ZAKON O AGRARNOJ REFORMI I KOLONIZACIJI ("Sl. list DFJ", br. 64/45, "Sl. list FNRJ", br.16/46 - obavezno tumačenje, 24/46, 99/46 - obavezno tumačenje, 101/47, 105/48, 4/51 - dr. odluka, 19/51 - obavezno tumačenje, 42 i 43/51 - ispr. obaveznog tumačenja, 21/56, 52/57 - dr. zakon i 55/57 i "Sl. list SFRJ", br. 10/65)

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

U cilju dodeljivanja zemlje zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno, izvršiće se na celoj teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije agrarna reforma i kolonizacija ostvarujući načelo: Zemlja pripada onima koji je obrađuju.

Član 2

Dodeljeno zemljište prelazi u privatnu svojinu domaćinstva kome je dodeljeno i odmah će se upisati u zemljišne knjige.

Pravo vlasništva upisuje se na sve članove domaćinstva kojem je zemlja dodeljena, tako da svi članovi domaćinstva imaju jednaka suvlasnička prava. Ovo važi i za slučaj kad je zemlja dodeljena prema stavu 2) člana 23 ovog Zakona.

II EKSPROPRIJACIJA

Član 3

Da bi se stvorio zemljišni fond potreban za dodeljivanje, u smislu člana 1, kao i radi stvaranja ili dopunjavanja velikih državnih uglednih i oglednih poljoprivrednih dobara, oduzeće se od sadašnjih vlasnika i preći će u ruke države sledeća poljoprivredna dobra:

a) veliki posedi, tj. takva poljoprivredna i šumska dobra čija ukupna površina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara obradive zemlje (oranice, livade, voćnjaci i vinogradi), ako se iskorišćuju putem zakupa ili najamne radne snage;

b) zemljišni posedi u svojini banaka, preduzeća, akcionarskih društava i drugih privatnopravnih lica i drugih pravnih lica određenih zakonom, izuzev one delove tih zemljišta koji će se vlasnicima ostaviti za industrijske, građevinske, naučne, kulturne i druge društveno korisne svrhe;

v) zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadužbina, svetovnih i verskih;

g) višak obradive zemlje zemljoradničkih poseda iznad zakonom određenog maksimuma;

d) višak obradive zemlje iznad 3 do 5 hektara čiji vlasnici nisu zemljoradnici po glavnom zanimanju te ga ne obrađuju sami sa svojom porodicom već putem zakupa ili najamnom radnom snagom;

đ) zemljišni posedi koji su u toku rata ma iz kog razloga ostali bez sopstvenika i bez pravnog naslednika.

Član 4

1) Zemlja koja se oduzima u celini (član 3 tač. a, b, v, i đ) preći će u ruke države sa svima zgradama i postrojenjima na njoj i sa celokupnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom, bez ikakve odštete vlasnicima.

2) Ako se ustanovi da vlasnik poseda iz čl. 3, tač. a), nema osim toga poseda nikakve druge imovine niti drugog zanimanja od čega bi mogao živeti i da su mu prihodi sa toga poseda bili isključivo sredstvo izdržavanja, tako da bi eksproprijacijom u smislu stava 1) ovog člana ostao bez sredstava za izdržavanje, ostaviće se izuzetno takvom vlasniku, pored kuće za stanovanje, s pripadajućim stvarima, 5 hektara obradive zemlje i ovoj količini zemlje odgovarajuće poljoprivredne zgrade i odgovarajući živi i mrtvi inventar, a sav ostali posed, zgrade i inventar oduzima se bez naknade.

3) Ako posednik iz člana 3, tač. a) nema više od jedne kuće za stanovanje, ova mu se neće oduzeti. Zamkovi (dvorovi) ne mogu se računati kao kuće za stanovanje.

4) Ako ima smetnje da se posedniku iz stava 2) i 3) ovog člana zemlja i kuća ostavi na dosadašnjem posedu, to će mu se naknaditi na drugom mestu u toj okolini.

5) O ovim slučajevima donose odluku u prvom stepenu okružni agrarni sudovi (okružne agrarne komisije), a žalba se podnosi Ministru poljoprivrede, odnosno agrarne reforme i kolonizacije narodne republike, čija je odluka konačna.

6) Traktori, mašine i krupne poljoprivredne sprave sa ovih poseda ulaze, ukoliko takvo zemljište nije određeno za veliko državno poljoprivredno dobro, u inventar državnih poljoprivrednih mašinskih stanica.

