MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 33 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Zarada po akciji

Ovaj Standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji počinju na dan 1. januara 1998. godine ili nakon tog datuma.

U 1999. godini stav 45 je izmenjen kako bi zamenio pozivanje na MRS 10 Potencijalne obaveze i događaji koji nastaju nakon datuma bilansa stanja pozivanjem na MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja.

Za MRS 31 vezuje se sledeće SKT Tumačenje:

SKT 24 Zarada po akciji - Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji mogu da se namire u akcijama

Sadržaj

Međunarodni računovodstveni standard MRS 33 Zarada po akciji

CILJ
DOMET	Stavovi 1 - 5
Preduzeća čijim se akcijama javno trguje	1 - 3
Preduzeća čijim se akcijama javno ne trguje	4 - 5
DEFINICIJE	6 - 9
MERENJE	10 - 42
Osnovna zarada po akciji	10 - 23
Zarada - osnovna	11 - 13
Po akciji - osnovna	14 - 23
Razređena zarada po akciji	24 - 42
Zarada - razređena	26 - 28
Po akciji - razređena	29 - 37
Razređujuće potencijalne obične akcije	38 - 42
PRERAČUNAVANJE	43 - 46
PRIKAZIVANJE	47 - 48
OBELODANJIVANJE	49 - 52
DATUM PRIMENE	53

Međunarodni računovodstveni standard MRS 33

Zarada po akciji

Međunarodni računovodstveni standard 33 Zarada po akciji (MRS 33) utvrđen je stavovima 1- 53. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 33 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________
*  Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde.

CILJ

Cilj ovog standarda je da propiše načela za utvrđivanje i prikazivanje zarade po akciji, što će omogućiti bolja poređenja uspešnosti poslovanja različitih preduzeća u istom periodu i istog preduzeća u različitim računovodstvenim periodima. Ovaj standard najviše pažnje posvećuje imeniocu u obračunu zarade po akciji. Čak i ako su podaci o zaradi po akciji ograničeni zbog različitih računovodstvenih politika koje se koriste za utvrđivanje "zarade", dosledno utvrđeni imenilac poboljšava finansijsko izveštavanje.

DOMET

Preduzeća čijim se akcijama javno trguje

1. Ovaj standard primenjuju preduzeća čijim se običnim akcijama ili potencijalnim običnim akcijama javno trguje i preduzeća koja se nalaze u postupku emisije običnih akcija ili potencijalnih običnih akcija na javnim tržištima hartija od vrednosti.

2. Kada se istovremeno prikazuju finansijski izveštaji matičnog i konsolidovanog preduzeća, informacije koje se zahtevaju ovim standardom treba prikazati samo na nivou konsolidovanih informacija.

3. Korisnike finansijskih izveštaja matičnog preduzeća obično zanimaju i potrebne su im informacije o rezultatima poslovanja grupe u celini.

Preduzeća čijim se akcijama javno ne trguje

4. Preduzeće koje nema ni obične akcije ni potencijalne obične akcije kojima se javno trguje, ali koje obelodanjuje zaradu po akciji, obračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa ovim standardom.

5. Od preduzeća koje nema ni obične akcije ni potencijalne obične akcije kojima se javno trguje se ne zahteva da obelodanjuje zaradu po akciji. Međutim, mogućnost upoređivanja preduzeća u finansijskom izveštavanju i dalje postoji ako bilo koje takvo preduzeće koje odluči da obelodani zaradu po akciji obračunava zaradu po akciji u skladu sa načelima iz ovog standarda.

Definicije

6. Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u dole navedenom značenju:

Obična akcija je instrument kapitala koji je podređen svim drugim klasama instrumenata kapitala.

Potencijalna obična akcija je finansijski instrument ili drugi ugovor koji njegovom imaocu može dati pravo na obične akcije.

Varanti ili opcije su finansijski instrumenti koji njihovom imaocu daju pravo na kupovinu običnih akcija.

7. Obične akcije učestvuju u neto dobitku za period samo nakon drugih vrsta akcija kao što su povlašćene akcije. Preduzeće može imati više klasa običnih akcija. Obične akcije iste klase imaju ista prava na dividendu.

8. Primeri potencijalnih običnih akcija su sledeći:

(a) dužnički instrumenti ili instrumenti kapitala, uključujući i povlašćene akcije, koji se mogu pretvoriti u obične akcije;

(b) varanti i opcije akcija;

(c) programi koji zaposlenima omogućavaju da dobiju obične akcije kao deo naknade za rad i drugi programi za kupovinu akcija; i

(d) akcije koje bi se emitovale nakon ispunjenja određenih uslova iz ugovornih aranžmana, kao što su kupovina preduzeća ili druge imovine.

