MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 39 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji pokrivaju finansijske godine koje počinju na dan 1. januara 2001. godine ili nakon tog datuma. Dozvoljava se i ranija primena ovog standarda, ali samo od početka finansijske godine koja se završava nakon 15. marta 1999. godine, koji je dan izdavanja ovog standarda. Retroaktivna primena nije dozvoljena.

U oktobru 2000, odobreno je pet ograničenih dopuna MRS 39 i drugih odgovarajućih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS 27, MRS 28, MRS 31 i MRS 32) radi poboljšanja specifičnih stavova i da bi se pomoglo u obezbeđenju konzistentne primene Standarda.

U martu 2000, MKRS je zauzeo stav da se objavljuju uputstva za primenu MRS 39 u formi Pitanja i odgovora. Nakon toga, Komitet za uputstva za primenu Smernice, koji je osnovao Odbor sa tom svrhom, izdao je seriju Pitanja i odgovora uz MRS 39. Uputstva za primenu nisu razmatrana od strane MKRS i ne mora obavezno da predstavljaju njihovo viđenje.

Za MRS 39 vezuje se sledeće SKT Tumačenje:

• SKT 33 Konsolidacija i metod učešća - Potencijalna prava glasa i alokacija vlasničkih interesa

Sadržaj

Međunarodni računovodstveni standard MRS 39

Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje

CILJ	Stavovi
DOMET	1 - 7
DEFINICIJE	8 - 26
Iz MRS 32	8 - 9
Dodatne definicije	10
Definicija derivata	10
Definicije četiri kategorije finansijskih sredstava	10
Definicije koje se odnose na priznavanje i merenje	10
Definicije vezane za računovodstvo zaštite	10
Ostale definicije	10
Razrada definicija	11 - 21
Instrument kapitala	11 - 12
Derivati	13 - 16
Transakcioni troškovi	17
Obaveza koja se drži radi trgovanja	18
Zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća	19 - 20
Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju	21
Ugrađeni derivati	22 - 26
PRIZNAVANJE	27 - 65
Početno priznavanje	27 - 29
Datum trgovanja naspram datuma poravnanja	30 - 34
Prestanak priznavanja	35 - 65
Prestanak priznavanja finansijskog sredstva	34 - 43
Prestanak priznavanja dela finansijskog sredstva	47 - 50
Prestanak priznavanja sredstva uz istovremeno priznavanje novog finansijskog sredstva ili obaveze	51 - 56
Prestanak priznavanja finansijske obaveze	57 - 64
Prestanak priznavanja dela finansijske obaveze ili uz istovremeno priznavanje novog finansijskog sredstva ili obaveze	65
MERENJE	66 - 165
Početno merenje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza	66 - 67
Naknadno merenje finansijskih sredstava	68 - 92
Ulaganja koja se drže do dospeća	79 - 92
Naknadno merenje finansijskih obaveza	93 - 94
Razmatranja merenja poštene vrednosti	95 - 102
Dobici i gubici od ponovnog merenja po poštenoj vrednosti	103 - 107
Dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava i obaveza koje nisu ponovo merene po poštenoj vrednosti	108
Obezvređivanje i nenaplativost finansijskih sredstava	109 - 119
Finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj vrednosti	111 - 115
Prihod od kamate nakon priznavanja obezvređivanja	116
Finansijska sredstva ponovno merena po poštenoj vrednosti	117 - 119
Računovodstveno obuhvatanje poštene vrednosti u određenim sektorima finansijskih usluga	120
Zaštita	121 - 165
Instrumenti zaštite	122 - 126
Stavke koje se štite	127 - 135
Računovodstvo zaštite	136 - 145
Procenjivanje efektivnosti zaštite	146 - 152
Zaštita poštene vrednosti	153 - 157
Zaštita toka gotovine	158 - 163
Zaštita neto ulaganja u inostrani entitet	164
Ako se zaštita ne kvalifikuje za posebno računovodstvo zaštite	165
OBELODANJIVANJE	166 - 170
DATUM PRIMENE I PRELAZNE ODREDBE	171 - 172

Međunarodni računovodstveni standard MRS 39

Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje

Međunarodni računovodstveni standard 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje (MRS 41) utvrđen je st. 1-172. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je standard usvojen od strane OMRS**. MRS 39 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

_________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Cilj ovog standarda je da ustanovi principe za priznavanje, merenje i obelodanjivanje informacija o finansijskim instrumentima u finansijskim izveštajima preduzeća.

DOMET

1. Ovaj standard primenjuju sva preduzeća na sve finansijske instrumente osim:1

(a) onih interesa u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim poduhvatima koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 27 Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u zavisna preduzeća; MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća; i MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima. Međutim, preduzeće primenjuje ovaj standard u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima u cilju računovodstvenog obuhvatanja interesa u zavisnom preduzeću, pridruženom preduzeću ili zajedničkom poduhvatu koji (a) se stiče i drži isključivo sa namerom da se ponovo proda u bliskoj budućnosti; ili (b) posluje pod strogim dugoročnim ograničenjima koja mu značajno umanjuju mogućnost prenosa sredstava na preduzeće. U takvim slučajevima, pored zahteva obelodanjivanja iz ovog standarda dodatno se primenjuju i zahtevi obelodanjivanja iz MRS 27, MRS 28 i MRS 31;2

(b) prava i obaveza na osnovu lizinga na koje se primenjuje MRS 17 Lizing; međutim, (i) potraživanja iz lizinga koja su priznata u bilansu stanja davaoca lizinga podležu odredbama o prestanku priznavanja iz ovog standarda (st. 35-65 i 170 (d)) i (ii) ovaj standard se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u lizinge (videti st. 22-26);

(c) sredstava i obaveza poslodavaca na osnovu planova naknada zaposlenima na koje se primenjuje MRS 19 Naknade zaposlenima;

(d) prava i obaveza po osnovu ugovora o osiguranju kao što je definisano u stavu 3 MRS 32 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje, ali se ovaj standard ne primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju (videti st. 22-26);3

(e) instrumenata kapitala koji je emitovalo preduzeće koje podnosi izveštaj, uključujući i opcije, garancije i druge finansijske instrumente koji se klasifikuju kao akcionarski kapital preduzeća koje podnosi izveštaj (međutim, od imaoca tih instrumenata se zahteva da ovaj standard primeni na te instrumente);4

(f) ugovora o finansijskim garancijama, uključujući i akreditive, koji obezbeđuju pokriće plaćanja ako dužnik ne izvrši plaćanje o dospeću (MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva, daje smernice za priznavanje i merenje finansijskih garancija, obaveza po osnovu jemstva i drugih sličnih instrumenata). Nasuprot tome, ugovori o finansijskim garancijama su predmet ovog standarda ukoliko obezbeđuju pokriće plaćanja u zavisnosti od promena u utvrđenoj kamatnoj stopi, ceni hartija od vrednosti, ceni robe, kreditnoj sposobnosti, kursu razmene strane valute, indeksu cena ili stopa, ili drugoj promenljivoj vrednosti (ponekad se naziva i "osnova vrednosti"). Ovaj standard takođe zahteva i priznavanje finansijskih garancija koje su načinjene ili zadržane kao rezultat prestanka priznavanja standarda koji su navedeni u st. 35-65;5

(g) ugovora o potencijalnoj naknadi iz poslovne kombinacije (videti st. 65-76 MRS 22 Poslovne kombinacije);

(h) ugovora koji zahtevaju plaćanje na osnovu klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih promenljivih (videti stav 2), ali se ovaj standard primenjuje na druge vrste derivata koji su ugrađeni u takve ugovore (videti st. 22-26).6

2. Ugovori koji zahtevaju plaćanje po osnovu klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih promenljivih vrednosti obično se koriste kao polise osiguranja. (Oni koji se zasnivaju na klimatskim promenljivim ponekad se nazivaju i vremenski derivati.) U takvim slučajevima, izvršeno plaćanje se zasniva na iznosu gubitka preduzeća. Prava i obaveze po ugovorima o osiguranju se stavom 1(d) isključuju iz okvira ovog standarda. Odbor priznaje da isplata po osnovu nekih od ovih ugovora nije u vezi sa iznosom gubitka preduzeća. Iako je Odbor razmatrao mogućnost da takve derivate stavi u domet ovog standarda, zaključio je da je potrebno dalje proučavanje kako bi se došlo do operativnih definicija koje prave razliku između ugovora "tipa osiguranja" i "tipa derivata".

3. Ovim standardom se ne menjaju zahtevi u pogledu:

(a) računovodstvenog obuhvatanja ulaganja matičnog preduzeća u zavisna preduzeća u posebnim finansijskim izveštajima matičnog preduzeća kao što je navedeno u st. 29-31 MRS 27;

(b) računovodstvenog obuhvatanja ulaganja investitora u pridružena preduzeća u posebnim finansijskim izveštajima investitora kao što je navedeno u st. 12-15 MRS 28;

(c) računovodstvenog obuhvatanja ulaganja učesnika u zajedničkom poduhvatu u zajedničke poduhvate u posebnim finansijskim izveštajima učesnika ili investitora kao što je navedeno u st. 35 i 42 MRS 31; ili

(d) planova naknada zaposlenima koji su u skladu sa MRS 26 Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija.

4. Preduzeće ponekad izvrši ono što smatra "strateškim ulaganjem" u akcije koje je emitovalo drugo preduzeće, sa namerom uspostavljanja ili održavanja dugoročnog poslovnog odnosa sa preduzećem u koje je izvršilo ulaganje. Preduzeće investitor koristi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća, da utvrdi da li računovodstveni metod učešća odgovara tom ulaganju zato što investitor ima značajan uticaj na pridruženo preduzeće. Slično tome, preduzeće investitor koristi MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima, da utvrdi da li tom ulaganju odgovara proporcionalna konsolidacija ili metod učešća. Ukoliko ni metod učešća ni proporcionalna konsolidacija nisu odgovarajući, preduzeće na to strateško ulaganje primenjuje ovaj standard.

5. Ovaj standard se primenjuje na finansijska sredstva i obaveze osiguravajućih društava izuzev prava i obaveza koje proističu iz ugovora o osiguranju, koje su isključene na osnovu stava 1(d). U toku je poseban projekat Komiteta za MRS o računovodstvenom obuhvatanju ugovora o osiguranju koji će razmotriti pitanje prava i obaveza koje proističu iz ugovora o osiguranju. Videti st. 22-26 radi smernica o finansijskim instrumentima koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju.

6. Ovaj standard se primenjuje na robne ugovore kojima se jednoj ili drugoj strani daje pravo da se namiri u gotovini ili nekim drugim finansijskim instrumentom, sa izuzetkom robnih ugovora (a) koji su zaključeni sa ciljem da ispune i koji ispunjavaju zahteve preduzeća u pogledu očekivane nabavke, prodaje ili korišćenja, (b) koji su od početka bili namenjeni za tu svrhu, i (c) za koje se očekuje da će biti izmireni isporukom.7

7. Ukoliko preduzeće sledi obrazac zaključivanja kompenzacionih ugovora kojima se efektivno ostvaruje namirenje na neto osnovi, ti ugovori se ne zaključuju da bi se ispunili zahtevi preduzeća u pogledu očekivane nabavke, prodaje ili korišćenja.

___________________
1 Videti takođe i KUP 13-1 i KUP 13-2
2 Videti takođe i KUP 1-4
3 Videti takođe i KUP 1-3-a i KUP 1-3-b
4 Videti takođe i KUP 23-11
5 Videti takođe i KUP 1-1, KUP 1-2, KUP 1-5-a i KUP 1-5-b
6 Videti takođe i KUP 1-6
7 Videti takođe i KUP 14-1, KUP 14-2 i KUP 14-3

DEFINICIJE

Iz MRS 32

8. Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u značenju utvrđenom u MRS 32:

Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje i finansijsko sredstvo jednog preduzeća i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog preduzeća.8

Finansijsko sredstvo je svako sredstvo koje je:

(a) gotovina;

(b) ugovorno pravo na primanje gotovine ili drugog finansijskog sredstva od drugog preduzeća;

(c) ugovorno pravo na razmenu finansijskih instrumenata sa drugim preduzećem pod potencijalno povoljnim uslovima; ili

(d) instrument kapitala drugog preduzeća.

Finansijska obaveza je svaka obaveza koja predstavlja ugovornu obavezu:

(a) predaje gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom preduzeću; ili

(b) razmene finansijskih instrumenata sa drugim preduzećem pod potencijalno nepovoljnim uslovima.

Instrument kapitala je svaki ugovor kojim se dokazuje preostali interes u imovini preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza (videti stav 11).

Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.

9. Za svrhe prethodno navedenih definicija, u MRS 32 se navodi da izraz "preduzeće" uključuje fizička lica, ortakluke, registrovane organe i državne agencije.

___________________
8 Videti takođe i KUP 8-1

Dodatne definicije

10. Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u dole navedenom značenju:

Definicija derivata

Derivat je finansijski instrument:9

(a) čija se vrednost menja u zavisnosti od promene utvrđene kamatne stope, cene hartija od vrednosti, cene robe, kursa razmene strane valute, indeksa cena ili stopa, kreditne sposobnosti ili kreditnog indeksa, ili slične promenljive vrednosti (ponekad se naziva i "osnova vrednosti");10

(b) koji ne zahteva nikakvo početno neto ulaganje ili malo početno neto ulaganje u odnosu na druge vrste ugovora koji na sličan način reaguju na promene tržišnih uslova;11 i

(c) koji se izmiruje na neki budući datum.12

______________________
 9 Videti takođe i KUP 10-1, KUP 10-4-a, KUP 10-4-b, KUP 10-5, KUP 10-8, KUP 14-1, KUP 14-2 i KUP 14-3
10 Videti takođe i KUP 10-6
11 Videti takođe i KUP 10-3, KUP 10-10, KUP 15-1 i KUP 15-2
12 Videti takođe i KUP 10-2 i KUP 10-18

Definicije četiri kategorije finansijskih sredstava

Finansijsko sredstvo ili obaveza koja se drži radi trgovanja je ono sredstvo koje je pribavljeno ili obaveza koja je nastala prvenstveno radi ostvarivanja dobitka iz kratkoročnih kolebanja cena ili marže dilera.13 Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao sredstvo koje se drži radi trgovanja ukoliko, bez obzira na to zbog čega je pribavljeno, predstavlja deo portfelja za koji postoji dokaz o nedavnom stvarnom trendu ostvarivanja dobitaka na kratak rok (videti stav 21)14. Derivatna finansijska sredstva i derivatne finansijske obaveze se uvek smatraju sredstvima i obavezama koje se drže radi trgovanja osim ukoliko nisu određeni i efektivni instrumenti zaštite. (Videti primer obaveze koja se drži radi trgovanja u stavu 18.)

Ulaganja koja se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem za koja preduzeće ima pozitivnu nameru i sposobnost da ih drži do dospeća (videti st. 80-92), a koja nisu zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća.15

Zajmovi i potraživanja koji su potekli od preduzeća su finansijska sredstva koja je stvorilo preduzeće direktnim obezbeđivanjem novca, robe ili usluga dužniku, a koja nisu stvorena sa namerom da budu prodata odmah ili u kratkom roku i koja se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja. Zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća nisu uključeni u ulaganja koja se drže do dospeća, već se odvojeno klasifikuju u skladu sa ovim standardom (videti st. 19-20).16

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju su ona finansijska sredstva koja nisu (a) zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća, (b) ulaganja koja se drže do dospeća, ili (c) finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja (videti stav 21).

____________________
13 Videti takođe i KUP 10-9, KUP 10-15, KUP 18-1 i KUP 18-2
14 Videti takođe i KUP 10-21
15 Videti takođe i KUP 10-16, KUP 10-17, KUP 83-1, KUP 83-2, KUP 83-3, KUP 83-4, KUP 83-5, KUP 83-6, KUP 83-7, KUP 86-1, KUP 86-2, KUP 87-1 i KUP 83-8
16 Videti takođe i KUP 10-7, KUP 10-11-a, KUP 10-11-b i KUP 10-20

Definicije koje se odnose na priznavanje i merenje

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kojem su finansijsko sredstvo ili obaveza mereni prilikom početnog priznavanja umanjen za otplate glavnice, uvećan ili umanjen za ukupnu amortizaciju svake razlike između tog početnog iznosa i iznosa dospeća, i umanjen za bilo koji otpis (direktno ili putem ispravke vrednosti) usled obezvređenja ili nenaplativosti.17

Metod efektivne kamatne stope je metod obračunavanja amortizacije korišćenjem efektivne kamatne stope finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.18 Efektivna kamatna stopa je stopa koja precizno diskontuje očekivani tok budućih gotovinskih plaćanja do dospeća ili do sledećeg datuma ponovnog utvrđivanja cena na tržištu na iskazani tekući neto iznos finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. To obračunavanje uključuje sve naknade i poene koji su plaćeni ili primljeni između ugovornih strana. Efektivna kamatna stopa se ponekad određuje kao ravnomeran prinos do dospeća ili do sledećeg datuma ponovnog utvrđivanja cena, i predstavlja internu stopu prinosa finansijskog sredstva ili finansijske obaveze za taj period. (Videti MRS 18 Prihodi, stav 31, i MRS 32, stav 61)

Transakcioni troškovi su dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju ili otuđenju finansijskog sredstva ili obaveze (videti stav 17).

Čvrsta obaveza je obavezujući sporazum o razmeni određene količine sredstava po određenoj ceni na određeni budući datum ili datume.

Kontrola sredstva je moć ostvarivanja budućih ekonomskih koristi koje proističu iz tog sredstva.

Prestanak priznavanja znači uklanjanje finansijskog sredstva ili obaveze, ili dela finansijskog sredstva ili obaveze, iz bilansa stanja preduzeća.

______________________
17 Videti takođe i KUP 10-12, KUP 10-13, KUP 10-14, KUP 10-19, KUP 73-1 i KUP 76-1
18 Videti takođe i KUP 10-12, KUP 10-13, KUP 10-14, KUP 10-19, KUP 73-1 i KUP 76-1

Definicije vezane za računovodstvo zaštite

Za računovodstvene svrhe, zaštita znači određivanje jednog ili više instrumenata zaštite tako da se promena njihove poštene vrednosti prebija, u celini ili delimično, sa promenom poštene vrednosti ili tokova gotovine stavke koja se štiti.

Stavka koja se štiti je sredstvo, obaveza, čvrsta obaveza ili predviđena buduća transakcija koja (a) izlaže preduzeće riziku promena u poštenoj vrednosti ili promena u budućim tokovima gotovine i koja je (b) za svrhe računovodstva zaštite, određena kao stavka koja se štiti (u st. 127-135 se razrađuje definicija stavki koje se štite).

Za svrhe računovodstva zaštite, instrument zaštite je određeni derivat ili (u ograničenim slučajevima) neko drugo finansijsko sredstvo ili obaveza od čije se poštene vrednosti ili tokova gotovine očekuje da kompenzuju promene u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine određene stavke koja se štiti (u st. 122-126 se razrađuje definicija instrumenta zaštite). Prema ovom standardu, za svrhe računovodstva zaštite, nederivativno finansijsko sredstvo ili obaveza može biti određena kao instrument zaštite jedino ako štiti od rizika promena kurseva razmene stranih valuta.

