PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ČELIČNE ŽICE, ŠIPKE I UŽAD ZA PREDNAPREZANJE KONSTRUKCIJA ("Sl. list SFRJ", br. 41/85 i 21/88)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za čelične žice, šipke i užad visoke zatezne čvrstoće, koji se upotrebljavaju za prednaprezanje betona, kao i za prednaprezanje elemenata i konstrukcija izrađenih od drugih materijala.

Član 2

Navedene oznake, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:

d	-	prečnik, u mm;
A	-	površina poprečnog preseka, u mm2;
s	-	napon, u MPa;
s0,1, s0,2	-	napon pri kome nastaje trajno izduženje 0,1%, 0,2% u MPa;
sm	-	srednji napon, u MPa;
smin, smax	-	minimalni, maksimalni napon, u MPa;
Ds	-	amplituda napona, u MPa;
fk	-	karakteristična zatezna čvrstoća, u MPa;
s0,1k, s0,2k	-	karakteristični napon pri kome nastaje trajno izduženje 0,1%, 0,2% u MPa;
sadm	-	dozvoljeni napon u MPa;
E	-	modul elastičnosti, u MPa;
F	-	sila, u N;
Fk	-	karakteristična sila, u N;
F0,1k, F0,2k	-	karakteristična sila pri kojoj nastaje trajno izduženje 0,1%, 0,2% u N;
Fmin	-	minimalna sila, u N;
Fadm	-	dozvoljena sila, u N;
e	-	relativno izduženje, u procentima;
epr1, epr2	-	izduženje posle prekida sa kontrakcijom, odnosno van kontrakcije, u procentima;
et	-	izduženje pri maksimalnoj sili, u procentima;
Z	-	kontrakcija poprečnog preseka posle prekida, u procentima;
n	-	broj previjanja;
h	-	rastojanje ručice uređaja za previjanje, u mm;
Vk	-	karakteristična vrednost ispod koje se ne nalazi više od 5% rezultata ispitivanja;
Vm	-	srednja vrednost, odnosno srednja vrednost skupa;
Vi	-	pojedinačna vrednost ispitivanja kontrolnog uzorka;
V	-	srednja vrednost rezultata ispitivanja kontrolnog uzorka;
d	-	relativno standardno odstupanje izraženo u procentima od Vm;
do	-	relativno standardno odstupanje skupa izvršeno u procentima od V;
Vmin, Vmax	-	minimalna, maksimalna vrednost rezultata ispitivanja kontrolnog uzorka;
k1, k2	-	faktori izvedeni iz "t" - raspodele i iz "t" - raspodele za poređenje srednjih vrednosti, zavisno od broja ogleda na uzorku i verovatnoće od 95%;
f1	-	faktor izveden iz procentnih tačaka raspodele opsega, zavisno od veličine uzorka, tako da će, pod pretpostavkom da su slučajni uzorci uzeti iz statičkog skupa sa poznatom standardnom devijacijom, uz verovatnoću od 5%, opseg uzorka Vmax - Vmin biti veći ili jednak Vm • d • f1;
f2	-	faktor izveden iz raspodele standardnih odstupanja uzoraka koji su uzeti iz skupa sa poznatim standardnim odstupanjem d zavisno od veličine uzorka, uz verovatnoću od 5% da je odnos V • do/Vm veći ili jednak f2.

Član 3

Čelične žice, šipke i užad za prednaprezanje proizvode se od ugljeničnog čelika, legiranog ili nelegiranog, valjanog u toplom stanju, isporučenog u koturovima ili u šipkama.

Član 4

Čelična žica, prečnika do 12 mm, proizvodi se od nelegiranog ugljeničnog čelika postupkom patentiranja, hladnog vučenja i naponskog opuštanja.

Čelična žica je kružnog poprečnog preseka, glatka (slika br. 1) ili profilisana (slika br. 2).

 

Slika br. 1. Glatka žica kružnog poprečnog preseka

 

Slika br. 2. Profilisana žica kružnog poprečnog preseka (jedan od oblika)

Čelična žica može biti naponski opuštena (sa normalnom relaksacijom) ili naponski opuštena uz deformaciju (sa niskom relaksacijom - stabilizovana žica).