9. Sledeći izrazi se koriste sa značenjima koja su im data u MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje:

Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje i finansijsko sredstvo jednog preduzeća i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog preduzeća.

Instrument kapitala je svaki ugovor kojim se dokazuje preostali interes u imovini preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.

Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.

Merenje

Osnovna zarada po akciji

10. Osnovna zarada po akciji se obračunava tako što se neto dobitak ili gubitak perioda koji može da se pripiše imaocima običnih akcija podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda.

Zarada - osnovna

11. Za potrebe obračunavanja osnovne zarade po akciji, neto dobitak ili gubitak perioda koji može da se pripiše imaocima običnih akcija predstavlja neto dobitak ili gubitak perioda nakon odbitka povlašćenih dividendi.

12. Sve stavke prihoda i rashoda koje se priznaju u nekom periodu, uključujući poreski rashod, vanredne stavke i manjinske interese, uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za taj period (videti MRS 8, Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika). Iznos neto dobitka koji se može pripisati imaocima povlašćenih akcija, uključujući i povlašćene dividende za taj period, odbija se od neto dobitka perioda (odnosno pripisuje se neto gubitku perioda) kako bi se obračunao neto dobitak ili gubitak perioda koji se može pripisati imaocima običnih akcija.

13. Iznos povlašćenih dividendi koji se odbija od neto dobitka perioda predstavlja:

(a) iznos svih povlašćenih dividendi na nekumulativne povlašćene akcije čija je isplata objavljena za taj period; i

(b) celokupan iznos potrebnih povlašćenih dividendi za kumulativne povlašćene akcije u tom periodu, bez obzira da li je isplata dividendi objavljena. Iznos povlašćenih dividendi za taj period ne uključuje iznos bilo kojih povlašćenih dividendi na kumulativne povlašćene akcije koje su isplaćene ili čija je isplata objavljena u toku tekućeg perioda, a koje se odnose na prethodne periode.

Po akciji - osnovna

14. Za potrebe obračunavanja osnovne zarade po akciji, broj običnih akcija predstavlja ponderisani prosečni broj običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda.

15. Ponderisani prosečni broj običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda odražava činjenicu da je iznos akcionarskog kapitala mogao varirati tokom perioda kao rezultat većeg ili manjeg broja akcija u opticaju u bilo kom trenutku. To je broj običnih akcija u opticaju na početku perioda, korigovan brojem otkupljenih ili emitovanih običnih akcija tokom perioda pomnoženim sa faktorom vremenskog ponderisanja. Faktor vremenskog ponderisanja je broj dana u kojima su određene akcije bile u opticaju izražen kao proporcija ukupnog broja dana u periodu; razumna procena ponderisanog proseka je odgovarajuća u mnogim slučajevima.

Primer - Ponderisani prosečni broj akcija
		Emitovane akcije	Sopstvene akcije	Akcije u opticaju
01. 01. 20X1.	Stanje na početku godine	2.000	300	1.700
31. 05. 20X1.	Emisija novih akcija za gotovinu	800	-	2.500
01. 12. 20X1.	Kupovina sopstvenih akcija za gotovinu	-	250	2.250
31. 12. 20X1.	Stanje na kraju godine	2.800	550	2.250
Obračun ponderisanog proseka:
(1.700 x 5/12) + (2.500 x 6/12) + (2.250 x 1/12) = 2.146 akcija ili:
(1.700 x 12/12) + (800 x 7/12) - (250 x 1/12) = 2.146 akcija

16. U većini slučajeva, akcije se uključuju u ponderisani prosečni broj akcija od datuma kada se može primiti naknada za njih (što je obično datum njihove emisije), na primer:

(a) obične akcije koje su emitovane u zamenu za gotovinu uključuju se kada se za njih može primiti gotovina;

(b) obične akcije koje su emitovane prilikom dobrovoljnog ponovnog ulaganja dividendi na obične ili povlašćene akcije uključuju se na dan isplate dividendi;

(c) obične akcije koje su emitovane kao rezultat konverzije dužničkog instrumenta u obične akcije uključuju se od datuma kada kamata prestane da se obračunava;

(d) obične akcije koje su emitovane umesto kamate ili glavnice na osnovu drugih finansijskih instrumenata uključuju se od datuma kada kamata prestane da se obračunava;

(e) obične akcije koje su emitovane u zamenu za izmirenje neke obaveze preduzeća uključuju se od datuma izmirenja;

(f) obične akcije koje su emitovane kao naknada za sticanje nekog sredstva koje nije gotovina uključuju se od datuma kada je sticanje priznato; i

(g) obične akcije koje su emitovane za pružanje usluga preduzeću uključuju se nakon pružanja usluga.

U ovim i drugim slučajevima vreme uključivanja običnih akcija se utvrđuje posebnim uslovima koji su vezani za njihovu emisiju. Stoga treba ozbiljno proučiti sadržaj svakog ugovora koji je povezan sa emisijom akcija.

