MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 41 ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje)

Poljoprivreda

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje, koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januar 2003. godine ili nakon tog datuma.

Sadržaj:

Međunarodni računovodstveni standard MRS 41

Poljoprivreda

CILJ	Stavovi
DOMET	1-4
DEFINICIJE	5-9
Definicije koje se odnose na poljoprivredu	5-7
Opšte definicije	8-9
PRIZNAVANJE I MERENJE	10-33
Dobici i gubici	26-29
Nemogućnost pouzdanog merenja poštene vrednosti	30-33
DRŽAVNA DODELJIVANJA	34-38
PRIKAZIVANJE I OBELODANJIVANJE	39-57
Prikazivanje	39
Obelodanjivanje	40-57
Opšta obelodanjivanja	40-53
Dodatna obelodanjivanja za biološka sredstva kada poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri	54-56
Državna dodeljivanja	57
DATUM PRIMENE I PRELAZNE ODREDBE	58-59
PRILOG A - ILUSTRATIVNI PRIMERI

Međunarodni računovodstveni standard MRS 41

Poljoprivreda

Međunarodni računovodstveni standard 41 Poljoprivreda (MRS 41) utvrđen je st. 1-59 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je standard zadržao formu koju mu je dao MKRS* kada je standard usvojen od strane OMRS**. MRS 41 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

_________________
* Međunarodni komitet za računovodstvene standarde
** Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde

CILJ

Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni postupak i način prikazivanja finansijskih izveštaja, kao i obelodanjivanja koja se odnose na poljoprivrednu delatnost.

DOMET

1. Ovaj standard se primenjuje na računovodstveno obuhvatanje sledećeg, ukoliko se odnosi na poljoprivrednu delatnost:

(a) biološka sredstva;

(b) poljoprivredne proizvode na mestu žetve; i

(c) državna dodeljivanja, koja su obuhvaćena stavovima 34-35.

2. Ovaj standard se ne primenjuje na:

(a) zemljište koje je vezano za poljoprivrednu delatnost (videti MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, i MRS 40 Investiciona nekretnina); niti na

(b) nematerijalna ulaganja koja se odnose na poljoprivrednu delatnost (videti MRS 38 Nematerijalna ulaganja).

3. Ovaj standard se primenjuje na poljoprivredne proizvode, koji predstavljaju požnjevene proizvode bioloških sredstava preduzeća, isključivo na mestu žetve. Nakon toga se primenjuje MRS 2 Zalihe ili neki drugi odgovarajući Međunarodni računovodstveni standard. Shodno tome, ovaj standard se ne bavi preradom poljoprivrednih proizvoda nakon žetve; na primer, prerada grožđa u vino od strane vinara koji je to grožđe uzgajio. Iako bi takva prerada mogla da se smatra logičnim i prirodnim nastavkom poljoprivredne delatnosti i iako događaji koji se odvijaju mogu da imaju izvesne sličnosti sa biološkom transformacijom, takva prerada nije obuhvaćena definicijom poljoprivredne delatnosti iz ovog standarda.

4. U sledećoj tabeli navedeni su primeri bioloških sredstava, poljoprivrednih proizvoda i proizvoda koji su dobijeni preradom nakon žetve:

Biološka sredstva	Poljoprivredni proizvodi	Proizvodi koji su dobijeni preradom nakon žetve
Ovce	Vuna	Predivo, tepih
Drveće u šumskom zasadu	Panjevi	Drvna građa
Biljke	Pamuk	Konac, odeća
	Požnjevena šećerna trska	Šećer
Stoka koja daje mleko	Mleko	Sir
Svinje	Polutke	Kobasice, dimljena šunka
Žbunaste biljke	Listovi	Čaj, sušeni duvan
Vinova loza	Grožđe	Vino
Stabla voća	Ubrano voće	Prerađeno voće

DEFINICIJE

Definicije koje se odnose na poljoprivredu

5. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dolenavedenom značenju:

Poljoprivredna delatnost je upravljanje od strane preduzeća biološkom transformacijom bioloških sredstava za prodaju, za poljoprivrednu proizvodnju ili za dodatna biološka sredstva.

Poljoprivredni proizvod je požnjeveni proizvod bioloških sredstava preduzeća.

Biološko sredstvo je živa životinja ili biljka.

Biološka transformacija obuhvata procese uzgoja, degeneracije, proizvodnje i razmnožavanja, koji dovode do promena u kvalitetu ili u kvantitetu biološkog sredstva.

