ZAKONO RATIFIKACIJI EVROPSKE KONVENCIJE O KINEMATOGRAFSKOJ KOPRODUKCIJI("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2/2004) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropska konvencija o kinematografskoj koprodukciji, koju je usvojio Savet Evrope u Strazburu, 2. oktobra 1992. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA O KINEMATOGRAFSKOJ KOPRODUKCIJI
Strazbur, 2. X 1992.
Zemlje članice Saveta Evrope i ostale zemlje potpisnice Evropske kulturne konvencije, dole potpisane,
Imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među svojim članicama, posebno da bi se sačuvali i unapredili ideali i principi koji čine njihovo zajedničko nasleđe;
Imajući u vidu da sloboda stvaralaštva i sloboda izražavanja čine temeljne elemente ovih principa;
Imajući u vidu da je očuvanje kulturnih različitosti evropskih zemalja jedan od ciljeva Evropske kulturne konvencije;
Imajući u vidu da kinematografska koprodukcija, kao instrument stvaralaštva i izraz kulturne različitosti na evropskom nivou, treba da se ojača;
Odlučne da razvijaju ove principe i, pozivajući se na preporuke Komiteta ministara o kinematografiji i audiovizuelnoj oblasti, i posebno Preporuku broj P(86) 3 o unapređenju audio-vizuelne produkcije u Evropi;
Potvrđujući da osnivanje Evropskog fonda za podršku koprodukcijama i distribuciji kreativnih kinematografskih i audiovizuelnih dela, Eurimaž, pokazuje brigu podstičući evropsku kinematografsku koprodukciju i da je na taj način nova pokretačka snaga data razvoju kinematografske koprodukcije u Evropi;
Rešene da postignu ovaj kulturni cilj zahvaljujući zajedničkom naporu da povećaju produkciju i definišu pravila kojima se prilagođavaju evropskoj multilateralnoj kinematografskoj koprodukciji kao celini;
Imajući u vidu da usvajanje opštih pravila ima tendenciju smanjivanja ograničenja i podstiče evropsku saradnju u oblasti kinematografske koprodukcije,
Sporazumele su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Cilj Konvencije
Potpisnice Konvencije se obavezuju da unapređuju razvoj evropske kinematografske koprodukcije u skladu sa sledećim odredbama.
Oblast primene
1. Ova Konvencija reguliše odnose između potpisnica u oblasti multilateralnih koprodukcija nastalih na teritoriji zemalja potpisnica.
2. Ova Konvencija se primenjuje na:
a. koprodukcije u koje su uključena najmanje tri koproducenta, iz tri zemlje potpisnice konvencije; i
b. koprodukcije u koje su uključena najmanje tri koproducenta iz tri zemlje potpisnice Konvencije i jedan ili više koproducenata koji nisu iz zemalja potpisnica. Ukupno učešće koproducenata koji nisu osnovani u zemljama potpisnicama Konvencije ne može, međutim, prelaziti 30% ukupnih troškova produkcije.
U svim slučajevima, ova Konvencija se primenjuje samo pod uslovom da koprodukciono delo odgovara definiciji evropskog kinematografskog dela iz člana 3. tačka c. dole.
3. Odredbe bilateralnih ugovora zaključenih između zemalja potpisnica Konvencije primenjuju se i dalje na bilateralne koprodukcije.
U slučaju multilateralnih koprodukcija, odredbe ove Konvencije imaju prednost nad odredbama bilateralnih ugovora između zemalja potpisnica Konvencije. Odredbe koje se odnose na bilateralne koprodukcije ostaju na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove Konvencije.
4. U odsustvu bilo kakvog ugovora koji reguliše bilateralne koprodukcione odnose između zemalja potpisnica Konvencije, Konvencija se takođe primenjuje na bilateralne koprodukcije, osim ukoliko neka od strana ne stavi rezervu saglasno uslovima iz člana 20.
Definicije
Za potrebe ove Konvencije:
a. izraz "kinematografsko delo" podrazumeva delo bilo koje dužine ili u bilo kom mediju, posebno umetnička kinematografska dela, crtane ili dokumentarne filmove, koje je u skladu sa odredbama kojima je regulisana filmska industrija u svakoj odnosnoj strani i koje je namenjeno prikazivanju u bioskopima;
b. izraz "koproducenti" podrazumeva kinematografske producentske kompanije ili producente osnovane u zemljama potpisnicama Konvencije i vezane ugovorom o koprodukciji;
c. izraz "evropsko kinematografsko delo" podrazumeva kinematografsko delo koje ispunjava uslove sadržane u Aneksu II, koji je sastavni deo ove Konvencije;
d. izraz "multilateralna koprodukcija" podrazumeva kinematografsko delo proizvedeno od strane najmanje tri koproducenta kako je definisano u članu 2, stav 2, gore.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA KOPRODUKCIJE
Izjednačavanje s nacionalnim filmovima
1. Evropska kinematografska dela proizvedena kao multilateralne koprodukcije, koja spadaju u domen ove Konvencije, imaju pravo na povlastice koje su zakonima i drugim propisima važećim u svakoj zemlji potpisnici Konvencije koja učestvuje u koprodukciji predviđene za nacionalne filmove.