Član 5

Čelične šipke prečnika dužeg od 12 mm proizvode se od legiranog ili nelegiranog ugljeničnog čelika postupkom toplog valjanja, hladnog vučenja i naponskog opuštanja, odnosno postupkom poboljšanja.

Čelične šipke su kružnog poprečnog preseka, glatke (slika br. 3) ili rebraste (slika br. 4).

 

Slika br. 3. Glatka šipka kružnog poprečnog preseka

 

Slika br. 4. Rebrasta šipka kružnog poprečnog preseka (jedan od oblika)

Član 6

Čelična užad proizvode se od glatkih žica manjih prečnika upredanjem dve, tri ili sedam žica, posle čega se užad naponski opuštaju sa deformacijom ili bez deformacije, tako da se dobijaju užad sa normalnom ili niskom relaksacijom (stabilizovana užad).

 

Slika br. 5. Užad upredena od dve, tri ili sedam žica

Član 7

Glatka žica se upotrebljava u nazivnim prečnicima od d: 2,5 mm; 3 mm; 5 mm; 7 mm; 8 mm; 10 mm i 12 mm, pri čemu odstupanja od nazivnog prečnika iznose najviše:

1) -0,02 mm do + 0,04 mm - za žicu prečnika 2,5 mm do 5 mm;

2) ±0,05 mm - za žicu prečnika od 5 mm do 7 mm;

3) ±0,07 mm - za žicu prečnika 8 mm do 12 mm.

Poprečni presek glatke žice mora biti kružni.

Član 8

Profilisana žica upotrebljava se u nazivnim prečnicima od d: 4 mm, 5 mm i 7 mm, pri čemu odstupanje od nazivnog prečnika d iznosi najviše ±0,05 mm.

Površina poprečnog preseka probnog tela prilikom ispitivanja (u daljem tekstu: epruvete) ne sme biti manja od površine izračunate iz nazivnog prečnika sa dozvoljenim odstupanjem. Površina poprečnog preseka izračunata kao srednja vrednost epruvete ne sme biti veća od 8% od te površine.

Član 9

Glatke šipke kružnog poprečnog preseka upotrebljavaju se u nazivnim prečnicima od d: 14 mm; 16 mm; 20 mm; 25 mm; 32 mm; 36 mm i 40 mm, pri čemu odstupanja od nazivnog prečnika d iznose najviše:

1) - 0,20 mm do + 0,30 mm kod pojedinačnih vrednosti - za d = 14 mm i 16 mm;

2) ±0,60 mm kod pojedinačnih vrednosti - za d > 16 mm.

Prosečna vrednost prečnika određuje se kao srednja aritmetička vrednost pojedinačnih merenja, sa dozvoljenim odstupanjem od nazivnog prečnika d najviše za - 0,10 mm i + 0,30 mm.

Član 10

Rebraste šipke kružnog poprečnog preseka upotrebljavaju se u nazivnim prečnicima od d: 14 mm do 40 mm.

Površina poprečnog preseka rebrastih šipki određuje se merenjem mase, pri čemu odstupanje pojedinačnih vrednosti od površine izračunate iz nazivnog prečnika može iznositi najviše   -3% do +5%.

Površina poprečnog preseka rebrastih šipki, izračunata kao srednja aritmetička vrednost, mora biti u granicama -2% do +4% površine iz stava 2 ovog člana.

Odstupanje od vrednosti za visinu rebara šipki sme iznositi najviše +0,0 mm, -0,20 mm.

Član 11

Za čeličnu užad upredenu od dve ili tri glatke žice kružnog preseka, prečnik pojedinačnih žica mora iznositi od Ø 2 mm do Ø 4 mm.

Za čeličnu užad upredenu od sedam glatkih žica kružnog preseka, nominalni prečnik užadi mora da iznosi 6,4 mm; 7,9 mm; 9,3 mm; 11,0 mm; 12,5 mm i 15,2 mm.

