PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA OSOBNE ŽIČARE("Sl. list SFRJ", br. 29/86) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pravilnikom određuju se tehnički normativi za konstruisanje, izgradnju, upotrebu i održavanje osobnih žičara.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na ski-liftove i uspinjače.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
- ŽIČARA je transportno sredstvo kod koga su užad upotrebljena kao elemenat pruge i kao elemenat za vuču;
- LINIJA ŽIČARE (pruga žičare) je prostor između tla i noseće užadi, po visini, i između ivica potrebnog svetlog profila, po širini;
- OSA ŽIČARE je prostorna kriva koja prolazi sredinom rastojanja noseće užadi;
- PRELOM je mesto na liniji žičare na kome, kao temenu, osa žičare obrazuje ugao;
- POLJE ŽIČARE je prostor između dva susedna stuba na liniji žičare;
- RASPON PRUGE je poprečno odstojanje noseće užadi;
- NAGIB linije je nagib tangente na liniju na mestu neposredno ispod stuba;
- RASPON POLJA je odstojanje između stubova.
Prema osnovnim karakteristikama osobne žičare, u smislu ovog pravilnika, izvršena je sledeća podela:
1) prema pravcu kretanja:
- na žičare sa neizmeničnim (njihajnim) tokom;
- na žičare sa kružnim (jednosmernim) tokom;
2) prema broju užadi:
- na dvoužne žičare, kod kojih su noseća užad (jedno uže ili dva užeta) odvojena od vuče užadi (jedno uže ili dva užeta);
- na jednoužne žičare kod kojih je uže upotrebljeno i kao noseće i kao vučno (transportno uže);
3) prema obliku vozila:
- na žičare sa otvorenim vozilima (sedišta za jednog, dva ili tri putnika);
- na žičare sa zatvorenim vozilom (kabina za dva ili više putnika);
4) prema vezi vozila sa vučnim (transportnim) užetom:
- na fiksne žičare, kod kojih se kvačila vozila u toku pogona ne razdvajaju od užeta;
- na razdvojive žičare, kod kojih se kvačila vozila u stanici razdvajaju od užeta.
II OPŠTI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE ŽIČARA
1. Geološko-klimatski uslovi
Teren na kome se postavlja temelj za žičaru (stubovi, stanice) mora biti stabilan, bez klizišta, i ne sme biti izložen lavinama.
2. Režim rada
Osa osobne žičare između stanica je pravolinijska. Najveći dozvoljeni horizontalni prelom užeta na stubu iznosi 1%, pod uslovom da je obezbeđeno sigurno vođenje užadi.
Za veće horizontalne prelome užeta potrebna je ugaona stanica. Najveći nagib linije ne sme biti veći od 100%.
Raspon pruge određuje se prema očekivanim poprečnim otklonima užadi i vozila, prouzrokovanim dejstvom vetra. Za određivanje raspona bitne su sledeće veličine (slika 1):
|
1) Bo - |
osnovni raspon dobijen otklonom vozila jednog prema drugom za 20% prema vertikali (tg a = 0,20); |
|
|
2) Bmin - |
minimalni raspon dobijen iz osnovnog raspona uvećanog za sigurnosni razmak Bs; Bmin = Bo + Bs; |
|
|
3) B - |
raspon u poljima većih dužina između stubova, koji se sastoji iz polovine osnovnog raspona |
|
|
|
Bo |
Bo |
Slika 1.
Rasponi pruge, pri najvećim dozvoljenim brzinama vetra, kad su osobne žičare u pogonu, jesu sledeći:
1) raspon pruge u neposrednoj blizini stanica iznosi najmanje Bo;
2) raspon pruge u poljima osobnih žičara sa kružnim pogonom iznosi Bmin, sa sigurnosnim razmakom Bs = 1 + 0,05 x f (m), gde je
f = maksimalni ugib nosećeg užeta ili transportnog užeta;
3) raspon pruge u polju, kod žičara sa naizmeničnim tokom, sa većim rasponima polja, iznosi B. Vrednosti BL date su u tabeli 1.
Tabela 1
|
RASPON |
BL |
|||
|
1 |
I |
II |
||
|
c = 1,0 |
c = 1,2 |
c = 1,0 |
c = 1,2 |
|
|
500 |
2,5 |
3,0 |
2,0 |
2,5 |
|
gde je: - I - pri upotrebi užadi zatezne čvrstoće ... do 1770 N/mm2 - II - pri upotrebi užadi zatezne čvrstoće ... preko 1770 N/mm2 - c = 1,0 - koeficijent vazdušnog otpora za visine do 20 m - c = 1,2 - koeficijent vazdušnog otpora za visine iznad 20 m |
||||
Bočno odstojanje osobne žičare od prepreka na pruzi (zgrade, prirodne prepreke) mora da iznosi najmanje 3 m u svim slučajevima otklona vozila ili užadi određenim u članu 6 ovog pravilnika.