Efektivnost zaštite je stepen usaglašavanja kompenzacionih promena u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine koje se pripisuju riziku od kojeg se štiti koji se postiže korišćenjem instrumenta zaštite (videti st. 146-152).

Ostale definicije

Sekuritizacija je proces kojim se finansijska sredstva pretvaraju u hartije od vrednosti.

Sporazum o reotkupu je sporazum kojim se neko finansijsko sredstvo prenosi na drugu stranu u zamenu za gotovinu ili drugu nadoknadu i istovremeno preuzima obaveza ponovnog sticanja tog finansijskog sredstva na neki budući datum za iznos koji je jednak gotovini ili drugoj nadoknadi koja je data u zamenu, uvećanom za kamatu.

RAZRADA DEFINICIJA

Instrument kapitala

11. Preduzeće može imati ugovornu obavezu koju može izmiriti bilo plaćanjem finansijskim sredstvima ili plaćanjem putem sopstvenih akcija. U takvom slučaju, ukoliko broj akcija koji je potreban za izmirenje obaveze varira sa promenama u njihovoj poštenoj vrednosti tako da je ukupna poštena vrednost plaćenih akcija uvek jednaka iznosu ugovorne obaveze, vlasnik obaveze nije izložen dobitku ili gubitku usled kolebanja cene akcija. Takva obaveza se računovodstveno obuhvata kao finansijska obaveza preduzeća i otuda se ne isključuje iz okvira ovog standarda prema stavu 1(e).19

12. Preduzeće može imati forvard, opciju ili drugi derivatni instrument čija se vrednost menja u zavisnosti od nečeg drugog a ne u zavisnosti od tržišne cene sopstvenih akcija preduzeća, ali koji preduzeće može odlučiti da izmiri ili se od njega zahteva da izmiri sopstvenim akcijama. U tom slučaju, preduzeće vrši računovodstveno obuhvatanje tog instrumenta kao derivatnog instrumenta, a ne kao instrumenta kapitala, zato što vrednost tog instrumenta nije povezana sa promenama u kapitalu preduzeća.

________________
19 Videti takođe i KUP 11-1

Derivati

13. Karakteristični primeri derivata su fjučers i forvard ugovori, svop poslovi i ugovori o opcijama. Derivat obično sadrži pojmovni iznos, koji predstavlja iznos valute, broj akcija, broj jedinica težine ili zapremine ili druge jedinice koje su utvrđene u ugovoru. Međutim, derivatni instrument ne zahteva od svog vlasnika ili prodavca da uloži ili primi pojmovni iznos prilikom sklapanja ugovora. Kao alternativa, derivatom bi se moglo zahtevati fiksno plaćanje kao rezultat nekog budućeg događaja koji nije povezan sa pojmovnim iznosom. Na primer, ugovorom se može zahtevati fiksno plaćanje od 1.000 ukoliko šestomesečna kamatna stopa LIBOR poraste za 100 bazičnih poena. U ovom primeru, pojmovni iznos nije utvrđen.20

14. Preuzeta obaveza da se kupi ili proda nefinansijsko sredstvo i obaveza, koje preduzeće koje podnosi izveštaj namerava da izmiri isporukom ili prijemom isporuke u uobičajenom toku poslovanja i za koje ne postoji praksa neto izmirenja (bilo sa drugom stranom bilo zaključivanjem ugovora o prebijanju), računovodstveno se ne obuhvataju kao derivati već kao izvršni ugovori. 21

Izmirenje na neto osnovi znači plaćanje u gotovini koje se zasniva na promeni poštene vrednosti.

15. Jedan od uslova kojima se definiše derivat je da derivat zahteva malo početno neto ulaganje u odnosu na druge ugovore koji na sličan način odgovaraju na tržišne uslove.22 Ugovor o opciji ispunjava tu definiciju zato što je premija znatno manja od ulaganja koje bi bilo potrebno da se pribavi osnovni finansijski instrument za koji je opcija vezana.23

16. Ukoliko preduzeće ugovara kupovinu finansijskog sredstva pod uslovima kojima se zahteva isporuka tog sredstva u vremenskom okviru koji je generalno utvrđen propisom ili konvencijom na datom tržištu (ponekad se naziva i "ugovor na regularan način"), obaveza fiksne cene između datuma trgovanja i datuma poravnanja predstavlja forvard ugovor koji ispunjava definiciju derivata.24 Ovim standardom se predviđa posebno računovodstveno obuhvatanje "ugovora na regularan način" (videti st. 30-34).

____________________
20 Videti takođe i KUP 10-6, KUP 13-1, KUP 13-2 i KUP 23-9
21 Videti takođe i KUP 14-1, KUP 14-2 i KUP 14-3
22 Videti takođe i KUP 103, KUP 15-1 i KUP 15-2
23 Videti takođe i KUP 10-10
24 Videti takođe i KUP 16-1, KUP 16-2, KUP 16-3 i KUP 16-4

Transakcioni troškovi

17. Transakcioni troškovi uključuju naknade i provizije isplaćene agentima, savetnicima, brokerima i dilerima; takse regulatornih agencija i berzi hartija od vrednosti; i poreze i dažbine po osnovu transfera. Transakcioni troškovi ne uključuju premiju na dug ili eskont, troškove finansiranja ili raspodelu internih administrativnih troškova ili troškova držanja hartija od vrednosti (holding costs).25

____________________
25 Videti takođe i KUP 66-2

Obaveza koja se drži radi trgovanja

18. Obaveze koje se drže radi trgovanja uključuju (a) derivatne obaveze koje nisu instrumenti zaštite i (b) obavezu isporuke hartija od vrednosti koje je pozajmio prazan prodavac (preduzeće koje prodaje hartije od vrednosti koje još ne poseduje).26 Činjenica da se neka obaveza upotrebljava za finansiranje aktivnosti trgovanja ne čini je obavezom koja se drži radi trgovanja.

____________________
26 Videti takođe i KUP 18-1 i KUP 18-2

Zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća27

19. Smatra se da je zajam koji je preduzeće pribavilo kao učešće u zajmu drugog zajmodavca potekao od strane preduzeća pod uslovom da ga je preduzeće finansiralo na dan kada je zajam potekao od strane drugog zajmodavca. Međutim, sticanje interesa u grupi zajmova ili potraživanja, na primer u vezi sa sekuritizacijom, predstavlja kupovinu, a ne poticanje, zato što preduzeće nije obezbedilo novac, robu ili usluge direktno osnovnim dužnicima niti je steklo interes kroz učešće sa drugim zajmodavcem na dan kada su osnovni zajmovi ili potraživanja potekli. Osim toga, transakcija koja suštinski predstavlja kupovinu zajma koji je ranije potekao - na primer, zajma nekonsolidovanom entitetu posebne namene koji se odobrava radi obezbeđivanja finansiranja kupovine zajmova koji su potekli od drugih - nije zajam koji je potekao od strane preduzeća. Smatra se da je zajam koji je preduzeće steklo u poslovnoj kombinaciji potekao od strane preduzeća koje vrši sticanje pod uslovom da ga je stečeno preduzeće klasifikovalo na sličan način. Zajam se meri prilikom sticanja na osnovu MRS 22 Poslovne kombinacije. Zajam koji je stečen sindiciranjem je potekao zajam zato što svaki zajmodavac učestvuje u poticanju zajma i obezbeđuje novac direktno dužniku.

20. Zajmovi ili potraživanja koji nisu potekli od strane preduzeća već ih je preduzeće kupilo klasifikuju se u zavisnosti od slučaja kao zajmovi ili potraživanja koja se drže do dospeća, zajmovi ili potraživanja koja su raspoloživa za prodaju ili kao zajmovi ili potraživanja koja se drže radi trgovanja.

________________
27 Videti takođe i KUP 10-7, KUP 10-11-1, KUP 10-11-b i KUP 10-20

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju

21. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloživo za prodaju ukoliko sasvim ne pripada ni jednoj od tri druge kategorije finansijskih sredstava - finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje se drži radi trgovanja, a ne kao finansijsko sredstvo koje je raspoloživo za prodaju ukoliko je to sredstvo deo portfelja sličnih sredstava za koje postoji obrazac trgovanja radi ostvarivanja dobitka iz kratkoročnih kolebanja cena ili marže dilera.28

___________________
28 Videti takođe i KUP 107-1, KUP 107-2 i KUP 10-21

Ugrađeni derivati

22. Derivat može ponekad biti element hibridnog (kombinovanog) finansijskog instrumenta koji uključuje i derivat i matični ugovor - što za posledicu ima da neki od tokova gotovine kombinovanog instrumenta variraju na isti način kao i samostalni derivat.29 Ti derivati se ponekad nazivaju "ugrađeni derivati". Ugrađeni derivat dovodi do toga da neki ili svi tokovi gotovine koji bi se inače zahtevali po ugovoru budu modifikovani na osnovu određene kamatne stope, cene hartije od vrednosti, cene robe, kursa razmene stranih valuta, indeksa cena ili stopa ili druge promenljive veličine.

23. Ugrađeni derivat se odvaja od matičnog ugovora i računovodstveno obuhvata kao derivat u skladu sa ovim standardom ukoliko su ispunjeni svi od sledećih uslova:30

(a) ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima matičnog ugovora;

(b) odvojeni instrument sa istim uslovima kao ugrađeni derivat odgovara definiciji derivata; i

(c) hibridni (kombinovani) instrument se ne meri po poštenoj vrednosti, a čije se promene poštene vrednosti iskazuju u neto dobitku ili gubitku.

Ukoliko je ugrađeni derivat odvojen, sam matični ugovor se računovodstveno obuhvata (a) u skladu sa ovim standardom ako je on, sam po sebi, finansijski instrument i (b) u skladu sa drugim odgovarajućim Međunarodnim računovodstvenim standardima ako nije finansijski instrument.31

24. Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata ne smatraju se blisko povezanim sa matičnim ugovorom (stav 23(a)) u primerima koji slede. U ovim okolnostima, pod pretpostavkom da su uslovi iz st. 23(b) i 23(c) takođe ispunjeni, preduzeće računovodstveno obuhvata ugrađeni derivat odvojeno od matičnog ugovora u skladu sa ovim standardom:

(a) prodajna opcija za instrument kapitala koji drži preduzeće nije blisko povezana sa matičnim instrumentom kapitala;

(b) kupovna opcija ugrađena u instrument kapitala koji drži preduzeće nije blisko povezana sa matičnim instrumentom kapitala sa stanovišta vlasnika (sa stanovišta emitenta, kupovna opcija je instrument kapitala emitenta ukoliko se od emitenta zahteva ili ukoliko emitent ima pravo da zahteva namirenje u akcijama, u kom slučaju se isključuje iz okvira ovog standarda);

(c) opcija ili automatska odredba da se produži rok (datum dospeća) duga nije blisko povezana sa matičnim ugovorom o dugu koji drži preduzeće, osim ukoliko ne postoji istovremeno prilagođavanje na tržišnu kamatnu stopu u vreme produženja roka;

(d) plaćanja kamate ili glavnice indeksirana prema kapitalu - po kojima je iznos kamate ili glavnice indeksiran prema vrednosti akcija - nisu blisko povezana sa matičnim instrumentom duga ili ugovorom o osiguranju zato što rizici koji su svojstveni matičnom i ugrađenom derivatu nisu slični;32

(e) plaćanja kamate ili glavnice indeksirana prema robi - po kojima je iznos kamate ili glavnice indeksiran prema ceni robe - nisu blisko povezana sa matičnim instrumentom duga ili sa ugovorom o osiguranju zato što rizici koji su svojstveni matičnom i ugrađenom derivatu nisu slični;33

(f) karakteristika konverzije kapitala koja je ugrađena u instrument duga nije blisko povezana sa matičnim instrumentom duga;34

(g) kupovna ili prodajna opcija na dug koji je emitovan uz značajan eskont ili premiju nije blisko povezana sa tim dugom izuzev duga (kao što je obveznica bez kupona) koji se može kupiti ili prodati po svojoj narasloj vrednosti;35 i

(h) aranžmani poznati kao kreditni derivati koji su ugrađeni u matični instrument duga i koji omogućavaju jednoj strani ("korisniku") da prenese kreditni rizik sredstva, koje može ali ne mora zaista i posedovati, na drugu stranu ("garanta"), nisu blisko povezani sa matičnim instrumentom duga. Takvi kreditni derivati dozvoljavaju garantu da preuzme kreditni rizik koji prati odnosno sredstvo, a da ga direktno ne kupi.

25. S druge strane, smatra se da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima matičnog ugovora u primerima koji slede. U ovim okolnostima, preduzeće računovodstveno ne obuhvata ugrađeni derivat odvojeno od matičnog ugovora u skladu sa ovim standardom:

(a) ugrađeni derivat je povezan sa kamatnom stopom ili sa indeksom kamatne stope koji može promeniti iznos kamate koji se inače plaća ili prima po osnovu matičnog ugovora o dugu (to jest, ovaj standard ne dozvoljava da se dug sa plivajućom stopom tretira kao dug sa fiksnom stopom sa ugrađenim derivatom);36

(b) smatra se da je ugrađena donja ili gornja granica kamatnih stopa blisko povezana sa kamatnom stopom na instrument duga ukoliko je gornja granica jednaka tržišnoj kamatnoj stopi ili je iznad nje ili ukoliko je donja granica jednaka tržišnoj kamatnoj stopi ili je ispod nje u trenutku izdavanja instrumenta, a gornja ili donja granica nije usklađena (leveraged) u odnosu na matični instrument;37

(c) ugrađeni derivat je niz plaćanja glavnice ili kamate koja su izražena u stranoj valuti. Takav derivat nije odvojen od matičnog ugovora zato što se prema MRS 21 Učinci promena kurseva razmene strane valute, zahteva da dobici i gubici od prevođenja strane valute na celoj matičnoj monetarnoj stavci budu priznati u neto dobitku ili gubitku;38

(d) matični ugovor nije finansijski instrument i zahteva plaćanja izražena u (i) valuti primarnog ekonomskog okruženja u kojem posluje bilo koja značajna ugovorna strana tog ugovora, ili (ii) valuti u kojoj se cena odnosne robe ili usluge koja se stiče ili isporučuje obično izražava u međunarodnoj trgovini (na primer, američki dolar za transakcije sa sirovom naftom).39 To jest, takav ugovor se ne smatra matičnim ugovorom sa ugrađenim derivatom strane valute;

(e) ugrađeni derivat je opcija plaćanja pre roka sa cenom izvršenja opcije koja za rezultat ne bi imala značajan dobitak ili gubitak;

(f) ugrađeni derivat je opcija plaćanja pre roka koji je ugrađen u delu "samo kamata" ili "samo glavnica" koji (i) je prvobitno bio rezultat razdvajanja prava prijema ugovorenih tokova gotovine finansijskog instrumenta koji, u sebi i sam po sebi, nije sadržao ugrađeni derivat i koji (ii) ne sadrži bilo koje uslove koji nisu prisutni u prvobitnom matičnom ugovoru o dugu;

(g) u pogledu matičnog ugovora koji predstavlja lizing, ugrađeni derivat je (i) indeks povezan sa inflacijom kao što je indeks plaćanja lizinga u odnosu na indeks potrošačkih cena (pod uslovom da lizing nije usklađen i da se indeks odnosi na inflaciju u ekonomskom okruženju preduzeća), (ii) uslovna zakupnina na osnovu povezanih prodaja, i (iii) uslovna zakupnina na osnovu promenljivih kamatnih stopa; ili

(h) ugrađeni derivat je kamatna stopa ili indeks kamatne stope koji ne menja neto plaćanja kamate koja bi inače bila plaćena po osnovu matičnog ugovora, tako da vlasnik ne bi u najvećoj meri povratio sva svoja evidentirana ulaganja ili bi (u slučaju derivata koji je obaveza) emitent platio stopu koja je dvostruko viša od tržišne stope na početku.40

26. Ukoliko se prema ovom standardu od preduzeća zahteva da odvoji ugrađeni derivat od njegovog matičnog ugovora, ali nije u stanju da odvojeno meri ugrađeni derivat bilo prilikom sticanja, bilo na naredni datum finansijskog izveštavanja, preduzeće prikazuje celokupan kombinovani ugovor kao finansijski instrument koji se drži radi trgovanja.41

___________________
29 Videti takođe i KUP 22-1 i KUP 22-2
30 Videti takođe i KUP 23-1, KUP 23-2, KUP 23-3, KUP 23-4, KUP 23-5,    KUP 23-6, KUP 23-7, KUP 23-8, KUP 23-9, KUP 23-10, KUP 23-11 i    KUP 23-12
31 Videti takođe i KUP 22-1 i KUP 22-2
32 Videti takođe i KUP 80-1, KUP 80-2 i KUP 23-12
33 Videti takođe i KUP 23-5 i KUP 80-2
34 Videti takođe i KUP 23-2, KUP 23-9 i KUP 23-11
35 Videti takođe i KUP 23-10
36 Videti takođe i KUP 25-1
37 Videti takođe i KUP 25-8
38 Videti takođe i KUP 25-3
39 Videti takođe i KUP 25-2, KUP 25-4, KUP 25-5, KUP 25-6 i KUP 25-9
40 Videti takođe i KUP 25-7
41 Videti takođe i KUP 70-3 i KUP 23-10

PRIZNAVANJE

Početno priznavanje

27. Preduzeće priznaje finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom bilansu stanja kada i samo kada postane jedna od strana ugovornih odredbi instrumenta (videti stav 30 u pogledu kupovine finansijskih sredstava na "regularan način").42

28. Kao posledica principa iz prethodnog stava, sva svoja ugovorna prava ili obaveze na osnovu derivata preduzeće priznaje u svom bilansu stanja kao sredstva ili obaveze.