Član 5

1) Maksimum zemljoradničkog poseda, koji će ostati u svojini zemljoradnika koji ga obrađuje sa svojom porodicom (član 3 tač. g) odrediće se zemaljskim zakonima, s tim da ne može biti manji od 20 ni veći od 35 hektara obradive zemlje. U ovim granicama određivanje maksimuma vršiće se u svakom pojedinom slučaju s obzirom na broj članova porodice (zadruge), kvalitet zemljišta i vrstu kulture.

2) U planinskim krajevima ako je zemlja vrlo slaba, ili u slučaju gde postoji veća porodična zadruga mogu zemaljski zakoni povisiti ovaj maksimum.

Član 6

1) U slučaju kad se oduzima samo višak zemljišta iznad određene maksimalne granice (član 3, tač. g i d) sopstveniku će se isplatiti naknada za oduzetu zemlju u visini jednogodišnjeg prinosa po hektaru.

2) Kod oduzimanja viška zemlje iz čl. 3 tač. g i d, mora u oduzetom višku biti srazmeran deo oranice. Vlasnik može zadržati voćnjake i vinograde sve do određenog maksimuma. Zgrade i živi i mrtvi inventar ne potpadaju na tim zemljištima pod ovu eksproprijaciju.

Član 7

1) Ako lice nezemljoradničkog zanimanja, kome se po čl. 3, tač. d) ekspropriše višak zemlje iznad 3 hektara, ima blisku rodbinu koja se isključivo bavi zemljoradnjom, zakonom narodne republike odrediće se uslovi pod kojima će se eksproprisani višak preko 3 hektara dodeliti po pravu nasleđa i običaju takvim bliskim srodnicima zemljoradnicima s tim, da posed srodničkog domaćinstva sa dodeljenim mu posedom ne pređe zemljoradnički maksimum i vodeći pri tome računa o imovnom stanju toga domaćinstva, o stanju zemljišnog fonda toga mesta, kao i o potrebama i broju agrarnih interesenata u mestu.

2) U slučaju kad se najmanje godinu dana pre 28. avgusta 1945. lice nezemljoradničkog zanimanja stalno naselilo sa svojom porodicom na svoj zemljišni posed i otada se isključivo bavilo zemljoradnjom, smatraće se takvo lice zemljoradnikom pod uslovom da konačno napusti raniju profesiju i da za 10 godina ne sme posed otuđiti, razdeliti, darovati ili založiti ni davati pod zakup.

3) Radnici, pečalbari i iseljenici koji su vlasnici zemlje smatraće se kao zemljoradnici koji obrađuju svoju zemlju.

Član 8

1) Od postojećih poseda pojedinih bogomolja, manastira i verskih ustanova oduzeće se samo višak preko 10 hektara njihove ukupne površine njiva, bašti, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma.

2) Verskim ustanovama (crkvama, manastirima, crkvenim vlastima) većeg značaja ili veće istorijske vrednosti ostaviće se od sadašnjeg njihovog poseda do 30 hektara obradive zemlje i do 30 hektara šume.

Član 9

Zemljoradničke, radničke i zanatlijske porodice, koje su usled rata ili drugih okolnosti ostale bez dovoljno radne snage, te su prinuđene da zemlju daju drugim licima na obradu, smatraće se kao zemljoradnici koji sami obrađuju svoju zemlju.

III ZEMLJIŠNI FOND AGRARNE REFORME I KOLONIZACIJE

Član 10

Pored obradive zemlje eksproprisane po članu 3 ulaze u zemljišni fond agrarne reforme i kolonizacije:

a) obradiva zemlja državljana Nemačkog Rajha i lica nemačke narodnosti konfiskovana prema Odluci Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21. novembra 1944. godine;

b) obradiva zemlja narodnih neprijatelja i drugih lica, koja je konfiskovana na osnovu sudske presude;

v) zemlja koju država izdvoji iz svog vlasništva u cilju dodeljivanja siromašnim zemljoradnicima.

Član 11

Od zemljišta eksproprisanih po članu 3 i konfiskovanih zemljišta iz člana 10 tačke a i b, neće se uneti u zemljišni fond zemljišta namenjena državnim (saveznim, zemaljskim i mesnim) poljoprivrednim dobrima, socijalnim i naučnim ustanovama, kao i tereni za vojne potrebe.

Član 12

Iz državnog zemljišnog fonda davaće se obradiva zemlja zemljoradnicima bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje u cilju obrađivanja i izdržavanja, i to u mestu i bližoj okolini ili za naseljavanje u nekom drugom kraju.

