ZAKONO ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003 i 29/2004) |
I UVODNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom.
Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.
Pod organizovanom kriminalnom grupom iz člana 2 ovog zakona podrazumeva se grupa od tri i više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.
Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2 ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala.
II ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
1. Specijalno tužilaštvo
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona, nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije.
U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Specijalno tužilaštvo).
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Specijalno tužilaštvo primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Radom Specijalnog tužilaštva rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Specijalni tužilac).
Specijalnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslov za izbor za okružnog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja.
Specijalni tužilac postavlja se na dve godine i može biti ponovo postavljen.
Republički javni tužilac pre postavljenja Specijalnog tužioca donosi rešenje o upućivanju tog lica u Specijalno tužilaštvo.
Upućivanje iz stava 4 ovog člana vrši se uz pismenu saglasnost lica koje se upućuje i traje najduže dve godine.
Specijalnog tužioca Republički javni tužilac može razrešiti i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Po prestanku funkcije Specijalni tužilac vraća se na dužnost koju je vršio pre postavljenja.
Specijalni tužilac ima prava i dužnosti kao javni tužilac.
Kada dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 2 ovog zakona, Specijalni tužilac se u pisanoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost.
O zahtevu iz stava 2 ovog člana Republički javni tužilac dužan je da odluči u roku od osam dana.
Okružni javni tužilac u Beogradu, na predlog Specijalnog tužioca, donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Specijalnom tužilaštvu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Republički javni tužilac može, na predlog Specijalnog tužioca, da uputi u Specijalno tužilaštvo javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Upućivanje iz stava 1 ovog člana traje najduže devet meseci, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.
Ako je to potrebno radi vođenja krivičnog postupka, Specijalni tužilac može od državnog organa ili organizacije da zatraži upućivanje zaposlenog na rad u Specijalno tužilaštvo.
Rukovodilac organa ili organizacije dužan je da bez odlaganja odluči o zahtevu Specijalnog tužioca iz stava 1 ovog člana.
Upućivanje na rad iz stava 1 ovog člana vrši se uz saglasnost zaposlenog i traje najduže godinu dana.
2. Služba za suzbijanje organizovanog kriminala
Radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2 ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Specijalnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu Službe, po pribavljenom mišljenju Specijalnog tužioca i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove može odrediti da u sprečavanju i otkrivanju krivičnog dela terorizma učestvuje organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove - Žandarmerija.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Službe ili Specijalnog tužioca:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu;
2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacije, radi davanja obaveštenja i saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka;
3) bez odlaganja predaju Službi svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona.
3. Posebna odeljenja nadležnih sudova
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona rešava Vrhovni sud Srbije.
U Okružnom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Okružnog suda).
Radom Posebnog odeljenja Okružnog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Okružnog suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Okružnog suda postavlja predsednik Okružnog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Okružnog suda.
Sudije u Posebno odeljenje Okružnog suda raspoređuje predsednik Okružnog suda u Beogradu, na vreme od dve godine, iz reda sudija tog suda ili sudija drugih sudova upućenih na rad u taj sud, uz njihovu saglasnost.
Predsednik Okružnog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Okružnog suda.
U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda).
Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda.
Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od dve godine, iz reda sudija tog suda ili sudija drugih sudova upućenih na rad u taj sud, uz njihovu saglasnost.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
4. Posebna pritvorska jedinica
U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2 ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
IIa POSEBNA OVLAŠĆENJA NADLEŽNIH DRŽAVNIH ORGANA U KRIVIČNOM POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Za krivična dela organizovanog kriminala primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Radi prikupljanja obaveštenja i dokaza o organizovanom kriminalu, ovlašćeno službeno lice Službe može, i bez naredbe suda, da prinudno dovede i u prostorijama Službe da preventivno zadrži lice koje može da pruži ta obaveštenja ili ukaže na dokaze. Preventivno zadržavanje može da traje najduže 24 časa.
O razlogu za preventivno zadržavanje, pravu na obaveštavanje porodice i drugih lica, kao i pravu na advokata, ovlašćeno službeno lice Službe dužno je da obavesti preventivno zadržano lice odmah po privođenju u službene prostorije.
Preventivno zadržano lice ne sme se saslušavati, niti se od njega mogu tražiti obaveštenja koja se ne odnose na razloge preventivnog zadržavanja.
Izuzetno od stava 3 ovog člana, ako to razlozi hitnosti zahtevaju, preventivno zadržano lice može biti saslušano u smislu Zakonika o krivičnom postupku, uz obavezno prisustvo advokata saslušanju. Za saslušanje nije potreban pristanak iz člana 226 stav 9 Zakonika o krivičnom postupku.
Preventivno zadržavanje se prekida i pre isteka roka od 24 časa čim prestanu razlozi iz stava 1 ovog člana.
Ako je preventivno zadržano vojno lice o tome se bez odlaganja obaveštava njegova komanda.
Čl. 15v-15d
(Brisani)
Iz naročito opravdanih razloga, na obrazloženi predlog Specijalnog tužioca ili predsednika Posebnog odeljenja Okružnog suda, Vrhovni sud Srbije može produžiti pritvor najviše za još tri meseca.
Posle podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve godine.
U roku iz stava 1 ovog člana Posebno odeljenje Okružnog suda dužno je da donese prvostepenu presudu.
Posle izricanja prvostepene presude pritvor može trajati najduže godinu dana.