Grupa bioloških sredstava je skup sličnih živih životinja ili biljaka.

Žetva je odvajanje proizvoda od biološkog sredstva ili prekidanje životnih procesa biološkog sredstva.

6. Poljoprivredna delatnost obuhvata širok raspon različitih aktivnosti, kao što su, na primer, uzgajanje stoke, šumarstvo, godišnje ili višegodišnje ubiranje useva, obrađivanje voćnjaka i plantaža, gajenje cveća, kao i gajenje biljaka i životinja u vodi (uključujući gajenje ribe). Izvesne odlike zajedničke su svim ovim aktivnostima:

(a) Sposobnost promene. Žive životinje i biljke imaju sposobnost biološke transformacije;

(b) Upravljanje promenom. Upravljanje omogućava biološku transformaciju kroz poboljšanje ili makar kroz stabilizaciju uslova koji su potrebni da bi do tog procesa došlo (na primer, nivoa hranljivih materija, vlažnosti, temperature, plodnosti i svetlosti). Poljoprivredna delatnost se po takvoj vrsti upravljanja razlikuje od drugih delatnosti. Na primer, žetva iz izvora kojima se ne upravlja (kao što je ribolov na okeanu i krčenje šuma) nije poljoprivredna delatnost.

(c) Merenje promene. Promena u kvalitetu (na primer, genetskih kvaliteta, gustine, zrelosti, sloja masnoće, sadržaja proteina i jačine vlakna) i kvantitetu (na primer, potomstva životinje, težine, kubikaže, dužine ili prečnika vlakna i broja pupoljaka), koja je nastala putem biološke transformacije, meri se i prati kao da se radi o aktivnosti koja se rutinski obavlja u okviru funkcije upravljanja.

7. Biološka transformacija ima za rezultat sledeće:

(a) promene sredstva kroz: (i) rast (povećanje količine ili poboljšanje kvaliteta životinje ili biljke); (ii) degeneraciju (smanjenje količine ili pogoršanje kvaliteta životinje ili biljke); ili (iii) razmnožavanje (stvaranje novih živih životinja ili biljaka); ili

(b) proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, kao što su mlečni sok biljke, listići čaja, vuna i mleko.

Opšte definicije

8. Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dolenavedenom značenju:

Aktivno tržište je tržište na kojem vladaju svi dolenavedeni uslovi:

(a) stavke kojima se trguje na tržištu su homogene;

(b) zainteresovani kupci i prodavci se obično u svako doba mogu da nađu na tržištu; i

(c) cene su dostupne javnosti.

Iskazani iznos je iznos po kojem je neko sredstvo priznato u bilansu stanja.

Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.

Državna dodeljivanja su definisana u MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći.

9. Poštena vrednost sredstva se zasniva na njegovom sadašnjem mestu i njegovom sadašnjem stanju. Kao rezultat toga, na primer, poštena vrednost stoke na poljoprivrednom dobru je cena stoke na odgovarajućem tržištu, umanjena za troškove prevoza i druge troškove dovođenja stoke na to tržište.

Priznavanje i merenje

10. Preduzeće priznaje biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod onda i samo onda, kada:

(a) preduzeće kontroliše to sredstvo, kao rezultat prošlih događaja;

(b) je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva da pritiču u preduzeće; i

(c) poštena vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri.

11. U poljoprivrednoj delatnosti, postojanje kontrole može da se dokaže na primer, pravom vlasništva nad stokom, kao i žigosanje ili neki drugi način obeležavanja stoke nakon sticanja, rođenja ili odbijanja od sisanja. Buduće koristi se obično procenjuju merenjem značajnih fizičkih osobina.

12. Biološko sredstvo meri se prilikom početnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansa stanja, po svojoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu žetve, osim u slučaju opisanom u stavu 30, kada poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri.

13. Poljoprivredni proizvod koji je požnjeven iz bioloških sredstava preduzeća meri se po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, u trenutku žetve. Takvo merenje predstavlja nabavnu vrednost ili cenu koštanja na taj dan, u slučaju kada se primenjuje MRS 2 Zalihe ili drugi odgovarajući Međunarodni računovodstveni standard.

14. Troškovi prodaje na mestu žetve obuhvataju provizije koje se plaćaju brokerima i dilerima, dažbine regulatornim organima i na robnoj berzi, kao i poreze i dažbine na ime prenosa. Troškovi prodaje na mestu žetve ne uključuju transportne i druge troškove koji su potrebni da bi se sredstvo iznelo na tržište.