Član 13

Zemlja iz ovog fonda dodeljuje se slobodna od svih dugova i tereta. Sopstvenik ostaje zadužen srazmerno delu koji mu je ostao u vlasništvu. Pitanje dugova i tereta na oduzetim zemljištima rešiće se posebnim zakonom.

Član 14

1) Cena zemlje koju će naseljenici dobiti iz ovog fonda izračunaće se tako što će se ukupna suma koju će država dati u naknadu za zemljišta oduzeta po članu 3 tačka g i d srazmerno raspodeliti na celokupnu površinu zemljišta ovog fonda.

2) U naknadu za dobijenu zemlju nadeljenici će plaćati samo ovako izračunatu cenu.

3) Zemljoradničke stambene i privredne zgrade, vezane za eksproprisana ili konfiskovana poljoprivredna dobra, koje se dodeljuju kolonistima i agrarnim interesentima, dodeljuju im se besplatno kao i zemlja, ali ukoliko stanje jednoga dela kuća zahteva opravke ili ukoliko je potrebno deo stambenih zgrada tek podići da bi se kolonisti i agrarni interesenti mogli naseliti, celokupna za ove građevinske radove utrošena suma raspodeliće se na celokupni broj nadeljenika ravnomerno kao i cena zemlje po stavu 1) i 2) ovog člana.

4) Uslovi dugoročne otplate za dobijenu zemlju, odrediće se posebnom uredbom i moraju biti naročito povoljni za bezemljaše i sitna gazdinstva.

IV DODELJIVANJE ZEMLJE

Član 15

Zemlja će se dodeljivati licima koja na nju imaju pravo prvenstveno u mestu, u kraju u kome žive ili u svojoj federalnoj jedinici.

Član 16

1) Pravo prvenstva u dodeljivanju zemlje imaju zemljoradnici bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje koji su bili borci partizanskih odreda, NOV i POJ i Jugoslovenske armije, invalidi oslobodilačkog rata kao i invalidi iz prošlih ratova (1912-18 i april 1941. godine), porodice i siročad izginulih boraca oslobodilačkog rata i žrtve i porodice žrtava fašističkog terora. Među borcima prvenstvo će uživati stari borci i dobrovoljci.

2) Pravo na dodeljivanje zemlje uživaće i oni borci iz prednjeg stava koji se ranije nisu bavili zemljoradnjom, ako se obavežu da se na dodeljenu im zemlju nasele i da je obrađuju sa svojom porodicom.

Član 17

Ko će uživati prvenstvo u smislu prednjeg člana odrediće se uredbom savezne vlade na predlog Ministra narodne odbrane.

Član 18

Od zemljišta konfiskovanih od lica nemačke narodnosti u Bačkoj, Banatu, Baranji i Sremu izdvojiće se do 500.000 katastarskih jutara za naseljavanje boraca Jugoslovenske armije i ostalih lica navedenih u čl. 16 ovog Zakona, koji se prijave i obavežu da će se na zemlju naseliti i istu sa svojom porodicom obrađivati. Za zemljoradničke, radničke i zanatlijske porodice koje budu nadeljene zemljom, a ostale su usled rata ili drugih okolnosti bez dovoljno radne snage, važi odredba iz čl. 9 ovog Zakona.

Član 19

1) Veličina zemljišta koje će se dodeljivati po prethodnom članu iznosiće od 8 do 12 k. j. obradive zemlje za jednu kućnu zajednicu (domaćinstvo, porodicu). Izuzetno će se veće površine ovog zemljišta, ali ne veće preko 30% od utvrđenog maksimuma, dodeljivati narodnim herojima odnosno njihovim porodicama i oficirima Jugoslovenske armije koji su po zanimanju zemljoradnici, kao i mnogočlanim porodicama.

2) Ako se zemlja nalazi u blizini većih gradova kao baštenska i sa intenzivnom kulturom maksimum dodeljive površine iznosiće 4 do 6 k. jutara.

Član 20

Za borce invalide oslobodilačkog rata, koji nemaju porodice ili imaju malu porodicu nesposobnu da obrađuje zemlju na koju takav invalid ima pravo, obrazovaće se posebne kolonije na naročito izabranim zemljištima pogodnim za različite kulture, u kojima će se organizovati škole, domovi i zanatske radionice, po potrebi sa individualnim stambenim zgradama i baštama.

Član 21

Za nezbrinutu siročad boraca Jugoslovenske armije i žrtava rata i fašističkog terora obrazovaće se posebne dečije kolonije sa zajedničkim poljoprivrednim zemljištem, domovima, školama, i radionicama.

Član 22

1) Na invalidskim i dečijim kolonijama (član 20 i 21) može se upotrebljavati za obradu zemlje najamna radna snaga.

