteka, zbog buduće promenljivosti poštene vrednosti osnovnog instrumenta. Neuobičajeno je za opciju koja je ugrađena u konvertibilnu obveznicu ili sličan instrument da pri emitovanju ima bilo kakvu svojstvenu vrednost.

A24. Stav 28 ovog standarda opisuje način na koji se mogu vrednovati komponente složenog finansijskog instrumenta pri početnom priznavanju. Sledeći primer podrobnije objašnjava kako se mogu vršiti takva vrednovanja.

Preduzeće emituje 2.000 konvertibilnih obveznica na početku prve godine. Obveznice imaju rok od tri godine i emitovane su po nominalnoj vrednosti od 1.000 po obveznici, donoseći ukupan prihod od 2,000.000. Kamata se plaća po godišnjem obračunu, po nominalnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 6%. Svaka obveznica se može konvertovati u 250 običnih akcija u bilo koje vreme do dospeća.

Kada su obveznice emitovane, prevlađujuća tržišna kamatna stopa za sličan dug bez opcije konverzije je 9%. Na dan emitovanja, tržišna cena jedne obične akcije je 3. Očekivane dividende u trogodišnjem periodu obveznica iznose 0,14 po akciji na kraju svake godine. Bezrizična godišnja kamatna stopa za period od tri godine je 5%.

Preostala vrednost komponente sopstvenog kapitala

Prema ovom pristupu, prvo se vrednuje komponenta obaveze, a razlika između prihoda od emitovanih obaveznica i poštene vrednosti obaveze dodeljuje se komponenti sopstvenog kapitala. Sadašnja vrednost komponente obaveze izračunava se upotrebom eskontne stope od 9%, tj. tržišne kamatne stope za slične obveznice bez prava na konverziju, kao što je prikazano.

Sadašnja vrednost glavnice - 2.000.000 plativa po isteku tri godine	1,544.367
Sadašnja vrednost kamate - 120.000
plativa po godišnjem obračunu tokom tri godine	303.755

Ukupno komponenta obaveze	1,848.122
Komponenta sopstvenog kapitala (po odbitku)	151.878

Prilivi od emitovanja obveznica	2,000.000

Vrednovanje komponente sopstvenog kapitala pomoću modela za utvrđivanje cena opcija

Modeli utvrđivanja cene opcija mogu se direktno koristiti u određivanju poštene vrednosti opcija konverzije, a ne kao razlika, kako je ilustrovano u prethodnom primeru. Modele utvrđivanja cena često koriste finansijske institucije za utvrđivanje cena svakodnevnih transakcija. Postoji čitav niz raspoloživih modela od kojih je najpoznatiji Blek-Šolov model, a svaki od tih modela ima više verzija. Sledeći primer objašnjava primenu jedne verzije Blek-Šolovog modela za koju se koriste tablice iz finansijskih priručnika i drugi izvori. Postupci u primeni ove verzije modela izloženi su u nastavku.

Ovaj model prvo zahteva izračunavanje dva iznosa koji se koriste u tabelama za vrednovanje opcije:

(i) Standardno odstupanje srazmernih promena poštene vrednosti sredstva koje je u osnovi opcije množi se sa kvadratnim korenom vremena do isteka opcije.

Ovaj iznos se odnosi na potencijalno povoljne (i nepovoljne) promene cena osnovnog instrumenta iz opcije, što su u ovom slučaju obične akcije preduzeća koje emituje konvertibilne obveznice. Promenljivost prinosa od osnovnog instrumenta procenjuje se standardnim odstupanjem prinosa. Što je veće standardno odstupanje, veća je i poštena vrednost opcije. U ovom primeru, pretpostavljeno standardno odstupanje godišnjih prinosa na akcije je 30%. Vreme isteka prava na konverziju je tri godine. Standardno odstupanje srazmernih promena poštene vrednosti akcija pomnoženo sa kvadratnim korenom vremena do isteka opcije određuje se kao:

0,3 x Ö3 = 0,5196

(ii) Stopa poštene vrednosti osnovnog sredstva iz opcije prema sadašnjoj vrednosti cene izvršenja opcije.