15. Poštena vrednost biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda možda može lakše da se utvrdi ako se biološka sredstva ili poljoprivredni proizvodi grupišu prema značajnim osobinama: na primer, po starosti ili po kvalitetu. Preduzeće bira one osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena.

16. Preduzeće često sklapa ugovore o prodaje svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan. Cene iz ugovora nisu nužno značajne za utvrđivanje poštene vrednosti, jer poštena vrednost odslikava trenutno stanje na tržištu, na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju. Kao rezultat toga, ne vrši se korekcija poštene vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja ugovora. U nekim slučajevima, ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor, u skladu sa definicijom iz MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva. MRS 37 se primenjuje na štetne ugovore.

17. Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod, cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje poštene vrednosti tog sredstva. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima, preduzeće primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije. Na primer, ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta, u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će nastupiti.

18. Ako aktivno tržište ne postoji, za utvrđivanje poštene vrednosti preduzeće primenjuje jednu ili više od sledećih cena, ako su raspoložive:

(a) cenu najnovije transakcije na tržištu, pod uslovom da se, u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa stanja, ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile;

(b) tržišne cene za slična sredstva, uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama; i

(c) reperne vrednosti u sektoru, kao što je vrednost voćnjaka izražena po broju gajbi za izvoz, po bušelu ili hektaru i vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa.

19. U nekim slučajevima, izvori informacija, koji su navedeni u stavu 18, mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa poštenom vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. Preduzeće uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene poštene vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena.

20. U nekim okolnostima, cene ili vrednosti koje su utvrđene na tržištu možda nisu dostupne za biološko sredstvo u sadašnjem stanju. U tim okolnostima, za utvrđivanje poštene vrednosti preduzeće primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koje očekuje da će ostvariti od tog sredstva, diskontovanu po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja.

21. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi poštena vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. Preduzeće ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti, kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti preduzeća, kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije, žetve i prodaje.

22. Preduzeće ne uključuje bilo koje tokove gotovine za finansiranje sredstava, oporezivanja ili ponovnog stvaranja bioloških sredstava nakon žetve (na primer, troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima, nakon žetve).

23. Prilikom ugovaranja cene, u transakciji između dobro obaveštenih, voljnih i međusobno suočenih, kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova gotovine. Iz toga sledi da poštena vrednost odražava mogućnost takvih promena. Shodno tome, preduzeće ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. Pri utvrđivanju diskontne stope preduzeće koristi pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine, kako bi izbeglo situaciju da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane.

24. Cena koštanja ponekad može da bude približna poštenoj vrednosti, naročito u slučaju kada:

(a) je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (na primer, izdanci na stablima voćaka, koja su zasađena neposredno pre dana bilansa stanja); ili

(b) se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (na primer, za početni rast u ciklusu proizvodnje na plantaži tridesetogodišnjih borova).

25. Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (na primer, drveće u šumskom zasadu). Možda ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište, ali je moguće da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva, odnosno za biološka sredstva, neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta, u paketu. Za utvrđivanje poštene vrednosti bioloških sredstava preduzeće može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva. Na primer, poštena vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od poštene vrednosti kombinovanih sredstava, da bi se došlo do poštene vrednosti bioloških sredstava.

Dobici i gubici

26. Dobitak ili gubitak nastao prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja i zbog promene poštene vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja biološkog sredstva, uključuje se u neto dobit ili gubitak perioda u kojem je nastao.

27. Gubitak može nastati prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva, zato što se procenjeni troškovi prodaje na mestu uzgajanja oduzimaju prilikom utvrđivanja poštene vrednosti, koja je umanjena za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja biološkog sredstva. Dobitak može da nastane prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva, kao, na primer, kad se krava oteli.

28. Dobitak ili gubitak nastao prilikom početnog priznavanja poljoprivrednog proizvoda po poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu žetve, uključuje se u neto dobit ili gubitak perioda u kojem je nastao.

29. Dobitak ili gubitak može nastati prilikom početnog priznavanja poljoprivrednog proizvoda kao rezultat žetve.

Nemogućnost pouzdanog merenja poštene vrednosti

30. Polazna pretpostavka je da poštena vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. Međutim, ta pretpostavka može da se obori samo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva, za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene poštene vrednosti očigledno nepouzdanu. U takvom slučaju, biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano da izmeri, preduzeće to sredstvo meri po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja.

31. Pretpostavka iz stava 30 može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja. Preduzeće koje je prethodno izmerilo biološko sredstvo po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, nastavlja da meri biološko sredstvo po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, sve do njegovog otuđenja.