Član 12

Deklaracija za sve vrste čelične užadi mora da sadrži sledeće podatke:

1) broj i prečnik osnovnih žica;

2) skicu položaja osnovnih žica;

3) prečnik opisane kružnice oko žica u preseku upravnom na osu užeta;

4) maksimalnu i minimalnu vrednost koraka použavanja (upredanja);

5) nazivnu površinu preseka, u mm2;

6) masu po dužnom metru.

Član 13

Za osnovne žice čelične užadi kontrola prečnika i koraka použavanja se ne vrši, dok se za svaku epruvetu posebno proverava da li broj, položaj i korak použavanja osnovnih žica odgovaraju vrednostima koje su utvrđene u deklaraciji.

Odstupanja od nominalnih prečnika iznose najviše:

1) od -0,10 mm do +0,20 mm - za užad prečnika 6,4 mm i 7,9 mm;

2) od -0,15 mm do +0,30 mm - za užad prečnika 9,3 mm i 11,0 mm;

3) od -0,20 mm do +0,40 mm - za užad prečnika 12,5 mm i 15,2 mm.

Površina poprečnog preseka užeta određuje se merenjem mase, s tim da odstupanje od nazivne površine utvrđene u deklaraciji iznosi najviše -2% do +4%.

Član 14

Čelične žice, šipke i užad, kao i pojedinačne žice u užadi ne smeju imati nikakve greške (na primer: nabori, prsline, zarezi, udubljenja, nagnječenja i dr.), ostatke procesa proizvodnje, kao ni oblogu ili zaštitni sloj.

Radi zaštite od korozije čeličnih žica, užadi i pojedinačnih žica u užetu preduzimaju se odgovarajuće tehničke mere zaštite, koje ne smeju biti u suprotnosti sa funkcijom čelika (smanjenje athezije, ankerovanja u kotvama) niti stvarati mogućnost za kasniju pojavu elektrohemijske ili naponske korozije.

Član 15

Zavarivanje gotovih čeličnih žica, šipki i užadi nije dozvoljeno, osim kad su u pitanju užad od žica zavarenih u procesu proizvodnje pre hladnog vučenja.

Ispitivanje karakteristika čeličnih žica, šipki i užadi iz čl. 7 do 11 i čl. 13 do 15 ovog pravilnika vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za čelike za prednaprezanje i proveravanje geometrijskih karakteristika i površine žice, šipki i užadi.

Član 16

Čelične žice, šipke i užad sa obrađenim krajevima prilagođenim za ankerovanje ili nastavljanje isporučuju se na način kojim se neće promeniti njihove karakteristike propisane ovim pravilnikom.

Ako se karakteristike iz stava 1 ovog člana menjaju, moraju biti naznačene i deklarisane.

Član 17

Karakteristične vrednosti zatezne čvrstoće, ispod kojih nema više od 5% svih ispitivanih uzoraka - fraktil 5%, za glatku žicu, date su u tabeli br. 1.

Maksimalna standardna devijacija za čvrstoću čelične žice na zatezanje mora iznositi do 55 MPa, a za granicu 0,2% - do 60 MPa.

Tabela br. 1

Nazivni prečnik glatke žice d, u mm		2,5	3	4	5	7	8	10	12
Karakteristična zatezna čvrstoća fk u TPa
	kvalitet 1	1860	1770	1770	1670	1670	1570	1570	1570
	kvalitet 2					1570

Karakteristične prednosti sile pri prekidu profilisane žice sa fraktilom 5% date su u tabeli br. 2.

Maksimalna standardna devijacija za zateznu čvrstoću žice mora iznositi do 55 MPa, a za granicu 0,2% - do 60 MPa ili odgovarajuće vrednosti izražene preko sile u kN, 0,055 • A, odnosno 0,060 • A.

Tabela br. 2

Nazivni prečnik profilisane žice d, u mm	4	5	7
Karakteristična sila pri prekidu Fk, u kN	1670 • A	1670 • A	1570 • A

Karakteristične vrednosti zatezne čvrstoće sa fraktilom 5% za glatke i rebraste šipke u dva kvaliteta date su u tabeli br. 3. Maksimalna standardna devijacija za čvrstoću šipki mora biti do 55 MPa, a za granicu 0,2% do 60 MPa ili odgovarajuća vrednost izražena preko sile.