Ovaj iznos je odnos između sadašnje vrednosti osnovnog sredstva iz opcije i cene koju imalac opcije mora da plati da bi dobio to sredstvo i povezan je sa svojstvenom vrednošću opcije. Što je taj iznos veći, veća je i poštena vrednost opcije. U ovom primeru tržišna vrednost svake akcije po emitovanju obveznica je 3. Sadašnja vrednost očekivanih dividendi tokom perioda opcije oduzima se od tržišne cene, jer isplata dividendi smanjuje poštenu vrednost akcija, a time i poštenu vrednost opcije. Sadašnja vrednost dividende od 0,14 po akciji na kraju svake godine, eskontovana po bezrizičnoj stopi od 5% je 0,3813. Sadašnja vrednost sredstva u osnovi opcije je prema tome:

3 - 0,3813 = 2,6187 po akciji

Sadašnja vrednost cene izvršenja je 4 po akciji eskontovano po bezrizičnoj stopi od 5% tokom tri godine, pod pretpostavkom da se obveznice konvertuju o dospeću, ili 3,4554. Koeficijent se stoga određuje kao:

2,6187 : 3,4554 = 0,7579

Opcija konverzije obveznice je oblik kupovne opcije. Tabela vrednovanja kupovne opcije pokazuje da je za dva prethodno izračunata iznosa (tj. 0,5196 i 0,7579) poštena vrednost opcije približno 11,05% od poštene vrednosti osnovnog sredstva.

Vrednovanje opcija konverzije može se stoga izračunati kao:

0,1105 x 2,6187 po akciji x 250 akcija
po obveznici x 2.000 obveznica = 144. 683

Poštena vrednost komponente duga složenog instrumenta koja je prethodno izračunata po metodi sadašnje vrednosti uvećana za poštenu vrednost opcije izračunate po Blek-Šolovom modelu utvrđivanja cene opcija nije jednaka prilivu od 2.000.000 po osnovu emitovanja konvertibilnih obveznica (tj. 1,848.122 + 144.683 = 1,992.805). Ova mala razlika može da se srazmerno pripiše poštenim vrednostima obeju komponenti da bi se dobila poštena vrednost obaveze od 1,854.794 i poštena vrednost opcije od 145.206.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze

A25. Ovaj standard ne predviđa posebni postupak za takozvane "sintetičke instrumente", koji predstavljaju grupisanja odvojenih finansijskih instrumenata koji se stiču i drže da bi simulirali obeležja drugih instrumenata. Na primer, dugoročni dug sa promenljivom kamatnom stopom kombinovan sa ugovorom o svopu koji uključuje primanje promenljivih plaćanja i vršenje fiksnih isplata, sintetizuje dugoročni dug sa fiksnom stopom. Svaka odvojena komponenta "sintetičkog instrumenta" predstavlja ugovorno pravo ili obavezu sa svojim vlastitim rokovima i uslovima i svaka se može preneti ili izmiriti odvojeno. Svaka komponenta je izložena rizicima koji se mogu razlikovati od rizika kojima su izložene druge komponente. Prema tome, ako je jedna komponenta "sintetičkog instrumenta" sredstvo, a druga obaveza, one se međusobno ne prebijaju i ne prikazuju u bilansu stanja na neto osnovi, osim ako ne zadovoljavaju kriterijume za prebijanje iz stava 33 ovog standarda. To nije čest slučaj. Obelodanjuju se važni uslovi i rokovi svakog finansijskog instrumenta koji čini komponentu "sintetičkog instrumenta", bez obzira na postojanje "sintetičkog instrumenta", iako preduzeće može dodatno da naznači prirodu odnosa između komponenti (videti stav 51 Standarda).

OBELODANJIVANJE

A26. Stav 53 ovog standarda daje primere za više kategorija podataka koje, ako su važni, preduzeće navodi prilikom obelodanjivanja računovodstvenih politika. U svakom slučaju, preduzeće bira između dva i više različitih računovodstvenih postupaka. U sledećem objašnjenju se obrađuju primeri iz stava 53 i navode dodatni primeri za slučajeve u kojima preduzeće obelodanjuje svoje računovodstvene politike.

(a) Preduzeće može da stekne ili emituje finansijski instrument na osnovu kojeg su obaveze svake strane delimično ili potpuno neizvršene (ponekad se to još naziva neizvršeni ili izvršni ugovori). Takav finansijski instrument može da uključi buduću razmenu i uspeh transakcije može da zavisi od nastanka budućeg događaja. Na primer, ni pravo na, ni obaveza za razmenu prema forvard ugovoru ne rezultiraju nijednom transakcijom osnovnog finansijskog instrumenta sve do dospeća ugovora, ali pravo i obaveza čine finansijsko sredstvo i finansijsku obavezu. Isto tako, finansijska garancija ne zahteva od garanta da preuzme bilo kakvu obavezu prema vlasniku garantovanog duga, sve dok ne nastupi slučaj neizvršenja. Garancija je, međutim, finansijska obaveza garanta, jer je ugovorna obaveza razmene jednog finansijskog instrumenta (obično gotovina) za drugi (potraživanja od nelikvidnog dužnika), pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni.