2. Povlastice se odobravaju svakom koproducentu od strane zemlje potpisnice u kojoj je osnovan, pod uslovima i ograničenjima predviđenim zakonima i propisima na snazi u toj zemlji i u saglasnosti sa odredbama ove Konvencije.
Uslovi za sticanje statusa koprodukcije
1. Svaka koprodukcija kinematografskih dela podleže odobrenju nadležnih organa zemalja potpisnica u kojima su koproducenti osnovani, posle konsultacija između nadležnih organa i u skladu sa procedurom izloženom u Aneksu I. Ovaj aneks predstavlja sastavni deo Konvencije.
2. Prijave za status koprodukcije podnose se na odobrenje nadležnim organima u skladu sa procedurom prijavljivanja izloženoj u Aneksu I. Ovo odobrenje je konačno, osim u slučaju propusta u usklađivanju sa početnim projektom koji se odnosi na umetnička, finansijska i tehnička pitanja.
3. Projektima izrazito pornografske prirode, ili onima koji zagovaraju nasilje ili otvoreno vređaju ljudsko dostojanstvo ne može biti dodeljen status koprodukcije.
4. Povlastice koje obezbeđuje status koprodukcije odobravaju se koproducentima za koje se proceni da imaju odgovarajuća tehnička i finansijska sredstva i dovoljne stručne kvalifikacije.
5. Svaka država ugovornica određuje nadležne organe pomenute u stavu 2. putem izjave date u vreme potpisivanja ili deponovanja ratifikacionog instrumenta, prihvatanja, odobrenja ili postupanja. Ova izjava može kasnije biti izmenjena.
Razmere učešća svakog koproducenta
1. U slučaju multilateralne koprodukcije, minimalno učešće ne može biti manje od 10%, a maksimalno učešće ne može prelaziti 70% ukupnih troškova proizvodnje kinematografskog dela. Kada je minimalno učešće manje od 20%, zainteresovana strana može preduzeti mere da smanji ili onemogući pristup programima podrške nacionalne produkcije.
2. Kada ova Konvencija zamenjuje bilateralni ugovor dve strane, shodno odredbama člana 2, stav 4, minimalno učešće ne može biti manje od 20%, a najveće učešće ne može prelaziti 80% ukupnih troškova proizvodnje kinematografskog dela.
Prava koproducenata
1. Ugovor o koprodukciji mora garantovati svakom koproducentu susvojinu nad originalnim filmskim i zvučnim negativom. Ugovor treba da sadrži odredbu da se ovaj negativ čuva na mestu koje zajednički odrede koproducenti i da im garantuje slobodan pristup istom.
2. Ugovor o koprodukciji mora takođe garantovati svakom koproducentu pravo na internegativ ili na bilo koje drugo sredstvo umnožavanja.
Tehničko i umetničko učešće
1. Doprinos svakog koproducenta uključuje efektivno tehničko i umetničko učešće. U principu, i u skladu sa međunarodnim obavezama potpisnica, doprinos koproducenata koji se odnosi na kreativno, tehničko i umetničko osoblje, glumačku ekipu i opremu, mora biti proporcionalan njihovom ulaganju.
2. U skladu sa međunarodnim obavezama potpisnica i zahtevima scenarija, tehnički i zanatski tim uključen u snimanje filma mora biti sastavljen od državljana zemalja koje su partneri u koprodukciji, a postprodukcija se normalno obavlja u tim zemljama.
Finansijske koprodukcije
1. Bez obzira na odredbe člana 8, u skladu sa specifičnim uslovima i ograničenjima predviđenim zakonima i propisima važećim u zemljama potpisnicama, koprodukcije mogu dobiti koprodukcioni status u skladu sa odredbama ove Konvencije ukoliko ispunjavaju sledeće uslove:
a) uključuju jedan ili više manjih doprinosa koji mogu biti samo finansijski, u skladu sa ugovorom o koprodukciji, pod uslovom da svaki nacionalni udeo nije manji od 10%, niti veći od 25% troškova proizvodnje;
b) uključuju većinskog koproducenta koji daje efektivan tehnički i umetnički doprinos i zadovoljava uslove da kinematografsko delo u njegovoj zemlji bude priznato kao nacionalno delo:
c) pomažu promovisanju evropskog identiteta; i
d) ako su ugrađene u ugovore o koprodukciji koji uključuju odredbe o distribuciji prihoda.