Tabela br. 3

Nazivni prečnik glatke i rebraste šipke d, u mm		14 do 16	20 do 40
Karakteristična zatezna	kvalitet 1	1230	1030
čvrstoća fk, u MPa	kvalitet 2	1570	1230

Karakteristične vrednosti sile pri prekidu užeta od dve, tri ili sedam žica sa fraktilom 5% date su u tabeli br. 4.

Tabela br. 4

Nazivni prečnik užeta d, u mm	Uže od 2 ili 3 žice	Uže od sedam žica
	Ø 2 mm do 4 mm	6,4	7,9	9,3	11,0	12,5	15,2
Karakteristična sila pri prekidu užeta Fk, u kN	A (mm2) • 1,770	43	66	92	125	164	232

Maksimalna standardna devijacija za čvrstoću čelične užadi mora biti do 55 MPa, a za granicu 0,2% do 60 MPa, odnosno odgovarajuće vrednosti izražene preko sile.

Član 18

Za glatku i profilisanu žicu, kao i za glatke i rebraste šipke, izrađuje se "s - e" dijagram (napon - izduženje), određuje se napon s0,2 i modul elastičnosti E, gde vrednost granice 0,2% mora biti r0,2k ³ 0,85 fk, a modul elastičnosti - u granicama E = (2,05 ± 0,10) 105 MPa.

Za profilisanu žicu i rebraste šipke može se izrađivati dijagram "F - e" (sila - izduženje) umesto dijagrama "s - e" u kom slučaju važe ekvivalentne vrednosti F0,2k ³ 0,85 Fk.

Za užad se izrađuje "F - e" dijagram (sila - izduženje) ili "s - e" dijagram, određuje se karakteristična sila F0,2k i modul elastičnosti E, gde vrednost sile, pri trajnom relativnom izduženju od 0,2% F0,2k mora biti veća ili jednaka 85% karakteristične sile pri prekidu (F0,2k ³ 0,85 Fk), a modul elastičnosti mora biti u granicama E = (1,95 ± 0,10) 105 MPa.

Član 19

Izduženje posle prekida za glatku i profilisanu žicu na mernoj dužini 10 d koja obuhvata kontrakciju (epr1) iznosi najmanje 4%, a izduženje van kontrakcije na mernoj dužini od 100 mm (epr2) iznosi najmanje 1,5%.

Izduženje posle prekida za glatke i rebraste šipke na mernoj dužini 10 d koja obuhvata kontrakciju, iznosi najmanje 5%.

Izduženje pri maksimalnoj sili za užad na mernoj dužini od 500 mm iznosi najmanje 3,5%.

Član 20

Minimalna kontrakcija poprečnog preseka (Z) glatke žice i glatkih šipki posle prekida iznosi 25%.

Kontrakcija iz stava 1 ovog člana posle prekida se ne ispituje za čeličnu užad, ali se može određivati samo za pojedinačne žice uzete iz finalnog proizvoda, kad ne sme biti manja od 25%.

Ispitivanje karakteristika iz čl. 17 do 20 ovog pravilnika vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za čelike za prednaprezanje, ispitivanje zatezanjem.

Član 21

Glatka žica mora da izdrži pojedinačno najmanje četiri, a profilisana žica najmanje tri naizmenična previjanja.

Kod čelične užadi ispituju se samo pojedinačne žice i svaka mora izdržati najmanje četiri naizmenična previjanja.

Član 22

Naizmenično previjanje čelične žice ispituje se prema propisu o jugoslovenskom standardu za mehanička ispitivanja metala, ispitivanje žice naizmeničnim previjanjem.

Prečnik valjka oko koga se žica previja i rastojanje ručice dati su u tabeli br. 5.

Tabela br. 5

Prečnik žice (d), u mm	Prečnik valjka, u mm	Rastojanje ručice (h), u mm
2	10	15
2,5	15	20
3	15	25
4	20	35
5	30	50
6	35	60
7	45	70
8	55	85
10	75	105
12	95	130

Pri ispitivanju proizvodnje žice najmanji broj uzoraka iznosi 12, a pri kontrolnim ispitivanjima - pet uzoraka.