29. Dole su dati neki primeri primene principa iz stava 27:

(a) bezuslovna potraživanja i obaveze priznaju se kao sredstva ili obaveze kada preduzeće postane strana u ugovoru i, kao rezultat toga, ima zakonsko pravo da primi gotovinu ili zakonsku obavezu da izvrši plaćanje gotovine;

(b) sredstva koja će biti stečena i obaveze koje će nastati kao rezultat čvrste obaveze kupovine ili prodaje robe ili usluga ne priznaju se u okviru sadašnje računovodstvene prakse sve dok najmanje jedna od strana ne ostvari svoje pravo na osnovu ugovora da primi sredstvo ili ne izvrši svoju obavezu na osnovu ugovora da isplati sredstvo. Na primer, preduzeće koje primi čvrstu porudžbinu ne priznaje sredstvo (a preduzeće koje daje porudžbinu ne priznaje obavezu) u vreme nastanka obaveze, već odlaže priznavanje do trenutka kada su poručena roba ili usluge otpremljene, isporučene ili pružene;

(c) za razliku od prethodnog stava (b), forvard ugovor - preuzeta obaveza da se kupi ili proda određeni finansijski instrument ili roba koja podleže ovom standardu na neki budući datum po određenoj ceni - priznaje se kao sredstvo ili obaveza na datum preuzimanja obaveze, a ne čeka se datum zatvaranja kada će ta razmena biti zaista i izvršena. Kada preduzeće postane ugovorna strana u forvard ugovoru, poštene vrednosti prava i obaveze su često jednake, tako da je neto poštena vrednost forvarda jednaka nuli, a samo se bilo koja neto poštena vrednost priznaje kao pravo ili obaveza. Međutim, svaka strana je izložena riziku pada cena koji je od tog datuma predmet ugovora. Takav forvard ugovor ispunjava princip priznavanja iz stava 27, kako sa stanovišta kupca, tako i sa stanovišta prodavca, u vreme kada preduzeća postaju strane u ugovoru, čak i ako na taj datum neto vrednost ugovora može biti nula. Poštena vrednost ugovora može postati neto sredstvo ili obaveza u budućnosti u zavisnosti, između ostalog, od vremenske vrednosti novca i vrednosti osnovnog instrumenta ili robe koji su predmet forvarda;

(d) finansijske opcije se priznaju kao sredstva ili obaveze kada vlasnik ili prodavac postane strana u ugovoru; i

(e) planirane buduće transakcije, bez obzira na to koliko su verovatne, nisu sredstva i obaveze preduzeća pošto preduzeće, na dan finansijskog izveštavanja, nije postalo strana ugovora po kojem se zahteva budući prijem ili isporuka sredstava koja proističu iz budućih transakcija.

_______________
42 Videti takođe i KUP 70-3 i KUP 23-10

DATUM TRGOVANJA NASPRAM DATUMA PORAVNANJA

30. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na "regularan način" priznaje se primenom obračuna na datum trgovanja ili obračuna ili na datum poravnanja, kao što je opisano u st. 32 i 33. Korišćeni metod se dosledno primenjuje za sve kupovine i prodaje finansijskih sredstava koja pripadaju istoj kategoriji finansijskih sredstava koja je definisana u stavu 10.43

31. Ugovor o kupovini ili prodaji finansijskih sredstava koji zahteva isporuku sredstava u vremenskom okviru koji je generalno utvrđen propisom ili konvencijom na datom tržištu (ponekad se naziva i ugovor "na regularan način") je finansijski instrument kao što je opisano u ovom standardu.44 Obaveza sa fiksnom cenom između datuma trgovanja i datuma poravnanja ispunjava definiciju derivata - to je forvard ugovor. Međutim, usled kratkog trajanja obaveze, takav ugovor se po ovom standardu ne priznaje kao derivatni finansijski instrument.

32. Datum trgovanja je datum na koji se preduzeće obavezuje da kupi ili proda neko sredstvo. Obračun na datum trgovanja se odnosi na (a) priznavanje sredstva koje će biti primljeno i obaveze plaćanja tog sredstva na datum trgovanja, i (b) prestanak priznavanja sredstva koje je prodato i priznavanje potraživanja od kupca koje se plaća na datum trgovanja. U opštem slučaju, obračun kamate ne počinje na sredstvo i odgovarajuću obavezu do datuma poravnanja kada se vrši prenos prava vlasništva.

33. Datum poravnanja je datum kada se neko sredstvo isporuči preduzeću ili kada bude isporučeno od strane preduzeća. Obračun na datum poravnanja se odnosi na (a) priznavanje sredstva na dan njegovog prenosa preduzeću, i (b) prestanak priznavanja sredstva na dan njegovog prenosa od strane preduzeća. Kada se primenjuje obračun na datum poravnanja, po stavu 106 preduzeće računovodstveno obuhvata svaku promenu poštene vrednosti sredstva koje će biti primljeno tokom perioda između datuma trgovanja i datuma poravnanja na isti način kao što računovodstveno obuhvata stečeno sredstvo u skladu sa ovim standardom. To jest, promena vrednosti se ne priznaje za sredstva koja se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti; ona se priznaje u neto dobitku ili gubitku za sredstva koja su klasifikovana kao sredstva za trgovanje; i ona se priznaje u neto dobitku ili gubitku ili u sopstvenom kapitalu (u zavisnosti šta je primenljivo prema stavu 103) za sredstva koja su klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

34. Sledeći primer ilustruje primenu st. 30-33 i kasnijih delova ovog standarda kojima se utvrđuje merenje i priznavanje promena u poštenoj vrednosti različitih vrsta finansijskih sredstava. Dana 29. decembra 20X1, preduzeće se obavezuje da kupi finansijsko sredstvo za 1.000 (uključujući transakcione troškove), što je njegova poštena vrednost na dan preuzimanja obaveze (datum trgovanja). Dana 31. decembra 20X1. (kraj finansijske godine) i 4. januara 20X2. (datum poravnanja) poštena vrednost sredstva je 1.002 odnosno 1.003. Iznosi koji će se evidentirati za to sredstvo zavisiće od toga kako je sredstvo klasifikovano i da li je korišćen obračun na datum trgovanja ili na datum poravnanja, kao što je prikazano u dve donje tabele:45

OBRAČUN NA DATUM PORAVNANJA
Bilansi	Ulaganja koja se drže do dospeća - iskazana po amortizovanoj vrednosti	Sredstva raspoloživa za prodaju - ponovo merena radi utvrđivanja poštene vrednosti sa promenama u sopstvenom kapitalu	Sredstva koja se drže radi trgovanja i sredstva raspoloživa za prodaju - ponovo merena radi utvrđivanja poštene vrednosti sa promenama u dobitku ili gubitku
1	2	3	4
29. decembar 20X1.
Finansijsko sredstvo	--	--	--
Obaveza	--	--	--
31. decembar 20X1.
Potraživanje	--	2	2
Finansijsko sredstvo	--	--	--
Obaveza	--	--	--
Sopstveni kapital (korekcija poštene vrednosti)	--	(2)	--
Neraspoređena dobit (kroz neto dobitak ili gubitak)	--	--	(2)
4. januar 20X2.
Potraživanje	--	--	--
Finansijsko sredstvo	1.000	1.003	1.003
Obaveza	--	--	--
Sopstveni kapital (korekcija poštene vrednosti)	--	(3)	--
Neraspoređena dobit (kroz neto dobitak ili gubitak)	--	--	(3)

 

OBRAČUN NA DATUM TRGOVANJA
Bilansi	Ulaganja koja se drže do dospeća - iskazana po amortizovanoj vrednosti	Sredstva raspoloživa za prodaju - ponovo merena radi utvrđivanja poštene vrednosti sa promenama u sopstvenom kapitalu	Sredstva koja se drže radi trgovanja i sredstva raspoloživa za prodaju - ponovo merena radi utvrđivanja poštene vrednosti sa promenama u dobitku ili gubitku
29. decembar 20X1.
Finansijsko sredstvo	1.000	1.000	1.000
Obaveza	(1.000)	(1.000)	(1.000)
31. decembar 20X1.
Potraživanje	--	--	--
Finansijsko sredstvo	1.000	1.002	1.002
Obaveza	(1.000)	(1.000)	(1.000)
Sopstveni kapital (korekcija poštene vrednosti)	--	(2)	--
Neraspoređena dobit (kroz neto dobitak ili gubitak)	--	--	(2)
4. januar 20X2.
Potraživanje	--	--	--
Finansijsko sredstvo	1.000	1.003	1.003
Sopstveni kapital (korekcija poštene vrednosti)	--	(3)	--
Neraspoređena dobit (kroz neto dobitak ili gubitak)	--	--	(3)

________________
43 Videti takođe i KUP 27-1, KUP 30-1 i KUP 30-2
44 Videti takođe i KUP 16-1, KUP 16-2, KUP 16-3, KUP 16-4 i KUP 30-1
45 Videti takođe i KUP 34-1

PRESTANAK PRIZNAVANJA

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva

35. Preduzeće prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ili deo finansijskog sredstva kada, i samo kada, preduzeće izgubi kontrolu nad ugovornim pravima koja čine to finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva). Preduzeće gubi tu kontrolu ukoliko ostvari prava na koristi koje su navedene u ugovoru, ukoliko prava prestanu da važe ili ukoliko preduzeće ustupi ta prava.46

36. Ukoliko se finansijsko sredstvo prenese drugom preduzeću, ali taj prenos ne ispunjava uslove za prestanak priznavanja iz stava 35, prenosilac računovodstveno obuhvata transakciju kao pokrivenu obavezu. U tom slučaju, pravo prenosioca da ponovo stekne sredstvo nije derivat.47

37. Utvrđivanje da li je preduzeće izgubilo kontrolu nad finansijskim sredstvom zavisi kako od pozicije preduzeća, tako i od pozicije strane na koju je sredstvo preneto. Prema tome, ukoliko pozicija bilo kojeg od tih preduzeća ukazuje na to da je prenosilac zadržao kontrolu, prenosilac ne uklanja to sredstvo iz svog bilansa stanja.48

38. Prenosilac nije izgubio kontrolu nad prenetim finansijskim sredstvom, te stoga ni priznavanje tog sredstva nije prestalo ukoliko, na primer:49

(a) prenosilac ima pravo da ponovo stekne preneto sredstvo osim ako (i) se to sredstvo može lako pribaviti na tržištu, ili (ii) cena ponovnog sticanja predstavlja poštenu vrednost u trenutku ponovnog sticanja;50

(b) prenosilac ima i pravo i obavezu da ponovo kupi ili otkupi preneto sredstvo pod uslovima koji strani na koju je sredstvo preneto efektivno obezbeđuju zajmodavčev prinos od sredstava koja su primljena u zamenu za preneto sredstvo.51 Zajmodavčev prinos se značajno ne razlikuje od prinosa koji bi se mogao obezbediti po osnovu zajma prenosiocu koji je u potpunosti obezbeđen prenetim sredstvom; ili

(c) preneto sredstvo se ne može lako pribaviti na tržištu a prenosilac je u najvećoj meri zadržao sve rizike i prinose od vlasništva preko svopa ukupnog prinosa sa stranom na koju je sredstvo preneto ili je u najvećoj meri zadržao sve rizike vlasništva preko bezuslovne prodajne opcije za preneto sredstvo koje drži strana na koju je sredstvo preneto (svop ukupnog prinosa obezbeđuje tržišne prinose i kreditne rizike jednoj od strana u zamenu za indeks kamatne stope drugoj strani, kao što je plaćanje na osnovu LIBOR-a).52

39. Prema stavu 38(a), preneto sredstvo ne prestaje da se priznaje ukoliko prenosilac ima pravo da ponovo kupi to sredstvo po fiksnoj ceni a to sredstvo se ne može lako pribaviti na tržištu, zato što fiksna cena nije nužno i poštena vrednost u trenutku ponovnog sticanja. Na primer, prenos grupe hipotekarnih zajmova koji prenosiocu daju pravo da ponovo stekne te iste zajmove po fiksnoj ceni ne bi doveo do prestanka priznavanja.

40. Prenosilac može imati i pravo i obavezu da ponovo kupi ili otkupi neko sredstvo na osnovu (a) forvard ugovora o kupovini, (b) kupovne opcije koju drži i prodajne opcije sa približno istom cenom izvršenja, ili (c) na druge načine. Međutim, ni forvard ugovor o kupovini naveden pod (a) ni kombinacija opcija pod (b) nisu sami po sebi dovoljni da se održi kontrola nad prenetim sredstvom ukoliko cena ponovne kupovine predstavlja poštenu vrednost u trenutku ponovne kupovine.

41. Prenosilac je generalno izgubio kontrolu nad prenetim finansijskim sredstvom samo ukoliko je strana na koju je sredstvo preneto sposobna da pribavi koristi od prenetog sredstva.53 Ta sposobnost se pokazuje, na primer, ako strana na koju je sredstvo preneto:

(a) može slobodno da proda ili založi približno celokupnu poštenu vrednost prenetog sredstva; ili

(b) je entitet posebne namene čije su dozvoljene aktivnosti ograničene, a sam entitet posebne namene ili su vlasnici prava na korišćenje u tom entitetu sposobni da u najvećoj meri obezbede sve koristi od prenetog sredstva.54

Ta sposobnost se može pokazati i na druge načine.

42. Ni stav 38, a ni stav 41 se ne posmatraju izolovano. Na primer, banka izvrši prenos zajma drugoj banci, ali kako bi se sačuvala veza banke prenosioca sa njenim klijentom, banci na koju je zajam prenet nije dozvoljeno da proda ili založi zajam. Iako bi se na osnovu nesposobnosti da se izvrši prodaja ili zaloga moglo zaključiti da strana na koju je sredstvo preneto nije stekla kontrolu, u ovom slučaju prenos predstavlja prodaju, pod uslovom da prenosilac nema pravo niti sposobnost da ponovo stekne preneto sredstvo.55

43. Prilikom prestanka priznavanja, razlika između (a) iskazanog iznosa sredstva (ili dela sredstva) koje je preneto na drugu stranu i (b) zbira (i) sredstava koja su primljena ili se imaju primiti i (ii) svih prethodnih korekcija u cilju izražavanja poštene vrednosti tog sredstva koje je bilo iskazano u sopstvenom kapitalu, uključuje se u neto dobitak ili gubitak perioda.

44-46. (Izbrisano)

_________________
46 Videti takođe i KUP 35-1, KUP 35-2, KUP 35-3, KUP 35-4, KUP 35-5 i KUP 103-2
47 Videti takođe i KUP 27-2 i KUP 36-1
48 Videti takođe i KUP 37-1
49 Videti takođe i KUP 35-2, KUP 35-5, KUP 36-1 i KUP 41-1
50 Videti takođe i KUP 38-1 i KUP 38-5
51 Videti takođe i KUP 38-3
52 Videti takođe i KUP 38-2 i KUP 38-4
53 Videti takođe i KUP 35-1 i KUP 35-2
54 Videti takođe i SIC-12, KUP 35-3 i KUP 41-1
55 Videti takođe i KUP 35-1 i KUP 35-2

PRESTANAK PRIZNAVANJA DELA FINANSIJSKOG SREDSTVA

47. Ukoliko preduzeće prenese deo finansijskog sredstva drugim licima a deo zadrži za sebe, iskazani iznos finansijskog sredstva se raspodeljuje između zadržanog dela i prodatog dela na osnovu njihovih relativnih poštenih vrednosti na datum prodaje.56 Dobitak ili gubitak se priznaju na osnovu priliva od prodatog dela. U retkim slučajevima kada poštena vrednost dela sredstva koji je zadržan ne može da se pouzdano izmeri, onda se iznos tog sredstva iskazuje u iznosu koji je jednak nuli. Celokupan iskazani iznos tog finansijskog sredstva se pripisuje prodatom delu, a dobitak ili gubitak se prikazuju kao razlika između (a) priliva i (b) prethodno iskazanog iznosa finansijskog sredstva uvećana ili umanjena za sve prethodne korekcije koje su bile iskazane u sopstvenom kapitalu u cilju izražavanja poštene vrednosti tog sredstva (pristup "nadoknade troškova").

48. Primeri za stav 47 su sledeći:

(a) razdvajanje tokova gotovine glavnice i kamate obveznice i prodaja nekih od njih drugoj strani uz zadržavanje ostatka; i

(b) prodaja portfelja potraživanja uz zadržavanje prava na profitabilno servisiranje potraživanja uz nadoknadu, što za rezultat ima sredstvo po osnovu prava na servisiranje (videti stav 50).57

49. Kao primer primene stava 47, pretpostavimo da su potraživanja čija je iskazana vrednost 100 prodata za 90. Preduzeće prodavac zadržava pravo da servisira ta potraživanja uz nadoknadu za koju se očekuje da premaši trošak servisiranja, ali poštena vrednost prava servisiranja se ne može pouzdano izmeriti. U tom slučaju, priznaje se gubitak od 10, a pravo servisiranja iskazuje u iznosu koji je jednak nuli.

50. Ovaj primer pokazuje kako prenosilac računovodstveno obuhvata prodaju ili sekuritizaciju u kojoj se zadržava pravo servisiranja.58 Preduzeće stvara zajmove od 1.000 koji daju prinos od 10 procenata kamate za vreme njihovog procenjenog veka od 9 godina. Preduzeće za 1.000 prodaje drugom preduzeću glavnicu od 1.000 uvećanu za pravo da primi prihod od kamate u visini od 8 procenata. Prenosilac nastavlja da servisira zajmove, a ugovorom se predviđa da njegova naknada za vršenje usluge servisiranja bude pravo da primi polovinu prihoda od kamate koji nije prodat (to jest, 100 od 200 bazičnih poena). Preostala polovina prihoda od kamate koji nije prodat smatra se potraživanjem samo za kamatu. Na datum prenosa poštena vrednost zajmova, uključujući i servisiranje, iznosi 1.100, od čega je poštena vrednost sredstva servisiranja 40, a poštena vrednost potraživanja samo za kamatu 60. Raspodela iskazane vrednosti zajma od 1.000 izračunava se kao što sledi:

	Poštena vrednost	Procenat ukupne poštene vrednosti	Raspodeljena iskazana vrednost
Prodati zajmovi	1.000	91,0%	910
Sredstvo po osnovu servisiranja	40	3,6%	36
Potraživanje samo sa kamatom	60	5,4%	54
Ukupno	1.100	100,0%	1.000

Prenosilac priznaje dobitak od 90 po osnovu prodaje zajma - razliku između neto priliva od 1.000 i raspodeljene iskazane vrednosti od 910. U njegovom bilansu stanja se takođe iskazuje sredstvo servisiranja od 36 i potraživanje samo za kamatu od 54. Sredstvo servisiranja predstavlja nematerijalno ulaganje saglasno sa odredbama MRS 38 Nematerijalna ulaganja.

______________________
56 Videti takođe i KUP 35-1, KUP 35-2, KUP 47-1, KUP 47-2 i KUP 50-1
57 Videti takođe i KUP 50-1
58 Videti takođe i KUP 50-1

Prestanak priznavanja sredstva uz istovremeno priznavanje novog finansijskog sredstva ili obaveze

51. Ukoliko preduzeće prenese kontrolu nad celokupnim finansijskim sredstvom, ali pri tom stvori novo finansijsko sredstvo ili preuzme novu finansijsku obavezu, preduzeće priznaje novo finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po poštenoj vrednosti i priznaje dobitak ili gubitak iz transakcije na osnovu razlike između:

(a) priliva; i

(b) iskazanog iznosa prodatog finansijskog sredstva uvećanog za poštenu vrednost bilo koje nove preuzete finansijske obaveze i umanjenog za poštenu vrednost bilo kojeg stečenog finansijskog sredstva i uvećanog ili umanjenog za bilo koju korekciju koja je bila prethodno iskazana u sopstvenom kapitalu u cilju izražavanja poštene vrednosti tog sredstva.

