MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 34 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Periodično finansijsko izveštavanje

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se odnose na periode koji počinju 1. januara 1999. godine i nakon tog datuma.

U aprilu 2000. godine, Prilog C, stav 7 izmenjen je i dopunjen na osnovu MRS 40

Investiciona nekretnina.

Sadržaj

Međunarodni računovodstveni standard MRS 34
Periodično finansijsko izveštavanje

CILJ
DOMET	Stavovi 1- 3
DEFINICIJE	4
SADRŽAJ PERIODIČNOG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA	5 - 25
Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja	8
Oblik i sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja	9 - 14
Odabrane napomene sa objašnjenjima	15 -18
Obelodanjivanje usaglašenosti sa MRS	19
Periodi za koje je potrebno da se periodični finansijski izveštaji pripremaju	20 - 22
Značajnost	23 - 25
OBELODANJIVANJE U GODIŠNJIM FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA	26 - 27
PRIZNAVANJE I MERENJE	28 - 42
Iste računovodstvene politike kao u godišnjim izveštajima	28 - 36
Prihodi koji se ostvaruju sezonski, ciklično ili periodično	37 - 38
Troškovi koji ne nastaju redovno tokom finansijske godine	39
Primena principa priznavanja i merenja	40
Korišćenje procena	41 - 42
PRERAČUNAVANJE PRETHODNO IZDATIH IZVEŠTAJA ZA MEĐUPERIODE	43 - 45
DATUM PRIMENE	15 - 18
PRILOZI
A. Ilustracije perioda koji treba da se prikažu
B. Primeri za primenu načela priznavanja i merenja
C. Primeri za korišćenje procena

Međunarodni računovodstveni standard MRS 34

Periodično finansijsko izveštavanje

Međunarodni računovodstveni standard 34 Periodično finansijsko izveštavanje (MRS 34) utvrđen je st. 1-46 i Prilozima A-C. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je Standard usvojen od strane OMRS**. MRS 34 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

__________
*  Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde.

CILJ

Cilj ovog standarda je da propiše minimalni sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja i principe za priznavanje i merenje u potpunim ili sažetim finansijskim izveštajima za međuperiod. Blagovremeno i pouzdano periodično finansijsko izveštavanje omogućava investitorima, poveriocima i drugim zainteresovanim stranama da bolje razumeju sposobnost preduzeća da ostvaruje zaradu i tokove gotovine, kao i njegov finansijski položaj i likvidnost.

DOMET

1. Ovaj standard ne propisuje od kojih preduzeća treba zahtevati da objavljuju periodične finansijske izveštaje, koliko često ili u kom najkasnijem roku nakon isteka međuperioda to treba da čine. Međutim, državni organi, regulatorna tela za hartije od vrednosti, berze i računovodstveni organi često zahtevaju da preduzeća čijim se dužničkim ili vlasničkim hartijama od vrednosti javno trguje objavljuju periodične finansijske izveštaje. Ovaj standard se primenjuje ukoliko se od preduzeća zahteva ili ono samo odluči da objavljuje svoje periodične finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde podstiče preduzeća koja javno trguju svojim hartijama od vrednosti da dostavljaju periodične finansijske izveštaje koji su u skladu sa principima priznavanja, merenja i obelodanjivanja koji su izloženi u ovom standardu. Preciznije rečeno, preduzeća koja javno trguju svojim hartijama od vrednosti podstiču se da:

(a) podnose periodične finansijske izveštaje barem na kraju prve polovine svoje finansijske godine; i

(b) stave na raspolaganje svoje periodične finansijske izveštaje najkasnije 60 dana nakon isteka međuperioda.

2. Svaki finansijski izveštaj, godišnji ili periodični, procenjuje se posebno radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Činjenica da preduzeće nije podnelo periodične finansijske izveštaje u toku određene finansijske godine ili da je podnelo periodične finansijske izveštaje koji nisu u skladu sa ovim standardom ne znači da i godišnji finansijski izveštaji tog preduzeća nisu usaglašeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, ukoliko su inače usaglašeni.

DEFINICIJE

4. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:

Međuperiod je period finansijskog izveštavanja koji je kraći od pune finansijske godine.

Periodični finansijski izveštaj je finansijski izveštaj koji sadrži bilo potpun skup finansijskih izveštaja (kako je opisano u MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja) ili skup sažetih finansijskih izveštaja (kako je opisano u ovom standardu) za odgovarajući međuperiod.

Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja

5. U MRS 1 definisan je potpun skup finansijskih izveštaja koji je sastavljen od sledećih komponenti:

(a) bilans stanja;

(b) bilans uspeha;

(c) izveštaj u kome su prikazane ili (i) sve promene u sopstvenom kapitalu ili (ii) promene na kapitalu osim onih koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima;

(d) izveštaj o tokovima gotovine;

(e) računovodstvene politike i napomene sa objašnjenjima.

6. U interesu blagovremenosti i uštede na troškovima, i da bi se izbeglo ponavljanje informacija koje su već prethodno iskazane, od preduzeća se može zahtevati da dostavi manje informacija na datume međuperioda u odnosu na svoje godišnje finansijske izveštaje. Ovaj standard definiše minimalni sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja koji treba da obuhvata sažete finansijske izveštaje i izabrane napomene sa objašnjenjima. Periodični finansijski izveštaj treba da pruži ažurirane informacije o poslednjem potpunom skupu godišnjih finansijskih izveštaja. Shodno tome, on se usredsređuje na nove aktivnosti, događaje i okolnosti i ne ponavlja informacije koje su već prikazane.

7. Ništa iz ovog standarda nema za cilj da zabrani ili odvrati preduzeće da u svom periodičnom finansijskom izveštaju objavi potpun skup finansijskih izveštaja (kako je opisano u MRS 1), a ne sažete finansijske izveštaje i izabrane napomene sa objašnjenjima. Isto tako, ovaj standard ne zabranjuje niti odvraća preduzeće da u svoje sažete periodične finansijske izveštaje uključi više informacija nego što je propisani minimum pozicija ili izabranih napomena sa objašnjenjima, kako je navedeno u ovom standardu. Uputstvo za priznavanje i merenje iz ovog standarda primenjuje se takođe i na potpune finansijske izveštaje za međuperiod, a takvi izveštaji bi uključili sva obelodanjivanja koja propisuje ovaj standard (naročito obelodanjivanja u izabranim napomenama iz stava 16), kao i ona koja propisuju drugi Međunarodni računovodstveni standardi.

Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja

8. Periodični finansijski izveštaj obuhvata najmanje sledeće komponente:

(a) sažeti bilans stanja;

(b) sažeti bilans uspeha;

(c) sažeti izveštaj u kome su prikazane ili (i) sve promene u sopstvenom kapitalu ili (ii) promene na kapitalu osim onih koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima;

(d) sažeti izveštaji o tokovima gotovine; i

(e) izabrane napomene sa objašnjenjima.

Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja

9. Ukoliko preduzeće u svom periodičnom finansijskom izveštaju objavi ceo skup finansijskih izveštaja, oblik i sadržaj tih izveštaja usklađuje se sa zahtevima MRS 1 za ceo skup finansijskih izveštaja.