17. Obične akcije koje su emitovane kao deo naknade za kupovinu u okviru poslovne kombinacije koja predstavlja sticanje uključuju se u ponderisani prosečni broj akcija od datuma sticanja, zato što sticalac uključuje rezultate poslovanja stečenog preduzeća u svoj bilans uspeha od datuma sticanja. Obične akcije koje su emitovane kao deo poslovne kombinacije koja predstavlja udruživanje interesa uključuju se u obračun ponderisanog prosečnog broja akcija za sve prikazane periode zato što se finansijski izveštaji kombinovanog preduzeća pripremaju kao da je kombinovano preduzeće oduvek postojalo. Prema tome, broj običnih akcija koji se koristi za obračunavanje osnovne zarade po akciji u poslovnoj kombinaciji koja predstavlja udruživanje interesa je zbir ponderisanog prosečnog broja akcija kombinovanih preduzeća, uz korekciju odgovarajućih akcija onog preduzeća čije su akcije u opticaju nakon kombinacije.

18. Kada se obične akcije emituju u delimično plaćenom obliku, te delimično plaćene akcije se tretiraju kao manji deo običnih akcija u meri u kojoj su imale pravo da učestvuju u dividendi u odnosu na u celosti plaćene obične akcije tokom finansijskog perioda.

19. Obične akcije koje se mogu emitovati nakon ispunjenja određenih uslova (akcije iz potencijalne emisije) smatraju se akcijama u opticaju i uključuju se u obračunavanje osnovne zarade po akciji od datuma kada su svi potrebni uslovi ispunjeni. Obične akcije u opticaju koje se uslovno mogu vratiti (odnosno koje su predmet opoziva) tretiraju se kao akcije iz potencijalne emisije.

20. Ponderisani prosečni broj običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda i u svim prikazanim periodima koriguje se za sve događaje, osim konverzije potencijalnih običnih akcija, koji su doveli do promene broja običnih akcija u opticaju, bez odgovarajuće promene u izvorima.

21. Obične akcije se mogu emitovati ili se broj akcija u opticaju može smanjiti bez odgovarajuće promene u izvorima. Neki od primera su sledeći:

(a) nova emisija kapitala ili emisija po osnovu bonusa (u nekim zemljama poznata i kao emisija dividendnih akcija)

(b) element bonusa u okviru bilo koje druge emisije, na primer, element bonusa u emisiji prava upisa akcija postojećim akcionarima;

(c) usitnjavanje akcija; i

(d) ukrupnjavanje akcija (konsolidacija akcija).

22. Prilikom nove emisije kapitala ili emisije po osnovu bonusa ili usitnjavanja akcija, obične akcije se emituju postojećim akcionarima bez dodatne naknade. Prema tome, broj običnih akcija u opticaju se povećava, a da nije došlo do povećanja u izvorima. Broj običnih akcija koje su u opticaju pre događaja koriguje se za proporcionalnu promenu u broju običnih akcija u opticaju kao da se događaj desio na početku najranijeg perioda izveštavanja. Na primer, kod emisije po osnovu bonusa dve-za-jednu akciju, broj akcija u opticaju pre emisije množi se sa faktorom tri da bi se dobio novi ukupni broj akcija, odnosno sa faktorom dva da bi se dobio broj dodatnih akcija.

23. S obzirom na gornji stav 21(b), emisija običnih akcija u vreme izvršenja ili konverzije potencijalnih običnih akcija obično ne daje element bonusa zato što se potencijalne obične akcije obično emituju u punom iznosu, što za rezultat ima proporcionalnu promenu u izvorima koji su na raspolaganju preduzeću. Kod emisije prava upisa akcija, cena izvršenja je često manja od poštene vrednosti akcija. Prema tome, ta emisija prava upisa akcija sadrži i element bonusa. Broj običnih akcija koji će se koristiti prilikom obračunavanja osnovne zarade po akciji za sve periode koji prethode emisiji prava upisa akcija je broj običnih akcija u opticaju pre emisije pomnožen sledećim faktorom:

Poštena vrednost po akciji neposredno pre izvršenja prava

Teoretska poštena vrednost po akciji "bez prava"

Teoretska poštena vrednost po akciji "bez prava" se obračunava dodavanjem zbira poštene vrednosti akcija neposredno pre izvršenja prava na prilive od izvršenja prava i podelom sa brojem akcija u opticaju nakon izvršenja prava. Kada se pravima javno trguje odvojeno od akcija pre datuma izvršenja, za svrhe ovog obračuna poštena vrednost se utvrđuje na kraju poslednjeg dana na koji se akcijama trgovalo zajedno sa pravima.