52. Primeri stava 51 su sledeći:

(a) prodaja portfelja potraživanja uz preuzimanje obaveze da se izvrši naknada kupcu potraživanja ukoliko je visina naplate ispod utvrđenog nivoa; i

(b) prodaja portfelja potraživanja uz zadržavanje prava da se servisiraju potraživanja uz nadoknadu, a nadoknada koja se prima je manja od troškova servisiranja, što za rezultat ima finansijsku obavezu u pogledu obaveze servisiranja.59

53. Primer koji sledi predstavlja ilustraciju primene stava 51 A vrši prenos određenih potraživanja na B u zamenu za jednokratno, fiksno plaćanje u gotovini. A nije u obavezi da vrši buduća plaćanja kamate na gotovinu koju je dobio od B-a. Ipak, A garantuje B-u da neće biti izložen gubitku usled neizvršenja obaveza po osnovu potraživanja do utvrđenog iznosa. Stvarne gubitke iznad garantovanog iznosa snosi B. Kao rezultat transakcije, A je izgubio a B je preuzeo kontrolu nad potraživanjima. Sada B poseduje ugovorno pravo da primi gotovinu koja je nerazdvojiva od potraživanja, kao i garanciju od A. Prema stavu 51:60

(a) B priznaje potraživanja u svom bilansu stanja, a A uklanja potraživanja iz svog bilansa stanja zbog toga što ih je prodao B-u; i

(b) garancija se tretira kao poseban finansijski instrument, koji je nastao kao rezultat prenosa i koji će A priznati kao finansijsku obavezu, a B kao finansijsko sredstvo. U praktične svrhe, B može uključiti sredstvo garancije u potraživanja.

54. U retkim slučajevima kada poštena vrednost novog finansijskog sredstva ili nove finansijske obaveze ne može pouzdano da se izmeri, u tom slučaju:

(a) ukoliko je stvoreno novo finansijsko sredstvo ali koje ne može da se pouzdano izmeri, njegov početno iskazani iznos je jednak nuli, a dobitak ili gubitak se priznaju kao razlika između (i) priliva i (ii) prethodno iskazanog iznosa nepriznatog finansijskog sredstva uvećanog ili umanjenog za bilo koju prethodnu korekciju koja je bila iskazana u sopstvenom kapitalu u cilju izražavanja poštene vrednosti tog sredstva; i

(b) ukoliko je preuzeta nova finansijska obaveza ali koja ne može da se pouzdano izmeri, njen početni iskazani iznos je takav da se ne priznaje nikakav dobitak iz transakcije, a ukoliko se prema MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva, zahteva priznavanje rezervisanja, priznaje se gubitak.

St. 95-102 daju smernice o tome kada se poštena vrednost može pouzdano da meri.

55. Kao primer stava 54(b), višak priliva u odnosu na iskazani iznos ne priznaje se u neto dobitku ili gubitku. Umesto toga iskazuje se kao obaveza u bilansu stanja.

56. Ukoliko je garancija priznata kao obaveza prema ovom standardu, garancija se i dalje priznaje kao obaveza garanta merena po svojoj poštenoj vrednosti (ili po višoj vrednosti od njene prvobitno iskazane vrednosti i bilo kog rezervisanja prema MRS 37, ukoliko poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri) sve dok ne istekne. Ukoliko uključuje veliki broj stavki, garancija se meri ponderisanjem svih mogućih ishoda sa njihovim pridruženim verovatnoćama.

_____________
59 Videti takođe i KUP 50-1
60 Videti takođe i KUP 37-1

Prestanak priznavanja finansijske obaveze

57. Preduzeće uklanja finansijsku obavezu (ili deo finansijske obaveze) iz svog bilansa stanja kada, i jedino kada, je ta obaveza ugašena, odnosno kada je obaveza koja je navedena u ugovoru ispunjena, otkazana ili istekla.61

58. Uslov iz stava 57 je ispunjen kada:

(a) dužnik ispuni obavezu plaćanjem poveriocu, obično u gotovini, drugim finansijskim sredstvima, robi ili uslugama; ili

(b) je dužnik zakonski oslobođen primarne odgovornosti za obavezu (ili njen deo) bilo kroz pravni proces ili od strane poverioca (činjenica da je dužnik možda dao garanciju nužno ne znači da ovaj uslov nije ispunjen).

59. Plaćanje trećem licu uključujući i zastupnika (ponekad se naziva i "suštinsko poništenje") samo po sebi ne oslobađa dužnika njegove primarne obaveze prema poveriocu u odsustvu pravnog oslobađanja.

60. Dok će rezultat pravnog oslobađanja, bilo sudskog ili od strane poverioca, biti prestanak priznavanja obaveze, preduzeće će možda morati da prizna novu obavezu ukoliko kriterijumi o prestanku priznavanja iz st. 35-57 ne budu ispunjeni za negotovinska finansijska sredstva koja su preneta. Ukoliko ti kriterijumi nisu ispunjeni, preneta sredstva se ne uklanjaju iz bilansa stanja prenosioca, a prenosilac priznaje novu obavezu koja se odnosi na preneta sredstva čiji iznos može biti jednak iznosu obaveze koja je prestala da se priznaje.

61. Razmena instrumenata duga sa značajno različitim uslovima između postojećeg zajmoprimca i zajmodavca predstavlja gašenje starog duga koje za rezultat ima prestanak priznavanja tog duga i priznavanje novog instrumenta duga. Slično tome, značajna modifikacija uslova postojećeg instrumenta duga (bez obzira na to da li je nastao kao posledica finansijskih teškoća dužnika) računovodstveno se obuhvata kao gašenje starog duga.

62. U svrhu stava 61, uslovi su značajno različiti ukoliko se eskontovana sadašnja vrednost tokova gotovine pod novim uslovima, uključujući sve plaćene nadoknade umanjene za sve primljene nadoknade, razlikuje najmanje 10 procenata od eskontovane sadašnje vrednosti preostalih tokova gotovine prvobitnog instrumenta duga.62 Ukoliko je razmena instrumenata duga ili modifikacija uslova računovodstveno obuhvaćena kao gašenje, bilo koji nastali troškovi ili nadoknade priznaju se kao deo dobitka ili gubitka od gašenja. Ukoliko razmena ili modifikacija nisu računovodstveno obuhvaćene kao gašenje, bilo koji nastali troškovi ili nadoknade predstavljaju korekciju iskazanog iznosa obaveze i amortizuju se tokom preostalog vremenskog perioda modifikovanog zajma.

63. Razlika između iskazanog iznosa obaveze (ili dela obaveze) koja je ugašena ili preneta drugoj strani, uključujući i povezane neamortizovane vrednosti i iznosa koji je za nju plaćen uključuje se u neto dobitak ili gubitak perioda.

64. U nekim slučajevima, poverilac oslobađa dužnika njegove sadašnje obaveze plaćanja, ali dužnik preuzima obavezu da izvrši plaćanje ukoliko strana koja preuzima primarnu odgovornost ne izvrši svoju obavezu. U tom slučaju dužnik:

(a) priznaje novu finansijsku obavezu zasnovanu na poštenoj vrednosti njegove obaveze za garanciju; i

(b) priznaje dobitak ili gubitak zasnovan na razlici između (i) bilo kojih priliva i (ii) iskazanog iznosa prvobitne finansijske obaveze (uključujući sve povezane neamortizovane troškove) umanjeno za poštenu vrednost nove finansijske obaveze.

____________________
61 Videti takođe i KUP 57-1, KUP 57-2 i KUP 57-3
62 Videti takođe i KUP 62-1

Prestanak priznavanja dela finansijske obaveze ili uz istovremeno priznavanje novog finansijskog sredstva ili obaveze

65. Ukoliko preduzeće prenese deo svoje finansijske obaveze drugim licima pri čemu zadržava jedan deo ili ukoliko prenese celokupnu finansijsku obavezu i tom prilikom stvori novo finansijsko sredstvo ili preuzme novu finansijsku obavezu, preduzeće računovodstveno obuhvata tu transakciju na način koji je utvrđen u stavovima 47-56.

MERENJE

Početno merenje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

66. Prilikom početnog priznavanja, preduzeće meri finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po njegovoj ili njenoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data (u slučaju sredstva) ili primljena (u slučaju obaveze) za njega ili nju.63 Transakcioni troškovi su uključeni u početno merenje svih finansijskih sredstava i obaveza.64

67. Poštena vrednost date ili primljene nadoknade obično se može utvrditi u odnosu na cenu transakcije ili na druge tržišne cene. Ukoliko se te tržišne cene ne mogu pouzdano utvrditi, poštena vrednost nadoknade se procenjuje kao zbir svih budućih eskontovanih gotovinskih plaćanja ili prijema, ako bi učinak toga bio materijalan, uz upotrebu preovlađujuće tržišne kamatne stope/tržišnih kamatnih stopa za sličan instrument (sličan u pogledu valute, roka, vrste kamatne stope i drugih činilaca) emitenta sa sličnom kreditnom sposobnošću (videti MRS 18 Prihodi, stav 11). Kao izuzetak od stava 66, u stavu 160 se zahteva da se određeni dobici i gubici po osnovu zaštite uključe kao delovi početnog merenja vrednosti odnosnog sredstva koje se štiti.

_________________
63 Videti takođe i KUP 66-3 i KUP 110-1
64 Videti takođe i KUP 66-1 i KUP 66-2

Naknadno merenje finansijskih sredstava

68. Za potrebe merenja finansijskog sredstva nakon početnog priznavanja, ovaj standard klasifikuje finansijska sredstva u četiri kategorije:

(a) zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća i koji se ne drže radi trgovanja;

(b) ulaganja koja se drže do dospeća;

(c) finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju; i

(d) finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja.

69. Posle početnog priznavanja, preduzeće meri finansijska sredstva, uključujući i derivate koji su sredstva, po njihovim poštenim vrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione troškove koje može načiniti prilikom prodaje ili drugog otuđenja, izuzev za sledeće kategorije finansijskih sredstava koja se mere u skladu sa stavom 73:

(a) zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća i koji se ne drže radi trgovanja;

(b) ulaganja koja se drže do dospeća; i

(c) bilo koje finansijsko sredstvo koje nema kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se poštena vrednost ne može pouzdano izmeriti (videti stav 70).

Finansijska sredstva koja su određena kao stavke koje se štite su predmet merenja u skladu sa odredbama računovodstva zaštite iz st. 121-165 ovog standarda.

70. Pretpostavka je da poštena vrednost može da se pouzdano utvrdi za većinu finansijskih sredstava koja su klasifikovana kao raspoloživa za prodaju ili koja se drže radi trgovanja. Međutim, ta pretpostavka može da bude prevaziđena kod ulaganja u instrument kapitala (uključujući i ulaganje koje je po svojoj suštini instrument kapitala - videti stav 71) koji nema kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koji je jasno da druge metode razumnog procenjivanja poštene vrednosti nisu odgovarajuće ili su neprimenljive. Ova pretpostavka takođe može da bude prevaziđena kod derivata koji je sa njim povezan i koji mora da se izmiri izvršenjem tog nekotiranog instrumenta kapitala. Videti st. 95-102 za smernice u vezi sa procenom poštene vrednosti.65

71. Primer ulaganja koje je u suštini instrument kapitala predstavljaju specijalna prava učešća bez utvrđenog dospeća čiji je prinos povezan sa rezultatom preduzeća.

72. Ukoliko je finansijsko sredstvo potrebno izmeriti po poštenoj vrednosti a njegova poštena vrednost je ispod nule, to finansijsko sredstvo se računovodstveno obuhvata kao finansijska obaveza kao što je navedeno u stavu 93.

73. Finansijska sredstva koja su isključena iz poštenog vrednovanja u skladu sa stavom 69 i koja imaju fiksni rok dospeća mere se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.66 Finansijska sredstva koja nemaju fiksni rok dospeća mere se po nabavnoj vrednosti. Sva finansijska sredstva podležu ispitivanju zbog obezvređivanja kao što je predviđeno u st. 109-119.

74. Potraživanja kratkog trajanja čija kamatna stopa nije navedena obično se mere po vrednosti iz originalne fakture, osim ukoliko bi učinak pripisivanja kamate bio značajan.

75. Zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane preduzeća i koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru preduzeća da ih drži do dospeća.

76. Za finansijske instrumente sa promenljivom kamatnom stopom, periodična ponovna procena tokova gotovine koja odražava promene u tržišnim kamatnim stopama menja efektivan prinos na monetarno finansijsko sredstvo. Takve promene u tokovima gotovine priznaju se tokom preostalog veka finansijskog sredstva ili na naredni datum ponovnog utvrđivanja cene, ukoliko se cena sredstva ponovo utvrđuje na tržištu.67 U slučaju da je finansijsko sredstvo sa promenljivom kamatnom stopom početno priznato u iznosu koji je jednak glavnici koja se otplaćuje na dan dospeća, ponovna procena budućih plaćanja kamate nema značajan učinak na iskazanu vrednost sredstva.

77. Sledeći primer prikazuje u kakvom su odnosu transakcioni troškovi prema početnom i naknadnom merenju finansijskog sredstva koje se drži radi trgovanja.68 Sredstvo je pribavljeno za 100 uvećano za proviziju za kupovinu od 2. Početno je iskazano kao 102. Na sledeći dan finansijskog izveštavanja kotirana tržišna cena sredstva ostaje na 100. Kada bi se sredstvo prodalo, platila bi se provizija od 3. U tom slučaju, sredstvo se meri na 100 (bez obzira na moguću proviziju za prodaju) a gubitak od 2 se priznaje u neto dobitku ili gubitku perioda.

78. Preduzeće primenjuje MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta, na finansijska sredstva koja su monetarne stavke prema MRS 21 i koja su izražena u stranoj valuti. Prema MRS 21, sve pozitivne i negativne kursne razlike monetarnih sredstava iskazuju se u neto dobitku ili gubitku. Izuzetak predstavlja monetarna stavka koja je određena kao instrument zaštite za zaštitu tokova gotovine (videti st. 121-165). Sve priznate promene u poštenoj vrednosti te monetarne stavke izuzev pozitivnih i negativnih kursnih razlika računovodstveno se obuhvataju u skladu sa stavom 103. U pogledu finansijskih sredstava koja nisu monetarne stavke prema MRS 21 (na primer, instrumenti kapitala), sve priznate promene u poštenoj vrednosti, uključujući i sve elemente tih promena koji mogu biti u vezi sa promenama kurseva stranih valuta, računovodstveno se obuhvataju u skladu sa stavom 103. Prema odredbama računovodstva zaštite iz ovog standarda (st. 121-165), ukoliko postoji odnos zaštite između nederivatnog monetarnog sredstva i nederivatne monetarne obaveze, promene u poštenoj vrednosti tih finansijskih instrumenata iskazuju se u neto dobitku ili gubitku.69

___________________
65 Videti takođe i KUP 70-1, KUP 70-2, KUP 70-3 i KUP 23-10
66 Videti takođe i KUP 10-12, KUP 10-13, KUP 10-14, KUP 73-1 i KUP 76-1
67 Videti takođe i KUP 76-1
68 Videti takođe i KUP 66-1 i KUP 66-2
69 Videti takođe i KUP 78-1, KUP Ostalo-3, KUP Ostalo-5 i KUP Ostalo-6

Ulaganja koja se drže do dospeća

79. Preduzeće nema pozitivnu nameru da drži do dospeća ulaganje u finansijsko sredstvo sa fiksnim rokom dospeća ukoliko je bilo koji od sledećih uslova ispunjen:

(a) preduzeće ima nameru da drži finansijsko sredstvo samo u neodređenom periodu;

(b) preduzeće je spremno da proda finansijsko sredstvo (osim ukoliko nastane situacija koja se neće ponoviti i koju preduzeće nije moglo razumno da predvidi) kao odgovor na promene u tržišnim kamatnim stopama ili rizicima, potrebu za likvidnošću, promene u raspoloživosti i prinosu od alternativnih ulaganja, promene u izvorima i uslovima finansiranja ili promene rizika stranih valuta; ili

(c) emitent ima pravo da izmiri finansijsko sredstvo u iznosu koji je značajno ispod njegove amortizovane vrednosti.

80. Dužnička hartija od vrednosti sa promenljivom kamatnom stopom može da zadovolji kriterijume za ulaganje koje se drži do dospeća. Većina akcija ne mogu biti ulaganja koja se drže do dospeća bilo zbog toga što im je životni vek neodređen (kao što su obične akcije) bilo zato što iznosi koje njihov vlasnik može primiti mogu varirati na način koji nije prethodno utvrđen (kao što su opcije na akcije, varanti i prava). U pogledu ulaganja koja se drže do dospeća, fiksna plaćanja ili plaćanja koja se mogu utvrditi i fiksna dospeća označavaju ugovorni aranžman koji definiše iznose i datume plaćanja vlasniku, kao što su plaćanja glavnice i kamate na dug.70

81. Finansijsko sredstvo koje emitent može da kupi ispunjava kriterijume za ulaganje koje se drži do dospeća ukoliko vlasnik namerava ili je u stanju da ga drži do kupovine ili do datuma dospeća i ukoliko bi vlasnik u najvećoj meri povratio njegov celokupan iskazani iznos. Ukoliko se izvrši, kupovna opcija jednostavno ubrzava dospeće sredstva. Međutim, ukoliko se finansijsko sredstvo može kupiti tako da vlasnik u najvećoj meri ne povrati celokupnu njegovu iskazanu vrednost, to finansijsko sredstvo se ne klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje se drži do dospeća. Preduzeće uzima u obzir sve plaćene premije i kapitalizovane transakcione troškove prilikom utvrđivanja da li se iskazani iznos može u najvećoj meri povratiti.

82. Finansijsko sredstvo koje može da se proda (vlasnik ima pravo da zahteva da emitent otplati ili otkupi finansijsko sredstvo pre njegovog dospeća) klasifikuje se kao ulaganje koje se drži do dospeća jedino ako vlasnik ima čvrstu nameru i sposobnost da ga drži do dospeća i da ne koristi prodajnu opciju.71

83. Preduzeće ne klasifikuje bilo koja finansijska sredstva kao sredstva koja se drže do dospeća ukoliko je preduzeće tokom tekuće finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodalo, prenelo ili koristilo prodajnu opciju za više nego beznačajan iznos ulaganja koja se drže do dospeća a pre njihovog dospeća (više nego beznačajan u odnosu na ukupan portfelj koji se drži do dospeća) osim putem:72

(a) prodaje neposredno o dospeću ili datumu izvršenja kupovne opcije (exercised call date) tako da promene u tržišnoj kamatnoj stopi nisu imale značajan učinak na poštenu vrednost finansijskog sredstva;

(b) prodaje nakon što je preduzeće već u najvećoj meri naplatilo celokupnu prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva prema anuitetnom planu otplate ili pre njihovog dospeća; ili

(c) prodaje usled izolovanog događaja koji je izvan kontrole preduzeća i koji se neće ponoviti i koji preduzeće nije moglo razumno da predvidi.

Stavovi 90-92 razmatraju reklasifikacije između poštene vrednosti i amortizovane vrednosti.