10. Ukoliko preduzeće u svom periodičnom finansijskom izveštaju objavi skup sažetih finansijskih izveštaja, ti sažeti izveštaji obuhvataju najmanje svaki od naslova i međuzbireva koji su bili uključeni u poslednji godišnji finansijski izveštaj i izabrane napomene sa objašnjenjima, kako se to zahteva ovim standardom. Dodatne pozicije ili napomene se uključuju u onoj meri ukoliko bi njihovo izostavljanje navelo na pogrešno tumačenje periodičnih finansijskih izveštaja.

11. Osnovna i razređena zarada po akciji prikazuje se u samom bilansu uspeha, potpunom ili sažetom, za određeni međuperiod.

12. MRS 1 daje uputstvo o strukturi finansijskih izveštaja, a sadrži i dodatak pod nazivom "Ilustracija strukture finansijskih izveštaja", koji dodatno objašnjava osnovne naslove i međuzbirove.

13. Iako MRS 1 propisuje da izveštaj koji prikazuje promene u sopstvenom kapitalu treba prikazati kao zaseban deo finansijskih izveštaja preduzeća, on predviđa i da informacije o promenama u sopstvenom kapitalu koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima po osnovu raspodele vlasnicima budu prikazane ili u samom izveštaju ili, alternativno, u napomenama. Preduzeće koristi isti format za svoj periodični izveštaj koji prikazuje promene u sopstvenom kapitalu koji je koristilo i za svoj poslednji godišnji izveštaj.

14. Periodični finansijski izveštaj se priprema na konsolidovanoj osnovi ukoliko su poslednji godišnji finansijski izveštaji preduzeća bili konsolidovani izveštaji. Zasebni finansijski izveštaji matičnog preduzeća nisu konzistentni niti uporedivi sa konsolidovanim izveštajima u poslednjem godišnjem finansijskom izveštaju. Ukoliko je godišnji finansijski izveštaj preduzeća, pored konsolidovanih finansijskih izveštaja, obuhvatio i zasebne finansijske izveštaje matičnog preduzeća, ovim standardom se ne zahteva, niti zabranjuje da preduzeće uključi zasebne izveštaje matičnog preduzeća u periodični finansijski izveštaj.

Odabrane napomene sa objašnjenjima

15. Korisnik periodičnog finansijskog izveštaja preduzeća takođe će imati pristup i poslednjim godišnjem finansijskom izveštaju tog preduzeća. Stoga nije neophodno da napomene uz periodični finansijski izveštaj pružaju relativno beznačajne ažurirane informacije koje su već bile iskazane u napomenama uz poslednji godišnji izveštaj. Mnogo je korisnije ako se na datum međuperioda pruži objašnjenje događaja i poslovnih promena koje su značajne za razumevanje promena u finansijskom stanju i učinku preduzeća od poslednjeg godišnjeg datuma izveštavanja.

16. Preduzeće uključuje najmanje sledeće informacije u napomenama uz periodične finansijske izveštaje, ukoliko su značajne i ukoliko već nisu obelodanjene na nekom drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju. Informacije se obično iskazuju za period od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja. Pored toga, preduzeće takođe obelodanjuje i sve događaje ili poslovne promene koje su značajne za razumevanje tekućeg međuperioda:

(a) izjavu da su u periodičnim finansijskim izveštajima primenjene iste računovodstvene politike i metode obračuna kao i u poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima ili, ukoliko su te politike ili metode izmenjene, opis prirode i učinka te promene;

(b) obrazloženja o sezonskoj ili cikličnoj prirodi poslovnih promena u međuperiodu;

(c) vrstu i iznos pozicija koje se odnose na sredstva, obaveze, sopstveni kapital, neto prihod ili tokove gotovine, koje su neuobičajene usled njihove prirode, visine ili učestalosti;

(d) prirodu i iznos promena u procenama iznosa iskazanih u ranijim međuperiodima tekuće finansijske godine ili promena u procenama iznosa iskazanih u prethodnim finansijskim godinama, ukoliko te promene imaju značajan učinak u tekućem međuperiodu;

(e) emitovanje, otkup i otplata dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti;

(f) isplaćene dividende (ukupno ili po akciji) odvojeno za obične akcije i druge akcije;

(g) prihode po segmentu i rezultat segmenta za poslovne segmente ili geografske segmente, u zavisnosti od toga šta je primarni oblik izveštavanja po segmentima (obelodanjivanje podataka o segmentu zahteva se u periodičnom finansijskom izveštaju preduzeća samo ukoliko MRS 14 Izveštavanje po segmentima, zahteva da preduzeće obelodani podatke o segmentima u svojim godišnjim finansijskim izveštajima);

(h) značajne događaje koji nastanu odmah po isteku međuperioda, a koji nisu obuhvaćeni finansijskim izveštajima za međuperiod;

(i) učinak promena u pogledu sastava preduzeća u toku međuperioda uključujući i poslovne kombinacije, sticanje i otuđenje zavisnih preduzeća i dugoročna ulaganja, prestrukturiranja i prekid poslovanja; i

(j) promene u potencijalnim obavezama ili potencijalnim sredstvima od datuma poslednjeg godišnjeg bilansa stanja.

17. Primeri za vrste obelodanjivanja koje se zahtevaju po stavu 16 navedeni su u nastavku. Pojedinačni međunarodni računovodstveni standardi daju uputstvo u vezi sa obelodanjivanjima za mnoge od sledećih pozicija;

(a) otpisivanje zaliha na neto prodajnu vrednost i ukidanje tih otpisa;

(b) priznavanje gubitka zbog obezvređenja nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalnih ulaganja ili drugih sredstava i ukidanje takvog gubitka zbog obezvređenja;

(c) ukidanje svih rezervisanja na ime troškova prestrukturisanja;

(d) sticanja i otuđenja pozicija koje se odnose na nekretnine, postrojenja i opremu;

(e) preuzete obaveze po osnovu nabavke nekretnina, postrojenja i opreme;

(f) poravnanja po osnovu sudskih parnica;

(g) ispravke fundamentalnih grešaka u prethodno iskazanim finansijskim podacima;

(h) vanredne pozicije;

(i) neispunjenje bilo koje obaveze po osnovu duga ili kršenje obaveze otplaćivanja duga koje nije naknadno ispravljeno; i

(j) transakcije sa povezanim licima.

18. U drugim međunarodnim računovodstvenim standardima precizirana su obelodanjivanja koja se vrše u finansijskim izveštajima. U tom smislu, finansijski izveštaji znače potpune skupove finansijskih izveštaja one vrste koja se obično uključuje u godišnji finansijski izveštaj, a ponekad i u druge izveštaje. Obelodanjivanja koja propisuju ti drugi Međunarodni računovodstveni standardi nisu obavezna ukoliko periodični finansijski izveštaj preduzeća obuhvata samo sažete finansijske izveštaje i izabrane napomene sa objašnjenjima, a ne potpun skup finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje usaglašenosti sa MRS

19. Ukoliko je periodični finansijski izveštaj preduzeća u skladu sa ovim Međunarodnim računovodstvenim standardom, ta činjenica se obelodanjuje. Za periodične finansijske izveštaje se ne navodi da su usaglašeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, ukoliko nisu usaglašeni sa svim zahtevima svakog primenljivog Standarda i svakim primenljivim Tumačenjem Stalnog komiteta za tumačenja finansijskih izveštaja.

