PRAVILNIKO BLIŽIM SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKIM I DRUGIM USLOVIMA ZA IZGRADNJU, ODRŽAVANJE I EKSPLOATACIJU AUTOBUSKIH STANICA I AUTOBUSKIH STAJALIŠTA("Sl. glasnik RS", br. 20/96 i 18/2004) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži saobraćajno-tehnički i drugi uslovi za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica (u daljem tekstu: stanica) i autobuskih stajališta (u daljem tekstu: stajalište), u gradskom, prigradskom, međumesnom i međurepubličkom prevozu.
Autobuska stanica je objekat u kome se obavlja: prihvat i otprema autobusa, prtljaga i stvari, ukrcavanje i iskrcavanje putnika, izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom.
Stranica mora da ima istaknut natpis: "Autobuska stanica" sa imenom i naznakom naseljenog mesta u kome se nalazi.
Stanica ima poslovnu zgradu i prostor za autobuse, a može da ima i prostor za parkiranje drugih vozila.
Poslovna zgrada stanice ima: prostor sa mestima za prodaju voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu, prostoriju za otpremno-dispečersku službu, čekaonicu, garderobu i javni sanitarni čvor sa tekućom vodom.
Prostor za prodaju voznih karata i drugih prevoznih isprava i čekaonica mogu da budu u istoj prostoriji poslovne zgrade.
Broj mesta za prodaju voznih karata i drugih prevoznih isprava mora da bude toliki da omogući kupovinu vozne karte ili druge prevozne isprave bez većeg zadržavanja putnika, a izuzetno uz zadržavanje do 15 minuta.
U poslovnoj zgradi mora da se obezbedi javna telefonska govornica.
Poslovna zgrada stanice snabdevena je agregatom ili sličnim uređajem za proizvodnju električne energije za osvetljenje čekaonice i perona u slučaju nestanka električne energije, kao i higijenski ispravnom vodom.
Čekaonica mora da ima:
1) površinu koja odgovara prosečnom dnevnom protoku putnika ne manju od 12 m2, snabdevenu sa najmanje 4 mesta za sedenje namenjenih za invalide ili majke sa decom;
2) visinu od najmanje 3,20 m;
3) obezbeđeno zagrevanje u zimskom periodu sa temperaturom od najmanje 16 oC;
4) provetravanje prirodnim i veštačkim putem koje omogućava izmenu vazduha najmanje 3m3 svežeg vazduha na čas po kvadratnom metru;
5) vidno istaknute oznake o zabrani pušenja;
6) prirodno osvetljenje i veštačko osvetljenje od najmanje 65 luksa;
7) podove i zidove od materijala pogodnog za lako pranje, čišćenje i dezinfekciju;
8) neophodan nameštaj pogodan za lako čišćenje i nepodesan za uvlačenje gamadi;
9) korpu za otpatke sa uloškom - kesama za jednokratnu upotrebu.
Davanje obaveštenja o prevozu vrši se na šalteru informacija koji je na vidnom mestu u poslovnoj zgradi, a u stanici sa manjim brojem korisnika (stanica sa manje od 10 perona), davanje obaveštenja može se vršiti na mestima za prodaju karata i drugih prevoznih isprava.
Za davanje obaveštenja - informacija (o redu vožnje, cenama i dr.) stanica mora da ima poseban telefonski broj.
Na vidnom mestu u poslovnoj zgradi ističe se:
1) izvod iz reda vožnje sa nazivom linije, bliže određenim pravcem linije, vremenom polaska, vremenom dolaska, razdobljem u kome se vrši prevoz;
2) radno vreme stanice i
3) druge pisane ili vizuelne oznake za prostore i prostorije koje se nalaze u okviru stanice (ambulanta, garderoba, sanitarni čvor, telefon i sl.).
Garderoba ima izdvojenu površinu koja odgovara prosečnim dnevnim potrebama smeštaja prtljaga i stvari.
Usluge garderobe se mogu organizovati u okviru drugih službi (služba za prodaju karata, dispečerska služba i dr.) sa vidnom naznakom da ista postoji.
Prostor za autobuse ima: površinu za kretanje autobusa, perone i parkiralište za autobuse, a može da ima površinu za čišćenje i pranje vozila, uređaje za kontrolu tehničke ispravnosti vozila i pumpu za snabdevanje gorivom.
Površina za kretanje autobusa je određena manevarskim karakteristikama autobusa pri postavljanju na peron hodom unapred i slobodnim bezbednim kretanjem iz stanice sa već postavljenim autobusima na peronima i parkiralištima.