84. Prema ovom standardu, poštena vrednost predstavlja meru koja više odgovara većini finansijskih sredstava nego amortizovana vrednost. Izuzetak je klasifikacija ulaganja koja se drže do dospeća, ali samo ukoliko preduzeće ima čvrstu nameru i sposobnost da to ulaganje drži do dospeća. Kada radnje preduzeća izazivaju sumnju u njegovu nameru i sposobnost da drži ta ulaganja do dospeća, stavom 83 se taj izuzetak onemogućava u razumnom vremenskom periodu.

85. Prilikom odlučivanja da li ima čvrstu nameru i sposobnost da neko ulaganje drži do dospeća preduzeće ne predviđa "scenario katastrofe" koji je izuzetno malo verovatan, kao što je juriš na banku ili slična situacija koja pogađa osiguravajuće društvo.

86. Prodaja pre dospeća može da ispuni uslov iz stava 83 - te stoga može i da ne pokrene pitanje namere preduzeća da drži druga ulaganja do dospeća - ukoliko je nastala usled:

(a) značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti emitenta;73

(b) promene u poreskom zakonu kojom se eliminiše ili značajno umanjuje status poreskog izuzeća kamate na ulaganje koje se drži do dospeća (ali ne i promene u poreskom zakonu kojom se revidiraju marginalne poreske stope koje se primenjuju na prihod od kamate);

(c) značajne poslovne kombinacije ili otuđivanja (kao što je prodaja nekog segmenta) koja čini potrebnom prodaju ili prenos ulaganja koja se drže do dospeća kako bi se održala postojeća pozicija kamatnog rizika preduzeća ili politika kreditnog rizika (iako je poslovna kombinacija sama po sebi događaj koji je pod kontrolom preduzeća, promene u njegovom portfelju ulaganja radi održavanja pozicije kamatnog rizika ili politike kreditnog rizika više su posledične nego predviđene);74

(d) promene u zakonskim ili regulatornim zahtevima kojom se u znatnoj meri modifikuju elementi dopustivog ulaganja ili maksimalni nivo određenih vrsta ulaganja, te stoga dovodi do toga da preduzeće otuđi ulaganje koje drži do dospeća;

(e) značajnog povećanja zahteva regulatornog organa u pogledu visine kapitala u sektoru, što dovodi do toga da ih preduzeće smanji prodajom svojih ulaganja koja se drže do dospeća;75 ili

(f) značajnog povećanja kategorije rizika za ulaganja koja se drže do dospeća koja se koriste u svrhe regulatorne visine kapitala zasnovanog na riziku.

87. Preduzeće ne pokazuje sposobnost da drži do dospeća ulaganje u finansijsko sredstvo sa fiksnim rokom dospeća ukoliko je bilo koji od sledećih uslova ispunjen:

(a) preduzeće nema raspoložive finansijske resurse za nastavak finansiranja ulaganja do dospeća; ili

(b) preduzeće podleže postojećem pravnom ili drugom ograničenju koje može osujetiti njegovu nameru da drži finansijsko sredstvo do dospeća (međutim, kupovna opcija emitenta ne osujećuje nužno nameru preduzeća da drži finansijsko sredstvo do dospeća - videti stav 81).76

88. Osim onih koje su navedene u stavovima 79-87 i druge okolnosti mogu da ukažu na to da preduzeće nema čvrstu nameru ili sposobnost da neko ulaganje drži do dospeća.

89. Preduzeće ne procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća svoja ulaganja koja se drže do dospeća samo nakon početnog sticanja tih finansijskih sredstava već i na svaki datum bilansa stanja.

90. Ukoliko, usled promene namere ili sposobnosti, više nije svrsishodno da se ulaganje koje se drži do dospeća iskazuje po amortizovanoj vrednosti, ono se ponovo meri po poštenoj vrednosti, a razlika između iznosa u kojem je iskazano i njegove poštene vrednosti se računovodstveno obuhvata u skladu sa stavom 103.77

91. Slično tome, ukoliko se pojavi pouzdana mera za finansijsko sredstvo za koje takva mera prethodno nije bila na raspolaganju, to sredstvo se ponovo meri po poštenoj vrednosti, a razlika između iznosa u kojem je iskazano i njegove poštene vrednosti se računovodstveno obuhvata u skladu sa stavom 103.

92. Ukoliko, usled promene namere ili sposobnosti ili u retkom slučaju kada pouzdana mera poštene vrednosti više nije na raspolaganju ili zbog toga što su "dve prethodne finansijske godine" navedene u stavu 83 sada protekle, postane svrsishodno da se finansijsko sredstvo pre iskazuje po amortizovanoj vrednosti nego po svojoj poštenoj vrednosti, poštena vrednost iskazanog finansijskog sredstva u bilansu na taj datum postaje njegova nova amortizovana vrednost. Bilo koji prethodni dobitak ili gubitak iz tog sredstva koji je priznat direktno u sopstvenom kapitalu u skladu sa stavom 103 računovodstveno se obuhvata kako sledi:

(a) u slučaju finansijskog sredstva sa fiksnim rokom dospeća, prethodni dobitak ili gubitak od tog sredstva koji je priznat direktno u sopstvenom kapitalu amortizuje se tokom preostalog životnog veka ulaganja koje se drži do dospeća. Bilo koja razlika između nove amortizovane vrednosti i iznosa dospeća amortizuje se tokom preostalog veka finansijskog sredstva kao korekcija prinosa, slično amortizaciji premije i eskonta; i

(b) u slučaju finansijskog sredstva koje nema fiksni rok dospeća, prethodni dobitak ili gubitak od tog sredstva koji je priznat direktno u sopstvenom kapitalu zadržava se u sopstvenom kapitalu dok se finansijsko sredstvo ne proda ili na drugi način otuđi, u kom trenutku se uključuje u neto dobitak ili gubitak.

_________________
70 Videti takođe i KUP 80-1 i KUP 80-2
71 Videti takođe i KUP 83-3
72 Videti takođe i KUP 10-16, KUP 10-17, KUP 83-1, KUP 83-2, KUP 83-3, KUP 83-4, KUP 83-5, KUP 83-6, KUP 83-7, KUP 86-1, KUP 86-2, KUP 87-1 i KUP 83-3
73 Videti takođe i KUP 10-16, KUP 83-7 i KUP 83-8
74 Videti takođe i KUP 35-1 i KUP 35-2
75 Videti takođe i KUP 86-2
76 Videti takođe i KUP 87-1
77 Videti takođe i KUP 83-4

Naknadno merenje finansijskih obaveza

93. Nakon početnog priznavanja, preduzeće meri sve finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti, osim obaveza koje drži radi trgovanja i derivata koji predstavljaju obaveze. Nakon početnog priznavanja, preduzeće meri obaveze koje se drže radi trgovanja i derivate koji predstavljaju obaveze po poštenoj vrednosti, izuzev derivatne finansijske obaveze koja je povezana sa i koja se mora izmiriti izvršenjem nekotiranog instrumenta kapitala čija poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri, koja se meri po nabavnoj vrednosti. Finansijske obaveze koje su određene kao stavke koje se štite podležu merenju u skladu sa odredbama računovodstva zaštite iz st. 121-165 ovog standarda.78

94. Preduzeće primenjuje MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta, na finansijske obaveze koje su monetarne stavke prema MRS 21 i koje su izražene u stranoj valuti. Prema MRS 21, sve pozitivne i negativne kursne razlike po osnovu monetarnih obaveza iskazuju se u neto dobitku ili gubitku. Izuzetak predstavlja monetarna stavka koja je određena kao instrument zaštite za zaštitu tokova gotovine (videti st. 121-165). Sve priznate promene u poštenoj vrednosti te monetarne stavke izuzev pozitivnih i negativnih kursnih razlika računovodstveno se obuhvataju u skladu sa stavom 103. U pogledu finansijskih obaveza koje nisu monetarne stavke prema MRS 21 (kao što su neke obavezno otkupljive preferencijalne akcije koje je emitovalo preduzeće), sve priznate promene u poštenoj vrednosti, uključujući i sve elemente tih promena koji mogu biti u vezi sa promenama kurseva stranih valuta, računovodstveno se obuhvataju u skladu sa stavom 103. Prema odredbama računovodstva zaštite iz ovog standarda (st. 121-165), ukoliko postoji odnos zaštite između nederivatnog novčanog sredstva i nederivatne monetarne obaveze, promene u poštenoj vrednosti tih finansijskih instrumenata iskazuju se u neto dobitku ili gubitku.79

_____________
78 Videti takođe i KUP 35-1 i KUP 35-2
79 Videti takođe i KUP 78-1, KUP Ostalo-3 i KUP Ostalo-5

Razmatranja merenja poštene vrednosti

95. Poštena vrednost finansijskog instrumenta može pouzdano da se meri ukoliko (a) promenljivost raspona razumnih procena poštene vrednosti nije značajna za taj instrument ili (b) ukoliko se verovatnoće različitih procena u tom rasponu mogu razumno proceniti i iskoristiti u procenjivanju poštene vrednosti. Preduzeće će često biti u stanju da izvrši procenu poštene vrednosti finansijskog instrumenta koja je dovoljno pouzdana za korišćenje u finansijskim izveštajima. Ponekad je promenljivost raspona razumnih procena poštene vrednosti toliko velika, a verovatnoću različitih ishoda je toliko teško proceniti, da se negira korisnost bilo koje procene poštene vrednosti.

96. Situacije u kojima poštena vrednost može da se pouzdano meri uključuju (a) finansijski instrument za koji postoji javna kotirana cena na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti za taj instrument, (b) instrument duga koji je rangirala nezavisna rejting agencija i čiji se tokovi gotovine mogu razumno proceniti, i (c) finansijski instrument za koji postoji odgovarajući model vrednovanja i za koji ulazni podaci za taj model mogu pouzdano da se mere zbog toga što podaci dolaze sa aktivnih tržišta.

97. Poštena vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze može da se odredi pomoću jednog od nekoliko opšteprihvaćenih metoda. Tehnike vrednovanja uključuju pretpostavke koje bi učesnici na tržištu koristili u svojoj proceni poštene vrednosti, uključujući i pretpostavke o stopama plaćanja pre utvrđenog roka, stopama procenjenih kreditnih gubitaka, kao i o kamatnim i eskontnim stopama. Stavom 167(a) se zahteva obelodanjivanje metoda i značajnih pretpostavki koje su primenjene u procenjivanju poštenih vrednosti.

98. U osnovi definicije poštene vrednosti leži pretpostavka da preduzeće uspešno posluje bez bilo kakve namere ili potrebe da likvidira, bitno ograniči obim svog poslovanja ili preduzme neku transakciju pod nepovoljnim uslovima. Stoga, poštena vrednost ne predstavlja iznos koji bi preduzeće primilo ili platilo u prinudnoj transakciji, prinudnom stečaju ili prodaji zaplenjene imovine. Međutim, preduzeće uzima u obzir okolnosti u kojima trenutno posluje prilikom utvrđivanja poštenih vrednosti svojih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Na primer, poštena vrednost finansijskog sredstva koje je preduzeće odlučilo da proda za gotovinu u bliskoj budućnosti utvrđuje se na osnovu iznosa koji preduzeće očekuje da će primiti od te prodaje. Na iznos gotovine koji će biti realizovan neposrednom prodajom utiču činioci kao što su tekuća likvidnost i dubina tržišta za to sredstvo.80

99. Postojanje objavljenih kotiranih cena na aktivnom tržištu obično predstavlja najbolji dokaz poštene vrednosti.81 Odgovarajuća objavljena tržišna cena za sredstvo koje se drži ili za obavezu koja će biti emitovana obično je tekuća tražena cena, a za sredstvo koje će biti stečeno ili za obavezu koja se drži tekuća ponuđena cena ili prodajna cena. Kada tekuća tražena i ponuđena cena nisu na raspolaganju, cena poslednje izvršene transakcije može da pruži dokaz o tekućoj poštenoj vrednosti pod uslovom da nije bilo značajne promene ekonomskih okolnosti između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Kada postoje pozicije sredstava i obaveza koje se uparuju, preduzeće može da koristiti odgovarajuće srednje tržišne cene kao osnovu za utvrđivanje poštenih vrednosti.82

100. Ukoliko tržište za finansijski instrument nije aktivno tržište, objavljene cene možda moraju da se koriguju kako bi se došlo do pouzdane mere poštene vrednosti.83 Ukoliko je aktivnost na tržištu povremena, tržište nije dobro ustanovljeno (na primer, neke neslužbene berze) ili se trguje u malom obimu u odnosu na broj trgovinskih jedinica finansijskog instrumenta koji će se vrednovati, kotirane tržišne cene ne moraju da budu indikativne u pogledu poštene vrednosti tog instrumenta. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, cena za veći blok može se dobiti od nivelatora tržišta za taj instrument. U drugim okolnostima, kao i kada objavljena tržišna cena nije na raspolaganju, mogu se koristiti tehnike procenjivanja kako bi se poštena vrednost utvrdila sa dovoljnom pouzdanošću da zadovolji zahteve ovog standarda. Tehnike koje su utvrđene na finansijskim tržištima uključuju pozivanje na tekuću tržišnu vrednost drugog instrumenta koji je u suštini isti, analizu diskontovanog toka gotovine i modele utvrđivanja cena opcija. Prilikom primene analize eskontovanog toka gotovine, preduzeće koristi diskontnu stopu/stope koja je jednaka preovlađujućoj stopi prinosa za finansijske instrumente koji imaju u suštini iste uslove i karakteristike, uključujući i kreditnu sposobnost dužnika, preostali vremenski rok u toku kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, preostali vremenski rok do otplate glavnice i valutu u kojoj će se vršiti plaćanja.

101. Ukoliko ne postoji tržišna cena za celokupan finansijski instrument, ali postoje tržišta za njegove sastavne delove, poštena vrednost se gradi na osnovu odnosnih tržišnih cena. Ukoliko ne postoji tržište za finansijski instrument, ali postoji tržište za sličan finansijski instrument, poštena vrednost se gradi na osnovu tržišne cene tog sličnog finansijskog instrumenta.

102. Postoji mnogo drugih situacija osim onih koje su navedene u st. 95-101 u kojima promenljivost raspona razumnih procena poštene vrednosti verovatno nije od značaja. Obično je moguće proceniti poštenu vrednost finansijskog sredstva koje je preduzeće steklo od neke spoljne strane. Nije verovatno da će preduzeće kupiti finansijski instrument za koji ne očekuje da će biti u stanju da pribavi pouzdano merilo poštene vrednosti nakon sticanja. U Okviru KMRS navodi se sledeće: "U mnogim slučajevima se mora proceniti nabavna vrednost ili vrednost; korišćenje razumnih procena je osnovni deo pripreme finansijskih izveštaja koji ne umanjuje njihovu pouzdanost."

__________________
80 Videti takođe i KUP 100-1 i KUP 106-1
81 Videti takođe i KUP 100-1
82 Videti takođe i KUP 99-1
83 Videti takođe i KUP 100-1

Dobici i gubici od ponovnog merenja po poštenoj vrednosti

103. Priznati dobitak ili gubitak koji proizlazi iz promene u poštenoj vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja nije deo odnosa zaštite (videti stavove 121-165) iskazuje se kao što sledi:84

(a) dobitak ili gubitak iz finansijskog sredstva ili obaveze koja se drži radi trgovanja uključuje se u neto dobitak ili gubitak u periodu u kom nastaje (u tom pogledu, uvek se smatra da se derivat drži radi trgovanja ukoliko nije određen kao instrument zaštite - videti stav 122);

(b) dobitak ili gubitak iz finansijskog sredstva koje je raspoloživo za prodaju koji je:85

(i) uključen u neto dobitak ili gubitak u periodu u kojem nastaje; ili

(ii) prikazan direktno u sopstvenom kapitalu, kroz izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu (videti MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, st. 86-88) sve dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način otuđi, ili dok se ne utvrdi da je finansijsko sredstvo obezvređeno (videti st. 117-119), u kojem trenutku se ukupni dobitak ili gubitak koji je prethodno bio prikazan u sopstvenom kapitalu uključuje u neto dobitak ili gubitak perioda.

104. Preduzeće bira ili stav 103(b)(i) ili stav 103(b)(ii) kao svoju računovodstvenu politiku i primenjuje tu politiku na sva svoja finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju (izuzev zaštita - videti stav 121).

105. MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika, predviđa dobrovoljnu promenu računovodstvene politike samo ukoliko će ta promena da ima za rezultat adekvatnije prikazivanje događaja ili transakcija u finansijskim izveštajima preduzeća. Odbor veruje da je izuzetno malo verovatno da se to može primeniti na prelazak sa stava 103(b)(i) na stav 103(b)(ii).

106. Ukoliko preduzeće priznaje kupovine finansijskih sredstava koristeći obračun na datum poravnanja (videti stav 30), bilo koja promena u poštenoj vrednosti sredstva koja će biti primljena u periodu između datuma trgovanja i datuma poravnanja ne priznaje se za sredstva koja se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti (izuzev za gubitke zbog obezvređivanja).86 Međutim, za sredstva koja su ponovo merena radi utvrđivanja poštene vrednosti promena u poštenoj vrednosti se priznaje u neto dobitku ili gubitku ili u sopstvenom kapitalu u zavisnosti od toga šta je odgovarajuće po osnovu stava 103.

107. Zbog toga što je određivanje finansijskog sredstva kao sredstva koje se drži radi trgovanja zasnovano na nameri prilikom njegovog početnog sticanja, preduzeće ne klasifikuje ponovo svoja finansijska sredstva koja se ponovo mere radi utvrđivanja poštene vrednosti izvan kategorije trgovanja sve dok ih drži. Preduzeće reklasifikuje finansijsko sredstvo u kategoriju trgovanja jedino ako postoji dokaz o nedavnom stvarnom trendu ostvarivanja dobitaka na kratak rok koji opravdava takvu reklasifikaciju (videti stav 21).87

__________________
84 Videti takođe i KUP Ostalo-3 i KUP Ostalo-5
85 Videti takođe i KUP 103-1, KUP 103-2, KUP 107-1, KUP Ostalo-6, KUP 117-3 i KUP 144-3
86 Videti takođe i KUP 106-1 i KUP 106-2
87 Videti takođe i KUP 107-1, KUP 107-2 i KUP 10-21

Dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava i obaveza koje nisu ponovo merene po poštenoj vrednosti

108. Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje se iskazuju po amortizovanoj vrednosti (stavovi 73 i 93), dobitak ili gubitak se priznaje u neto dobitku ili gubitku kada finansijsko sredstvo ili obaveza prestaju da se priznaju ili zbog obezvređenja, kao i kroz proces amortizacije. Međutim, ako postoji odnos zaštite između tih finansijskih sredstava ili obaveza (stavke koje se štite) i instrumenta zaštite koji je opisan u stavovima 121-152, računovodstveno obuhvatanje dobitka ili gubitka se usklađuje sa stavovima 153-164.