Bočno otklanjanje osobne žičare u stanicama i na stubovima
Ako ne postoje vođice, mora biti obezbeđen 35% poprečni otklon vozila prema vertikali, uz istovremeni maksimalno dozvoljeni uzdužni otklon određen u članu 10 ovog pravilnika.
Kod žičara sa kružnim tokom, pri poprečnom otklonu od 20%, mora se obezbediti sigurnosni razmak od 0,5 m do spoljnih ivica konstrukcije stubova ili stanica.
Ako je iz drugih razloga otklon ograničen, moraju da postoje vođice.
Na području stubova, vođice moraju da obezbede sledeće otklone vozila:
1) pri upotrebi niskih vođica koje dodiruju vozila ispod vešaljki-otklon ³ 20%;
2) pri upotrebi niskih vođica i vozila sa užnom kočnicom i pratnjom-otklon ³ 10%.
Razmak između kabine, kad je kabina u vertikalnom položaju i niskih vođica ne sme biti manji od 0,5 m.
Za žičare sa kružnim pogonom, na području stubova dozvoljene su visoke vođice koje dodiruju vešaljku vozila, ali moraju da obezbede poprečne otklone vozila ³ 15%.
Za podužno njihanje vozila u stanicama, na području stubova i na liniji, mora biti obezbeđen otklon u oba smera od 35%.
Najmanje vertikalno odstojanje užadi, odnosno donje ivice vozila od terena u poljima osobne žičare, mora da iznosi:
1) na nepristupačnim ili zabranjenim mestima 2,0 m;
2) na pristupačnim mestima na ski-pistama 3,0 m;
3) iznad fiksnih prepreka (zgrada) 1,5 m;
4) iznad puteva 6,0 m.
Pri određivanju linije i minimalnog odstojanja iz stava 1 ovog člana računski dobijen ugib noseće i transportne užadi uvećava se za 10%, a ugib vučne užadi i protivužadi za 15%.
Najveće vertikalno odstojanje užadi, odnosno donje ivice vozila od terena određuje se prema sistemu opreme za spasavanje i ne sme biti veće od sledećih vrednosti:
|
1) za vozila sa otvorenim sedištima |
18 m; |
|
2) za zatvorena vozila |
60 m; |
|
3) za vozila žičara sa naizmeničnim tokom sa pratnjom i sa opremom za spasavanje na terenu |
100 m; |
4) za vozila kod kojih se vrši spasavanje po užetu - neograničena visina. |
Pri određivanju dužine polja osobne žičare, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da kod jednoužnih žičara ni jedan režim pogona (kočenje, zagon) ne prouzrokuje prekoračenje najmanjih vertikalnih odstojanja iz člana 11 ovog pravilnika, ispadanje transportnog užeta iz elemenata vođenja ili podizanje putnika iz sedišta;
2) da razlika uglova koje tangenta na osu užeta zaklapa sa osom stuba kod dvoužnih žičara ne bude veća od 0,15 rad, uzimajući u obzir neopterećeno uže sa najvećom zateznom silom i opterećeno uže sa najmanjom zateznom silom;
3) da tetiva u polju do stanice bude horizontalna ili u usponu i toliko duga da se žičara pri aktiviranju zadnjeg sigurnosnog uređaja zaustavi pre nego što vozilo dođe na nizbrdicu;
4) da transportno uže, ili vučno uže, ili protivuže pri ravnomernom pogonu ne osciluje.
Ako se žičara ukršta ili je paralelna sa železnicom, putevima, dalekovodima ili drugim žičarama ili ski-liftovima, moraju se preduzeti odgovarajuće tehničke mere da se spreče međusobne smetnje, izbegnu opasnosti koje mogu da nastanu zbog takvog položaja i omogući spasavanje putnika sa linije žičare.
Na područjima na kojima postoji opasnost od lavina ili drugih prirodnih prepreka moraju se preduzeti tehničke mere zaštite konstrukcija i objekata.
Najveće dozvoljene brzine za pojedine tipove žičara iznose:
1) za žičare sa naizmeničnim tokom, sa pratnjom - 10 m/s;
2) za žičare sa naizmeničnom tokom, jednoužne, bez pratnje - 6 m/s;
3) za žičare sa naizmeničnom tokom, jednoužne - 6 m/s;
4) za žičare sa kružnim tokom, dvoužne i jednoužne sa sinhronizacijom brzine vozila kod uklapanja - 4 m/s;
5) za žičare sa kružnim tokom, jednoužne, sa fiksnim kvačilom za:
- putnike bez skija - 2 m/s;
- putnike sa prikačenim skijama - 2,5 m/s;
6) za vizuelni pregled užadi - 0,3 m/s.