Periodi za koje je potrebno da se periodični finansijski izveštaji pripremaju

20. Periodični izveštaji obuhvataju periodične finansijske izveštaje (sažete ili potpune) za određene periode, kako sledi:

(a) bilans stanja zaključno sa krajem tekućeg međuperioda i uporedni bilans stanja zaključno sa krajem prve prethodne finansijske godine;

(b) bilansi uspeha za tekući međuperiod i kumulativno za tekuću finansijsku godinu zaključno sa datumom izveštavanja, sa uporednim bilansima uspeha za iste međuperiode (tekuće i periode od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja) prethodne finansijske godine;

(c) izveštaj koji prikazuje promene u sopstvenom kapitalu, kumulativno za tekuću finansijsku godinu do datuma izveštavanja, sa uporednim izveštajem za isti period iz prve prethodne finansijske godine; i

(d) izveštaj o tokovima gotovine, kumulativno za tekuću finansijsku godinu zaključno sa datumom izveštavanja, sa uporednim izveštajem za isti period iz prve prethodne finansijske godine.

21. Za preduzeće čije je poslovanje isključivo sezonske prirode, mogu da budu korisni finansijski podaci za dvanaest meseci zaključno sa datumom periodičnog izveštavanja i uporedne informacije za prethodni dvanestomesečni period. Stoga se preduzeća čije je poslovanje isključivo sezonske prirode podstiču da razmotre mogućnost iskazivanja tih informacija pored informacija koje propisuje prethodni stav.

22. Prilog A ilustruje periode koje treba da prikažu preduzeća koja podnose polugodišnje izveštaje i preduzeća koja podnose tromesečne izveštaje.

Značajnost

23. Prilikom odlučivanja kako da se prizna, izmeri, grupiše ili obelodani pozicija za potrebe periodičnog finansijskog izveštavanja, značajnost se procenjuje u odnosu na finansijske podatke iz međuperioda. U donošenju procena u pogledu značajnosti, priznaje se da periodična merenja mogu u većoj meri da se oslanjaju na procene nego merenja godišnjih finansijskih podataka.

24. U Okviru se navodi da "je informacija značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja". MRS 8 Neto dobitak ili gubitak za period, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika propisuje odvojeno obelodanjivanje značajnih vanrednih pozicija, neuobičajenih redovnih pozicija, prestanka poslovanja, promena u računovodstvenim procenama, fundamentalnih grešaka i promena računovodstvenih politika. MRS 8 ne sadrži odrednice u pogledu brojčanog izražavanja značajnosti.

25. Iako se prilikom procene značajnosti za potrebe finansijskog izveštavanja uvek insistira na proceni, prema ovom standardu odluka o priznavanju i merenju se zasniva na podacima za sam međuperiod, zbog boljeg razumevanja brojčanih podataka koji se odnose na taj međuperiod. Tako, na primer, neuobičajene ili vanredne pozicije, promene računovodstvenih politika ili procena i fundamentalne greške priznaju i obelodanjuju na osnovu značajnosti u odnosu na podatke iz međuperioda, da bi se izbeglo izvođenje pogrešnih zaključaka kao posledica neobelodanjivanja. Prevashodni cilj je da se obezbedi da periodični finansijski izveštaj obuhvata sve informacije koje su potrebne za razumevanje finansijskog stanja i učinka preduzeća u toku međuperioda.

Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima

26. Ukoliko se procena iznosa iskazanog u međuperiodu značajno promeni u toku poslednjeg međuperioda finansijske godine, a poseban finansijski izveštaj nije objavljen za taj poslednji međuperiod, priroda i iznos te promene u proceni obelodanjuju se u napomeni uz godišnje finansijske izveštaje za tu finansijsku godinu.

27. MRS 8 propisuje obelodanjivanje prirode i (ukoliko je izvodljivo) iznosa promene u proceni koja, ili već ima značajan učinak u tekućem periodu, ili se očekuje da će imati značajan učinak u narednim periodima. Stav 16(d) ovog standarda predviđa slično obelodanjivanje u periodičnom finansijskom izveštaju. Primeri uključuju promene u proceni u poslednjem međuperiodu, koje se odnose na otpisivanje zaliha, prestrukturisanja ili gubitke zbog obezvređenja sredstava koji su bili iskazani u prethodnim međuperiodima finansijske godine. Obelodanjivanje koje je propisano u prethodnom stavu dosledno je sa zahtevom iz MRS 8 i namerno ima malu obuhvatnost - odnosi se samo na promenu u proceni. Od preduzeća se ne zahteva da u svoje godišnje finansijske izveštaje uključi i dodatne finansijske informacije iz međuperioda.

PRIZNAVANJE I MERENJE

Iste računovodstvene politike kao u godišnjim izveštajima

28. Preduzeće primenjuje iste računovodstvene politike u svojim periodičnim finansijskim izveštajima koje se primenjuju i za godišnje finansijske izveštaje, izuzimajući promene u računovodstvenoj politici koje se izvrše nakon datuma poslednjeg godišnjeg finansijskog izveštaja, koje se obuhvataju u narednim godišnjim finansijskim izveštajima. Međutim, učestalost izveštavanja preduzeća (godišnjeg, šestomesečnog ili tromesečnog) ne utiče na merenje njegovih godišnjih rezultata. Da bi se postigao ovaj cilj, merenja za potrebe periodičnog izveštavanja vrše se od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja.

29. Zahtev da preduzeće u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao i u svojim godišnjim izveštajima može da se tumači i kao sugerisanje da se merenja međuperioda vrše tako što se svaki međuperiod tretira kao nezavisan izveštajni period. Međutim, propisivanjem da učestalost izveštavanja preduzeća ne treba da utiče na merenje njegovih godišnjih rezultata, stav 28 potvrđuje da je međuperiod deo veće celine, a to je finansijska godina. Merenja koja se vrše od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja mogu da obuhvate i promene u procenama iznosa iskazanih u prethodnim međuperiodima tekuće finansijske godine. Ali, principi za priznavanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda za međuperiode isti su kao i za godišnje finansijske izveštaje.

30. Ilustracija:

(a) principi priznavanja i merenja gubitaka po osnovu otpisa zaliha, prestrukturisanja ili obezvređenja u međuperiodu isti su kao i principi koje bi preduzeće primenjivalo ukoliko bi pripremalo samo godišnje finansijske izveštaje. Međutim, ukoliko se te pozicije priznaju i mere u jednom međuperiodu, a procenjene promene u narednom međuperiodu te finansijske godine, prvobitna procena se menja u narednom međuperiodu ili obračunavanjem dodatnog iznosa gubitka, ili ukidanjem prethodno priznatog iznosa;

(b) vrednost koja ne zadovoljava definiciju sredstva na kraju međuperioda ne razgraničava se u bilansu stanja pre nego što se dobiju naknadne informacije o tome da li je ista zadovoljila definiciju sredstva ili ostvari nesmetan priliv zarade u toku međuperioda u okviru finansijske godine; i

(c) rashod po osnovu poreza iz dobitka priznaje se za svaki međuperiod na osnovu najbolje procene prosečne ponderisane godišnje stope poreza iz dobitka koja se očekuje za punu finansijsku godinu. Iznosi koji se obračunavaju kao rashod po osnovu poreza iz dobitka u jednom međuperiodu mogu da budu korigovani za naredni međuperiod te finansijske godine, ukoliko se procena godišnje stope poreza iz dobitka promeni.