Obezvređivanje i nenaplativost finansijskih sredstava

109. Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegovog iznosa za koji je procenjeno da može da se povrati. Preduzeće procenjuje na svaki dan bilansa stanja da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava. Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji, preduzeće vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja može da se povrati i priznaje bilo koji gubitak zbog obezvređivanja u skladu sa stavom 111 (za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj vrednosti) ili stavom 117 (za finansijska sredstva ponovo merena po poštenoj vrednosti).88

110. Objektivan dokaz da su finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ili nenaplativi uključuje informacije koje je vlasnik sredstva saznao o:89

(a) značajnim finansijskim teškoćama emitenta;

(b) stvarnom kršenju ugovora, kao što je neizvršenje ili kašnjenje u plaćanju kamate ili glavnice;

(c) odobravanju zajmoprimcu ustupka od strane zajmodavca, iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na zajmoprimčeve finansijske teškoće, koji zajmodavac u drugim okolnostima ne bi uzeo u obzir;

(d) visokoj verovatnoći bankrotstva ili drugog oblika finansijske reorganizacije emitenta;

(e) priznavanju gubitka zbog obezvređivanja za to sredstvo u prethodnom periodu finansijskog izveštavanja;

(f) nestanku aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo usled finansijskih teškoća; ili

(g) istorijskom trendu naplate potraživanja koji ukazuje da celokupni nominalni iznos portfelja potraživanja neće biti naplaćen.

Nestanak aktivnog tržišta zbog toga što se više ne trguje javno hartijama od vrednosti preduzeća ne predstavlja dokaz obezvređivanja. Opadanje kreditne sposobnosti preduzeća nije samo po sebi dokaz obezvređivanja, mada može biti dokaz obezvređivanja kada se razmatra zajedno sa drugim raspoloživim informacijama.90

____________________
88 Videti takođe i KUP 109-1
89 Videti takođe i KUP 110-1
90 Videti takođe i KUP 109-1

Finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj vrednosti

111. Ukoliko postoji verovatnoća da preduzeće neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za zajmove, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvređivanja ili nenaplativih potraživanja.91 Visina gubitka je razlika između iskazanog iznosa sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (iznos koji može da se povrati).92 Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja obično se ne eskontuju (videti stav 74). Iskazani iznos sredstva se umanjuje do njegove procenjene vrednosti koja može da se povrati bilo direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. Iznos gubitka se uključuje u neto dobitak ili gubitak perioda.

112. Obezvređenost i nenaplativost se pojedinačno mere i priznaju za finansijska sredstva koja su pojedinačno značajna. Obezvređenost i nenaplativost se mogu meriti i priznavati na bazi portfelja za grupu sličnih finansijskih sredstava koja nisu pojedinačno identifikovana kao obezvređena.93

113. Obezvređenost finansijskog sredstva koje je iskazano po amortizovanoj vrednosti meri se korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta zbog toga što bi eskontovanje po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi u stvari nametnulo merenje poštene vrednosti za finansijska sredstva koja bi se prema ovom standardu u drugim okolnostima merila po amortizovanoj vrednosti. Ukoliko zajam, potraživanje ili ulaganje koje se drži do dospeća ima promenljivu kamatnu stopu, diskontna stopa za merenje iznosa koji može da se povrati u skladu sa stavom 111 je tekuća efektivna kamatna stopa/stope koja je utvrđena u ugovoru. Kao zamena za takav obračun poštene vrednosti, poverilac može meriti obezvređenost na osnovu poštene vrednosti instrumenta korišćenjem raspoložive tržišne cene.94 Ukoliko je sredstvo obezbeđeno kolateralnim jemstvom i verovatno je da će doći do zaplene i prodaje dužnikove imovine, u tom slučaju vlasnik meri obezvređenost na osnovu poštene vrednosti kolateralnog jemstva.95

114. Ukoliko se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređivanja ili nenaplativih potraživanja smanji, a to smanjenje može da se objektivno poveže sa događajem koji je nastao posle otpisa (kao što je poboljšanje kreditne sposobnosti dužnika), otpis finansijskog sredstva se ukida bilo direktno bilo korekcijom računa ispravke vrednosti. Ukidanje nema za rezultat iskazivanje iznosa finansijskog sredstva iznad iznosa koji bi amortizovana vrednost mogla imati da obezvređivanje nije priznato na datum ukidanja otpisa finansijskog sredstva. Iznos ukidanja se uključuje u neto dobitak ili gubitak perioda.

115. Tekuća vrednost bilo kojeg finansijskog sredstva koje se ne iskazuje po poštenoj vrednosti zbog toga što se njegova poštena vrednost ne može pouzdano da izmeri (stav 69(c)) ispituje se radi bilo koji pokazatelj obezvređivanja na dan svakog bilansa stanja putem analize očekivanih neto priliva gotovine. Ukoliko postoji bilo koji pokazatelj obezvređivanja, iznos gubitka zbog obezvređivanja tog finansijskog sredstva predstavlja razliku između iskazane vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine koji su eskontovani po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo (iznos koji može da se povrati).96

______________________
91 Videti takođe i KUP 111-1
92 Videti takođe i KUP 111-2, KUP 111-3 i KUP 111-4
93 Videti takođe i KUP 112-1 i KUP 112-2
94 Videti takođe i KUP 113-3
95 Videti takođe i KUP 113-1 i KUP 113-2
96 Videti takođe i KUP 115-1

Prihod od kamate nakon priznavanja obezvređivanja

116. Pošto se izvrši otpis finansijskog sredstva do njegove procenjene vrednosti koja može da se povrati, prihod od kamate se nakon toga priznaje na osnovu kamatne stope koja je korišćena za eskontovanje budućih tokova gotovine radi merenja iznosa koji može da se povrati. Osim toga, nakon početnog priznavanja gubitka zbog obezvređivanja, preduzeće će na naredne datume finansijskog izveštavanja izvršiti pregled ovog sredstva radi utvrđivanja njegove dalje obezvređenosti (videti stav 110(e)). Stav 30 u MRS 18 daje smernice za priznavanje prihoda od kamate za finansijska sredstva koja nisu obezvređena.

Finansijska sredstva ponovo merena po poštenoj vrednosti

117. Ukoliko je gubitak na finansijskom sredstvu koje je iskazano po poštenoj vrednosti (iznos koji može da se povrati je ispod prvobitne vrednosti sticanja) priznat direktno u sopstvenom kapitalu u skladu sa stavom 103(b)(ii) i ukoliko postoji objektivan dokaz (videti stav 110) da je sredstvo obezvređeno, ukupni neto gubitak koji je priznat direktno u sopstvenom kapitalu uklanja se iz sopstvenog kapitala i priznaje u neto dobitku ili gubitku perioda čak i ako nije došlo do prestanka priznavanja finansijskog sredstva.97

118. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje u neto dobitku ili gubitku je razlika između njegove vrednosti sticanja (bez otplate bilo koje glavnice i amortizacije) i tekuće poštene vrednosti (za instrumente kapitala) ili iznosa koji može da se povrati (za instrumente duga), umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku. Iznos instrumenta duga koji može da se povrati, koji je ponovo meren po poštenoj vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine eskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo.

119. Ukoliko u narednom periodu poštena vrednost ili iznos finansijskog sredstva iskazanog po poštenoj vrednosti koji može da se povrati poraste a taj rast može da se objektivno poveže sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat u neto dobitku ili gubitku, gubitak se ukida, a iznos ukidanja uključuje u neto dobitak ili gubitak perioda.

_________________
97 Videti takođe i KUP 117-1, 117-2 i KUP 117-3

Računovodstveno obuhvatanje poštene vrednosti u određenim sektorima finansijskih usluga

120. U nekim zemljama, bilo na osnovu nacionalnog zakona ili prihvaćene prakse u tom sektoru, preduzeća iz određenih sektora finansijskih usluga mere u suštini sva finansijska sredstva po poštenoj vrednosti. Primeri takvih sektora u određenim zemljama uključuju i zajedničke fondove, investicione fondove, brokere i dilere hartija od vrednosti, kao i osiguravajuća društva. Prema ovom standardu, takvo preduzeće može da nastavi da meri svoja finansijska sredstva po poštenoj vrednosti ukoliko su u skladu sa ovim standardom klasifikovana kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ili finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja.

Zaštita

121. Ukoliko postoji odnos zaštite između instrumenta zaštite i odnosne stavke koja se štiti kao što je opisano u stavovima 122-152, računovodstveno obuhvatanje dobitka ili gubitka vrši se u skladu sa stavovima 153-164.98

_________________
98 Videti takođe i KUP 121-1, KUP 121-2, KUP Ostalo-1 i KUP Prilog uz 121-2

Instrumenti zaštite

122. Ovim standardom se ne ograničavaju okolnosti u kojima se derivat može odrediti kao instrument zaštite za svrhe računovodstva zaštite ukoliko su ispunjeni uslovi iz stava 142, izuzev određenih prodatih opcija (videti stav 124).99 Međutim, nederivativno finansijsko sredstvo ili obaveza mogu se odrediti kao instrument zaštite za svrhe računovodstva zaštite samo za zaštitu od rizika stranih valuta.100 Razlog za ovo ograničenje leži u različitoj osnovi za merenje derivata i nederivata. Prema ovom standardu za derivate se uvek smatra da se drže radi trgovanja ili zaštite, te se stoga (osim ukoliko nisu povezani sa i moraju biti izmireni izvršenjem nekotiranog instrumenta kapitala i čija poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri) ponovo mere po poštenoj vrednosti, a promene u poštenoj vrednosti su uključene u neto dobitak ili gubitak ili u sopstveni kapital ukoliko taj instrument predstavlja zaštitu tokova gotovine. Sa druge strane, nederivati se nekad mere po poštenoj vrednosti pri čemu se promene u poštenoj vrednosti uključene u neto dobitak ili gubitak, ponekad se mere po poštenoj vrednosti, pri čemu se promena u poštenoj vrednosti iskazuju u sopstvenom kapitalu, a ponekad se mere po amortizovanoj vrednosti. Ukoliko bude dozvoljeno da se nederivati određuju kao instrumenti zaštite u meri izvan navedenih ograničenja, to dovodi do nedoslednosti u merenju.

123. Sopstvene akcije preduzeća nisu finansijska sredstva niti finansijske obaveze preduzeća, te stoga nisu ni instrumenti zaštite.101

124. Zaštita uključuje proporcionalno prebijanje prihoda između promena u poštenoj vrednosti instrumenta zaštite i stavke koja se štiti ili tokova gotovine koji se njima mogu pripisati. Potencijalni gubitak po opciji koju preduzeće prodaje može biti znatno veći od potencijalnog dobitka na vrednosti odnosne stavke koja se štiti. To jest, prodata opcija nije efikasan način da se umanji izloženost neto dobitka ili gubitka. Stoga, prodata opcija nije instrument zaštite osim ukoliko nije određena kao prebijanje sa kupljenom opcijom, uključujući i onu koja je ugrađena u drugi finansijski instrument, kao što je na primer prodata opcija koja se koristi da zaštiti dug koji se kupuje.102 Nasuprot tome, kupljena opcija ima potencijalne dobitke koji su jednaki ili veći od gubitaka, te stoga poseduje potencijal da umanji izloženost dobitka ili gubitka promenama poštenih vrednosti ili tokova gotovine. Shodno tome, ona se može kvalifikovati kao instrument zaštite.

125. Ulaganja koja se drže do dospeća i koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti mogu biti efektivni instrumenti zaštite u pogledu rizika promena kurseva razmene stranih valuta.

126. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čija se poštena vrednost ne može pouzdano da izmeri ne može biti instrument zaštite izuzev u slučaju nederivatnog instrumenta (a) koji je izražen u stranoj valuti, (b) koji je određen kao zaštita od rizika stranih valuta, i (c) čija se komponenta strane valute može pouzdano da izmeri.

__________________
99 Videti takođe i KUP 122-1, KUP 137-5 i 137-15
100 Videti takođe i KUP 122-2 i KUP 122-3
101 Videti takođe i KUP 137-16
102 Videti takođe i KUP 122-1, KUP 124-1, KUP 127-5 i KUP 144-1

Stavke koje se štite

127. Stavka koja se štiti može biti priznato sredstvo ili obaveza, nepriznata čvrsta obaveza ili neobavezujuća ali veoma verovatna predviđena buduća transakcija ("predviđena transakcija"). Stavka koja se štiti može biti (a) pojedinačno sredstvo, obaveza, čvrsta obaveza ili predviđena transakcija ili (b) grupa sredstava, obaveza, čvrstih obaveza ili predviđenih transakcija sa sličnim karakteristikama rizika.103 Za razliku od stvorenih zajmova i potraživanja, ulaganje koje se drži do dospeća ne može biti stavka koja se štiti od rizika kamatne stope zbog toga što određivanje ulaganja kao ulaganja koje se drži do dospeća podrazumeva da se povezane promene kamatnih stopa računovodstveno ne obuhvataju. Međutim, ulaganje koje se drži do dospeća može biti stavka koja se štiti u pogledu rizika od promena kurseva razmene stranih valuta i kreditnog rizika.104

128. Ukoliko je stavka koja se štiti finansijsko sredstvo ili obaveza, ona može biti stavka koja se štiti u pogledu rizika vezanih samo za deo njenih tokova gotovine ili poštenu vrednost, ako se efektivnost može izmeriti.105

129. Ukoliko je stavka koja se štiti nefinansijsko sredstvo ili obaveza, ona se određuje kao stavka koja se štiti ili (a) za rizike stranih valuta ili (b) u celosti za sve rizike, zbog teškoće izolovanja i merenja odgovarajućeg dela tokova gotovine ili promena u poštenoj vrednosti koje se mogu pripisati specifičnim rizicima koji nisu rizici stranih valuta.106

130. Zbog toga što promene cene sastojka ili komponente nefinansijskog sredstva ili obaveze obično nemaju predvidivi, posebno merljivi učinak na cenu stavke koji se može uporediti sa učinkom, na primer, promene tržišnih kamatnih stopa ili cene obveznice, nefinansijsko sredstvo ili obaveza može biti stavka koja se štiti samo kao celina.

131. Pojedinačni instrument zaštite može se odrediti kao zaštita više od jedne vrste rizika pod uslovom (a) da se rizici od kojih se štiti mogu jasno identifikovati, (b) da se efektivnost zaštite može dokazati i (c) da je moguće da se obezbedi konkretno određivanje instrumenta zaštite i različitih pozicija rizika.107

132. Ukoliko se slična sredstva ili slične obaveze sakupe i štite kao grupa, pojedinačna sredstva ili pojedinačne obaveze u grupi podeliće izloženost riziku za koji su određene kao stavke koje se štite.108 Pored toga, očekuje se da će promena u poštenoj vrednosti koja se može pripisati riziku od kojeg se štiti za svaku pojedinačnu stavku u grupi biti približno proporcionalna ukupnoj promeni u poštenoj vrednosti koja se može pripisati riziku od kojeg se štiti grupa.109

133. Zbog toga što se efektivnost zaštite mora proceniti poređenjem promene vrednosti ili toka gotovine instrumenta zaštite (ili grupe sličnih instrumenata zaštite) i stavke koja se štiti (ili grupe sličnih stavki koje se štite), poređenje instrumenta zaštite sa ukupnom neto pozicijom a ne sa konkretnom stavkom koja se štiti (na primer, neto svih sredstava sa fiksnom stopom i obaveza sa fiksnom stopom sa sličnim dospećem) ne kvalifikuje se za računovodstvo zaštite.110 Međutim, približno isti učinak na neto dobitak ili gubitak računovodstva zaštite za ovu vrstu odnosa zaštite može da se postigne određivanjem dela osnovnih stavki kao pozicije koja se štiti. Na primer, ako banka poseduje 100 sredstava i 90 obaveza sa rizicima i uslovima slične prirode i želi da se zaštiti od neto izloženosti od 10, banka može odrediti 10 od tih sredstava kao stavku koja se štiti. Ovo određivanje se može koristiti ako su ta sredstva i obaveze instrumenti sa fiksnom stopom, u kojem slučaju je to zaštita poštene vrednosti, ili ako su i jedni i drugi instrumenti sa promenljivom stopom, u kom slučaju je to zaštita toka gotovine. Slično tome, ukoliko ima čvrstu obavezu da izvrši kupovinu od 100 u stranoj valuti i čvrstu obavezu da izvrši prodaju od 90 u stranoj valuti, preduzeće može zaštiti neto iznos od 10 sticanjem derivata i njegovim određivanjem kao instrumenta zaštite koji je povezan sa 10 od čvrste obaveze preduzeća da kupi za 100.

134. Za svrhe računovodstva zaštite, samo derivati koji uključuju lice koje je izvan preduzeća mogu biti određeni kao instrumenti zaštite. Iako se pojedinačna preduzeća u okviru konsolidovane grupe ili dela u okviru preduzeća mogu uključiti u transakcije zaštite sa drugim preduzećima u okviru grupe ili delovima u okviru preduzeća, svi dobici ili gubici iz tih transakcija ukidaju se prilikom konsolidacije. Stoga se takve transakcije zaštite unutar grupe ili unutar preduzeća ne kvalifikuju za računovodstvo zaštite pri konsolidaciji.111

135. Čvrsta obaveza da se izvrši akvizicija preduzeća u okviru poslovne kombinacije ne može biti stavka koja se štiti izuzev u pogledu rizika kursa razmene stranih valuta zbog toga što se drugi rizici od kojih se štiti ne mogu konkretno utvrditi i meriti. To je zaštita od opšteg rizika poslovanja.

_________________
103 Videti takođe i KUP 121-2-2, KUP 127-1, KUP 127-5, KUP 137-2, KUP 137-3, KUP 137-4, KUP 137-5, KUP 137-7, KUP 137-8, KUP 137-11, KUP 137-12, KUP 137-13, KUP 137-14, KUP 137-16, KUP 142-5 i KUP 149-1
104 Videti takođe i KUP 127-2, KUP 127-3, KUP 127-4, KUP 127-6 i KUP 137-1
105 Videti takođe i KUP 121-2-k, KUP 128-1, KUP 128-2, KUP 128-3, KUP 128-4, KUP 137-11 i KUP Prilog uz 121-2
106 Videti takođe i KUP Ostalo-4
107 Videti takođe i KUP 131 i KUP 131-2, KUP 131-3 i KUP Prilog uz 121-2
108 Videti takođe i KUP 121-2-1 i KUP 127-1
109 Videti takođe i KUP 132-1
110 Videti takođe i KUP 121-1, KUP 121-2, KUP 127-1 i KUP Prilog uz 121-2
111 Videti takođe i KUP 134-1, KUP 134-1-a, KUP 134-1-b, KUP 134-2, KUP 134-3, KUP 134-4, KUP 137-13, KUP 137-14, KUP 172-9 i KUP Prilog uz 134-1-b

Računovodstvo zaštite

136. Računovodstvo zaštite simetrično priznaje učinke prebijanja na neto dobitak ili gubitak promena u poštenim vrednostima instrumenta zaštite i odnosne stavke koja se štiti.