2. Finansijske koprodukcije će se kvalifikovati za status koprodukcije samo onda kada nadležni organ da odobrenje u svakom pojedinačnom slučaju, posebno uzimajući u obzir odredbe člana 10. dole.
Opšta ravnoteža
1. U kinematografskim odnosima strana mora se održavati opšta ravnoteža, koja se odnosi kako na ukupan uloženi iznos, tako i na umetničko i tehničko učešće u koprodukcionim kinematografskim delima.
2. Strana koja, u razumnom periodu, primeti deficit u svojim koprodukcionim odnosima sa jednom ili više strana može, u cilju očuvanja svog kulturnog identiteta, uskratiti svoje odobrenje za sledeću koprodukciju sve dok se ponovo ne uspostave uravnoteženi kinematografski odnosi sa tom jednom ili više strana.
Ulazak i boravak
U skladu sa zakonima i propisima i važećim međunarodnim obavezama, svaka strana će olakšati ulazak i boravak, kao i izdavanje radnih dozvola na svojoj teritoriji, tehničkom i umetničkom osoblju druge strane koja učestvuje u koprodukciji. Takođe, svaka strana će dozvoliti privremeni uvoz i ponovni izvoz opreme neophodne za proizvodnju i distribuciju filmskih dela koja potpadaju pod ovu Konvenciju.
Zasluge koprodukcionih zemalja
1. Koprodukcione zemlje biće navedene u koprodukcionim kinematografskim delima.
2. Nazivi ovih zemalja biće jasno naznačeni u filmskim špicama, u svim reklamnim i promotivnim materijalima i u toku prikazivanja kinematografskih dela.
Izvoz
Kada se koprodukciono kinematografsko delo izvozi u zemlju u kojoj je uvoz filmskih dela ograničen kvotama, a jedna od koprodukcionih strana nema pravo slobodnog ulaza za svoje filmove u zemlju uvoza:
a) kinematografsko delo se normalno dodaje kvoti zemlje koja ima većinsko učešće;
b) u slučaju kinematografskog dela koje obuhvata podjednako učešće različitih zemalja, kinematografsko delo se dodaje kvoti one zemlje koja ima najbolje mogućnosti za izvoz u zemlju uvoza;
c) kada se ne mogu primeniti odredbe pod (a) i (b), kinematografsko delo će ući u kvotu strane koja obezbeđuje režisera.
Jezici
Prilikom dodeljivanja koprodukcionog statusa, nadležni organ jedne od zemalja potpisnica može zahtevati od koproducenta koji je u njoj osnovan konačnu verziju kinematografskog dela na jednom od jezika te zemlje.
Festivali
Ukoliko koproducenti ne odluče drugačije, koprodukciono kinematografsko delo biće prikazivano na međunarodnim festivalima od strane potpisnice u kojoj je osnovan većinski producent, ili, u slučaju jednakog finansijskog učešća, od strane koja obezbeđuje režisera.
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje
1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama članicama Saveta Evrope i drugim državama potpisnicama Evropske kulturne konvencije koje mogu izraziti svoj pristanak da se obavežu:
a) potpisivanjem bez zadržavanja rezervaciju u odnosu na ratifikaciju, prihvatanjem ili odobrenjem;
b) potpisivanjem koje podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, kojem sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanje ili odobrenje biće deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Stupanje na snagu
1. Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca od dana kada je pet država, uključujući najmanje četiri države članice Saveta Evrope, izrazilo pristanak da se obaveže Konvencijom u skladu sa odredbama člana 16.
2. U pogledu svake države potpisnice koja kasnije izrazi svoj pristanak da se obaveže, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca posle dana potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
Pristupanje država nečlanica
1. Posle stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope može pozvati svaku evropsku državu koja nije članica Saveta Evrope ni Evropske ekonomske zajednice da pristupi ovoj Konvenciji, odlukom koju je donela većina predviđena članom 20d Statuta Saveta Evrope, kao i tajnim glasanjem ovlašćenih predstavnika država ugovornica u Komitetu ministara.
2. Kada je u pitanju država koja pristupa ili Evropska ekonomska zajednica, u slučaju njenog pristupanja Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca posle dana deponovanja instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Klauzula teritorijalnosti
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili tokom deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, odrediti teritoriju ili teritorije na kojima će se ova Konvencija primenjivati.
2. Svaka strana može, bilo kojeg kasnijeg datuma, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove Konvencije na druge teritorije navedene u izjavi. U pogledu tih teritorija, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon datuma prijema takve izjave od strane Generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. Svaka izjava sačinjena shodno stavovima 1. i 2. ovog člana, u pogledu bilo koje teritorije navedene u takvoj izjavi, može biti povučena notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru. Povlačenje izjave će postati pravosnažno prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon datuma prijema takve notifikacije od strane Generalnog sekretara.