Za čeličnu užad uzima se isti broj uzoraka kao i za žicu. Kod užadi od dve i tri žice ispituju se sve žice, a kod užadi od sedam žica samo po tri žice od svakog uzorka.

Član 23

Glatka i profilisana žica moraju da izdrže 10 namotaja oko cilindra čiji prečnik iznosi pet prečnika ispitivane žice (5 d) bez ikakvih tragova prslina ili loma.

Namotavanje čelične žice ispituje se prema propisu o jugoslovenskom standardu za mehanička ispitivanja metala, ispitivanje žica namotavanjem u zavojnicu.

Za ispitivanje u toku proizvodnje uzima se najmanje šest uzoraka, a pri kontrolnim ispitivanjima - jedan uzorak.

Član 24

Vrednost relaksacije za čelične žice, šipke i užad za prednaprezanje određuje se pri početnom opterećenju od 60%, 70% i 80% graničnog opterećenja za 120 i 1000 časova, na stalnoj temperaturi od 20 ± 1oC.

Vrednost relaksacije za čeličnu žicu i užad iznosi:

1) za čeličnu žicu pri početnom naponu od 60% stvarne prekidne čvrstoće i za čeličnu užad pri početnoj sili od 60% stvarne prekidne sile, za 1000 časova, ne sme biti veća od 4,5% za čelik normalnog kvaliteta, odnosno veća od 1% za stabilizovani čelik;

2) za čeličnu žicu pri početnom naponu od 70% stvarne prekidne čvrstoće i za čeličnu užad pri početnoj sili od 70% stvarne prekidne sile, za 1000 časova, ne sme biti veća od 8% za čelik normalnog kvaliteta, odnosno veća od 2,5% za stabilizovani čelik;

3) za čeličnu žicu pri početnom naponu od 80% stvarne prekidne čvrstoće i za čeličnu užad pri početnoj sili od 80% stvarne prekidne sile, za 1000 časova, ne sme biti veća od 12% za čelik normalnog kvaliteta, odnosno veća od 4,5% za stabilizovani čelik.

Vrednost relaksacije za glatke i rebraste čelične šipke, za 1000 časova, ne sme biti veća od:

1) pri početnom naponu od 60% stvarne prekidne čvrstoće - 1,5%;

2) pri početnom naponu od 70% stvarne prekidne čvrstoće - 4%;

3) pri početnom naponu od 80% stvarne prekidne čvrstoće - 6%.

Ispitivanje relaksacije vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za čelike za prednaprezanje, ispitivanje izotermske relaksacije.

Član 25

Za svaki prečnik čelične žice, šipke i užeta određuje se dinamička čvrstoća i crta Smitov dijagram.

Uzorci se ispituju na dva miliona pulzacija, pri čemu gornja vrednost napona iznosi 60%, 70% i 80% stvarne prekidne čvrstoće.

Broj ispitivanih uzoraka mora biti toliki da se mogu nacrtati najmanje tri Belerove (Wöhler) krive.

Pri ispitivanju sa gornjim naponom 80% od stvarne prekidne čvrstoće, dvostruka amplituda (2 Ds) iznosi najmanje 200 MPa za glatku žicu, užad i profilisane šipke, 180 MPa za profilisanu žicu i 240 MPa za glatke šipke.

Ispitivanje zamora čelika za prednaprezanje vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za mehanička ispitivanja metala, dinamička ispitivanja, ispitivanje zamaranjem, opšta načela.

Član 26

Za sve prečnike profilisane i glatke žice prečnika do 5 mm i za sve prečnike rebrastih šipki, kao i za sve vrste užadi, određuje se dužina prenošenje sile prednaprezanja na beton.

Za dinamički opterećene konstrukcije ili u uslovima opterećenja konstrukcija za zamor dužina prenošenja sile prednaprezanja na beton određuje se posebnim statičkim i dinamičkim ispitivanjima.