31. U skladu sa Okvirom za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Okvir), priznavanje je "proces uključivanja u bilans stanja ili bilans uspeha one pozicije koja zadovoljava definiciju elementa i ispunjava kriterijume za priznavanje". Definicije sredstava, obaveza, prihoda i rashoda su od suštinske važnosti za priznavanje, kako na datume godišnjeg, tako i na datume periodičnog finansijskog izveštavanja.

32. Što se tiče sredstava, ista testiranja budućih ekonomskih koristi primenjuju se i na datume međuperioda i na kraju finansijske godine preduzeća. Troškovi koji po svojoj prirodi ne bi mogli da se kvalifikuju kao sredstva na kraju finansijske godine, neće biti tako kvalifikovani ni na datum međuperioda. Isto tako, obaveza na datum periodičnog izveštavanja mora da predstavlja postojeću obavezu na taj dan, kao što mora da predstavlja postojeću obavezu i na dan godišnjeg izveštaja.

33. Suštinsko obeležje prihoda i rashoda je da su se odnosni prilivi i odlivi sredstava i obaveza već dogodili. Ukoliko su se ti prilivi i odlivi dogodili, odnosni prihodi i rashodi se priznaju; u suprotnom oni se ne priznaju. U Okviru se navodi da "se rashodi priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi povezano sa smanjenjem sredstva ili povećanjem obaveze dostigne vrednost koja se može pouzdano izmeriti. . . . Okvir ne dozvoljava priznavanje pozicija u bilansu stanja koje ne zadovoljavaju definicije sredstava ili obaveza".

34. Prilikom merenja sredstava, obaveza, prihoda, rashoda i tokova gotovine iskazanih u njegovim finansijskim izveštajima, preduzeće koje podnosi samo godišnji finansijski izveštaj može da uzme u obzir informacije koje postanu raspoložive u toku finansijske godine. Njegova merenja, u stvari, obuhvataju period od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja.

35. Preduzeće koje podnosi šestomesečne finansijske izveštaje koristi informacije koje su raspoložive do sredine godine ili nešto kasnije, za merenja koja vrši za finansijske izveštaje za prvi šestomesečni period i informacije raspoložive do kraja godine ili nešto kasnije za dvanaestomesečni period. Merenja koja se vrše za dvanestomesečni period obuhvataju eventualne promene u procenama iznosa iskazanih u prvom šestomesečnom periodu. Iznosi iskazani u periodičnom finansijskom izveštaju za prvi šestomesečni period ne koriguju se retroaktivino. Međutim, st. 16(d) i 26 propisuju da vrsta i iznos svake značajne promene u procenama treba da budu obelodanjeni.

36. Preduzeće koje podnosi finansijske izveštaje češće nego dvaput godišnje, meri prihod i rashod od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja za svaki međuperiod koristeći informacije koje postanu raspoložive u toku pripremanja svakog skupa finansijskih izveštaja. Iznosi prihoda i rashoda iskazani u tekućem međuperiodu obuhvataju sve promene u procenama iznosa koje su iskazane za prethodne međuperiode finansijske godine. Iznosi iskazani u prethodnim međuperiodima ne koriguju se retroaktivno. Međutim, st. 16(d) i 26 propisuju da vrsta i iznos svake značajne promene u procenama treba da budu obelodanjeni.

Prihodi koji se ostvaruju sezonski, ciklično ili periodično

37. Prihodi koji se ostvaruju sezonski, ciklično ili periodično u toku jedne finansijske godine ne obračunavaju se unapred, niti se razgraničavaju na datum međuperioda, ukoliko se ne obračunavaju unapred niti razgraničavaju i na kraju finansijske godine preduzeća.

38. Primeri uključuju prihode od dividendi, tantijema i po osnovu državnih dodeljivanja. Pored toga, neka preduzeća konstantno ostvaruju više prihoda u nekim međuperiodima finansijske godine nego u drugim međuperiodima, na primer, sezonski prihodi prodavaca na malo. Takvi prihodi se priznaju onda kada nastanu.

Troškovi koji ne nastaju redovno tokom finansijske godine

39. Troškovi koji ne nastaju redovno tokom finansijske godine preduzeća obračunavaju se ili razgraničavaju za potrebe periodičnog izveštavanja ako i samo ako se obračunavaju ili razgraničavaju i na kraju finansijske godine.

Primena principa priznavanja i merenja

40. U Prilogu B dati su primeri za primenu opštih principa priznavanja i merenja koji su navedeni u st. 28-39.

KORIŠĆENJE PROCENA

41. Postupci merenja koji se primenjuju u periodičnom finansijskom izveštaju utvrđuju se tako da obezbede da konačne informacije budu pouzdane i da sve značajne finansijske informacije koje su merodavne za tumačenje finansijskog položaja ili uspešnosti preduzeća budu na odgovarajući način obelodanjene. Dok su merenja i kod godišnjih i kod periodičnih finansijskih izveštaja često zasnovana na razumnim procenama, priprema periodičnih finansijskih izveštaja obično zahteva značajniju primenu metoda procene nego što je to slučaj kod godišnjih finansijskih izveštaja.

42. U Prilogu C dati su primeri za korišćenje procena u međuperiodima.

Preračunavanje prethodno izdatih izveštaja za međuperiode

43. Promena u računovodstvenoj politici osim one promene za koju je postupak prelaska utvrđen novim Međunarodnim računovodstvenim standardom izražava se kao:

(a) preračunavanje finansijskih izveštaja za ranije međuperiode tekuće finansijske godine i istih međuperioda iz prethodnih finansijskih godina (videti stav 20), ukoliko preduzeće primenjuje osnovni postupak naveden u MRS 8; ili

(b) preračunavanje finansijskih izveštaja za ranije međuperiode tekuće finansijske godine, ukoliko preduzeće primenjuje dopušteni alternativni postupak naveden u MRS 8. U ovom slučaju, uporedivi međuperiodi iz prethodnih finansijskih godina se ne preračunavaju.

44. Jedan od ciljeva prethodnog principa je da se obezbedi primena jedinstvene računovodstvene politike na određenu klasu poslovnih promena u toku cele finansijske godine. U skladu sa MRS 8, promena računovodstvene politike odražava se retroaktivnom primenom, sa preračunavanjem finansijskih podataka iz prethodnog međuperioda, ukoliko je izvodljivo. Međutim, ukoliko se iznos korekcije koja se odnosi na prethodne finansijske godine ne može razumno da se utvrdi, tada se, prema MRS 8, nova politika primenjuje u budućim periodima. Dopušteni alternativni postupak predviđa primenu potpune, kumulativne, retroaktivne korekcije prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period u kojem je došlo do promene računovodstvene politike. Učinak principa iz stava 43 je zahtev da se u okviru tekuće finansijske godine svaka promena računovodstvene politike primeni retroaktivno na početak finansijske godine.

45. Obuhvatanje računovodstvenih promena na datum međuperioda u okviru finansijske godine omogućava da se na određenu klasu poslovnih promena u jednoj istoj finansijskoj godini primenjuju dve različite računovodstvene politike. To bi imalo za posledicu teškoće u raspoređivanju iznosa na pozicije međuperioda, prikrivene rezultate poslovanja i težu analizu i razumljivost informacija za međuperiod.