137. Postoje tri vrste odnosa zaštite:112

(a) zaštita poštene vrednosti: zaštita od izloženosti promenama u poštenoj vrednosti priznatog sredstva ili obaveze ili određenog dela tog sredstva ili obaveze, koja se može pripisati određenom riziku i koja će uticati na iskazani neto prihod;113

(b) zaštita toka gotovine: zaštita od izloženosti promenljivosti tokova gotovine koja (i) se može pripisati određenom riziku koji se vezuje sa priznatim sredstvom ili obavezom (kao što su sva ili neka buduća plaćanja kamate na dug sa promenljivom stopom) ili predviđenom transakcijom (kao što je predviđena kupovina ili prodaja) i koja (ii) će uticati na iskazani neto dobitak ili gubitak.114 Zaštita nepriznate čvrste obaveze kupovine ili prodaje sredstva po fiksnoj ceni u valuti izveštavanja preduzeća računovodstveno se obuhvata kao zaštita toka gotovine čak i ako je izložena promenama u poštenoj vrednosti; i

(c) zaštita neto ulaganja u inostrani entitet kao što je definisana u MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta.

138. Primer zaštite poštene vrednosti je zaštita od izloženosti promenama u poštenoj vrednosti duga sa fiksnom stopom koje su rezultat promena kamatnih stopa. Takvu vrstu zaštite može da realizuje ili emitent ili vlasnik.

139. Primeri zaštite novčanog toka su sledeći:

(a) zaštita od budućeg rizika stranih valuta u nepriznatoj ugovornoj obavezi avio kompanije da kupi avion za fiksni iznos strane valute;

(b) zaštita od promene cene goriva koja se odnosi na nepriznatu ugovornu obavezu elektroprivrednog preduzeća da kupi gorivo po fiksnoj ceni, sa plaćanjem u njegovoj domaćoj valuti; i

(c) korišćenje svopa kako bi se dug sa promenljivom stopom u stvari pretvorio u dug sa fiksnom stopom (ovo je zaštita buduće transakcije; budući tokovi gotovine koji se štite su buduća plaćanja kamate).

140. Zaštita čvrste obaveze u valuti izveštavanja preduzeća ne predstavlja zaštitu od izloženosti toka gotovine već od izloženosti promeni poštene vrednosti. Bez obzira na to, takva zaštita se računovodstveno obuhvata kao zaštita toka gotovine u skladu sa ovim standardom, a ne kao zaštita poštene vrednosti, kako bi se izbeglo da obaveza koja inače ne bi bila priznata kao sredstvo ili obaveza prema sadašnjoj računovodstvenoj praksi bude priznata kao sredstvo ili obaveza.

141. Kao što je definisano u MRS 21, inostrani entitet je poslovanje u inostranstvu, čije aktivnosti nisu sastavni deo preduzeća koje podnosi izveštaj. Prema MRS 21, sve razlike kurseva razmene stranih valuta koje su rezultat prevođenja finansijskih izveštaja inostranog entiteta u valutu izveštavanja matičnog preduzeća klasifikuju se kao sopstveni kapital do otuđenja neto ulaganja.

142. Prema ovom standardu, odnos zaštite se kvalifikuje za posebno računovodstvo zaštite kao što je predviđeno st. 153-164 ako, i jedino ako su ispunjeni svi sledeći uslovi i:

(a) prilikom stvaranja zaštite od rizika postoji formalna dokumentacija odnosa zaštite i cilja i strategije upravljanja rizikom preduzeća u pogledu preduzimanja zaštite.115 Ta dokumentacija uključuje identifikaciju instrumenta zaštite, odnosnu stavku ili transakciju koja se štiti, prirodu rizika od koga se štiti i način na koji će preduzeće proceniti efektivnost instrumenta zaštite prilikom prebijanja izloženosti promenama u poštenoj vrednosti stavke koja se štiti ili u tokovima gotovine transakcije koja se štiti koji se mogu pripisati riziku od koga se štiti;

(b) očekuje se da će zaštita biti izuzetno efektivna (videti stav 146) u realizaciji prebijanja promena u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine koje se mogu pripisati riziku od koga se štiti, u skladu sa prvobitno dokumentovanom strategijom upravljanja rizikom za taj određeni odnos zaštite;116

(c) za zaštite toka gotovine, predviđena transakcija koja je predmet zaštite mora da bude veoma verovatna i mora da prikaže izloženost promenama u tokovima gotovine koje bi u krajnjoj instanci mogle uticati na iskazani neto dobitak ili gubitak;117

(d) efektivnost zaštite od rizika može pouzdano da se izmeri, odnosno poštena vrednost ili tokovi gotovine stavke koja se štiti i poštena vrednost instrumenta zaštite mogu pouzdano da se izmere (videti stav 95 za smernice u vezi sa poštenom vrednošću);118i

(e) zaštita od rizika je bila procenjena na tekućoj osnovi i utvrđeno je da je bila stvarno izuzetno efektivna tokom celokupnog perioda finansijskog izveštavanja.119

143. U slučaju rizika kamatne stope, efektivnost zaštite se može proceniti izradom dinamike dospeća koja pokazuje smanjenje celokupne ili dela izloženosti stope, za svaki deo dinamike dospeća, koji je posledica grupisanja elemenata čija se neto pozicija štiti, pod uslovom da se ta neto izloženost može povezati sa sredstvom ili obavezom koja dovodi do te neto izloženosti i da se može proceniti korelacija u odnosu na to sredstvo ili obavezu.120

144. Obično postoji jedna mera poštene vrednosti za instrument zaštite u celosti, a činioci koji izazivaju promene u poštenoj vrednosti su međuzavisni. Tako je preduzeće odredilo odnos zaštite za instrument zaštite u celosti.121 Jedini dozvoljeni izuzeci su (a) razdvajanje svojstvene vrednosti i vremenske vrednosti opcije i određivanje samo promene svojstvene vrednosti opcije kao instrumenta zaštite, dok je preostala komponenta opcije (njena vremenska vrednost) isključena i (b) razdvajanje elementa kamate i trenutne prodajne cene za forvard.122 Ovo su izuzeci za koje se priznaje da se svojstvena vrednost opcije i premija na forvard obično mogu meriti odvojeno. Dinamična strategija zaštite koja vrši procenu i svojstvene i vremenske vrednosti opcije može da se kvalifikuje za računovodstvo zaštite.123

145. Procenat celokupnog instrumenta zaštite, kao što je 50 procenata od pojmovnog iznosa, može da se odrediti za odnos zaštite. Međutim, odnos zaštite ne može biti određen samo za deo vremenskog perioda u kojem je instrument zaštite neizmiren.124

_________________
112 Videti takođe i KUP 121-2-a, KUP 137-3, KUP 137-6, KUP 137-9, KUP 137-13 i KUP 137-15
113 Videti takođe i KUP 11-2, KUP 137-1, KUP 137-11 i KUP 137-12
114 Videti takođe i KUP 137-2, KUP 137-4, KUP 137-5, KUP 137-7, KUP 137-8, KUP 137-10, KUP 137-14 i KUP 137-16
115 Videti takođe i KUP 121-2-c, KUP 142-4, KUP 142-7, KUP 142-8 i KUP 172-8
116 Videti takođe i KUP 121-2-d, KUP 137-6, KUP 142-2, KUP 142-3, KUP 146-1, KUP 146-2, KUP 146-3 i KUP 144-3
117 Videti takođe i KUP 121-2-e, KUP 121-2-f, KUP 128-1, KUP 137-4, KUP 142-1, KUP 142-5 i KUP 158-3
118 Videti takođe i KUP 121-2-f, KUP 142-6 i KUP 146-1
119 Videti takođe i KUP 147-1
120 Videti takođe i KUP 121-1, KUP 121-2 i KUP Prilog uz 121-2
121 Videti takođe i KUP 144-1
122 Videti takođe i KUP 164-1, KUP 144-3 i KUP 158-5
123 Videti takođe i KUP 144-2
124 Videti takođe i KUP 121-2-i, KUP 128-1, KUP 128-2, KUP 145-1 i KUP 158-3

Procenjivanje efektivnosti zaštite

146. Nivo efektivnosti zaštite se obično smatra visokim ukoliko na početku i za vreme životnog veka zaštite, preduzeće može očekivati da promene u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine stavke koja se štiti budu skoro u potpunosti prebijene sa promenama u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta zaštite i da su stvarni rezultati u rasponu od 80 do 125 procenata.125 Na primer, ukoliko gubitak od instrumenta zaštite iznosi 120, a dobitak od instrumenta gotovine iznosi 100, prebijanje se može meriti sa 120/100 što je 120 procenata ili sa 100/120 što je 83 procenta. Tada preduzeće zaključuje da je efektivnost zaštite na visokom nivou.

147. Metod koji preduzeće usvoji za procenu efektivnosti zaštite zavisiće od njegove strategije upravljanja rizikom. U nekim slučajevima, preduzeće će usvojiti različite metode za različite vrste zaštite. Ukoliko su glavni uslovi instrumenta zaštite i celokupnog sredstva ili obaveze koja se štiti ili predviđene transakcije koja se štiti isti, promene u poštenoj vrednosti i tokovima gotovine koje se mogu pripisati riziku od koga se štiti u potpunosti se prebijaju i prilikom uvođenja zaštite i nakon toga do njenog završetka.126 Na primer, svop kamatne stope će verovatno predstavljati efektivnu zaštitu ukoliko su pojmovni iznosi i iznosi glavnice, uslovi, datumi ponovnog utvrđivanja cena, datumi prijema i plaćanja kamate i glavnice i osnova za merenje kamatnih stopa isti za instrument zaštite i za stavku koja se štiti.

148. S druge strane, ponekad je prebijanje instrumenta zaštite sa rizikom od koga se štiti samo delimično. Na primer, zaštita nije u potpunosti efektivna ukoliko su instrument zaštite i stavka koja se štiti izraženi u različitim valutama i ne kreću se u tandemu. Takođe, zaštita od rizika kamatne stope korišćenjem derivata nije u potpunosti efektivna ukoliko je deo promene poštene vrednosti derivata nastao zbog kreditnog rizika druge strane.

149. Da bi se kvalifikovala za posebno računovodstvo zaštite, zaštita se mora odnositi na konkretan identifikovani i određeni rizik, a ne samo na ukupne poslovne rizike preduzeća i mora u krajnjoj instanci uticati na neto dobitak ili gubitak preduzeća.127 Zaštita od rizika zastarevanja fizičkog sredstva ili rizika eksproprijacije imovine od strane države nije prihvatljiva za računovodstvo zaštite; efektivnost ne može da proceni pošto ovi rizici ne mogu pouzdano da se izmere.

150. Ulaganje po metodu učešća ne može biti stavka koja se štiti u okviru zaštite poštene vrednosti zato što se metodom učešća u neto dobitku ili gubitku priznaje udeo investitora u obračunatom neto dobitku ili gubitku pridruženog entiteta, a ne promene u poštenoj vrednosti. Kada bi to ulaganje bilo stavka koja se štiti, bilo bi korigovano i za promene u poštenoj vrednosti i za obračunati dobitak i gubitak - što bi za rezultat imalo dvostruko obračunavanje zato što promene u poštenoj vrednosti uključuju i obračunati dobitak i gubitak. Iz sličnog razloga, ulaganje u konsolidovano zavisno preduzeće ne može biti stavka koja se štiti u okviru zaštite poštene vrednosti zato što se konsolidacijom u neto dobitku ili gubitku priznaje udeo matičnog preduzeća u obračunatom dobitku ili gubitku zavisnog preduzeća, a ne promene u poštenoj vrednosti. Zaštita neto ulaganja u inostrano zavisno preduzeće se razlikuje. Dvostrukog obračunavanja nema, zato što je u pitanju zaštita od izloženosti strane valute, a ne zaštita poštene vrednosti promene vrednosti ulaganja.

151. Ovaj standard ne navodi nijedan poseban metod za procenu efektivnosti zaštite. Dokumentacija preduzeća o sopstvenoj strategiji zaštite uključuje i postupke za procenu efektivnosti.128 U tim postupcima je naznačeno da li procena uključuje celokupan dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite ili da li se vremenska vrednost instrumenta isključuje. Efektivnost se procenjuje barem u vreme kada preduzeće priprema svoj godišnji ili periodični finansijski izveštaj. Ukoliko su ključni uslovi instrumenta zaštite i celokupnog sredstva ili obaveze koja se štiti (za razliku od odabranih tokova gotovine) ili predviđene transakcije koja se štiti isti, preduzeće može zaključiti da se od promena u poštenoj vrednosti ili tokovima gotovine koje se mogu pripisati riziku od koga se štiti očekuje da budu u potpunosti prebijene prilikom njihovog nastanka i dalje na tekućoj osnovi. Na primer, entitet može pretpostaviti da će efektivnost zaštite predviđene kupovine robe na osnovu forvard ugovora biti na visokom nivou i da neće biti bilo kakve neefektivnosti koja bi se priznavala u neto dobitku ili gubitku ukoliko:129

(a) je forvard ugovor namenjen kupovini iste količine iste robe u isto vreme i na istoj lokaciji kao kod predviđene kupovine koja se štiti; i

(b) je poštena vrednost forvard ugovora u vreme nastanka jednaka nuli; i

(c) se promena u eskontu ili premiji na forvard ugovor isključuje iz procene efektivnosti i direktno uključuje u neto dobitak ili gubitak ili se promena očekivanih tokova gotovine od predviđene transakcije zasniva na forvard ceni za tu robu.

152. Prilikom procene efektivnosti zaštite, obično je potrebno da preduzeće razmotri vremensku vrednost novca. Fiksna stopa stavke koja se štiti ne mora strogo da odgovara fiksnoj stopi svopa koji je određen kao zaštita poštene vrednosti. Ni promenljiva stopa kamatonosnog sredstva ili obaveze ne mora da bude ista kao promenljiva stopa svopa koji je određen kao zaštita toka gotovine. Poštena vrednost svopa proizilazi iz njegovih neto poravnanja. Fiksne i promenljive stope svopa mogu da se menjaju tako da ne utiču na neto poravnanje ukoliko se obe promene za isti iznos.

___________________
125 Videti takođe i KUP 121-2-d, KUP 137-6, KUP 142-2, KUP 142-3, KUP 146-1, KUP 146-2, KUP 146-3 i KUP 144-3
126 Videti takođe i KUP 147-1
127 Videti takođe i KUP 149-1
128 Videti takođe i KUP 142-2 i KUP 142-3
129 Videti takođe i KUP 147-1

Zaštita poštene vrednosti

153. Ako ispunjava uslove iz stava 142 tokom perioda finansijskog izveštavanja, zaštita poštene vrednosti se računovodstveno obuhvata kako sledi:130

(a) dobitak ili gubitak po osnovu ponovnog merenja instrumenta zaštite po poštenoj vrednosti odmah se priznaje u neto dobitku ili gubitku;131 i

(b) dobitak ili gubitak po osnovu stavke koja se štiti koji može da se pripiše riziku od koga se štiti vrši korekciju bilansne vrednosti stavke koja se štiti i odmah se priznaje u neto dobitku ili gubitku. Ovo se primenjuje čak i ako se stavka koja se štiti inače meri po poštenoj vrednosti sa promenama u poštenoj vrednosti koje su priznate direktno u sopstvenom kapitalu u skladu sa stavom 103(b). Takođe se primenjuje i ako se stavka koja se štiti inače meri po nabavnoj vrednosti.

154. Sledeći primer pokazuje kako se stav 153 primenjuje na zaštitu od izloženosti promenama u poštenoj vrednosti ulaganja u dug sa fiksnom stopom kao rezultat promena kamatnih stopa. Ovaj primer je dat sa stanovišta vlasnika. U godini 1. investitor za 100 kupuje dužničku hartiju od vrednosti koja je klasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Na kraju godine 1, njena tekuća poštena vrednost je 110. Stoga se u sopstvenom kapitalu iskazuje povećanje od 10 (pod pretpostavkom da je investitor odabrao ovaj metod), a iskazana vrednost se povećava na 110 u bilansu stanja. Da bi zaštitio vrednost od 110, vlasnik uvodi zaštitu sticanjem derivata. Na kraju godine 2, derivat ostvaruje dobitak od 5, a dužnička hartija od vrednosti odgovarajuće smanjenje poštene vrednosti.

Investitorove knjige za godinu 1:	Duguje	Potražuje
Ulaganje u dužničku hartiju od vrednosti	100
Gotovina		100
Da odrazi kupovinu hartije od vrednosti.
Ulaganje u dužničku hartiju od vrednosti	10
Povećanje poštene vrednosti (uključeno u sopstveni kapital)		10
Da odrazi povećanje poštene vrednosti hartije od vrednosti.
Investitorove knjige za godinu 2:	Duguje	Potražuje
Derivat - sredstvo	5
Dobitak (uključen u neto dobitak ili gubitak)		5
Da odrazi povećanje poštene vrednosti derivata.
Gubitak (uključen u neto dobitak ili gubitak)	5
Ulaganje u dužničku hartiju od vrednosti		5
Da odrazi smanjenje poštene vrednosti dužničke hartije od vrednosti.

Iskazani iznos dužničke hartije od vrednosti je 105 na kraju godine 2, a iskazani iznos derivata je 5. Dobitak od 5 se iskazuje u sopstvenom kapitalu do prodaje dužničke hartije od vrednosti i predmet je amortizacije u skladu sa stavom 157.

155. Ukoliko postoji samo zaštita od određenih rizika koji se mogu pripisati stavci koja se štiti, priznate promene u poštenoj vrednosti stavke koja se štiti koje nisu u vezi sa zaštitom iskazuju se na jedan od dva načina navedena u stavu 103.132

156. Preduzeće prestaje sa računovodstvom zaštite u budućnosti koje je navedeno u stavu 153 u bilo kojem od sledećih slučajeva:

(a) ako instrument zaštite istekne ili bude prodat, prestane da važi ili bude realizovan (u ovu svrhu, zamena ili pretvaranje instrumenta zaštite u drugi instrument zaštite ne smatra se isticanjem ili prestankom ukoliko je ta zamena ili pretvaranje deo dokumentovane strategije zaštite preduzeća); ili

(b) zaštita od rizika više ne ispunjava kriterijume kvalifikovanja za računovodstvo zaštite iz stava 142.

157. Korekcija iskazane vrednosti kamatonosnog finansijskog instrumenta koji se štiti amortizuje se u neto dobitak ili gubitak. Amortizacija započinje najkasnije kada stavka koja se štiti prestane da se koriguje za promene u svojoj poštenoj vrednosti koje se pripisuju riziku od kojeg se štiti.133 Korekcija se u potpunosti amortizuje do dospeća.

__________________
130 Videti takođe i KUP Ostalo-5 i KUP 144-3
131 Videti takođe i KUP 153-1
132 Videti takođe i KUP 144-3
133 Videti takođe i KUP 157-1

Zaštita toka gotovine

158. Ukoliko ispunjava uslove iz stava 142 tokom perioda finansijskog izveštavanja, zaštita toka gotovine se računovodstveno obuhvata kao što sledi:134

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta zaštite za koji je utvrđeno da je efektivna zaštita (videti stav 142) priznaje se direktno u sopstvenom kapitalu kroz izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu (videti MRS 1, stavovi 86-88);135 i

(b) neefektivan deo se iskazuje:

(i) odmah u neto dobitku ili gubitku ako je instrument zaštite derivat; ili

(ii) u skladu sa stavom 103 u ograničenim slučajevima kada instrument zaštite nije derivat.