Zadržavanje rezervi
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjaviti da se član 2, stav 4, ne odnosi na njene bilateralne koprodukcione odnose sa jednom ili više strana. Osim toga, ona može zadržati pravo da odredi maksimalan deo svog učešća različit od onog predviđenog članom 9, stav 1a. Nikakve druge rezerve se ne mogu izraziti.
2. Svaka strana koja je zadržala rezervu shodno prethodnom stavu može, u celosti ili delimično, da je povuče putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje stupa na snagu datumom prijema takve notifikacije od strane Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Otkaz
1. Svaka strana može, u bilo koje vreme, da otkaže Konvenciju notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkaz stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku šest meseci od dana prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.
Obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta, kao i bilo koju državu i Evropsku ekonomsku zajednicu, koje mogu pristupiti ovoj Konvenciji ili mogu biti pozvane da to učine, o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;
c. svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa članovima 17, 18. i 19;
d. svakoj izjavi datoj u skladu sa članom 5, stav 5;
e. svakom otkazu učinjenom u skladu sa članom 21;
f. svakom drugom aktu, notifikaciji ili komunikaciji koja se odnosi na ovu Konvenciju.
U potvrdu čega su dole potpisani, ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovu Konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 2. oktobra 1992. godine, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta podjednako autentična, u jednom primerku koji se deponuje u arhivu Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope upućuje overene kopije državama pomenutim u članu 16, stav 1, kao i svim državama i Evropskoj ekonomskoj zajednici koje mogu biti pozvane da pristupe ovoj Konvenciji.
POSTUPAK PRIJAVLJIVANJA
U cilju ostvarivanja koristi predviđenih odredbama ove Konvencije, koproducenti osnovani u zemljama potpisnicama moraju, dva meseca pre početka snimanja, podneti prijavu za dobijanje koprodukcionog statusa i priložiti dole navedena dokumenta. Ova dokumenta moraju biti dostavljena nadležnim organima u dovoljnom broju primeraka, kako bi se ostvarila komunikacija sa organima drugih strana ugovornica, najkasnije mesec dana pre početka snimanja:
- kopiju ugovora o kupovini autorskog prava ili bilo kakav drugi dokaz o kupovini autorskog prava na ekonomsko iskorišćavanje dela;
- detaljan scenario;
- listu tehničkih i umetničkih doprinosa svake od uključenih zemalja;
- procenu i detaljan finansijski plan;
- vremenski raspored produkcije kinematografskog dela;
- ugovor o koprodukciji zaključen između koproducenata.
Ovaj ugovor mora da sadrži klauzule koje se odnose na raspodelu prihoda ili teritorija između koproducenata.
Prijave i druga dokumenta predaju se, ukoliko je moguće, na jeziku nadležnog organa kojem se podnose.
Nadležni nacionalni organi treba da pošalju jedni drugima prijavu i prateću dokumentaciju kada ih prime. Nadležni organ strane sa manjim finansijskim učešćem ne može dati svoje odobrenje, dok ne dobije mišljenje strane sa većinskim finansijskim učešćem.
1. Kinematografsko delo se kvalifikuje kao evropsko u smislu člana 3, tačka 3, ukoliko dobije najmanje 15 poena od mogućih 19, prema dole izloženoj tabeli evropskih elemenata.
2. Imajući u vidu zahteve scenarija, nadležni organi mogu, posle zajedničkih konsultacija, i ukoliko smatraju da delo ipak odražava evropski identitet, odobriti koprodukcioni status delu koje ima manji broj poena od normalno potrebnih 15 poena.
Evropski elementi |
Ocene |
|
Kreativna grupa |
|
|
Režiser |
3 |
|
Scenarista |
3 |
|
Kompozitor |
1 |
|
7 |
||
Izvođačka grupa |
|
|
Prva uloga |
3 |
|
Druga uloga |
2 |
|
Treća uloga |
1 |
|
5 |
||
Tehničko-zanatska grupa |
|
|
Kamerman |
1 |
|
Snimatelj zvuka |
1 |
|
Montažer |
1 |
|
Umetnički direktor |
1 |
|
Studio ili lokacija za snimanje |
1 |
|
Postprodukciona lokacija |
1 |
|
6 |
Napomena:
a. Prva, druga i treća uloga određuju se brojem radnih dana.
b. Kada je u pitanju član 8, "umetnički" se odnosi na kreativnu i izvođačku grupu, "tehnički" se odnosi na tehničku i zanatsku grupu.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".