Dužinu pruge treba ograničiti prema najvećim dozvoljenim brzinama, tako da vožnja u otvorenim vozilima ne traje duže od 10 min.
Najmanji dozvoljeni vremenski razmaci između vozila iznose:
1) za žičare sa fiksnim kvačilom i otvorenim vozilima (sedištima):
- za jedno lice - 3 x v (s), a najmanje 5 s;
2) za žičare sa fiksnim kvačilom i otvorenim vozilima za dva lica;
- kod istovremenog pristupanja i odstupanja - 4 x v (s), a najmanje 8 s,
gde je:
v - brzina žičare u m/s.
Za prevoz putnika sa prikačenim skijama i za prevoz samo nagore, ako su ulazno-izlazne staze u pravcu užadi, gornje vrednosti vremenskih razmaka mogu se smanjiti na:
1) 4 s za žičare za jedno lice;
2) 6 s za žičare za dva lica;
3) 8 s za žičare za tri lica.
Pri izuzetno pogodnim lokalnim prilikama i ako time ne bi bila ugrožena sigurnost putnika, navedeni vremenski razmaci mogu se smanjiti.
Za žičare kod kojih se kvačilo u stanicama odvaja od transportnog ili vučnog užeta, najmanje odstojanje između vozila mora da iznosi 1,5 kočne dužine pri kočenju, kod usporenja 0,4 m/s2.
Žičara mora biti snabdevena uređajem i mora biti predviđen postupak za spasavanje putnika iz vozila u slučaju da se jedan deo žičare slomi i time spreči pokretanje užeta. Uređaj mora biti konstruisan tako da za spasavanje nije potrebna saradnja putnika koji se spasava.
Uređaj i postupak spasavanja moraju biti prilagođeni konfiguraciji terena, sistemu žičare, visini iznad terena i dr. i to tako da spasavanje zimi ne traje duže od 2 h, a leti od 3 h.
Ako je žičara predviđena za pogon noću, stanica mora biti dovoljno osvetljena, naročito na mestima na kojima se kreću putnici.
Treba predvideti dovoljan broj akumulatorskih svetiljki za slučaj da se spasavanje putnika obavlja kad žičara radi sa pomoćnim pogonom.
III NOSEĆA KONSTRUKCIJA I OPREMA
1. Vozila
a) Kabina i vešaljka
Vozila moraju imati takav oblik koji omogućava uzdužne i poprečne otklone prema članu 8 ovog pravilnika, s tim da vozilo pri tom ne naseda na vođice.
Noseće konstrukcije vozila i njihovih priključaka moraju biti takvog oblika koji omogućava brze vizuelne kontrole njihovog stanja.
Ako je predviđen pristup za spasavanje po užetu žičare, unutrašnjost kabine ili sedišta mora biti tako urađena da članovi ekipe za spasavanje mogu lako ući i izaći. Na vešaljki treba da se nalaze oslonci ili lestve. Na kosturu kabine ili vešaljke moraju se predvideti mesta za pričvršćivanje uređaja za spasavanje.
Korisna površina zatvorenih vozila (kabina) za putnike koji stoje iznosi:
- za kabine do 8 lica 0,25 x n (m2)
- za kabine za više od 8 lica 0,6 + 0,18 x n (m2) gde je:
n - broj lica.
Za stalnog pratioca osobne žičare potrebno je predvideti 0,4 m2 površine.
Za svako lice širina sedišta mora da iznosi najmanje 45 cm.
Dozvoljen je prevoz sledećeg broja lica:
1) za žičare sa jednim fiksnim kvačilom - 3 lica;
2) za žičare sa jednim odvojivim kvačilom - 3 lica;
3) za žičare sa dva odvojiva kvačila - 6 lica;
4) za žičare sa naizmeničnim tokom bez pratnje - 15 lica;
5) za žičare sa naizmeničnim tokom sa pratnjom - neograničen broj lica.
U vozila predviđena za više od 80 lica moraju se ugraditi uređaji za automatsko vaganje celokupne korisne težine.
Prilikom dimenzionisanja nosećih konstrukcija vešaljki, kabina i njihovih spojnih elemenata moraju se uzeti u obzir sledeća opterećenja:
1) osnovna opterećenja;
a) sopstvena težina, uključujući svu stalnu opremu (Gv);
b) korisno opterećenje (Gk), gde se uzima da je računska težina jednog putnika 0,8 kN;
v) za jednoužne žičare - dodatno vertikalno opterećenje, prouzrokovano udarom pri prevozu preko koturnih baterija, veličine (Gv + Gk);
g) za dvoužne žičare - dodatno vertikalno opterećenje koje se dobija tako što se osnovno opterećenje množi koeficijentom
0,1
x v2
k = 1 + -------------------,
r
gde je:
r - odstojanje poda kabine do okretne tačke kabine (sornjak), u m;
v - brzina žičare, u m/s;
d) opterećenje usled udara kabine u vođice na stubovima ili u stanicama, u vidu dodatnog torzionog opterećenja u iznosu
0,2 kNm/l po osobi
u visini poda kabine;
đ) eventualna opterećenja usled delovanja prigušivača.