2) Bliže odredbe o organizovanju invalidskih i dečjih kolonija propisaće uredbama vlade narodnih republika na osnovu opštih uputstava Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ.

Član 23

1) Grupe lica kojima je dodeljena zemlja mogu grupisati pojedinačno dodeljenu im zemlju radi zajedničkog obrađivanja i o tome sklapati ugovore najmanje za rok od tri godine.

2) Ukoliko izvesna grupa lica, koja po ovom Zakonu imaju pravo na dodeljivanje zemlje, ne podnesu pojedinačne zahteva za dodeljivanje zemlje, već zajednički zahtev da im se kao već osnovanoj poljoprivrednoj proizvođačkoj zadruzi dodeli kompleks zemljišta prema njihovom broju i veličini njihovih porodica, zemljište će im se dodeliti kao njihova zadružna zajednička imovina, u kojoj sva zadružna domaćinstva imaju svoj suvlasnički deo.

3) Za ovakve zadruge važe odredbe Osnovnog zakona o zemljoradničkim zadrugama koje se odnose na seljačke radne zadruge.

Član 24

Zemljište dodeljeno po ovom zakonu ne može pre isteka 15 godina od dana donošenja rešenja o dodeljivanju biti razdeljeno, prodato ili na drugi način otuđeno, dato u zakup ili založeno ni u celini ni delimično, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.

Ova zabrana uneće se u zemljišne knjige u času upisivanja zemljišta na ime lica kome je dodeljeno.

Izuzetno, može se dozvoliti:

1) deoba zemljišta, kad se domaćinstvo koje je zemlju dobilo deli na dva ili više zemljoradničkih domaćinstava;

2) razmena zemljišta kad naseljenik ulazi u seljačku radnu zadrugu, a u cilju arondacije zadružne zemlje.

Član 24a

Zabrana iz stava 1 prethodnog člana ne odnosi se:

1) na zemljište dodeljeno po ovom zakonu licu koje je u vreme dodeljivanja živelo u kraju u kome se nepokretnost nalazi;

2) na zemljište dodeljeno kao naknada za zemljište oduzeto po Zakonu o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u Narodnoj Republici Makedoniji i u Autonomnoj Kosovsko-metohijskoj Oblasti, kao ni na zemljište ranijih agrarnih subjekata, bez obzira da li im je zemljište zamenjivano ili nije.

Zabrana upisana na osnovu stava 2 prethodnog člana brisaće se na zahtev lica kome je zemljište dodeljeno.

Rešenje o brisanju zabrane upisane na osnovu stava 2 prethodnog člana donosi sreski sud u vanparničnom postupku.

Rešenje iz prethodnog stava sud je dužan dostaviti i nadležnom javnom pravobraniocu.

Protiv rešenja iz stava 3 ovog člana nadležni javni pravobranilac može izjaviti žalbu okružnom sudu u roku od 30 dana od dana dostave rešenja.

Član 24b

Izuzetno od odredbe člana 24 stav 1 ovog zakona, dozvoljava se:

1) otuđenje dela dodeljenog zemljišta od strane pojedinih članova naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva kojima taj deo pripada - u korist drugih članova istog domaćinstva, kao i otuđenje dodeljenog zemljišta ili pojedinih njegovih delova u korist privredne organizacije, seljačke radne zadruge ili političkoteritorijalne jedinice;

2) deoba dodeljenog zemljišta u slučaju deobe jednog naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva na dva ili više domaćinstava;

3) zamena dodeljenog zemljišta koja se, u svrhu arondacije zemljišnog poseda naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva, vrši za zemljište privredne organizacije, seljačke radne zadruge ili političkoteritorijalne jedinice, kao i zamena dodeljenog zemljišta unesenog u seljačku radnu zadrugu koja se vrši u istu svrhu;

4) davanje u zakup zemljišta ako naseljeničko (kolonističko) domaćinstvo nema dovoljno radne snage za obradu zemljišta, i to uz prethodnu saglasnost saveta narodnog odbora opštine nadležnog za poslove privrede;

5) stavljanje zaloga na zemljište u svrhu obezbeđenja investicionog zajma dobivenog od banke, ali najviše do 50% od vrednosti zemljišta;

6) prinudna ili dobrovoljna prodaja dodeljenog zemljišta radi izmirenja investicionog zajma banci, s tim da se dodeljeno zemljište može prodati samo privrednoj organizaciji, seljačkoj radnoj zadruzi ili političkoteritorijalnoj jedinici.