Ispitivanje prenošenja sile prednaprezanja na beton vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za čelike za prednaprezanje, određivanje dužine prenošenja sile prednaprezanja.

Član 27

Osetljivost čelika za prednaprezanje na naponsku koroziju određuje se opitom ubrzane korozije čelika u rastvoru 20% amonijum-tiocijanata, pri početnom opterećenju uzorka od 80% stvarne čvrstoće (ili 80% stvarne prekidne sile), pri temperaturi od 50oC ± 1oC.

Prosečno vreme trajanja (vreme od početka opita do prekida - loma) uzorka mora iznositi najmanje pet časova pri fraktilu od 50%.

Ispitivanje čelika na koroziju vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za čelike za prednaprezanje, ispitivanje osetljivosti na koroziju u amonijum-tiocijanatu.

Član 28

Osim ispitivanja čeličnih žica, šipki i užadi koje su navedene u čl. 17 do 27 ovog pravilnika, vrše se i druga ispitivanja za posebne uslove primene (na primer: u slučaju prednapregnutih konstrukcija izloženih vrlo visokim ili vrlo niskim temperaturama, primene sistema ankerovanja koji zahtevaju posebna svojstva čelika za prednaprezanje, konstrukcija opterećenih na udar).

Član 29

Pri proizvodnji čeličnih žica, šipki i užadi mora se vršiti stalna kontrola svojstava čelika koje su utvrđene u čl. 7 do 14 i čl. 17 do 23 ovog pravilnika.

Čelične žice, šipke i užad pri stavljanju u promet moraju se snabdeti dokazom o rezultatima ispitivanja iz stava 1 ovog člana.

Član 30

Karakteristične vrednosti svojstava čelične žice, šipki i užadi iz čl. 17 i 18 ovog pravilnika moraju se statistički obraditi. Podaci za srednju vrednost Vn za relativno standardno odstupanje s ovih proizvoda moraju biti navedeni u dokazu o rezultatima ispitivanja iz člana 29 ovog pravilnika.

Ostale vrednosti čelične žice, šipke i užadi moraju se kontrolisati prema uslovima utvrđenim u čl. 7 do 14 i čl. 19 do 27 ovog pravilnika.

Član 31

Pre ugradnje žice, šipki i užadi mora se izvršiti kontrolno ispitivanje svake količine žice, šipki i užadi na svakih 20 tona čelika istih dimenzija i porekla, uzimanjem pet epruveta, metodom slučajnog uzorka.

Ispitivanje iz stava 1 ovog člana obuhvata svojstva čelika koja su utvrđena u čl. 7 do 14 i čl. 17 do 23 ovog pravilnika.

Ako rezultati svih uzoraka zadovoljavaju uslove utvrđene u čl. 7 do 14 i čl. 17 do 23 ovog pravilnika, ispitana količina čelične žice, šipki i užadi može se ugraditi, s tim da za karakteristične vrednosti utvrđene u čl. 17 i 18 ovog pravilnika moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

Vi ³ Vm (1 - sk1) gde je Vm = Vk (1 + 1,64 s)

Vmax - Vmin £ Vm • ft • s

Ako rezultat Vi ne zadovoljava uslov dat prvom nejednačinom, a srednja vrednost V veća je od srednje vrednosti Vm, broj uzoraka se povećava na 24 (još 19 novih), gde se iz rezultata ispitivanja tih uzoraka određuje relativno standardno odstupanje s0. Čelične žice, šipke i užad ispunjavaju uslove utvrđene u čl. 17 i 18 ovog pravilnika ako je:

Vm £ V (1 - k2 •s0) i V • s0 £ Vm • sf2

Vrednosti k1, k2, f1 i f2 date su u tabeli 6.