Za slučajeve osnovnog statičkog opterećenja (Gv + Gk); koeficijent sigurnosti prema granici napona razvlačenja sv mora iznositi najmanje 3.
Za računske dokaze sigurnosti prema dinamičkom lomu primenjuju se propisi za noseće čelične konstrukcije;
e) opterećenje snegom, prema propisima za opterećenja nosećih čeličnih konstrukcija;
ž) opterećenje ledom, prema propisima za opterećenja nosećih čeličnih konstrukcija;
2) dopunsko opterećenje - opterećenje vetrom.
U proračunu postrojenja uzimaju se u obzir sledeće jačine vetra (w):
1) za režime žičare u pogonu q1 = 0,20 kN/m2 (64 km/h), gde je q = osnovno opterećenje vetrom w = q x cx;
2) za žičaru van pogona, ako nema drugih podataka, q2 = 7,50 kN/m2.
Koeficijent vazdušnog otpora (koeficijent oblika, aerodinamički koeficijent) za uže (cx) iznosi:
1) u zonama do visine 20 m cx = 1;
2) u zonama preko 20 m visine cx = 1,2.
Veličina koeficijenta vazdušnog otpora za ostale konstrukcione elemente vozila određuje se prema propisima za dejstvo vetra na noseće čelične konstrukcije.
Radi dokazivanja dinamičke jačine vešaljki, kabina i njihovih spojnih elemenata vrše se ispitivanja na zamor za sledeće kombinacije opterećenja:
1) za jednoužne žičare
Fmin = (Gv + Gk) (donja granica opterećenja)
Fmax = 2 (Gv + Gk) (gornja granica opterećenja)
N = 5 x 106 (broj pulzacija).
Sila se uvodi preko kvačila, u vertikalnom pravcu.
2) za dvoužne žičare sa kružnim tokom:
Fmin = Gv
Fmax = Gv + 1,5 Gk
N = 2 x 106
Sila se uvodi preko osovine vešaljke u vertikalnom pravcu;
3) za dvoužne žičare sa naizmeničnim tokom, pored ispitivanja iz tačke 2 ovog člana, vrši se i ispitivanje torzionim opterećenjem iz tačke 1 pod d) člana 24 ovog pravilnika, sa N = 2 x 106.
Za ugrađene noseće delove konstrukcije vozila (kvačila, voznih uređaja, vešaljke i kabine) upotrebljava se samo materijal sa ispitanim mehaničkim karakteristikama i otporan na krti lom pri niskim temperaturama.
Sredstva za čišćenje vozila i sredstva za odmrzavanje ne smeju prouzrokovati koroziju nosećih elemenata.
b) Kvačila
Kvačila moraju biti konstruisana tako da se u pogonu ne mogu nenamerno otvoriti ili skliznuti. Kvačila koja se zatvaraju sopstvenom težinom moraju biti mehanički osigurana da se ne mogu otvarati.
Kvačila moraju biti numerisana.
Sila otpora protiv proklizavanja kvačila mora biti postignuta isključivo pomoću sile trenja između čeljusti kvačila i užeta.
Veličina sile otpora protiv proklizavanja mora biti jednaka težini opterećenog vozila ili, u najnepovoljnijem slučaju, mora imati koeficijent sigurnosti prema proklizavanju najmanje 3. Pri upotrebi dva kvačila, koeficijent sigurnosti prema proklizavanju mora da iznosi najmanje 1,6 za svako kvačilo. Koeficijent otpora trenja između čeljusti i užeta iznosi, u proračunu, 0,13. Konstrukcija mehanizma za zatvaranje, odnosno čeljusti, i pri smanjenom prečniku užeta za 15%, mora garantovati dovoljnu zaštitu od proklizavanja.
Za dimenzionisanje kvačila, pored opterećenja iz člana 25 ovog pravilnika moraju se uzeti u obzir i:
- uzdužna sila vuče;
- sile prouzrokovane otklonima užeta na prelazu preko koturnih baterija;
- sile prouzrokovane uređajem za zatvaranje kvačila.
Za kontrolu uklapanja odvojivih kvačila na uže, u stanicama žičara moraju da postoje sledeći uređaji za:
1) kontrolu položaja užadi u vertikalnom i poprečnom pravcu pre zakačinjanja kvačila;
2) kontrolu pozicije bitnih delova kvačila za zatvaranje, posle zakačinjanja na uže;
3) kontrolu efikasnosti delova za zatvaranje (opruga) pre zakačinjanja;
4) kontrolu položaja užeta posle odvajanja kvačila od užeta;
5) signalizaciju upleta i privremeno zaustavljanje pogona za dodavanje vozila.