Primer - Emisija po osnovu bonusa
Neto dobitak u 20X0.	180
Neto dobitak u 20X1.	600
Obične akcije u opticaju do 30. septembra 20X1.	200
Emisija po osnovu bonusa na dan 1. oktobar 2001.	2 obične akcije za svaku običnu akciju u opticaju na dan 30. septembra 2001. 200 x 2 = 400
Zarada po akciji u 20X1.	600	= 1,00
	(200 + 400)
Korigovana zarada po akciji u 20X0.	180	= 0,30
	(200 + 400)
Pošto je emisija po osnovu bonusa emisija akcija bez naknade, tretira se kao da je izvršena pre početka 20X0. godine, odnosno u najranijem periodu izveštavanja.

__________

Primer - Emisija prava upisa akcija
Neto dobitak	20X0:1.100; 20X1:1.500; 20X2:1.800
Akcije u opticaju pre emisije prava upisa akcija	500 akcija
Emisija prava upisa akcija	Jedna nova akcija za svakih pet akcija u opticaju (ukupno 100 novih akcija). Izvršna cena: 5,00 Poslednji datum za izvršenje prava: 01.03.20X1.
Poštena vrednost jedne obične akcije neposredno pre izvršenja na dan 01. 03. 20X1.	11,00
__________
Obračunavanje teoretske poštene vrednosti po akciji "bez prava"
Poštena vrednost svih akcija u opticaju + ukupan iznos koji je primljen na ime izvršenja prava
Broj akcija u opticaju pre izvršenja + broj akcija koje su emitovane za izvršenje
(11,00 x 500 akcija) + (5,00 x 100 akcija)
500 akcija + 100 akcija
Teoretska poštena vrednost po akciji "bez prava" = 10,00
Obračunavanje faktora korekcije
Poštena vrednost po akciji pre izvršenja prava       11,00			= 1,1
Teoretska poštena vrednost po akciji "bez prava"  10,00
Obračunavanje zarade po akciji
	20X0.	20X1.	20X2.
20X0. ZPA po izvornom izveštaju: 1.100/500 akcija	2,20
20X0. ZPA preračunata za emisiju prava upisa akcija: 1.100/(500 akcija x 1,1)	2,00
20X1. ZPA uključujući učinke emisije prava upisa akcija		2,54
1.500
(500 x 1,1 x 2/12) + (600 x 10/12)
20X2. ZPA 1.800/600 akcija			3,00

Razređena zarada po akciji

24. Radi obračunavanja razređene zarade po akciji, neto dobitak koji se može pripisati imaocima običnih akcija i ponderisani prosečni broj akcija u opticaju koriguju se za učinke svih razređujućih potencijalnih običnih akcija.1

25. Obračunavanje razređene zarade po akciji je u skladu sa obračunavanjem osnovne zarade po akciji, ali istovremeno obezbeđuje učinak svih razređujućih potencijalnih običnih akcija koje su bile u opticaju tokom perioda, odnosno:

(a) neto dobitak perioda koji se može pripisati običnim akcijama uvećava se za iznos dividendi i kamate nakon oporezivanja koje su priznate u tom periodu u pogledu razređujućih potencijalnih običnih akcija i koriguje se za sve druge promene prihoda ili rashoda koje bi proistekle iz konverzije razređujućih potencijalnih običnih akcija;

(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju povećava se za ponderisani prosečni broj dodatnih običnih akcija koje bi bile u opticaju pod pretpostavkom da je izvršena konverzija svih razređujućih potencijalnih običnih akcija.

__________
1 SKT-24 Zarada po akciji - Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji mogu da se namire u akcijama

Zarada - razređena

26. Za potrebe obračunavanja razređene zarade po akciji, iznos neto dobitka ili gubitka perioda koji se može pripisati imaocima običnih akcija, koji je obračunat u skladu sa stavom 11, koriguje se za učinak oporezivanja:

(a) bilo koje dividende na potencijalne razređujuće obične akcije za koje je umanjen neto dobitak prilikom izračunavanja iznosa koji se može raspodeliti imaocima običnih akcija koji se obračunava u skladu sa stavom 11;

(b) kamate priznate u periodu izveštavanja za razređujuće potencijalne obične akcije; i

(c) sve druge promene u prihodima ili rashodima koje bi proistekle iz konverzije razređujućih potencijalnih običnih akcija.