Peron je površina namenjena za kretanje putnika, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i površina za postavljanje autobusa.
Širina perona ne može biti manja od 4 m i mora da obezbedi neometan prilaz i ulazak i izlazak putnika u autobus na prednja i zadnja vrata kada su istovremeno otvorena vrata prostora za prtljag kod dva paralelno postavljena autobusa.
Ukupna dužina perona predviđena za putnike određena je brojem perona i mora da bude uzdignuta u odnosu na površinu za autobuse od 10 do 20 cm.
Broj perona je određen minimalnim vremenom zadržavanja autobusa na peronu od 8 minuta u međumesnom i 5 minuta u prigradskom prevozu.
Svaki peron mora da ima svoj broj.
Nadstrešnica za putnike mora da bude visine najmanje 4,5 m.
Stubovi nadstrešnice postavljaju se tako da ne ometaju manevrisanje i ulazak autobusa, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika.
Parkiralište za autobuse mora da ima površinu koja omogućava parkiranje autobusa koji čekaju na polazak prema redu vožnje.
Parkiralište može da bude i u neposrednoj blizini autobuske stanice.
Stanica mora da ima razglasne uređaje koji omogućavaju razgovetnu i dovoljnu čujnost obaveštenja u čekaonici i na peronima.
Služba stanice najavljuje svako postavljanje autobusa za polazak i svaki dolazak autobusa, kao i svako odstupanje od reda vožnje.
Stanica mora da ima u čekaonici i na peronima časovnike koji pokazuju tačno vreme.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera u kojima je organizovan javni gradski saobraćaj na vidnom mestu u stanici mora da bude istaknut plan naseljenog mesta u kome se stanica nalazi sa unesenim linijama javnog gradskog saobraćaja.
Lokacija za stanicu određuje se pravcima međumesnog i prigradskog prevoza kroz grad ili naseljeno mesto, a imajući u vidu zahtev putnika i prevoznika za najkraćim prevoznim putevima.
Stajalište je izgrađen prostor van kolovoza ili propisno obeležena površina na kolovozu, namenjena za zaustavljanje autobusa i za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar i istovar prtljaga.
Stajalište mora da bude obeleženo propisanim saobraćajnim znakom, da ima istaknut naziv i izvod iz reda vožnje.
Stajalište mora da ima nadstrešnicu, uzdignutu površinu za putnike i korpu za otpatke.
Stajalište se gradi odvojeno za svaki smer saobraćaja, a izvan naselja i sa propisanim minimalnim produžnim nagibom.
Lokaciju za izgradnju stajališta određuje organ koji upravlja saobraćajnicom pored koje se izgrađuje to stajalište.
Lokacija za izgradnju stajališta određuje se u zavisnosti od dužine preglednosti u odnosu na ulivnu tačku stajališta i od projektne brzine.
Stajalište ne može da se gradi na unutrašnjim stranama krivina puta, na mestima gde je izvučena puna linija na sredini kolovoza, odnosno u zonama koje su na putu obeležene saobraćajnim znacima opasnosti.
Stanica i stajalište moraju da se održavaju tako da uvek odgovaraju svojoj nameni.
Održavanjem stanice smatraju se radovi kojima se obezbeđuje ispravno stanje saobraćajno-tehničkih i sanitarno-tehničkih elemenata i to: opravka poslovne zgrade, njenih uređaja i instalacija, zamena dotrajalih saobraćajnih znakova, putokaza, oznaka, simbola, opravka i zamena razglasnih uređaja, obnavljanje perona i parkirališta za autobuse, čišćenje snega sa perona i parkirališta za autobuse, i posipanje odgovarajućim materijalom radi sprečavanja poledice, redovno održavanje površina koje se boje, svakodnevno čišćenje, pranje i dezinfekcija perona i parkirališta za autobuse kao i redovno uklanjanje otpadaka na tim površinama na higijenski način i drugo.
Održavanjem stajališta smatraju se radovi na održavanju u ispravnom stanju stajališta i to: opravka i zamena dotrajalih i oštećenih saobraćajnih znakova, obnavljanje kolovoznog zastora, uklanjanje otpadaka na higijenski način, uklanjanje snega i posipanje odgovarajućim materijalom radi sprečavanja poledice.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i minimalnim sanitarno-tehničkim i higijenskim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i stajališta ("Službeni glasnik RS", broj 2/91).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".