DATUM PRIMENE

46. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard počinje da se primenjuje za finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili nakon tog datuma. Poželjna je primena i pre tog datuma.

PRILOG A

Ilustracija perioda koji treba da se prikažu

Ovaj Prilog, koji je ilustrativne prirode i ne čini deo Standarda, daje primere kojima se ilustruje primena principa iz stava 20. Svrha ovog Priloga je da ilustruje primenu Standarda, kako bi doprineo njegovom jasnijem značenju.

Preduzeće objavljuje periodične finansijske izveštaje na polugodišnjoj osnovi

1. Finansijska godina preduzeća završava se 31. decembra (kalendarska godina). Preduzeće će u svom šestomesečnom periodičnom finansijskom izveštaju prikazati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili potpune) na dan 30. jun 2001.

Bilans stanja:
na dan	30. jun 2001.	31. decembar 2000.
Bilans uspeha:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.
Izveštaj o tokovima gotovine:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.
Izveštaj o promenama na kapitalu:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.

Preduzeće objavljuje periodične finansijske izveštaje na tromesečnoj osnovi

1. Finansijska godina preduzeća završava se 31. decembra (kalendarska godina). Preduzeće će u svom tromesečnom periodičnom finansijskom izveštaju prikazati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili potpune) na dan 30. jun 2001.

Bilans stanja:
na dan	30. jun 2001.	31. decembar 2000.
Bilans uspeha:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.
na kraju 3 meseca	30. jun 2001.	30. jun 2000.
Izveštaj o tokovima gotovine:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.
Izveštaj o promenama na kapitalu:
na kraju 6 meseci	30. jun 2001.	30. jun 2000.

PRILOG B

Primeri primene načela priznavanja i merenja

U ovom Prilogu, koji je ilustrativne prirode i ne čini deo Standarda, dati su primeri za primenu principa priznavanja i merenja koji su navedeni u st. 28-39 ovog standarda. Svrha ovog priloga je da ilustruje primenu Standarda, kako bi doprineo njegovom jasnijem značenju.

Porezi na zarade zaposlenih na teret poslodavca i doprinosi za osiguranje

1. Ako se porezi na zarade zaposlenih koji idu na teret poslodavca ili doprinosi za fondove osiguranja koje finansira država procenjuju na godišnjoj osnovi, odnosni izdatak poslodavca priznaje se u međuperiodima na osnovu procenjene, prosečne, efektivne, godišnje stope poreza na zarade i doprinose, bez obzira da li je veći deo uplata izvršen ranije u toku finansijske godine. Najčešći primer je porez na zarade ne teret poslodavca ili doprinos za osiguranje koji se utvrđuje do određene maksimalne visine zarade po zaposlenom. Za zaposlene sa većim primanjima, maksimalni prihod po osnovu zarade dostiže se pre kraja finansijske godine, a poslodavac ne vrši dalje uplate do kraja godine.

Veliko planirano periodično održavanje ili remont

2. Trošak velikog planiranog periodičnog održavanja ili remonta, ili neki drugi sezonski izdatak za koji se očekuje da će nastati kasnije tokom godine ne obračunava se za potrebe periodičnog izveštavanja, sve dok neki poslovni događaj ne dovede do nastanka pravne ili konstruktivne obaveze za preduzeće. Da bi obaveza nastala, nije dovoljna samo namera ili potreba da se načini izdatak koji se odnosi na budući period.

Rezervisanja

3. Rezervisanje se priznaje onda kada preduzeće nema drugu realnu mogućnost osim da izvrši prenos ekonomskih koristi kao rezultat poslovnog događaja koji je doveo do nastanka pravne ili konstruktivne obaveze. Vrednost obaveze koriguje se naviše ili naniže, sa odgovarajućim gubitkom ili dobitkom koji se priznaju u bilansu uspeha, ukoliko dođe do promene u najboljoj proceni vrednosti obaveze koju je donelo preduzeće.

4. Po ovom standardu se zahteva da na datum međuperioda preduzeće primenjuje iste kriterijume za priznavanje i merenje rezervisanja, koje bi inače primenilo i na kraju svoje finansijske godine. Postojanje ili nepostojanje obaveze prenosa koristi nije u vezi sa dužinom izveštajnog perioda. To je stvar činjenice.

Stimulacije na kraju godine

5. Postoji više vrsta stimulacija koje se daju na kraju godine. Neke se zarađuju jednostavnim neprekidnim radnim odnosom u toku nekog vremenskog perioda. Druge se zarađuju na osnovu mesečnog, tromesečnog ili godišnjeg merenja rezultata poslovanja. Stimulacije mogu da budu potpuno diskrecione, ugovorne ili zasnovane na dugogodišnjem istorijskom presedanu.

6. Stimulacija se obračunava za potrebe periodičnog izveštavanja onda, i samo onda, kada (a) je stimulacija pravna obaveza ili, ako na osnovu dotadašnje prakse stimulacija postane pravna obaveza, u kom slučaju preduzeće nema realnu alternativu osim da izvrši plaćanja, i (b) se može izvršiti pouzdana procena te obaveze. Uputstvo je dato u MRS 19 Naknade zaposlenima.

Potencijalne lizing rate

7. Potencijalne lizing rate mogu da posluže kao primer za pravnu i konstruktivnu obavezu koja se priznaje kao obaveza. Ako lizing predviđa potencijalne rate koje zavise od određenog nivoa godišnje prodaje korisnika lizinga, može nastati obaveza u međuperiodima finansijske godine pre nego što se dostigne potrebni nivo prodaje, ukoliko se očekuje da će taj potrebni nivo prodaje biti dostignut i preduzeće, stoga, nema realnu alternativu osim da isplati buduće lizing rate.

Nematerijalna ulaganja

8. Preduzeće će primeniti definiciju i kriterijume priznavanja za nematerijalno ulaganje u međuperiodu na isti način kao i u godišnjem periodu. Troškovi koji nastanu pre ispunjenja kriterijuma priznavanja za nematerijalno ulaganje, priznaju se kao rashod. Troškovi koji nastanu od trenutka ispunjavanja kriterijuma za priznavanje, priznaju se kao deo cene koštanja nematerijalnog ulaganja. "Razgraničavanje" troškova kao sredstava u periodičnom bilansu stanja, u očekivanju da će kriterijumi priznavanja biti ispunjeni kasnije u toku finansijske godine, nije opravdano.

Penzije

9. Trošak po osnovu penzija za međuperiod obračunava se od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja na osnovu stope troška za penzije, koja je utvrđena po aktuarskom metodu na kraju prethodne finansijske godine i korigovana za značajna tržišna kolebanja od tog trenutka i za značajna ograničenja, poravnanja ili druge značajne jednokratne događaje.

Naknade za godišnje odmore, praznike i druga kratkoročna odsustva

10. Kumulirane naknade za odsustva prenose se u naredni period i mogu se koristiti u kasnijim periodima, ukoliko se pravo na odsustvo u tekućem periodu ne iskoristi u potpunosti. MRS 19 Naknade zaposlenima, propisuje da preduzeće meri očekivani trošak i obavezu po osnovu kumuliranih naknada za odsustvo u iznosu koje preduzeće očekuje da će platiti po osnovu ukupnih neiskorišćenih prava na odsustvo na dan bilansa stanja. Ovaj princip se takođe primenjuje i na datume periodičnog izveštavanja. U suprotnom slučaju, na datum periodičnog izveštavanja preduzeće ne priznaje ni rashod ni obavezu za nekumulirane naknade za odsustva, kao što ih ne priznaje ni na datum godišnjeg izveštavanja.