32. U svim slučajevima, preduzeće meri vrednost poljoprivrednog proizvoda na mestu žetve po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu žetve. Ovaj standard odražava stanovište da poštena vrednost poljoprivrednog proizvoda na mestu žetve može uvek da se pouzdano izmeri.

33. Pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja, ukupno obračunate amortizacije i ukupnog gubitka zbog obezvređenja, preduzeće uzima u obzir MRS 2 Zalihe, MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 36 Obezvređenje sredstava.

Državna dodeljivanja

34. Bezuslovno državno dodeljivanje vezano za biološko sredstvo izmereno po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, priznaje se kao prihod onda i samo onda kada to državno dodeljivanje postane potraživanje.

35. Ukoliko se radi o uslovnom državnom dodeljivanju po osnovu biološkog sredstva izmerenom po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, uključujući slučaj kada se od preduzeća, da bi dobilo to državno dodeljivanje, zahteva da se ne bavi određenom poljoprivrednom delatnošću, preduzeće to državno dodeljivanje priznaje kao prihod onda i samo onda kada su ispunjeni uslovi u vezi sa tim državnim dodeljivanjem.

36. Uslovi i modaliteti državnih dodeljivanja se razlikuju. Na primer, da bi preduzeće dobilo državno dodeljivanje, od njega može da se zahteva da, u periodu od pet godina, obrađuje zemljište na određenoj lokaciji, kao i da vrati celokupni iznos državnog dodeljivanja ako bude obrađivalo zemljište na toj lokaciji manje od pet godina. U tom slučaju, državno dodeljivanje ne priznaje se kao prihod sve dok ne prođe taj period od pet godina. Međutim, ukoliko je, na osnovu uslova iz državnog dodeljivanja, preduzeću dozvoljeno da zadrži jedan deo državnog dodeljivanja, po osnovu protoka vremena, preduzeće to državno dodeljivanje priznaje kao prihod, srazmerno tom vremenskom periodu.

37. Ukoliko se državno dodeljivanje odnosi na biološko sredstvo koje je izmereno po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja (videti stav 30), u tom slučaju se primenjuje MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći.

38. Ovim standardom se zahteva drugačiji postupak od postupka predviđenog MRS 20, ukoliko se državno dodeljivanje odnosi na biološko sredstvo koje je izmereno po njegovoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, ili ukoliko se od preduzeća, da bi dobilo to državno dodeljivanje, zahteva da se ne bavi određenom poljoprivrednom delatnošću. MRS 20 se primenjuje isključivo na državno dodeljivanje koje se odnosi na biološko sredstvo koje je izmereno po njegovoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja.

PRIKAZIVANJE I OBELODANJIVANJE

Prikazivanje

39. Preduzeće prikazuje iskazani iznos svojih bioloških sredstava kao posebnu stavku u samom bilansu stanja.

OBELODANJIVANJE

Opšta obelodanjivanja

40. Preduzeće obelodanjuje ukupni dobitak ili gubitak koji je nastao tokom tekućeg perioda pri početnom priznavanju bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda i onaj koji je nastao po osnovu promene poštene vrednosti, umanjene za procenjene troškove prodaje bioloških sredstava na mestu uzgajanja.

41. Preduzeće navodi opis svake grupe bioloških sredstava.

42. Obelodanjivanje koje se zahteva stavom 41 može imati oblik narativnog ili kvantifikovanog opisa.

43. Preduzeću se preporučuje da navede kvantifikovani opis svake grupe bioloških sredstava, praveći razliku između konzumnih bioloških sredstava i plodonosnih bioloških sredstava ili između zrelih i nezrelih bioloških sredstava, po potrebi. Na primer, preduzeće može da obelodani iskazane vrednosti konzumnih bioloških sredstava i plodonosnih bioloških sredstava, po grupama. Preduzeće može dalje da deli te iskazane vrednosti na zrela i nezrela sredstva. Na osnovu ovih razlika obezbeđuju se informacije koje mogu da budu korisne kod procenjivanja vremena budućih tokova gotovine. Preduzeće obelodanjuje na kojem osnovu za utvrđivanje svih takvih razlika.