27. Nakon konverzije potencijalnih običnih akcija u obične akcije, dividende, kamate i drugi prihodi ili rashodi povezani sa tim potencijalnim običnim akcijama više neće nastajati. Umesto toga, nove obične akcije će imati pravo učešća u neto dobitku koji se može pripisati imaocima običnih akcija. Prema tome, neto dobitak perioda koji se može pripisati imaocima običnih akcija i koji je obračunat u skladu sa stavom 11 uvećava se za iznos dividendi, kamate i drugih prihoda ili rashoda koji će se uštedeti konverzijom razređujućih potencijalnih običnih akcija u obične akcije. Rashodi vezani za potencijalne obične akcije uključuju naknade i eskont ili premiju koji se računovodstveno obuhvataju kao korekcije prinosa (videti MRS 32). Iznosi dividendi, kamate i drugih prihoda ili rashoda koriguju se za sve poreze koji im se mogu pripisati, a koje snosi preduzeće.

Primer - Konvertibilne obveznice
Neto dobitak	1.004
Obične akcije u opticaju	1.000
Osnovna zarada po akciji	1,00
Konvertibilne obveznice	100
Svaki blok od 10 obveznica može se konvertovati u 3 obične akcije
Rashodi po osnovu kamate za tekuću godinu koji se odnose na komponentu obaveze u konvertibilnoj obveznici	10
Tekući i odloženi porez koji se odnosi na rashode po osnovu kamate	4
Napomena: rashodi po osnovu kamate uključuju amortizaciju eskonta koji proističe prilikom početnog priznavanja komponente obaveze (videti MRS 32).
Korigovani neto dobitak	1.004 + 10 - 4 = 1.010
Broj običnih akcija koje nastaju konverzijom obveznica	30
Broj običnih akcija koje su korišćene za obračunavanje razređene zarade po akciji	1.000 + 30 = 1.030
Razređena zarada po akciji	1.010      1. 030	= 0,98

28. Konverzija nekih potencijalnih običnih akcija može za posledicu imati promene u drugim prihodima ili rashodima. Na primer, smanjenje rashoda po osnovu kamate koji se odnose na potencijalne obične akcije i nastalo povećanje neto dobitka perioda mogu dovesti do povećanja rashoda vezanih za nediskrecioni plan raspodele dobiti zaposlenima. Radi obračunavanja razređene zarade po akciji, neto dobitak ili gubitak perioda se koriguje za sve takve posledične promene prihoda ili rashoda.

Po akciji - razređena

29. Radi obračunavanja razređene zarade po akciji, broj običnih akcija predstavlja ponderisani prosečni broj običnih akcija koji je obračunat u skladu sa st. 14 i 20, plus ponderisani prosečni broj običnih akcija koje bi bile emitovane prilikom konverzije svih razređujućih potencijalnih običnih akcija u obične akcije. Razređujuće potencijalne obične akcije smatraju se kao da su konvertovane u obične akcije na početku perioda ili, ukoliko nastanu kasnije, na dan emisije potencijalnih običnih akcija.

30. Broj običnih akcija koje bi se emitovale prilikom konverzije razređujućih potencijalnih običnih akcija utvrđuje se na osnovu uslova potencijalnih običnih akcija. Prilikom obračunavanja za pretpostavku se uzima najpovoljnija obračunska stopa ili izvršna cena sa stanovišta imaoca potencijalnih običnih akcija.

31. Kao i prilikom obračunavanja osnovne zarade po akciji, obične akcije čija emisija je uslovljena nastupanjem određenih događaja smatraju se akcijama u opticaju i uključuju se u obračunavanje razređene zarade po akciji ukoliko su se ispunili uslovi (nastupili događaji). Akcije iz potencijalne emisije uključuju se od početka perioda (ili od datuma sporazuma o potencijalnim akcijama, ukoliko je kasniji). Ukoliko se uslovi nisu ispunili, broj akcija iz potencijalne emisije koje su uključene u obračunavanje razređene zarade po akciji zasniva se na broju akcija koje bi se mogle emitovati kada bi kraj perioda izveštavanja bio i kraj uslovnog perioda. Preračunavanje nije dozvoljeno ukoliko uslovi nisu ispunjeni po isteku uslovnog perioda. Odredbe ovog stava se primenjuju i na potencijalne obične akcije koje se mogu emitovati po ispunjenju određenih uslova (potencijalne obične akcije iz uslovne emisije).

32. Zavisno preduzeće, zajedničko ulaganje ili pridruženo preduzeće mogu emitovati potencijalne obične akcije koje se mogu konvertovati u obične akcije zavisnog preduzeća, zajedničkog ulaganja ili pridruženog preduzeća ili u obične akcije preduzeća koje podnosi izveštaj. Ukoliko te potencijalne obične akcije zavisnog preduzeća, zajedničkog ulaganja ili pridruženog preduzeća imaju razređujući učinak na konsolidovanu osnovnu zaradu po akciji preduzeća koje podnosi izveštaj, one se uključuju u obračunavanje razređene zarade po akciji.