Drugi planirani, ali neredovno nastali troškovi

11. Planom preduzeća mogu da se predvide određeni troškovi za koje se očekuje da će nastati neredovno u toku finansijske godine, kao što su doprinosi u dobrotvorne svrhe ili troškovi obuke zaposlenih. Ovi troškovi su obično diskrecioni, čak i ukoliko su planirani i ponavljaju se iz godine u godinu. Priznavanje obaveze na datum periodičnog finansijskog izveštavanja na ime troškova koji još nisu nastali, generalno nije u skladu sa definicijom obaveze.

Merenje rashoda po osnovu poreza iz dobitka u međuperiodu

12. Rashod po osnovu poreza iz dobitka u međuperiodu obračunava se na osnovu poreske stope koja bi se primenila na ukupnu očekivanu godišnju zaradu, odnosno, na osnovu prosečne, procenjene, godišnje, efektivne stope poreza iz dobitka koja se primenjuje na neoporezovani dobitak iz međuperioda.

13. To je u skladu sa osnovnim konceptom koji je izložen u stavu 28, a u kome se navodi da na periodični finansijski izveštaj treba primenjivati iste računovodstvene principe priznavanja i merenja kao i na godišnje finansijske izveštaje. Porezi iz dobitka se utvrđuju na godišnjoj osnovi. Rashod po osnovu poreza iz dobitka u međuperiodu izračunava se primenom poreske stope na neoporezovani dobitak iz međuperioda koja bi se mogla primeniti na ukupnu očekivanu godišnju zaradu, odnosno, primenom procenjene, prosečne, godišnje, efektivne stope poreza iz dobitka. Ta procenjena, prosečna, godišnja stopa odražavala bi mešavinu progresivne strukture poreske stope za koju se očekuje da će biti primenljiva na ukupnu godišnju zaradu, uključujući usvojene ili u značajnoj meri usvojene promene stopa poreza iz dobitka, koje treba da stupe na snagu kasnije u toku finansijske godine. U MRS 12, Porezi iz dobitka, dato je uputstvo o izmenama poreskih stopa koje su u značajnoj meri usvojene. Procenjena, prosečna, godišnja stopa poreza iz dobitka bila bi ponovo procenjena od početka finansijske godine zaključno sa datumom izveštavanja, u skladu sa stavom 28 ovog standarda. U stavu 16(d) zahteva se obelodanjivanje značajne promene u proceni.

14. U meri u kojoj je to izvodljivo, za svaku poresku nadležnost utvrđuje se posebna procenjena, prosečna, godišnja stopa poreza iz dobitka i primenjuje se pojedinačno na neoporezovani prihod međuperioda za svaku nadležnost. Isto tako, ukoliko se na različite kategorije dobitka primenjuju različite stope poreza iz dobitka (kao što je kapitalna dobit ili dobitak ostvaren u određenim privrednim granama), u meri u kojoj je to izvodljivo, na svaku pojedinačnu kategoriju neoporezovanog prihoda međuperioda primenjuje se posebna stopa. Iako poželjan, ovaj stepen preciznosti ne mora da bude dostižan u svim slučajevima i tada se koristi ponderisani prosek stopa po nadležnostima ili po kategorijama dobitka, ako to predstavlja razumnu približnu vrednost učinka korišćenja specifičnijih stopa.

15. Kao ilustracija primene napred navedenih principa, preduzeće koje podnosi kvartalne izveštaje očekuje da zaradi 10.000 neoporezovanog dobitka u svakom kvartalu, a pri tom posluje u nadležnosti sa poreskom stopom od 20 posto na prvih 20.000 godišnje zarade i 30% na svu dodatnu zaradu. Ostvarena zarada odgovara očekivanjima. Sledeća tabela prikazuje iznos rashoda po osnovu poreza iz dobitka koji se iskazuje za svaki kvartal.

	kvartal I	kvartal II	kvartal III	kvartal IV	godišnje
Poreski
rashod	2.500	2.500	2.500	2.500	10.000

Očekuje se da 10.000 poreza bude plativo za punu godinu, na 40.000 neoporezovanog dobitka.

16. Kao druga ilustracija, preduzeće podnosi kvartalne izveštaje i zaradilo je 15.000 neoporezovanog dobitka u prvom kvartalu, ali očekuje da će ostvariti gubitke od 5.000 u svakom od tri preostala kvartala (što znači da će imati nula prihod za godinu). Preduzeće posluje u nadležnosti u kojoj se očekuje da će procenjena, prosečna, godišnja stopa poreza iz dobitka biti 20 posto. Sledeća tabela pokazuje iznos rashoda po osnovu poreza iz dobitka koji se iskazuje za svaki kvartal.

	kvartal I	kvartal II	kvartal III	kvartal IV	godišnje
Poreski
izdatak	3.000	(1.000)	(1.000)	(1.000)	0

Razlika između godine finansijskog izveštavanja i fiskalne godine

17. Ukoliko se godina finansijskog izveštavanja ne podudara sa fiskalnom godinom, rashod po osnovu poreza iz dobitka za međuperiode te finansijske godine meri se na osnovu posebnih, prosečnih, ponderisanih, procenjenih, efektivnih poreskih stopa za svaku fiskalnu godinu, koje se primenjuju na deo neoporezovanog dobitka koji je ostvaren u svakoj od tih fiskalnih godina.

18. Ilustracije radi, godina finansijskog izveštavanja preduzeća završava se 30. juna, a preduzeće podnosi kvartalne izveštaje. Fiskalna godina tog preduzeća završava se 31. decembra. Za finansijsku godinu koja počinje 1. jula, Godina I, a završava se 30. juna, Godina II, preduzeće zaradi 10.000 neoporezovanog dobitka u svakom kvartalu. Procenjena, prosečna, godišnja stopa poreza iz dobitka je 30 posto u Godini I i 40 posto u Godini II.

	kvartal	kvartal	kvartal	kvartal	godišnje
	zaključno	zaključno	zaključno	zaključno	zaključno
	sa 30. sep.	sa 31. dec.	sa 31. mar.	sa 30. jun.	sa 30. jun.
	Godina 1	Godina 2	Godina 2	Godina 2	Godina 2
Poreski
rashod	3.000	3.000	4.000	4.000	14.000

Poreski kredit

19. U nekim poreskim nadležnostima poreskim obveznicima se odobravaju krediti po osnovu poreza plativog na osnovu iznosa kapitalnih troškova, troškova izvoza, troškova istraživanja i razvoja ili na drugim osnovama. Predviđene poreske povlastice ove vrste za punu godinu obično se prikazuju prilikom obračuna procenjene, godišnje, efektivne stope poreza iz dobitka, zato što se ti krediti prema većini poreskih zakona i propisa odobravaju i izračunavaju na godišnjoj osnovi. S druge strane, poreske povlastice koje se odnose na jednokratni poslovni događaj priznaju se prilikom obračuna rashoda po osnovu poreza iz dobitka za dotični međuperiod, kao što se posebne poreske stope koje se primenjuju na određene kategorije dobitka ne stapaju u jednu efektivnu, godišnju poresku stopu. Osim toga, u nekim nadležnostima poreske povlastice ili krediti, uključujući i one koji se odnose na kapitalne troškove i nivoe izvoza, bez obzira na to što se iskazuju nakon podnošenja prijave poreza iz dobitka, veoma su slični državnom dodeljivanju i priznaju se za međuperiod u kojem su nastali.