44. Konzumna biološka sredstva su sredstva koja treba da budu požnjevena kao poljoprivredni proizvodi ili prodata kao biološka sredstva. Primeri za konzumna biološka sredstva su: stoka koja se gaji za potrebe proizvodnje mesa, stoka za prodaju, riba u ribnjacima, usevi, kao što su kukuruz i pšenica i drveće koje se uzgaja radi dobijanja drvne građe. Plodonosna biološka sredstva su sredstva koja nisu konzumna biološka sredstva, kao, na primer: stoka koja daje mleko, vinova loza, stabla voća i drveće od kojeg se skupljaju drva za ogrev, bez sečenja tog drveća. Plodonosna biološka sredstva nisu poljoprivredni proizvodi, već samoobnovljiva sredstva.

45. Biološka sredstva mogu da se klasifikuju kao zrela ili kao nezrela biološka sredstva. Zrela biološka sredstva su ona sredstva koja su dostigla karakteristike zrelosti za žetvu (za konzumna biološka sredstva) ili sredstva koja mogu da budu požnjevena u toku redovne žetve (za plodonosna biološka sredstva).

46. Ukoliko to nije obelodanjeno na nekom drugom mestu u podacima objavljenim zajedno sa finansijskim izveštajima, preduzeće opisuje:

(a) prirodu svojih aktivnosti, koje uključuju svaku grupu bioloških sredstava pojedinačno; i

(b) nefinansijska merenja ili procene fizičkih količina:

(i) svake grupe bioloških sredstava preduzeća na kraju perioda; i

(ii) poljoprivrednih proizvoda koji su proizvedeni tokom tog perioda.

47. Preduzeće obelodanjuje metode i značajne pretpostavke koje je primenilo prilikom utvrđivanja poštene vrednosti za svaku grupu poljoprivrednih proizvoda na mestu žetve, kao i svaku grupu bioloških sredstava.

48. Preduzeće obelodanjuje poštenu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje na mestu žetve poljoprivrednih proizvoda koja su u tom periodu požnjevena, koja je utvrđena u trenutku žetve.

49. Preduzeće obelodanjuje:

(a) postojanje i iskazane iznose bioloških sredstava, nad kojima je pravo vlasništva ograničeno, kao i iskazane iznose bioloških sredstava koja su založena kao obezbeđenje za obaveze;

(b) iznos preuzetih obaveza po osnovu razvoja ili sticanja bioloških sredstava; i

(c) strategije upravljanja finansijskim rizikom, koje se odnose na poljoprivrednu delatnost.

50. Preduzeće prikazuje usaglašavanje promena na iskazanom iznosu bioloških sredstava za period od početka do kraja tekućeg perioda. Uporedni podaci se ne zahtevaju. To usaglašavanje obuhvata:

(a) dobitak ili gubitak nastao usled promena poštene vrednosti, umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu žetve;

(b) povećanja zbog nabavki;

(c) smanjenja zbog prodaje;

(d) smanjenja zbog žetve;

(e) povećanja koja su rezultat poslovnih kombinacija;

(f) neto kursne razlike nastale prilikom prevođenja finansijskih izveštaja inostranog entiteta; i

(g) ostale promene.

51. Poštena vrednost biološkog sredstva, umanjena za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, može da se promeni usled fizičkih promena i promena cena na tržištu. Odvojeno obelodanjivanje fizičkih promena i promena cena korisno je kod procene uspešnosti u tekućem periodu, kao i kod procene izgleda za budućnost, naročito kada se radi o ciklusu proizvodnje koji traje duže od jedne godine. U takvim slučajevima, preduzeću se preporučuje da obelodani, po grupama ili na neki drugi način, iznos promene poštene vrednosti, umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, koji je uračunat u neto dobitak ili u neto gubitak, koji je nastao zbog fizičkih promena i zbog promena cena. Ova informacija je obično manje korisna kada ciklus proizvodnje traje kraće od jedne godine (na primer, kod uzgoja pilića ili žitarica).

52. Biološke transformacije imaju za rezultat više vrsta fizičkih promena, kao što su rast, degeneracija, proizvodnja i razmnožavanje, od kojih se svaka može uočiti i izmeriti. Svaka od tih fizičkih promena direktno je povezana sa budućim ekonomskim koristima. Promena poštene vrednosti biološkog sredstva zbog žetve je takođe fizička promena.

53. Poljoprivredna delatnost je često izložena rizicima koji su vezani za klimatske uslove i bolesti i druge prirodne rizike. Ukoliko nastupi neki događaj koji je, zbog svog obima, prirode ili učestalosti, bitan za razumevanje uspešnosti preduzeća u tom periodu, priroda i obim pozicija prihoda i rashoda koji se na to odnose obelodanjuje se u skladu sa MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika. Primeri za to obuhvataju epidemiju virusne infekcije, poplavu, velike suše ili mrazeve i najezdu insekata.