33. Za potrebe obračunavanja razređene zarade po akciji, preduzeće pretpostavlja izvršenje razređujućih opcija i drugih razređujućih potencijalnih običnih akcija preduzeća. Pretpostavljeni prilivi od ovih emisija smatraju se kao da su primljeni po osnovu emisije akcija po poštenoj vrednosti. Razlika između broja akcija koje su emitovane i broja akcija koje bi bile emitovane po poštenoj vrednosti smatra se emisijom običnih akcija bez ikakve naknade.

34. Poštena vrednost se u ovu svrhu obračunava na osnovu prosečne cene običnih akcija tokom perioda.

35. Opcije i drugi aranžmani za kupovinu akcija su razređujući ako bi za rezultat imali emisiju običnih akcija ispod poštene vrednosti. Visina razređivanja je poštena vrednost umanjena za cenu emisije. Stoga, prilikom obračunavanja razređene zarade po akciji svaki takav aranžman se tretira kao da se sastoji od:

(a) ugovora o emisiji određenog broja običnih akcija po njihovoj prosečnoj poštenoj vrednosti tokom perioda. Akcije koje će se tako emitovati imaju poštenu vrednost i pretpostavlja se da nisu ni razređujuće ni anti-razređujuće. Te akcije se zanemaruju prilikom obračunavanja razređene zarade po akciji; i

(b) ugovora o emisiji preostalih običnih akcija bez naknade. Te obične akcije ne proizvode prilive i nemaju učinak na neto dobitak koji se može pripisati običnim akcijama u opticaju. Stoga su te akcije razređujuće i dodaju se broju običnih akcija u opticaju prilikom obračunavanja razređene zarade po akciji.

__________

Primer - Učinci opcija na akcije na razređenu zaradu po akciji
Neto dobitak za 20X1. godinu	1.200.000
Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju u 20X1. godini	500.000 akcija
Prosečna poštena vrednost jedne obične akcije u 20X1. godini	20,00
Ponderisani prosečni broj akcija pod opcijom u 20X1. godini	100.000 akcija
Izvršna cena za akcije pod opcijom u 20X1. godini	15,00
Obračunavanje zarade po akciji
	po akciji	zarada	akcije
Neto dobitak za 20X1. godinu		1.200.000
Ponderisani prosečni broj akcija u opticaju u 20X1. godini			500.000
Osnovna zarada po akciji	2,40
Broj akcija pod opcijom			100.000
Broj akcija koje bi bile emitovane po poštenoj vrednosti: (100.000 x 15,00) / 20,00		*	(75.000)
Razređena zarada po akciji	2,29	1.200.000	525.000
* Napomena: Zarada nije uvećana pošto je ukupan broj akcija uvećan samo za broj akcija (25.000) za koje se u svrhu obračunavanja smatra da su emitovane bez naknade (videti gornji stav 35(b)).

__________

36. Ovaj metod obračunavanja učinka opcija i drugih aranžmana za kupovinu akcija proizvodi isti rezultat kao metod otkupa sopstvenih akcija koji se primenjuje u nekim zemljama. To ne podrazumeva da je preduzeće stupilo u transakciju radi kupovine sopstvenih akcija, što možda nije ni praktično u određenim slučajevima, a ni zakonito u određenim pravnim sistemima.

37. U meri u kojoj nemaju pravo da učestvuju u dividendama tokom finansijskog perioda delimično plaćene akcije smatraće se ekvivalentom varanta ili opcija.

Razređujuće potencijalne obične akcije

38. Potencijalne obične akcije smatraju se razređujućim potencijalnim običnim akcijama kada i jedino kada bi njihova konverzija u obične akcije umanjila neto dobitak po akciji iz kontinuiranog redovnog poslovanja.

39. Preduzeće koristi neto dobitak iz kontinuiranih redovnih aktivnosti kao "kontrolni broj" prilikom utvrđivanja da li su potencijalne obične akcije razređujuće ili anti-razređujuće. Neto dobitak iz kontinuiranih redovnih aktivnosti predstavlja neto dobitak iz redovnih aktivnosti (prema definiciji iz MRS 8) nakon odbijanja povlašćenih dividendi i nakon isključivanja stavki koje se odnose na obustavljeno poslovanje; prema tome, isključuju se vanredne stavke i učinci promena računovodstvenih politika i ispravki fundamentalnih grešaka.

40. Potencijalne obične akcije su anti-razređujuće ako bi njihova konverzija u obične akcije uvećala zaradu po akciji iz kontinuiranog redovnog poslovanja ili umanjila gubitak po akciji iz kontinuiranog redovnog poslovanja. Učinci anti-razređujućih potencijalnih običnih akcija se zanemaruju prilikom obračunavanja razređene zarade po akciji.