Prenos poreskog gubitka i poreskog kredita u raniji i naredni period

20. Koristi od prenosa poreskog gubitka u raniji period obuhvataju se u međuperiodu u kojem je odnosni poreski gubitak nastao. MRS 12 predviđa da se "korist koja se odnosi na poreski gubitak koji može biti prenet unazad radi povraćaja tekućeg poreza iz prethodnog perioda priznaje kao sredstvo". Odgovarajuće smanjenje poreskog rashoda ili povećanje poreskog dobitka takođe se priznaje.

21. MRS 12 predviđa da "se odloženo poresko sredstvo priznaje za neiskorišćene poreske gubitke i neiskorišćene poreske kredite koji se prenose u naredni period u meri u kojoj je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti raspoloživ, na osnovu čega se neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti." MRS 12 propisuje kriterijume za procenu verovatnoće oporezive dobiti, na osnovu kojih se neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Ti kriterijumi se primenjuju na kraju svakog međuperioda i, ukoliko su ispunjeni, učinak prenosa poreskog gubitka u naredni period obuhvata se u obračunu procenjene, prosečne, godišnje, efektivne stope poreza iz dobitka.

22. Ilustracije radi, preduzeće koje podnosi kvartalne izveštaje prenelo je gubitak iz poslovanja u visini od 10.000 u naredni period, zbog poreza iz dobitka, na početku tekuće finansijske godine za koju odloženo poresko sredstvo nije priznato. Preduzeće je zaradilo 10.000 u prvom kvartalu tekuće godine i očekuje da će zaraditi po 10.000 u tri naredna kvartala. Isključujući prenos gubitka u naredni period, očekuje se da procenjena, prosečna, godišnja stopa poreza iz dobitka biti 40%. Poreski rashod je sledeći:

	kvartal I	kvartal II	kvartal III	kvartal IV	godišnje
Poreski
rashod	3.000	3.000	3.000	3.000	12.000

Ugovorne i naknadne promene kupovne cene

23. Količinske rabate ili popuste, kao i druge ugovorne promene u cenama sirovina, rada ili drugih kupljenih dobara i usluga naknadno obračunava u međuperiodima i strana koja plaća i strana koja prima uplatu, ukoliko postoji verovatnoća da su isti zarađeni ili da će stupiti na snagu. Stoga, ugovorni rabati i popusti se naknadno obračunavaju, dok se diskrecioni rabati i popusti naknadno ne obračunavaju, zato što rezultujuće sredstvo ili obaveza ne bi zadovoljili uslove iz Okvira, koji propisuju da sredstvo mora da bude resurs koji preduzeće kontroliše kao rezultat prošlog poslovnog događaja, a da obaveza mora da bude sadašnja obaveza za čije izmirenje se očekuje da će dovesti do odliva resursa.

Amortizacija osnovnih sredstava i amortizacija nematerijalnih ulaganja

24. Amortizacija osnovnih sredstava i amortizacija nematerijalnih ulaganja za međuperiod zasniva se samo na sredstvima koja se poseduju u toku tog međuperioda. Amortizacija ne uzima u obzir sticanje i otuđenje sredstava koje je planirano za neki kasniji period u toku finansijske godine.

Zalihe

25. Za potrebe periodičnog finansijskog izveštavanja, zalihe se mere po istim principima kao i na kraju finansijske godine. MRS 2 Zalihe, utvrđuje standarde za priznavanje i merenje zaliha. Zalihe zadaju posebne probleme na svaki datum finansijskog izveštavanja, zbog potrebe utvrđivanja količine zaliha, cena koštanja i neto prodajnih vrednosti. U svakom slučaju, na zalihe u međuperiodu primenjuju se isti principi merenja. Da bi uštedela na troškovima i vremenu, preduzeća više koriste procene kod merenja zaliha na datume međuperioda, nego na datume godišnjeg izveštavanja. U nastavku su dati primeri kako se primenjuje test za neto prodajnu vrednost na datum međuperioda, kako se periodično utvrđuju LIFO zalihe i kako se postupa sa odstupanjima u proizvodnji.

Neto prodajna vrednost zaliha

26. Neto prodajna vrednost zaliha određuje se pozivanjem na prodajne cene i povezane troškove za popunjavanje i otuđenje na datume međuperioda. Preduzeće će ukinuti otpise do neto prodajne vrednosti u narednom međuperiodu, samo ako bi bilo prikladno da se to učini i na kraju finansijske godine.

Procenjivanje zaliha po metodi LIFO na datume međuperioda

27. Smanjenje količine LIFO zaliha ne obuhvata se prilikom utvrđivanja vrednosti zaliha na datum međuperioda, ukoliko se očekuje da to smanjenje bude ispravljeno do kraja godine. Takvo privremeno smanjenje može da bude posledica, na primer, uobičajenih sezonskih promena u količinama zaliha ili jednokratnog poslovnog događaja koji je van kontrole rukovodstva preduzeća, kao što je štrajk špeditera. Isključivanje učinaka privremenog smanjenja LIFO zaliha u skladu je sa (a nije izuzetak od) odredbom iz stava 28 ovog standarda, u kojoj se navodi da učestalost izveštavanja preduzeća (godišnje, polugodišnje ili kvartalno) ne utiče na merenje njegovih godišnjih rezultata. Ovaj princip je opravdan zato što, u suprotnom, investitori i poverioci mogu da budu zavedeni potencijalnim značajnim učinkom na iskazanoj zaradi koja bi proistekla iz privremenog smanjenja LIFO zaliha sa malom nabavnom vrednošću za koje se očekuje da budu popunjene po mnogo većoj tekućoj nabavnoj vrednosti. Isto tako, za mnoga preduzeća korišćenje metode LIFO za merenje troškova zaliha u finansijskim izveštajima rukovodi se porezom iz dobitka. Pošto se porezi iz dobitka u većini nadležnosti procenjuju na godišnjoj osnovi, LIFO metoda merenja zaliha takođe se vrši na godišnjoj osnovi, što je pristup koji je dosledan primeni procenjene, prosečne, godišnje stope poreza iz dobitka, kao što je izloženo u stavu 12 ovog Priloga.

Odstupanja u troškovima proizvodnje u međuperiodu

28. Odstupanja u ceni, produktivnosti, potrošnji i obimu proizvodnje proizvodnog preduzeća priznaju se u dobitku na datume periodičnog izveštavanja u istoj meri u kojoj se ta odstupanja priznaju u dobitku na kraju finansijske godine. Odlaganje odstupanja za koja se očekuje da će biti apsorbovana do kraja godine nije prikladno, zato što bi moglo da dovede do podnošenja izveštaja o zalihama na datum međuperioda po vrednosti koja je niža ili viša od njegovog dela stvarnih troškova proizvodnje.