U roku iz stava 3 ovog člana Posebno odeljenje Apelacionog suda dužno je da donese drugostepenu presudu.
Specijalni tužilac i ovlašćeni tužilac, okrivljeni i njegov branilac i oštećeni i njegov punomoćnik mogu predlagati nove dokaze najkasnije do isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Po isteku roka iz stava 1 ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda na završnoj sednici za evidentiranje dokaza sačinjava zapisnik o dokazima koji će se izvesti tokom sprovođenja istrage. Na ovoj sednici moraju se istaći i u zapisniku evidentirati i svi procesni i drugi prigovori koji se odnose na tu fazu krivičnog postupka.
Izuzetno, ako dokazi ili razlozi za procesne ili druge prigovore do isteka roka iz stava 1 ovog člana, odnosno završne sednice za evidentiranje dokaza nisu postojali ili se za njih očigledno nije moglo znati, novi dokazi se mogu predlagati ili prigovori isticati najkasnije do zaključenja istrage, o čemu istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda odlučuje rešenjem.
Pravo na razgledanje spisa može se koristiti od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda može rešenjem odlučiti da se pravo iz stava 1 ovog člana koristi od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage.
Protiv rešenja iz stava 2 ovog člana može se izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Okružnog suda, koji je dužan da rešenje po prigovoru donese u roku od 48 časova.
O toku glavnog pretresa vodi se audio zapis koji sadrži celokupan tok pretresa, kao i zapisnik u pisanoj formi u koji se unose podaci o početku i zaključenju pretresa, prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, kao i rešenja predsednika veća o upravljanju postupkom.
Audio zapis iz stava 1 ovog člana transkriptuje se u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi.
Audio zapis i transkript čuvaju se kao i zapisnik sačinjen u pisanoj formi.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog suda može veštaku, odnosno sudskom tumaču odrediti nagradu do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za veštačenje, odnosno tumačenje u drugim krivičnim stvarima.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog suda, dužan je da odredi rok u kome se mora sprovesti potrebno veštačenje i dostaviti nalaz i mišljenje.
Rok iz stava 1 ovog člana ne može biti duži od 90 dana.
U slučaju prekoračenja roka iz stava 2 ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog suda kazniće novčano lice kome je veštačenje povereno, i to:
1) pravno lice - novčano do 100.000 dinara;
2) odgovorno lice u pravnom licu - novčano do 20.000 dinara;
3) fizičko lice (veštaka) - novčano do 20.000 dinara.
O izrečenim novčanim kaznama iz stava 3 ovog člana vodi se evidencija u Posebnom odeljenju Okružnog suda.
U slučaju ponovnog prekoračenja roka u toku iste kalendarske godine, pored izrečene novčane kazne, predsednik Posebnog odeljenja Okružnog suda može predložiti ministru nadležnom za pravosuđe upravnu meru brisanja sa spiska veštaka, sa privremenom zabranom bavljenja veštačenjem u trajanju od tri godine.
Odredbe člana 15k ovog zakona shodno se primenjuju i na sudske tumače.
Sudski tumač, u slučaju prekoračenja roka iz člana 15k stav 2 ovog zakona, kazniće se novčano do 20.000 dinara.
Ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje može se vršiti putem video konferencijske veze.
Saslušanje svedoka ili oštećenog na način iz stava 1 ovog člana može se obaviti i putem međunarodne krivičnopravne pomoći.
Na obrazloženi predlog zainteresovanog lica, sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog.
III PODACI O IMOVNOM STANJU
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona dužna su da pre stupanja na rad u pisanoj formi dostave potpune i tačne podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena, u skladu sa aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Podaci iz stava 1 ovog člana jesu službena tajna.
Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz stava 1 ovog člana mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, tokom rada i godinu dana po prestanku rada, u skladu sa aktom Vlade Republike Srbije iz stava 1 ovog člana.
IV ČUVANJE SLUŽBENE TAJNE
Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao službenu tajnu.
Specijalni tužilac, predsednik Posebnog odeljenja Okružnog suda, predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda i starešina Službe bliže uređuju čuvanje službene tajne u vezi sa radom organizacionih jedinica kojima rukovode.
V PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od trostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na funkciji, odnosno poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice.
Plate lica iz stava 1 ovog člana uređuje Vlada Republike Srbije.
Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Okružnog suda i Posebno odeljenje Apelacionog suda, Specijalni tužilac, javni tužioci i njihovi zamenici raspoređeni, odnosno upućeni na rad u Specijalno tužilaštvo, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima, odnosno Specijalnom tužilaštvu računa kao 16 meseci staža osiguranja.
VI SREDSTVA ZA RAD
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Specijalnog tužilaštva, Posebnog odeljenja Okružnog suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda i Posebne pritvorske jedinice.
Sredstva za rad Specijalnog tužilaštva, Posebnog odeljenja Okružnog suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda, Službe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
VII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Krivični postupci za krivična dela iz člana 2 ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe člana 12 stav 2 i člana 14 ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2007. godine.
Do 1. januara 2007. godine za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2 ovog zakona primenjivaće se odredbe Zakona o uređenju sudova.
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa
u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 27/2003)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 28. februara 2003. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa
u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 39/2003)
Član 4
Krivični postupci za krivična dela organizovanog kriminala iz čl. 1 i 2 ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili nadležni i po postupku predviđenom propisima koji su važili za ova krivična dela do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 5
Narodna skupština u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona preispitaće odredbe čl. 15 v, 15g i 15d.
Član 6
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".