Aktiviranje bilo kog kontrolnog uređaja mora slediti akustički i svetlosni signal i zaustavljanje pogona žičare (osim pod tačkom 5).
Horizontalni otklon transportnog užeta na kvačilu pri prolazu pogonskog ili povratnog kotura ne sme biti veći od 16%. Krajevi čeljusti moraju imati odgovarajuće izlazne poluprečnike.
Za dokazivanje dinamičke čvrstoće kvačila potrebna su ispitivanja na zamor prema članu 25 ovog pravilnika.
Za vitalne elemente kvačila koji pri dinamičkom ispitivanju na zamor nisu mnogo opterećeni, potrebna su merenja napona pri trostrukim statičkim opterećenjima. Naponi ne smeju biti veći od granice razvlačenja sv.
v) Vozni uređaj
Vozni uređaj mora biti konstruisan tako da svi koturi budu podjednako opterećeni. Koturi moraju imati elastičnu oblogu, sa što dubljim žlebom. Najveći očekivani otkloni u pogonu, u poprečnom i podužnom pravcu, prolaz preko stubova i najveća moguća usporenja i ubrzanja ne smeju prouzrokovati podizanje ili isklizavanje kotura.
Uređaji moraju biti snabdeveni spravom koja sprečava isklizavanje i spravom za uklanjanje snega i leda.
Za sprečavanje prenošenja podužnih i poprečnih vibracija užeta na vezni element užeta na voznom uređaju, moraju se postaviti sredstva za prigušivanje (amortizeri) i elementi za osiguranje poluprečnika savijanja vučnog užeta, odnosno protivužeta.
Za dimenzionisanje konstrukcije voznog uređaja moraju se uzeti u obzir opterećenja iz čl. 24 i 30 ovog pravilnika, kao i opterećenja prouzrokovana aktiviranjem kočnice na noseće uže.
Za dokazivanje nosivosti noseće konstrukcije voznog uređaja dvoužne žičare sa nazimeničnim tokom mora se ispitati napon pri statičkom opterećenju na glavnim nosećim elementima.
Statičko opterećenje sačinjavaju:
- sopstvena težina;
- korisno opterećenje;
- opterećenje usled otklona vučnog užeta, odnosno protivužeta.
Pri trostrukom statičkom opterećenju naponi ne smeju biti veći od granice razvlačenja s.
Za dokazivanje dinamičke čvrstoće noseće konstrukcije voznih uređaja dvoužne žičare sa kružnim tokom mora se obaviti ispitivanje na zamor pri opterećenju iz člana 36 ovog pravilnika. Potreban broj pulzacija je N = 2 x 106.
g) Kočnica na nosećem užetu
Vozila predviđena za više od šest lica moraju biti snabdevena kočnicom koja deluje direktno na noseće uže. Kočnica se mora aktivirati u sledećim slučajevima:
- ako se prekine vučno uže, ili protivuže, ili njihovi vezni elementi;
- ako zatezna sila protivužeta opadne na polovinu normalne sile zatezanja;
- ako se namerno aktivira iz vozila.
Obloge kočnice moraju biti dimenzionisane tako da preuzmu za 50% povećanu stvarnu kinetičku energiju pokretnih delova osobne žičare.
Sila kočenja ne sme biti manja od najveće vučne sile u vučnom užetu iznad vozila.
Kočnice za vozila predviđena za više od 60 lica i brzine veće od 7 m/s moraju biti snabdevene uređajem za regulaciju, odnosno postizanje konstantnog usporenja.
Kočnica mora biti konstruisana tako da omogućava prolaz otklonjenog vozila preko stubova i ako je ona u zatvorenom položaju.
2. Užad
Kod osobnih žičara užad se koristi kao:
- noseća;
- vučna;
- transportna;
- protivužad.
Noseća užad su užad namenjena nošenju vozila, po kojima se kreću točkovi vozila.
Vučna užad su užad namenjena vuči vozila.
Transportna užad su užad koja su istovremeno i noseća i vučna.
Protivužad su užad na donjoj strani kabine vozila.
a) Opterećenje i dimenzionisanje užadi
Za izračunavanje stvarnih zateznih sila u užetu moraju se uzeti u obzir sledeća opterećenja:
1) za noseće uže:
- teg za zatezanje (osnovno zatezanje);
- težina užeta;
- otpori trenja na papučama (m = 0,15), gde je m koeficijent kliznog otpora trenja;
- otpor trenja na otklonskim elementima;
- dodatne sile za slučaj obostranog ankerisanja užeta;
2) za transportno uže, vučno uže i protivuže:
- teg za zatezanje (osnovno zatezanje);
- težina užeta;
- sile vuče punih vozila;
- otpori trenja užadi i vozila (m = 0,03), gde je m koeficijent kotrljajućeg otpora trenja na koturima sa gumenom oblogom;
- sile kočenja i ubrzanja.