(b) Preduzeće može da preduzme transakciju koja po obliku predstavlja direktno sticanje ili otuđenje finansijskog instrumenta, ali ne uključuje prenos ekonomskog interesa u istoj. To je slučaj kod nekih vrsta ugovora o reotkupu i obrnutih ugovora o reotkupu. Suprotno tome, preduzeće može da stekne ili prenese drugoj strani ekonomski interes u finansijskom instrumentu putem transakcije koja po obliku ne obuhvata sticanje ili otuđenje zakonskog vlasništva. Na primer, kod pozajmljivanja sredstava sa ograničenim obavezama, preduzeće može da založi potraživanja na ime pokrića i pristane da koristi prihode od založenih potraživanja isključivo za servisiranje zajma.

(c) Preduzeće može da izvrši delimični ili nepotpuni prenos finansijskog sredstva. Na primer, kod sekuritizacije, preduzeće stiče ili prenosi na drugu stranu neke, ali ne sve, buduće ekonomske koristi povezane s finansijskim instrumentom.

(d) Od preduzeća se može zahtevati, ili ono to namerava, da poveže dva ili više pojedinačnih finansijskih instrumenata kako bi obezbedilo određena sredstva za ispunjenje određenih obaveza. Takvi aranžmani obuhvataju, na primer, opozivo zastupništvo, po kojem se finansijska sredstva odvajaju na stranu na ime ispunjenja obaveze bez onih sredstava koje je poverilac prihvatio za izmirenje obaveze, bezregresnog osiguranog finansiranja i aranžmana otplatnih fondova.

(e) Preduzeće može da koristi različite tehnike upravljanja rizikom da bi izloženost finansijskim rizicima svelo na minimum. Te tehnike uključuju, na primer, zaštitu, konverziju kamatne stope iz promenljive u fiksnu i iz fiksne u promenljivu, diversifikaciju rizika, ujedinjavanje rizika, garancije i različite vrste osiguranja (uključujući i aranžmane o garanciji i aranžmane o "neškodljivom držanju"). Te tehnike obično smanjuju izloženost gubitku od samo jednog ili više različitih finansijskih rizika povezanih sa finansijskim instrumentom i uključuju pretpostavku o dodatnom, mada samo delimičnom prebijanju izloženosti riziku.

(f) Preduzeće može pojmovno da poveže dva ili više odvojenih finansijskih instrumenata zajedno u "sintetički" instrument ili za neke druge svrhe, osim onih opisanih u tačkama (d) i (e).

(g) Preduzeće može da stekne ili emituje finansijski instrument u transakciji u kojoj je iznos naknade razmenjene za instrument neizvestan. Takve transakcije mogu da uključe negotovinsku naknadu ili razmenu nekoliko stavki.

(h) Preduzeće može da stekne ili emituje obveznicu, solo menicu ili drugi monetarni instrument sa navedenim iznosom ili kamatnom stopom koja se razlikuje od preovladavajuće tržišne kamatne stope primenljive na instrument. Takvi finansijski instrumenti uključuju obveznice bez kupona i kredite odobrene pod navodno povoljnim uslovima, ali koji uključuju negotovinske naknade, na primer, kredite s niskim kamatnim stopama za zaposlene.

A27. Stav 54 ovog standarda navodi nekoliko stavki koja preduzeće navodi u svom obelodanjivanju računovodstvenih politika, kada su te stavke značajne za primenu osnove merenja koja je zasnovana na troškovima. U slučaju neizvesnosti naplate iznosa koji se mogu realizovati na osnovu monetarnog finansijskog sredstva ili smanjenja poštene vrednosti finansijskog sredstva ispod iznosa po kojem je iskazan zbog drugih razloga, preduzeće prikazuje svoje politike da bi utvrdilo:

(a) kada treba smanjiti iskazani iznos sredstva;

(b) iznos za koji se smanjuje iskazani iznos;

(d) da li se smanjenje iskazanog iznosa može kasnije poništiti, ukoliko se određene okolnosti promene.