159. Zaštita toka gotovine se konkretno računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) izdvojena komponenta sopstvenog kapitala koja je povezana sa stavkom koja se štiti koriguje se na manju od sledećih vrednosti (u apsolutnim iznosima):136

(i) ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite koji je potreban za prebijanje ukupne promene u očekivanim budućim tokovima gotovine za stavku koja se štiti od početka zaštite, isključujući neefektivnu komponentu koja je razmotrena u stavu 158(b); i

(ii) poštenu vrednost ukupne promene u očekivanim budućim tokovima gotovine za stavku koja se štiti od početka zaštite;

(b) bilo koji preostali dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite (koji nije efektivna zaštita) uključuje se u neto dobitak ili gubitak ili, u zavisnosti od slučaja, direktno u sopstveni kapital u skladu sa stavovima 103 i 158; i

(c) ukoliko dokumentovana strategija preduzeća za upravljanje rizikom za određeni odnos zaštite isključuje posebnu komponentu dobitka ili gubitka ili odnosne tokove gotovine instrumenta zaštite iz procene efektivnosti zaštite (videti stav 142(a)), ta isključena komponenta dobitka ili gubitka se priznaje u skladu sa stavom 103.

160. Ukoliko čvrsta obaveza ili predviđena transakcija koja se štiti ima za rezultat priznavanje sredstva ili obaveze, u vreme priznavanja sredstva ili obaveze pripadajući dobici ili gubici koji su priznati direktno u sopstvenom kapitalu u skladu sa stavom 158 uklanjaju se iz sopstvenog kapitala i ulaze u početno merenje troškova sticanja ili druge iskazane vrednosti sredstva ili obaveze.137

161. Dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite koji je bio uključen u početno merenje troškova sticanja ili druge iskazane vrednosti sredstva ili obaveze naknadno se uključuje u neto dobitak ili gubitak kada to sredstvo ili obaveza utiču na neto dobitak ili gubitak (kao u periodima kada se priznaju rashodi amortizacije, prihodi ili rashodi od kamate, ili troškovi prodatih proizvoda). Odredbe drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda koje se odnose na obezvređenje sredstava (videti MRS 36 Obezvređenje sredstava) i neto prodajnu vrednost zaliha (videti MRS 2 Zalihe) primenjuju se na sredstva koja proizlaze iz zaštite predviđenih transakcija.

162. Za sve zaštite toka gotovine osim onih koje su obuhvaćene stavom 160, iznosi koji su bili priznati direktno u sopstvenom kapitalu uključuju se u neto dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima u kojima čvrsta obaveza ili predviđena transakcija koja se štiti utiče na neto dobitak ili gubitak (na primer, kada zaista dođe do predviđene prodaje).

163. Preduzeće prestaje sa računovodstvom zaštite u budućnosti koje je navedeno u st. 158-162 u bilo kojem od sledećih slučajeva:138

(a) ako instrument zaštite istekne ili bude prodat, prestane da važi ili bude realizovan (u ovu svrhu, zamena ili pretvaranje instrumenta zaštite u drugi instrument zaštite ne smatra se sticanjem ili prestankom ukoliko je ta zamena ili pretvaranje deo dokumentovane strategije zaštite preduzeća). U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite koji je početno priznat direktno u sopstvenom kapitalu kada je zaštita bila efektivna (videti stav 158(a)) ostaje izdvojen u sopstvenom kapitalu sve dok ne dođe do predviđene transakcije. Kada dođe do transakcije, primenjuju se st. 160 i 162;

(b) zaštita od rizika više ne ispunjava kriterijume za kvalifikovanje za računovodstvo zaštite iz stava 142. U ovom slučaju ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite koji je početno priznat direktno u sopstvenom kapitalu kada je zaštita bila efektivna (videti stav 158(a)) ostaje izdvojen u sopstvenom kapitalu sve dok ne dođe do obavezujuće ili predviđene transakcije. Kada dođe do transakcije, primenjuju se st. 160 i 162; ili

(c) ne očekuje se da će doći do obavezujuće ili predviđene transakcije, u kojem slučaju se bilo koji odnosni neto ukupni dobitak ili gubitak koji je priznat direktno u sopstvenom kapitalu iskazuje u neto dobitku ili gubitku perioda.139

_________________
134 Videti takođe i KUP 121-2, KUP 1 46-2, KUP 158-1, KUP 158-2, KUP Ostalo-5, KUP 158-3, KUP 158-4 i KUP 158-5
135 Videti takođe i KUP 78-1
136 Videti takođe i KUP 158-1 i KUP 158-2
137 Videti takođe i KUP 121-2-i i KUP 160-1
138 Videti takođe i KUP 121-2-x i KUP Prilog uz 121-2
139 Videti takođe i KUP 163-1

Zaštita neto ulaganja u inostrani entitet

164. Zaštite neto ulaganja u inostrani entitet (videti MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta) računovodstveno se obuhvataju na sličan način kao zaštite toka gotovine:140

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta zaštite za koji je utvrđeno da je efektivna zaštita (videti stav 142) priznaje se direktno u sopstvenom kapitalu kroz izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu (videti MRS 1, stavovi 86-88); i

(b) neefektivan deo se iskazuje:

(i) odmah u neto dobitku ili gubitku ako je instrument zaštite derivat; ili

(ii) u skladu sa stavom 19 iz MRS 21 u ograničenim slučajevima kada instrument zaštite nije derivat.

Dobitak ili gubitak od instrumenta zaštite koji se odnosi na efektivni deo zaštite klasifikuje se na isti način kao i dobitak ili gubitak od prevođenja strane valute.

Ako se zaštita ne kvalifikuje za posebno računovodstvo zaštite

165. Ako se zaštita ne kvalifikuje za posebno računovodstvo zaštite zato što ne ispunjava kriterijume iz stava 142, dobici i gubici koji proizlaze iz promena u poštenoj vrednosti stavke koje se štiti i koja se meri po poštenoj vrednosti nakon početnog priznavanja iskazuju se na jedan od dva načina koji su navedeni u stavu 103. Usklađivanja poštene vrednosti instrumenta zaštite koji je derivat iskazuju se u neto dobitku ili gubitku.

OBELODANJIVANJE

166. Finansijski izveštaji uključuju sva obelodanjivanja koja se zahtevaju u skladu sa MRS 32, izuzev zahteva iz MRS 32 za dodatno obelodanjivanje poštenih vrednosti (st. 77 i 88) koji se ne primenjuju na finansijska sredstva i finansijske obaveze iskazane po poštenoj vrednosti.

167. Sledeće se uključuje u obelodanjivanja računovodstvenih politika preduzeća kao deo obelodanjivanja koje se zahteva po osnovu MRS 32, stav 47(b):

(a) metode i značajne pretpostavke koje se primenjuju u procenjivanju poštenih vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se iskazuju po poštenoj vrednosti, pojedinačno za značajne klase finansijskih sredstava (stav 46 MRS 32 daje smernice za utvrđivanje klasa finansijskih sredstava);

(b) da li su dobici ili gubici koji proizlaze iz promena u poštenoj vrednosti finansijskih sredstava koja su raspoloživa za prodaju i koja se mere po poštenoj vrednosti nakon početnog priznavanja uključeni u neto dobitak ili gubitak perioda ili su priznati direktno u sopstvenom kapitalu do otuđenja finansijskog sredstva; i

(c) za svaku kategoriju finansijskih sredstava koja je definisana u stavu 10, bez obzira na to da li su "regularna" kupovina ili prodaja finansijskih sredstava računovodstveno obuhvaćene na datum trgovanja i datum poravnanja (videti stav 30).

168. Prilikom primene stava 167(a), preduzeće obelodanjuje stope prevremene otplate, stope procenjenih kreditnih gubitaka i kamatne ili eskontne stope.

169. Finansijski izveštaji uključuju sva sledeća dodatna obelodanjivanja koja se odnose na zaštitu:

(a) opis ciljeva i politike upravljanja finansijskim rizikom preduzeća, uključujući njegovu politiku zaštite svake glavne vrste predviđene transakcije (videti stav 142(a));

Na primer, u slučaju zaštite od rizika koji se odnose na buduću prodaju, ovaj opis navodi prirodu rizika od kojih se štiti, približan broj meseci ili godina u toku kojih se štiti očekivana buduća prodaja, kao i približan procenat prodaje u tim budućim mesecima ili godinama;

(b) pojedinačno obelodanjivanje za određene zaštite poštene vrednosti, zaštite toka gotovine i zaštite neto ulaganja u inostrani entitet, što uključuje:141

(i) opis zaštite;

(ii) opis finansijskih instrumenata koji su određeni kao instrumenti zaštite za zaštitu i njihove poštene vrednosti na dan bilansa stanja;

(iii) prirodu rizika od kojih se štiti; i

(iv) za zaštite predviđenih transakcija, periode u kojima se očekuje da će predviđene transakcije nastati, kada se očekuje da će one biti uključene u neto dobitak ili gubitak i opis bilo koje predviđene transakcije za koju je prethodno bilo korišćeno računovodstvo zaštite, ali se njeno nastajanje više ne očekuje; i

(c) ukoliko je dobitak ili gubitak od derivativnih i nederivativnih finansijskih sredstava i obaveza koje su određene kao instrumenti zaštite za zaštitu toka gotovine bio priznat direktno u sopstvenom kapitalu, kroz izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, obelodanjivanje uključuje:

(i) iznos koji je bio tako priznat u sopstvenom kapitalu tokom tekućeg perioda;

(ii) iznos koji je bio uklonjen iz sopstvenog kapitala i iskazan u neto dobitku ili gubitku perioda; i

(iii) iznos koji je bio uklonjen iz sopstvenog kapitala i uključen u početno merenje vrednosti sticanja ili druge iskazane vrednosti sredstva ili obaveze u predviđenoj transakciji koja se štiti tokom tekućeg perioda (videti stav 160).

170. Finansijski izveštaji uključuju sva sledeća dodatna obelodanjivanja koja se odnose na finansijske instrumente:142

(a) ukoliko je dobitak ili gubitak iz ponovnog merenja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju radi utvrđivanja poštene vrednosti (osim sredstava koja se odnose na zaštite) bio priznat direktno u sopstvenom kapitalu, kroz izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, obelodanjuje se:

(i) iznos koji je bio tako priznat u sopstvenom kapitalu tokom tekućeg perioda; i

(ii) iznos koji je bio uklonjen iz sopstvenog kapitala i iskazan u neto dobitku ili gubitku perioda;

(b) ukoliko je pretpostavka da poštena vrednost može da se pouzdano meri za sva finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju ili se drže radi trgovanja bila prevaziđena (videti stav 70) te preduzeće stoga meri svako takvo finansijsko sredstvo po amortizovanoj vrednosti, obelodanjivanje uključuje tu činjenicu zajedno sa opisom finansijskih sredstava, njihovim iskazanim iznosima, objašnjenjem zbog čega poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri i, ako je moguće, raspon procena u okviru kojeg je veoma verovatno da će se kretati poštena vrednost. Pored toga, ukoliko su finansijska sredstva čija se poštena vrednost prethodno nije mogla pouzdano izmeriti prodata, obelodanjuje se ta činjenica, iskazana vrednost tih finansijskih sredstava u vreme prodaje i priznati iznos dobitka ili gubitka;

(c) obelodanjivanje značajnih stavki prihoda, rashoda, i dobitaka i gubitaka nastalih iz finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, bez obzira na to da li su uključene u neto dobitak ili gubitak ili kao izdvojena komponenta sopstvenog kapitala. U tu svrhu:

(i) ukupni prihodi od kamate i ukupni rashodi od kamate (i jedno i drugo po osnovu istorijske vrednosti) obelodanjuju se odvojeno;143

(ii) u pogledu finansijskih sredstava koja su raspoloživa za prodaju i koja su usklađena sa poštenom vrednošću nakon početnog sticanja, ukupni dobici i gubici po osnovu prestanka priznavanja tih finansijskih sredstava uključenih u neto dobitak ili gubitak perioda iskazuju se odvojeno od ukupnih dobitaka i gubitaka iz usklađivanja poštene vrednosti priznatih sredstava i obaveza uključenih u neto dobitak ili gubitak perioda (nije potrebno slično odvajanje "realizovanih" od "nerealizovanih" dobitaka i gubitaka u pogledu finansijskih sredstava i obaveza koje se drže radi trgovanja);

(iii) preduzeće obelodanjuje iznos prihoda od kamate koja je obračunata na obezvređene zajmove u skladu sa stavom 116 i koji još uvek nije primljen u gotovini;

(d) ukoliko je preduzeće zaključilo ugovor o sekuritizaciji ili reotkupu, obelodanjivanje, koje se vrši odvojeno za transakcije koje su nastale u tekućem periodu finansijskog izveštavanja i za preostalu obračunatu kamatu od transakcija koje su nastale u prethodnim periodima finansijskog izveštavanja, uključuje:

(i) prirodu i obim tih transakcija, uključujući i opis svih zaloga i kvantitativne informacije o ključnim pretpostavkama koje su korišćene za izračunavanje poštenih vrednosti novih i razgraničenih kamata;

(ii) da li su finansijska sredstva prestala da se priznaju;

(e) ukoliko je preduzeće reklasifikovalo finansijsko sredstvo kao sredstvo koje pre treba iskazati po amortizovanoj vrednosti nego po poštenoj vrednosti (videti stav 92), obelodanjivanje razloga za tu reklasifikaciju;

(f) obelodanjivanje prirode i iznosa bilo kog gubitka zbog obezvređivanja ili ukidanja gubitka zbog obezvređivanja koji je priznat za finansijsko sredstvo, odvojeno od svake značajne klase finansijskog sredstva (stav 46 iz MRS 32 daje smernice za utvrđivanje klasa finansijskih sredstava);

(g) zajmoprimac obelodanjuje iskazanu vrednost finansijskih sredstava koja su data kao jemstvo za obaveze i (u skladu sa MRS 32, stav 47(a) i MRS 32, stav 49(g)) sve značajne odredbe i uslove koji se odnose na založena sredstva; i

(h) zajmodavac obelodanjuje:

(i) poštenu vrednost primljenih jemstava (i za finansijska i za nefinansijska sredstva) koje je prihvatio i koje može prodati ili ponovo založiti ukoliko ne nastupi događaj neizvršenja;

(ii) poštenu vrednost primljenog jemstva koje je prodao ili ponovo založio; i

(iii) (u skladu sa MRS 32, stav 47(a) i MRS 32, stav 49(g)) sve značajne odredbe i uslove povezane sa upotrebom jemstava.

________________
141 Videti takođe i KUP 131-1
142 Videti takođe i KUP 170-1
143 Videti takođe i KUP 170-2

Datum primene i prelazne odredbe

171. Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji pokrivaju finansijske godine koje počinju na dan 1. januara 2001. godine ili nakon tog datuma. Dozvoljava se i ranija primena ovog standarda ali samo od početka finansijske godine koja se završava nakon 15. marta 1999. godine (dan izdavanja ovog standarda). Retroaktivna primena nije dozvoljena.

172. Prelazak na ovaj standard se vrši na sledeći način:144

(a) priznavanje, prestanak priznavanja, merenje i politike računovodstva zaštite koje se primenjuju u finansijskim izveštajima za periode koji su prethodili datumu primene ovog standarda se ne ukidaju, te se stoga ni ti finansijski izveštaji ne preračunavaju;145

(b) za transakcije koje su zaključene pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen i koje je preduzeće prethodno odredilo kao zaštite, odredbe ovog standarda se i u buduće primenjuju na priznavanje, prestanak priznavanja i merenje.146 Stoga, ukoliko prethodno određena zaštita ne ispunjava uslove efektivne zaštite predviđene u stavu 142 a instrument zaštite se i dalje drži, računovodstvo zaštite više nije odgovarajuće počev od finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen. Računovodstvo iz prethodnih finansijskih godina se ne menja retroaktivno radi usklađivanja sa zahtevima iz ovog standarda. U st. 156 i 163 je dato objašnjenje kako prestati sa primenom računovodstva zaštite;

(c) na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen, preduzeće priznaje sve derivate u svom bilansu stanja ili kao sredstva ili kao obaveze i meri ih po poštenoj vrednosti (izuzev derivata koji je povezan sa i mora biti izmiren izvršenjem nekotiranog instrumenta kapitala čija se poštena vrednost ne može pouzdano da izmeri). Zbog toga što se smatra da se svi derivati, osim onih koji su određeni kao instrumenti zaštite, drže radi trgovanja, razlika između prethodno iskazanog iznosa (koji je mogao da bude i nula) i poštene vrednosti derivata priznaje se kao korekcija salda neraspoređenog dobitka na početku finansijske godine u kojoj je Standard prvi put primenjen (osim za derivat koji je određen kao instrument zaštite);

(d) na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen, preduzeće primenjuje kriterijume iz st. 66-102 radi utvrđivanja onih finansijskih sredstava i obaveza koje se mere po poštenoj vrednosti i onih koje se mere po amortizovanoj vrednosti i ponovo vrši merenje tih sredstava na odgovarajući način. Svaka korekcija prethodno iskazanog iznosa se priznaje kao korekcija salda neraspoređenog dobitka na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen;147

(e) na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen, sve pozicije bilansa stanja koje su namenjene za zaštitu poštene vrednosti postojećih sredstava i obaveza računovodstveno se obuhvataju kroz korekciju njihovih iskazanih vrednosti u cilju izražavanja poštene vrednosti instrumenta zaštite;

(f) ukoliko su politike računovodstva zaštite preduzeća pre početne primene ovog standarda uključivale, kao sredstva i obaveze, razgraničene dobitke ili gubitke po osnovu zaštite tokova gotovine, na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen ti razgraničeni dobici ili gubici se ponovo klasifikuju kao posebna pozicija sopstvenog kapitala u obimu u kom transakcije ispunjavaju kriterijume iz stava 142 a potom se računovodstveno obuhvataju kao što je predviđeno st. 160-162;148

(g) transakcije koje su zaključene pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen retroaktivno se ne određuju kao zaštite;

(h) ukoliko se u sekuritizaciju, prenos ili drugu transakciju koja označava prestanak priznavanja ušlo pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen, računovodstveno obuhvatanje te transakcije se ne menja retroaktivno u cilju usklađivanja sa zahtevima ovog standarda;149 i

(i) na početku finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen, preduzeće klasifikuje finansijski instrument kao instrument kapitala ili kao obavezu u skladu sa stavom 11 ovog standarda.

_____________________
144 Videti takođe i KUP 172-8
145 Videti takođe i KUP 172-5
146 Videti takođe i KUP 172-5, KUP 172-6 i KUP 172-9
147 Videti takođe i KUP 172-1, KUP 172-3, KUP 172-6, KUP 172-7 i KUP 172-10
148 Videti takođe i KUP 172-2
149 Videti takođe i KUP 172-4