Uže mora biti zategnuto tako da se pri pojavi najmanje zatezne sile u pogonu ne prekoračuju sledeći odnosi:
1) za noseće uže:
- pritisak kotura vozila prema zateznoj sili u užetu - 1/80;
- pritisak kotura (N) prema metalnom preseku užeta (mm2) - 5,0;
- vertikalna sila težine vozila prema zateznoj sili u užetu - 1/12;
2) za transportno uže sa jednim kvačilom:
- vertikalna sila težine punog vozila prema zateznoj sili - 1/20;
- vertikalna sila težine punog vozila (N) prema metalnom preseku užeta (mm2) - 8,0;
3) za transportno uže za vozila sa dva kvačila:
- ako je između osovina kvačila razmak manji od 15 d (d je prečnik užeta), za proračun poprečnog opterećenja uzima se samo jedno kvačilo;
- ako je razmak veći od 15 d, uzima se opterećenje na jedno
kvačilo u iznosu od 0,6 celokupnog vertikalnog opterećenja težine vozila. Pri
tom odnos celokupne vertikalne sile prema zateznoj sili
1
sili u užetu mora biti £ ----- .
24
Sigurnost prema statičkoj zateznoj čvrstoći užadi određuje se iz odnosa stvarnog opterećenja prema računskom prekidnom opterećenju, koje je definisano kao proizvod metalnog preseka i nominalne zatezne čvrstoće žica. Ako se poluprečnici savijanja nalaze u granicama navedenim u čl. 45 i 51, najmanja sigurnost iznosi za:
|
1) noseće uže |
3,5; |
|
2) transportno uže |
5,0; |
|
3) vučno uže i protivuže |
5,0; |
|
4) zatezno uže |
5,5. |
Od vrednosti navedenih u čl. 45 i 46 ovog pravilnika dozvoljena su odstupanja, za koja mora da se uradi računski dokaz.
b) Konstrukcija i veze užadi
Noseće uže mora biti iz jednog komada, i to iz čeličnih žica, prema jugoslovenskim standardima za čeličnu užad za opštu namenu.
Noseće uže može biti otvorenog tipa ili zatvorenog tipa sa najmanje dva sloja profilnih žica, prema jugoslovenskim standardima za čeličnu užad za posebnu namenu.
Za transportno uže, vučno uže i protivuže može se upotrebiti samo neraspletivo i paralelno použeno uže. Obično se upotrebljava istosmerno použeno uže.
Kvalitet i oblik materijala određuju se prema propisima o jugoslovenskim standardima za čeličnu užad za posebnu namenu.
Jezgra užadi mogu biti od prirodnih ili veštačkih vlakana, mase dovoljne da osigura poprečni stabilitet užeta.
Za zateznu užad, po pravilu, upotrebljava se unakrsno použeno uže prema propisima o jugoslovenskim standardima za čeličnu užad za posebnu namenu. Kvalitet materijala žice određuje se prema istim standardima. Zatezno uže može imati i metalno jezgro.
Prečnici savijanja užadi iznose najmanje x · d ili y · g, (d je prečnik užeta, g je prečnik ili visina spoljašnje žice). Vrednosti koeficijenta x i y date su u tabeli 2.
Tabela 2
|
Namena užeta |
Konstrukcija užeta |
Mesto savijanja |
x |
y |
|
Noseće uže |
Spiralno uže (zatvoreno, otvoreno) |
Ankerni doboš ili papuča |
65 |
1000 |
|
Otklonski lanac |
180 |
1200 |
||
|
Otklonski kotur |
130 |
1200 |
||
|
Transportno uže, vučno uže i protivuže |
Uže sa strukovima |
Pogonski, povratni i otklonski koturi za otklon > 20% |
80 |
800 |
|
Koturi u baterijama za otklon < 8% |
12 |
- |
||
|
Zatezno uže |
Kotur |
50 |
750 |
|
|
Doboš |
20 |
- |
||
|
Srca užeta |
8 |
- |
||
|
Vučno uže i protivuže |
Ankerni doboš na koturu |
22 |
- |
Za vučnu užad i protivužad koja imaju otklon na koturima od 8% do 20%, prečnik savijanja na koturima (mm) mora biti najmanje jednak sili na kotur (10-2 kN).
v2
Poluprečnik papuča ne sme biti manji od ----- gde je:
2
v - brzina žičare u m/s.
Uže sa strukovima može se nastavljati dugim upletom, prema propisu o jugoslovenskom standardu za upletanje krajeva čelične užadi. Uže sa upletom ni u jednom slučaju pogona ne sme imati koeficijent sigurnosti prema zateznoj čvrstoći veći od 15.