41. Prilikom razmatranja da li su potencijalne obične akcije razređujuće ili anti-razređujuće, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija se obrađuje odvojeno, a ne zbirno. Redosled po kojem se potencijalne obične akcije razmatraju može uticati na to da li su razređujuće ili ne. Prema tome, da bi se maksimalno pojačalo razređivanje osnovne zarade po akciji, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija razmatra se po redosledu od najviše razređujućih do najmanje razređujućih.

__________

Primer - Utvrđivanje redosleda uključivanja razređujućih hartija od vrednosti u obračunavanje ponderisanog prosečnog broja akcija
Zarada - Neto dobitak koji se može pripisati imaocima običnih akcija	10.000.000
Obične akcije u opticaju	2.000.000
Prosečna poštena vrednost jedne obične akcije tokom godine	75,00
Potencijalne obične akcije
Opcije	100.000 sa izvršnom cenom od 60
Konvertibilne povlašćene akcije	800.000 akcija sa pravom na kumulativnu dividendu od 8 po akciji. Svaka povlašćena akcija se može konvertovati u 2 obične akcije.
Konvertibilne obveznice 5%	nominalni iznos od 100.000.000. Svakih 1.000 obveznica se može konvertovati u 20 običnih akcija. Nema amortizacije premije ili eskonta koja utiče na utvrđivanje rashoda po osnovu kamate.
Poreska stopa	40%
Povećanje zarade koja se može pripisati imaocima običnih akcija prilikom konverzije potencijalnih običnih akcija
		Povećanje zarade	Povećanje broja običnih akcija		Zarada po dodatnoj akciji
Opcije
Povećanje zarade		NULA
Emitovane dodatne akcije bez naknade 100.000 x (75-60)/75		20.000	NULA
Konvertibilne povlašćene akcije
Povećanje neto dobitka (8 x 800.000)		6.400.000
Dodatne akcije (2 x 800.000)			1.600.000		4,00
Konvertibilne obveznice 5%
Povećanje neto dobitka 100.000.000 x 0,05 x (1-0,4)		3.000.000
Dodatne akcije 100.000 x 20			2.000.000		1,50

 

Obračunavanje razređene zarade po akciji
	Neto dobitak koji se može pripisati	Obične akcije	Po akciji
Prema izveštaju	10.000.000	2.000.000	5,00
Opcije		20.000
	10.000.000	2.020.000	4,95	razređujuće
Konvertibilne
obveznice 5%	3.000.000	2.000.000
	13.000.000	4.020.000	3,23	razređujuće
Konvertibilne
povlašćene akcije	6.400.000	1.600.000
	19.400.000	5.620.000	3,45	anti-razređujuće
___________ Budući da se razređena zarada po akciji uvećava kada se konvertibilne povlašćene akcije uzmu u obzir (sa 3,23 na 3,45), konvertibilne povlašćene akcije su anti-razređujuće i ne uzimaju se u obzir prilikom obračunavanja razređene zarade po akciji. Prema tome, razređena zarada po akciji iznosi 3,23.
Ovaj primer ne ilustruje klasifikaciju konvertibilnih finansijskih instrumenata na obaveze i sopstveni kapital niti klasifikaciju odnosne kamate i dividendi na rashode i sopstveni kapital kao što se zahteva prema MRS 32.

42. Potencijalne obične akcije se ponderišu za period tokom kojeg su bile u opticaju. Potencijalne obične akcije koje su poništene ili kojima je dozvoljeno da isteknu tokom perioda izveštavanja uključuju se u obračunavanje razređene zarade po akciji samo za onaj deo perioda tokom kojeg su bile u opticaju. Potencijalne obične akcije koje su konvertovane u obične akcije tokom perioda izveštavanja uključuju se u obračunavanje razređene zarade po akciji od početka perioda do datuma konverzije; od datuma konverzije, tako nastale obične akcije se uključuju i u osnovnu i u razređenu zaradu po akciji.

Preračunavanje

43. Ukoliko se broj običnih ili potencijalnih običnih akcija u opticaju poveća po osnovu nove emisije kapitala ili emisije po osnovu bonusa ili usitnjavanja akcija ili se smanji usled ukrupnjavanja akcija, obračun osnovne i razređene zarade po akciji za sve prikazane periode koriguje se retroaktivno. Ukoliko ove promene nastanu nakon datuma bilansa stanja, ali pre izdavanja finansijskih izveštaja, obračuni po akciji za te finansijske izveštaje i finansijske izveštaje za sve prikazane prethodne periode zasnivaju se na novom broju akcija. Kada se obračuni po akciji zasnivaju na takvim promenama u broju akcija, ta činjenica se obelodanjuje. Pored toga, osnovna i razređena zarada po akciji za sve prikazane periode koriguje se za:

(a) učinke fundamentalnih grešaka, kao i korekcija koje su posledica promena računovodstvenih politika, koje su obuhvaćene u skladu sa osnovnim postupkom iz MRS 8; i

(b) učinke poslovne kombinacije koja predstavlja udruživanje interesa.