Dodatna obelodanjivanja za biološka sredstva kada poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri

54. Ukoliko preduzeće meri biološka sredstva po njihovoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupnu obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja (videti stav 30) na kraju perioda, preduzeće za takva biološka sredstva obelodanjuje:

(a) opis bioloških sredstava;

(b) obrazloženje zašto poštena vrednost ne može da se pouzdano izmeri;

(c) po mogućnosti, obim procena u koje se poštena vrednost najverovatnije uklapa;

(d) primenjeni metod amortizacije;

(e) korisni vek trajanja ili primenjene stope amortizacije; i

(f) bruto iskazani iznos i ukupno obračunatu amortizaciju (zajedno sa ukupnim gubicima zbog obezvređenja) na početku i na kraju perioda.

55. Ukoliko, tokom tekućeg perioda, preduzeće meri biološka sredstva po njihovoj nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja, umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja (videti stav 30), preduzeće obelodanjuje sve dobitke ili gubitke koji su priznati nakon otuđenja takvih bioloških sredstava, a usaglašavanjem, koja zahteva stav 50, odvojeno se obelodanjuju iznosi koji se odnose na takva biološka sredstva. Pored toga, usaglašavanje obuhvata sledeće iznose, koji su uračunati u neto dobitak ili gubitak koji se odnosi na ta biološka sredstva:

(a) gubici zbog obezvređenja;

(b) ukidanja gubitaka zbog obezvređenja imovine; i

(c) amortizacija.

56. Ako postane moguće da se u tekućem periodu pouzdano izmeri poštena vrednost bioloških sredstava, koja je prethodno izmerena po njihovoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja, preduzeće za ta biološka sredstva obelodanjuje:

(a) opis bioloških sredstava;

(b) obrazloženje zašto je postalo moguće da se poštena vrednost pouzdano izmeri; i

(c) učinak promene.

Državna dodeljivanja

57. U vezi sa poljoprivrednom delatnošću koja je obuhvaćena ovim standardom, preduzeće obelodanjuje sledeće:

(a) prirodu i obim državnih dodeljivanja, koja su priznata u finansijskim izveštajima;

(b) neispunjene uslove i ostale potencijalne obaveze u vezi sa državnim dodeljivanjima; i

(c) očekivana značajna smanjenja u nivou državnih dodeljivanja.

Datum primene i prelazne odredbe

58. Ovaj međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na godišnje finansijske izveštaje, koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januar 2003. godine ili nakon tog datuma. Preporučuje se primena i pre ovog roka. Ukoliko preduzeće primenjuje ovaj standard za periode koji počinju pre 1. januara 2003. godine, preduzeće obelodanjuje tu činjenicu.

59. Ovim standardom se ne uspostavljaju nikakve konkretne prelazne odredbe. Usvajanje ovog standarda računovodstveno se obuhvata u skladu sa MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.

PRILOG A

Ilustrativni primeri

Ovaj prilog sastavili su zaposleni u MKRS-u i on nije odobren od strane Odbora MKRS-a. Ovaj prilog služi samo kao ilustracija i ne čini sastavni deo Standarda. Svrha ovog priloga je da ilustruje primenu Standarda.

A1. U Primeru 1 ilustrovan je način prikazivanja i obelodanjivanja zahteva koji su predviđeni ovim standardom u praktičnoj primeni, u slučaju preduzeća koje se bavi proizvodnjom mlečnih proizvoda. Ovim standardom se preporučuje da se u slučaju promene poštene vrednosti bioloških sredstava preduzeća, koja je umanjena za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, fizička promena obelodani odvojeno od promene cene. Ovo odvojeno obelodanjivanje prikazano je u Primeru 1. U Primeru 2 ilustrovan je način na koji se fizička promena obelodanjuje odvojeno od promene cene.

A2. Finansijski izveštaji iz Primera 1 nisu u skladu sa svim zahtevima za obelodanjivanje i prikazivanje koji su predviđeni drugim Međunarodnim računovodstvenim standardima. Drugi pristupi prikazivanju i obelodanjivanju takođe mogu da budu odgovarajući.

Primer 1: Mlekara XYZ d.o.o.