Nova beskonačno duga užad mogu imati najviše dva upleta, a nova konačno duga užad - jedan uplet. Broj upleta može se povećati najviše za dva, pod uslovom da je svetli raspon između dva upleta najmanje dva i po puta veći od dužine upleta.
Veza užadi sa zalivenom glavom može biti upotrebljena pod uslovom da na razmaku od zalivene glave 80 d za zatvorenu užad, odnosno 60 d za spiralnu užad sa strukovima uže nije opterećeno na savijanje.
Sve zalivene veze moraju biti snabdevene kazaljkom kojom se može kontrolisati eventualno izvlačenje žica.
Veze užadi sa ankernim dobošima moraju imati najmanje tri aktivna navoja. Ostatak zatezne sile u užetu mora primiti spojnica snabdevena kazaljkom za kontrolu eventualnog popuštanja veze. Za dimenzionisanje užeta zatezna sila se povećava za 50%.
Omot doboša mora biti od materijala koji ne prouzrokuje koroziju užeta.
Kao veze užadi mogu se upotrebiti i duge spojnice sa vijcima. Za kontrolu pritiska spojnih ploča moraju se odrediti granice dozvoljenog obrtnog momenta za stezanje vijka.
Kratke spojnice (žabice) za stalne veze užadi nisu dozvoljene.
Za drugačije oblike ankerisanja i veza užadi potreban je izveštaj o ispitivanju dinamičke jačine veze.
3. Stubovi
a) Konstrukcioni elementi stubova
Stubovi su objekti na pruzi i mogu biti čelične ili armiranobetonske konstrukcije. Dodatna učvršćivanja ankernom užadi nisu dozvoljena.
Opterećenja, proračun, montaža i antikoroziona zaštita moraju ispunjavati uslove propisane za određeni tip konstrukcije, ako ovim pravilnikom nije drukčije utvrđeno.
Za proračun nosivosti konstrukcija stubova uzimaju se u obzir sledeća opterećenja:
1) osnovna opterećenja:
a) sopstvena težina konstrukcije, sa opremom;
b) opterećenje silama užadi;
v) opterećenje usled prolaza vozila (vertikalno i horizontalno, sa dinamičkim uticajem);
g) otpor trenja;
d) opterećenje ledom;
đ) opterećenje kod prolaza zatvorene užadne kočnice;
e) opterećenje vazdušnog sigurnosnog voda;
2) dopunska opterećenja:
a) opterećenje vetrom;
b) opterećenje prouzrokovano padom užeta na jednoj strani stuba.
Opterećenje pri prolazu vozila određuje se za jednoužne žičare sledećim silama:
1) vertikalno opterećenje određuje se kao:
Fv = 2 x Gv;
2) horizontalno opterećenje određuje se kao:
FH = FK
gde je:
Gv - težina kompletno opterećenog vozila
FK - statička sila na jedan kotur.
Opterećenje vetrom uzima se:
1) za žičare u pogonu q1 = 0,200 kN/m2;
2) za žičare van pogona q1 = 1,500 kN/m2.
Stabilnost u celini i u pojedinim konstrukcionim elementima mora odgovarati jugoslovenskim standardima za stabilnost nosećih čeličnih konstrukcija.
U proračunu nosivosti konstrukcija stubova dozvoljene su vrednosti deformacija pri opterećenjima koja nastaju u pogonu:
1) kod jednoužnih žičara u poprečnom pravcu, u visini užeta, 0,5 d (d je prečnik užeta);
2) kod jednoužnih žičara u pravcu pruge, za pozitivna opterećenja nadole 1/250, a za negativna opterećenja
1
------ visine konstrukcije.
500
Zavareni spojevi, veze vijcima i veze zakovicama moraju ispunjavati zahteve propisa i jugoslovenskih standarda za noseće čelične konstrukcije. Vijci opterećeni naponima smicanja moraju imati stablo (bez navoja) u celom području spojnih elemenata i odgovarajuću podložnu pločicu. Sve dinamički opterećene vijčane veze treba osigurati tako da ne mogu da se odvrnu.
Za temelje stubova mora biti obezbeđeno odvodnjavanje. Gornje ivice betonskih konstrukcija temelja moraju biti najmanje 30 cm iznad terena.
Temelji se moraju ukopati na dubinama većim od dubine na kojima se tlo smrzava.
Stubovi moraju biti obeleženi dobro vidljivim brojevima. Na stubovima se moraju nalaziti natpisi o apsolutnoj nadmorskoj visini kote gornje ivice temelja.
Na konstrukciji stubova moraju se nalaziti fiksirane penjalice za pristup do koturnih baterija. Za održavanje koturnih baterija ili papuča, kao i za slučaj spasavanja putnika sa linije, na stubovima se moraju postaviti određene platforme. Konstrukcija platforme mora biti nezavisna od konstrukcije koturne baterije.