44. Preduzeće ne vrši preračunavanje razređene zarade po akciji za bilo koji prikazani prethodni period zbog promena korišćenih pretpostavki ili zbog konverzije potencijalnih običnih akcija u obične akcije u opticaju.

45. Preduzeće se podstiče na obelodanjivanje opisa transakcija sa običnim akcijama ili transakcija sa potencijalnim običnim akcijama koje ne predstavljaju novu emisiju kapitala ili usitnjavanje akcija i koje se vrše nakon datum bilansa stanja ukoliko su od tolikog značaja da bi njihovo neobelodanjivanje uticalo na mogućnosti korisnika finansijskih izveštaja da izvrše pravilnu procenu i donesu pravilnu odluku (videti MRS 10, Potencijalne obaveze i događaji nakon datuma bilansa stanja). Primeri takvih transakcija uključuju:

(a) emisiju akcija za gotovinu;

(b) emisiju akcija kada se prilivi koriste za otplatu dugova ili povlašćenih akcija u opticaju na datum bilansa stanja;

(c) otkup običnih akcija u opticaju;

(d) konverziju ili izvršenje potencijalnih običnih akcija, koje su u opticaju na datum bilansa stanja, u obične akcije;

(e) emisiju varanta, opcija ili konvertibilnih hartija od vrednosti; i

(f) ispunjenje uslova koji bi za rezultat imali potencijalnu emisiju akcija.

46. Iznosi zarade po akciji se ne koriguju za te transakcije koje se vrše nakon datuma bilansa stanja, zato što te transakcije ne utiču na iznos kapitala koji je korišćen za ostvarivanje neto dobitka ili gubitka perioda.

Prikazivanje

47. Preduzeće prikazuje osnovnu i razređenu zaradu po akciji u samom bilansu uspeha za svaku klasu običnih akcija sa različitim pravom na udeo u neto dobitku perioda. Preduzeće prikazuje osnovnu i razređenu zaradu po akciji podjednako uvažavajući sve prikazane periode.

48. Ovaj standard zahteva od preduzeća da prikaže osnovnu i razređenu zaradu po akciji čak i u slučaju da su obelodanjeni iznosi negativni (gubitak po akciji).

OBELODANJIVANJE

49. Preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) iznose koji su korišćeni kao brojioci prilikom obračunavanja osnovne i razređene zarade po akciji, kao i usaglašavanje tih iznosa sa neto dobitkom ili gubitkom perioda; i

(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija koji je korišćen kao imenilac prilikom obračunavanja osnovne i razređene zarade po akciji, kao i uzajamno usaglašavanje tih imenilaca.

50. Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji proizvode potencijalne obične akcije mogu uključivati odredbe i uslove koji utiču na merenje osnovne i razređene zarade po akciji. Te odredbe i uslovi mogu utvrditi da li su neke potencijalne obične akcije razređujuće i, ukoliko jesu, utvrditi uticaj na ponderisani prosečni broj akcija u opticaju, kao i sve odnosne korekcije neto dobitka koji se može pripisati imaocima običnih akcija. Bez obzira da li se obelodanjivanje odredbi i uslova zahteva u MRS 32, u ovom standardu se to obelodanjivanje podstiče.

51. Ukoliko pored osnovne i razređene zarade po akciji preduzeće obelodani iznose po akciji po osnovu komponente neto dobitka koja nije neto dobitak ili gubitak perioda koji se može pripisati imaocima običnih akcija, ti iznosi se obračunavaju na osnovu ponderisanog prosečnog broja običnih akcija koji je utvrđen u skladu sa ovim standardom. Ukoliko se obračun vrši za komponentu neto dobitka koja nije iskazana kao posebna stavka u bilansu uspeha, obezbeđuje se usaglašavanje između komponente koja je obuhvaćena obračunom i stavke koja je iskazana u bilansu uspeha. Obelodanjivanje osnovnog i razređenog iznosa zarade po akciji ima podjednak značaj.

52. Preduzeće može imati nameru da obelodani više informacija nego što se zahteva ovim standardom. Te informacije mogu biti od pomoći korisnicima prilikom procenjivanja uspešnosti preduzeća i mogu poprimiti oblik iznosa po akciji za različite komponente neto dobitka. Takva obelodanjivanja se podstiču. Međutim, prilikom obelodanjivanja tih iznosa, imenioci se obračunavaju u skladu sa ovim standardom kako bi se obezbedila uporedivost obelodanjenih iznosa po akciji.

DATUM PRIMENE

53. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji počinju na dan 1. januara 1998. godine ili nakon tog datuma. Preporučuje se primena ovog standarda i na ranije periode.