Tabela br. 6

n	k1	k2	f1	f2
1	2	3	4	5
5	2,13	0,95	3,86	1,54
6	2,02	0,82	4,03	1,49
7	1,94	0,73	4,17	1,45
8	1,90	0,67	4,29	1,42
9	1,86	0,62	4,39	1,39
10	1,83	0,58	4,47	1,37
11	1,81	0,55	4,55	1,35
12	1,80	0,52	4,62	1,34
13	1,78	0,49		1,32
14	1,77	0,47		1,31
15	1,76	0,45		1,30
16	1,75	0,44		1,29
17	1,75	0,42		1,28
18	1,74	0,41		1,27
19	1,73	0,40		1,26
20	1,73	0,38		1,26
25	1,71	0,34		1,23
30	1,70	0,31		1,21
40	1,68	0,27		1,18
50	1,68	0,24		1,16
60	1,67	0,22		1,15
80	1,66	0,19		1,13
100	1,66	0,17		1,12
200	1,65	0,12		1,08
	1,64	0		1

Član 32

Pod pravom čeličnom žicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se žica koja posle odmotavanja zauzima na ravnoj površini slobodan položaj tako da maksimalna visina talasa na pravoj dužini od 1 m nije veća od 30 mm. Čelična žica se ne sme naknadno ispravljati.

Čelična žica mora biti smotana u koturove čije se minimalne dimenzije određuju zavisno od prečnika žice, tehnološkog postupka i drugog. Čelična žica mora se posle odmotavanja sama ispravljati.

Koturovi čeličnih žica moraju biti čvrsto uvezani na četiri mesta, a masa jednog kotura iznosi od 50 kg do 500 kg.

Tokom transporta i skladištenja čeličnih žica pre upotrebe, koturovi moraju biti zaštićeni od korozije.

Član 33

Čelične šipke moraju biti pakovane u svežnjeve pogodne za transport i moraju biti prave kad se oslobode veza.

Čelične šipke se ne smeju naknadno ispravljati.

Svežnjevi čeličnih šipki moraju biti čvrsto uvezani, pri čemu razmak veze ne sme biti veći od 2,50 m.

U jednom svežnju mogu biti zapakovane samo šipke istog prečnika i dužine, s tim da masa jednog svežnja iznosi od 100 kg do 300 kg.

Tokom transporta i skladištenja čelične šipke moraju biti zaštićene od korozije.

Član 34

Pod pravim čeličnim užetom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se uže koje posle odmotavanja zauzima na ravnoj površini slobodan položaj, tako da najveća visina talasa za užad od sedam žica iznosi 25 mm, a za užad od dve i tri žice iznosi 60 mm.

Čelična užad mogu biti namotana na specijalne drvene ili metalne doboše ili smotana u koturove. Ako su čelična užad namotana na doboše, kraj mora biti čvrsto uvezan, a ako su smotana u koturove, moraju biti čvrsto uvezana najmanje na šest mesta.

Masa jednog kotura iznosi od 100 kg do 1000 kg.

Tokom transporta i skladištenja čelična užad moraju biti zaštićena od korozije.

Član 35

Svaki kotur čelične žice, svežanj šipki ili kotur užadi mora imati čvrsto privezanu metalnu pločicu sa sledećim podacima:

1) firma, odnosno naziv ili sedište proizvođača;

2) oznaka kvaliteta (karakteristična čvrstoća ili sila);

3) prečnik;

4) broj kotura (svežnja);

5) oznaka šarže;

6) neto-masa kotura ili svežnja.

Član 36

Svaka količina čelične žice, šipke i užadi mora biti snabdevena dokazom o rezultatima ispitivanja, koji sadrži:

1) podatke o proizvođaču, vrsti čelika, kvalitetu i masi;

2) brojeve koturova, doboša ili svežnjeva sa naznakom šarže;

3) karakteristike definisane u čl. 7 do 14 i čl. 17 do 24, čl. 26 i 27, a za član 25 samo vrednosti 2 Ds;

4) podatke o načinu kontrole iz čl. 29 i 30 ovog pravilnika o relativnom standardnom odstupanju d i srednjoj vrednosti Vm.

Član 37

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim propisima za ispitivanje, isporuku i pripremu žice za prednapregnuti beton ("Službeni list SFRJ", br. 39/64).

Član 38

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

 

Samostalni član Pravilnika o izmeni
Pravilnika o tehničkim normativima za čelične žice, šipke i užad za prednaprezanje konstrukcija

("Sl. list SFRJ", br. 21/88)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".