Bilans stanja

Mlekara XYZ d.o.o. Bilans stanja IMOVINA	Napomene	31. decembar 20X1.	31. decembar 20X0.
Dugoročna sredstva
Mlečne rase stoke - nezrele1		52.060	47.730
Mlečne rase stoke - zrele1		372.990	411.840
Svega biološka sredstva	3	425.050	459.570
Nekretnine, postrojenja i oprema		1.462.650	1.409.800
Ukupno dugoročna sredstva		1.887.700	1.869.370
Obrtna sredstva
Zalihe		82.950	70.650
Potraživanja od kupaca i plasmani		88.000	65,000
Gotovina		10.000	10.000
Ukupna obrtna sredstva		180.950	145.650
Ukupna imovina		2.068.650	2.015.020
KAPITAL I OBAVEZE
Kapital
Emitovani kapital		1.000.000	1.000.000
Zadržani dobici		902.828	865.000
Ukupni kapital		1.902.828	1.865.000
Kratkoročne obaveze
Dobavljači i druge obaveze		165.822	150.020
Ukupne kratkoročne obaveze		165.822	150.020
Ukupno kapital i obaveze		2.068.650	2.015.020

___________________
1 Preduzeću se preporučuje, ali se od njega ne zahteva, da navede kvantifikovani opis za svaku grupu bioloških sredstava, praveći razliku između konzumnih bioloških sredstava i plodonosnih bioloških sredstava ili između zrelih i nezrelih bioloških sredstava, po potrebi. Preduzeće obelodanjuje na kojem osnovu je napravilo svaku takvu razliku.

 

Bilans uspeha2

Mlekara XYZ, d.o.o. Bilans uspeha	Napomene	Za godinu koja se završila 31. decembra 20X1.
Poštena vrednost prodatog mleka		518.240
Dobici po osnovu promene poštene vrednosti umanjeni za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja stoke mlečnih rasa	3	39.930
		558.170
Utrošeni materijal		(137.523)
Zarade		(127.283)
Amortizacija		(15.250)
Drugi poslovni rashodi		(197.092)
		(477.148)
Poslovni dobitak		81.022
Porezi iz dobitka		(43.194)
Neto dobitak perioda		37.828

____________________
2 U ovom bilansu uspeha rashodi su prikazani primenom klasifikacije koja se zaniva na vrsti rashoda. MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja, zahteva da preduzeće prilaže, bilo u samom bilansu uspeha bilo u napomenama uz bilans uspeha, analizu rashoda koju je izvršilo primenom klasifikacije koja se zasniva bilo na vrsti rashoda, bilo na njihovoj funkciji u okviru preduzeća. Na osnovu MRS 1, preporučuje se prikazivanje analize rashoda u samom bilansu uspeha.

 

Izveštaj o promenama na kapitalu3

Mlekara XYZ, d.o.o. Izveštaj o promenama na kapitalu		Za godinu koja se završila 31.12.20X1
	Akcijski kapital	Neraspoređeni dobitak	Ukupno
Stanje na dan 1.1.2002	1.000.000	865.000	1.865.000
Neto dobitak perioda		37.828	37.828
Stanje na dan 31.12.2003	1.000.000	902.828	1.902.828

___________________
3 Ovo je jedan od nekoliko formata koje može da ima izveštaj o promenama na kapitalu, a koji je dozvoljen u na osnovu MRS 1.

 

Izveštaj o tokovima gotovine4 Mlekara XYZ, d.o.o. Izveštaj o tokovima gotovine	Napomena	Za godinu koja se završila 31. decembra 20X1.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti
Prilivi gotovine od prodaje mleka		498.027
Prilivi gotovine od prodaje žive stoke		97.913
Odlivi gotovine dobavljačima i zaposlenima		(460.831)
Odlivi gotovine za nabavku žive stoke		(23.815)
		111.294
Plaćeni porezi iz dobitka		(43.194)
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti		68.100
Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti
Nabavka nekretnine, postrojenja i opreme		(68.100)
Neto odliv gotovine iz investicionih aktivnosti		(68.100)
Neto povećanje gotovine		0
Gotovina na početku perioda		10.000
Gotovina na kraju perioda		10.000

___________________
4 U ovom izveštaju o tokovima gotovine izveštava se o tokovima gotovine koji su ostvareni iz poslovnih aktivnosti, primenom indirektnog metoda. MRS 7 Izveštaji o tokovima gotovine, zahteva se da preduzeće podnese izveštaj o tokovima gotovine koji su ostvareni iz poslovnih aktivnosti primenom direktnog ili indirektnog metoda. MRS 7 preporučuje primenu direktnog metoda.