Član 25

Ako se lice kome je zemlja dodeljena ne naseli u određenom roku od dana dostave odluke o dodeljivanju, gubi pravo na dodeljenu zemlju.

Ovlašćuju se ministri poljoprivrede narodnih republika, a u Narodnoj republici Srbiji Ministar agrarne reforme i kolonizacije, da za unutrašnje koloniste i agrarne interesente u izuzetnim slučajevima iz opravdanih razloga mogu produžiti ovaj rok.

Član 26

1) Pod udar eksproprijacije bez naknade dolaze i šumski posedi koji su svojina lica ili ustanova i pravnih lica navedenih pod tač. b, v i đ u čl. 3 ovog Zakona.

2) Eksproprisaće se uz naknadu višak šumskog poseda zemljoradničkih gazdinstava preko maksimuma koji će se ostaviti vlasnicima prema zemaljskim zakonima.

3) U šumskim predelima, gde nema zemlje za obrađivanje, lica koja po glavnom zanimanju nisu zemljoradnici, mogu zadržati od šumskih poseda 5 do 10 hektara.

4) Posebnim okvirnim saveznim zakonom odrediće se kako će se i kome dodeljivati i pod kojim će režimom biti zemljišta pod šumom, ispašom, vodom i slično.

Član 27

Na naročito određenim zemljištima mogu se iz državnog zemljišnog fonda dodeljivati određene parcele i na parcele izdeljeni kompleksi obradive zemlje na baštensko iskorišćavanje grupama nezemljoradnika - grupama radnika i nameštenika raznih preduzeća, ustanova i nadleštava.

Zakonima i uredbama narodnih republika propisaće se uslovi pod kojima će se ovakvo zemljište davati na iskorišćavanje, s tim da jedna porodica ne može dobiti više od 2 ara.

Član 28

Posebnom uredbom Savezne planske komisije odrediće se način čuvanja i upotrebe (dodeljivanja) fondova poljoprivrednog inventara, stoke, semena, hrane, pokućanstva dobijenih konfiskacijama i eksproprijacijom po ovom Zakonu.

V SPROVOĐENJE AGRARNE REFORME I KOLONIZACIJE

Član 29

Agrarnu reformu i unutrašnju kolonizaciju sprovodiće ministarstva poljoprivrede narodnih republika, a u Narodnoj Republici Srbiji Ministarstvo za agrarnu reformu i kolonizaciju, prema zakonima i uredbama narodne republike donetim u saglasnosti sa ovim Zakonom.

Poslove agrarne reforme i kolonizacije i poslove u vezi sa kolonizacijom, kao i poslove iz člana 24 stav 3 ovog zakona vršiće opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne odnose.

Član 30

O izdvajanju iz državnog zemljišnog fonda zemljišnih površina potrebnih za državna poljoprivredna dobra, za socijalne i naučne ustanove, kao i terene za vojne potrebe, rešava ministar narodne republike nadležan za poslove poljoprivrede.

Član 31

Jednoobrazno sprovođenje agrarne reforme i kolonizacije obezbeđuje Savet za poljoprivredu i šumarstvo Vlade FNRJ.

Član 32

Svi podnesci, molbe i rešenja u vezi sa ovim Zakonom ukoliko se odnose na dodeljivanje zemlje oslobađaju se od takse.

Član 33

Nemaju pravo na dodeljivanje zemlje lica koja po Zakonu ne uživaju biračko pravo.

VI PRELAZNA NAREĐENJA

Član 34

Sve odluke i mere okupatora i domaćih vlasti u službi okupatora, donete za vreme okupacije u cilju promena u zemljišnom posedu ili u cilju izmene odnosa između vlasnika i čivčija odnosno zakupaca u korist vlasnika, smatraju se ništavnim i nepostojećim.

Član 35

Sva samovlasna naseljavanja na napuštena ili na državna ili na sekvestrirana zemljišta, izvršena u toku rata ili posle oslobođenja, bez obzira da li su vršena na osnovu odluke ili uz odobrenje mesnih organa vlasti, oglašuju se za nevažeća.

Član 36

Ovlašćuju se narodne republike da donesu propise na osnovu kojih će se raspraviti sve uzurpacije državnog zemljišta, sva zauzeća na utrinama, sve nepriznate deobe ranije seoskog zemljišta i zemljišta bivših imovinskih zajednica.

Republike će propisati rok u kome će se okončati postupak za raspravljanje odnosa iz stava 1 ovog člana.

Član 37

Ovaj Zakon stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije".

 

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji

("Sl. list FNRJ", br. 21/56)

Član 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".