Dobici i gubici od prevođenja u strane valute

29. Dobici i gubici od prevođenja u strane valute mere se za potrebe periodičnog finansijskog izveštavanja primenom istih principa koji važe i na kraju finansijske godine.

30. MRS 21, Učinci promena kurseva razmene stranih valuta precizira način na koji se prevode finansijski izveštaji za inostrane operacije u izveštajne valute, uključujući i smernice za korišćenje istorijskih, prosečnih ili zaključnih kurseva razmene stranih valuta i smernice za uključivanje proisteklih korekcija u dobitak ili sopstveni kapital. U skladu sa MRS 21, za međuperiod se koriste stvarne prosečne i zaključne stope. Preduzeća ne obračunavaju naknadno neke buduće promene u kursevima razmene stranih valuta za preostali deo tekuće finansijske godine prilikom prevođenja inostranih operacija na datum međuperioda.

31. Ukoliko se po MRS 21 zahteva da se korekcije vezane za prevođenje priznaju kao prihod ili kao rashod u periodu u kome nastanu, taj princip se primenjuje u toku svakog međuperioda. Preduzeća ne odlažu neke korekcije prevođenja strane valute na datum međuperioda, ukoliko se očekuje da ta korekcija bude ukinuta pre kraja finansijske godine.

Periodično finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

32. Periodični finansijski izveštaji u hiperinflatornim privredama pripremaju se po istim principima kao i na kraju finansijske godine.

33. MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama, propisuje da finansijski izveštaji preduzeća koje priprema izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede budu iskazani na osnovu merne jedinice koja važi na dan bilansa stanja, a dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju uključuju se u neto dobitak. Isto tako, uporedni finansijski podaci iskazani za prethodne periode preračunavaju se u važeću mernu jedinicu.

34. Preduzeća primenjuju te iste principe na datume međuperioda, čime prikazuju sve podatke iz međuperioda u mernoj jedinici zaključno sa krajem međuperioda, sa rezultujućim dobitkom ili gubitkom na neto monetarnoj poziciji uključenim u neto dobitak međuperioda. Preduzeća ne prikazuju na godišnjoj osnovi priznavanje dobitka ili gubitka, niti koriste procenjenu, godišnju stopu inflacije u pripremi periodičnog finansijskog izveštaja u hiperinflatornoj privredi.

Obezvređenje sredstava

35. MRS 36 Obezvređenje sredstava propisuje da se gubitak zbog obezvređenja sredstava priznaje, ukoliko iznos koji može da se povrati opadne ispod iskazanog iznosa.

36. Ovaj standard propisuje da preduzeće treba da primenjuje iste kriterijume za proveru, priznavanje i ukidanje obezvređenja na datum međuperioda, koje bi koristilo i na kraju svoje finansijske godine. Međutim, to ne znači da preduzeće mora nužno da vrši detaljne obračune obezvređenja na kraju svakog međuperioda. Bolje je da preduzeće ustanovi pokazatelje značajnih obezvređenja od kraja poslednje finansijske godine, kako bi utvrdilo da li postoji potreba za takvim obračunom.

PRILOG C

Primeri za korišćenje procena

U ovom prilogu, koji je ilustrativne prirode i ne čini deo Standarda, dati su primeri za primenu principa iz stava 41 ovog standarda. Svrha ovog priloga je da ilustruje primenu Standarda, kako bi doprineo njegovom jasnijem značenju.

1. Zalihe: Kompletan popis zaliha i procedure procene vrednosti nisu obavezne za stanja zaliha na datume međuperioda, ali se mogu vršiti na kraju finansijske godine. Može da bude dovoljno i vršenje procena na datume međuperioda na osnovu prodajnih marži. Isto tako, LIFO zalihe se mogu proceniti na datume međuperioda na osnovu reprezentativnih uzoraka za svaki LIFO nivo ili grupu i indeksa inflacije.

2. Grupisanja kratkoročnih i dugoročnih sredstava i obaveza: Za potrebe grupisanja sredstava i obaveza na kratkoročne i dugoročne, preduzeća mogu da vrše detaljnije istraživanje na datume godišnjeg izveštavanja nego na datume međuperioda.

3. Rezervisanja: Utvrđivanje odgovarajućeg iznosa rezervisanja (kao što je rezervisanje na ime garancija, troškova okruženja i troškova uređenja lokacije) može da bude složeno, a često skupo i dugotrajno. Preduzeća ponekad angažuju spoljne stručnjake da pomognu u godišnjim obračunima. Vršenje sličnih procena na datume međuperioda često podrazumeva ažuriranje prethodnog godišnjeg rezervisanja i ne zahteva angažovanje spoljnih stručnjaka koji bi vršili nove obračune.

4. Penzije: MRS 19 Naknade zaposlenima, propisuje da preduzeće treba da utvrdi sadašnju vrednost definisanih obaveza po osnovu naknada i tržišnu vrednost sredstava iz plana na svaki dan bilansa stanja i podstiče preduzeće da za merenje obaveza angažuje profesionalnog aktuara. Za potrebe periodičnog izveštavanja pouzdano mišljenje se često može dobiti ekstrapolacijom poslednje aktuarske procene.

5. Porezi iz dobitka: Preduzeća mogu da obračunaju rashod po osnovu poreza iz dobitka i odloženu obavezu po osnovu poreza iz dobitka na godišnje datume primenom poreske stope za svaku pojedinačnu nadležnost kako bi izmerilo dobitak za svaku nadležnost. U stavu 14 Priloga B priznaje se da iako je taj stepen preciznosti poželjan i na datume periodičnog izveštavanja, on ne mora da bude dostižan u svim slučajevima i koristi se ponderisani, prosek stopa po nadležnostima ili po kategorijama dobitka, ukoliko to predstavlja razumnu približnu vrednost učinka korišćenja specifičnijih stopa.

6. Potencijalne obaveze: Merenje potencijalnih obaveza može da uključi mišljenja pravnih eksperata ili drugih savetnika. Zvanični izveštaji nezavisnih eksperata ponekad se pribavljaju kada su u pitanju potencijalne obaveze. Takva mišljenja o sudskim parnicama, potraživanjima, procenama i drugim potencijalnim događajima i neizvesnostima mogu ili ne moraju biti potrebna na datume međuperioda.

7. Revalorizacije i obračun poštene vrednosti: MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema dozvoljava kao alternativni postupak revalorizaciju nekretnina, postrojenja i opreme na poštenu vrednost. Isto tako, MRS 40 Investiciona nekretnina, propisuje da preduzeće utvrdi poštenu vrednost investicione nekretnine. Za ta merenja, preduzeće može da se osloni na profesionalne procenitelje na datume godišnjeg izveštavanja, ali ne i na datume periodičnog izveštavanja.

8. Usaglašavanja između preduzeća: Neka interna salda koja se detaljno usaglašavaju prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja na kraju finansijske godine mogu manje detaljno da se usaglašavaju prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja na datum međuperioda.

9. Specijalizovane privredne grane: Zbog složenosti posla, izdataka i utrošenog vremena, merenja međuperioda u specijalizovanim privrednim granama mogu da budu manje precizna nego na kraju finansijske godine. Primer bi bio obračun rezervi za osiguranje koji vrše osiguravajuća društva.