Napomene uz finansijske izveštaje

1. Poslovanje i osnovna delatnost

Mlekara XYZ, d.o.o. (u daljem tekstu: "preduzeće") bavi se proizvodnjom i prodajom mleka raznovrsnim kupcima. Na dan 31. decembra 2001. godine Preduzeće je imalo 419 krava koje su davale mleko (zrela sredstva) i 137 teladi koja se gaje za proizvodnju mleka u narednom periodu (nezrela sredstva). Preduzeće je u toku godine proizvelo 157.584 kg mleka čija poštena vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja iznosi 518.240 (utvrđena po cenama na dan muže) u godini koja se završila na dan 31. decembra 2001.

2. Računovodstvene politike

Živa stoka i mleko

Živa stoka se meri po poštenoj vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. Poštena vrednost žive stoke utvrđuje se na osnovu tržišnih cena žive stoke sličnog uzrasta, mlečnosti i genetskih odlika. Mleko se, prilikom početnog priznavanja, meri po poštenoj vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu muže, na dan muže. Poštena vrednost mleka se utvrđuje na osnovu tržišne cene mleka na lokalnom području.

3. Biološka sredstva

Usaglašavanje iskazanih iznosa krava muzara	20X1.
Iskazani iznos na dan 1. januara 20X1.	459.570
Povećanje po osnovu novih nabavki	26.250
Dobici od promena poštene vrednosti umanjeni za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja koji se pripisuju promenama u količini5	15.350
Dobici od promena poštene vrednosti umanjeni za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja koji se pripisuju promenama cena5	24.580
Smanjenja po osnovu prodaje	(100.700)
Iskazani iznos na dan 31. decembra 2001.	425.050

__________________
5 Ovim standardom se preporučuje, ali se ne zahteva, odvojeno obelodanjivanje povećanja poštene vrednosti, umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja, dela koji može da se pripiše fizičkim promenama i dela koji može da se pripiše promenama cena.

4. Strategije upravljanja finansijskim rizicima

Preduzeće je izloženo finansijskom riziku zbog promene cena mleka. Preduzeće ne predviđa da će cene mleka značajno da padnu u doglednoj budućnosti i stoga nije sklopilo ni jedan ugovor o derivatu ili kakav drugi ugovor, da bi na taj način upravljalo rizikom od mogućeg pada cene mleka. Preduzeće preispituje kretanje cena mleka redovno pri razmatranju potrebe za aktivnim upravljanjem finansijskim rizikom.

Primer 2: Fizička promena i promena cene

Sledeći primer ilustruje način odvojenog obelodanjivanja fizičke promene i promene cene. Ovim standardom se preporučuje, ali se ne zahteva, odvojeno obelodanjivanje promene poštene vrednosti, umanjene za troškove prodaje na mestu uzgajanja, dela koji može da se pripiše fizičkim promenama i dela koji može da se pripiše promenama cena.

Stado životinja bilo je prosečno staro od 10,2 godine na dan 1. januara 20X1. godine. Jedna životinja, stara 2,5 godine je kupljena na dan 1. jula 20X1. godine za 108, a jedna životinja je rođena na dan 1. jula 20X1. godine. Ni jedna životinja nije prodata niti otuđena u toku perioda. Poštene vrednosti po jedinici umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja bile su:
2 godine stara životinja na dan 1. januara 20X1.	100
Novorođena životinja na dan 1. jula 20X1.	70
2.5 godine stara životinja na dan 1. jula 20X1.	108
Novorođena životinja na dan 31. decembra 20X1.	72
0.5 godine stara životinja na dan 31. decembra 20X1.	80
2 godine stara životinja na dan 31. decembra 20X1.	105
2.5 godine stara životinja na dan 31. decembra 20X1.	111
3 godine stara životinja na dan 31. decembra 20X1.	120
Poštena vrednosti umanjena za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja stada na dan 1. januara 20X1. (10 x 100)	1.000
Nabavka na dan 1. jula 20X1. (1 x 108)		108
Povećanje poštene vrednosti umanjene za procenjene troškove na mestu uzgajanja zbog procene cena:
10 x (105 - 100)	50
1 x (111 - 108)	3
1 x (72 - 70)	2	55
Povećanje poštene vrednosti umanjene za procenjene troškove na mestu uzgajanja zbog procene količina:
10 x (120 - 105)	150
1 x (120 - 111)	9
1 x (80 - 72)	8
1 x 70	70	237
Poštena vrednosti na mestu uzgajanja stada na dan 31. decembra 20X1.
11 x 120	1,320
1 x 80	80	1,400