Svaki stub mora imati pomoćnu konstrukciju za dizalice, koja služi dizanju, odnosno spuštanju užadi iz koturnih baterija i papuča.
b) Elementi za vođenje užadi na stubovima - koturne baterije
Da bi se održala stabilnost noseće užadi na stubovima, pritisak ne sme da se promeni u zatezanje ni u slučajevima:
1) da se zatezna sila u užetu uveća za 40%;
2) da na uže sa donje strane deluje vetar jačine q = 0,500 kN/m2.
Najmanji pritisci užeta na koturne baterije na stubovima jednoužnih žičara moraju da iznose:
1) 2,00 kN - ukupna sila na pozitivnu koturnu bateriju;
2) 0,40 kN - sila na kotur pozitivne koturne baterije.
Sila na pozitivnu koturnu bateriju ne sme menjati predznak ako se zatezna sila u užetu poveća za 40%.
Ukupna sila na negativnu koturnu bateriju mora biti takva da uže ne ispada iz kotura i kad se korisno opterećenje vozila dvostruko poveća.
Najveći pritisci užeta na koturne baterije određuju se prema čvrstoći obloga kotura. Za gumenu ili sličnu oblogu maksimalna dozvoljena sila na kotur određuje se pomoću obrasca:
Pk max = D x d x k (kN)
gde je:
D - prečnik kotura (cm)
d - prečnik užeta (cm)
k - 0,03 do 0,05 (kN/m2).
Najveći dozvoljeni otklon užeta na koturu ne sme biti veći od 8%.
Koturi baterija za vođenje užadi na stubovima moraju da imaju elastičnu oblogu sa žlebom dubine najmanje 1/3 prečnika užeta i metalnim prirubnicima. Za prečnik kotura važe mere za prečnik savijanja užadi iz člana 51.
Koturna baterija jednoužne žičare mora biti konstruisana tako da omogući ravnomerno opterećenje svih kotura i mora imati mogućnost podešavanja u svim pravcima i uglovima.
Ugao nagiba nosača kotura mora se ograničiti tako da kvačilo i vozilo mogu proći i u slučaju:
1) da otpadne ili da se blokira kotur;
2) da uže upadne u papuču za hvatanje iskliznutog užeta.
U slučaju pod tačkom 1) umesto mehaničkog ograničenja može postojati električni prekid pogona.
Konstrukcija baterija mora omogućavati prelaz uzdužno i poprečno otklonjenih vozila prema članu 8 ovog pravilnika.
Koturne baterije jednoužnih žičara moraju da budu snabdevene sledećim elementima:
1) hvataljkama za iskliznuto uže na pozitivnim baterijama, koje svojom spoljnom ivicom moraju zahvatati ugao od 45o sa osam užeta. Hvataljke takođe moraju omogućiti prolaz kvačila i kad isklizne uže;
2) zaštitnikom protiv isklizavanja užeta na unutrašnju stranu, a ako to nije izvodljivo, stavljaju se hvataljke iz tačke 1 ovog člana, na obe strane.
Na negativnim baterijama koturna baterija se oprema hvataljkom za iskliznuto uže, koja može biti i u vidu poluge u obliku cevi i mora ispunjavati sledeće uslove:
- da konstrukcija bude nezavisna od glavne osovine baterije;
- da se omogući prelaz kvačila;
- da bude dimenzionisana sa koeficijentom sigurnosti 2.
Ako uže isklizne i padne u hvataljke navedene u članu 73 ovog pravilnika, pogon žičare mora se automatski zaustaviti (član 108 ovog pravilnika).
Koturne baterije, osovine i elementi za pričvršćivanje, u slučaju maksimalno mogućeg opterećenja u normalnom pogonu, uključujući i dejstvo vetra na prvi i zadnji kotur u bateriji, moraju imati najmanje dvostruku sigurnost u odnosu na granicu razvlačenja sv.
Za osovine se mora dati i računski dokaz sigurnosti u odnosu na lom pri zamoru u granicama najmanjeg i najvećeg opterećenja u redovnom pogonu. Kuglični ležaji moraju biti proračunati za 20.000 radnih sati.
Za koture za vučnu užad i protivužad doužnih žičara mora postojati mogućnost podešavanja kako bi se postiglo centrično i ravnomerno opterećenje svih kotura.
Dimenzionisanje se vrši prema članu 75 ovog pravilnika.
Elementi za sprečavanje isklizavanja ili za ponovno spuštanje užadi na koture moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da se vođice užadi nalaze sa obe strane kotura i da budu takve da sigurno hvataju maksimalno otklonjeno vučno uže ili protivuže;
2) da bude sprečeno da zapne za vođice ili za druge delove stuba i da bude omogućeno ponovno spuštanje i podizanje užeta iz kotura.
Papuče za užad na stubovima i u stanicama moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da konstrukcija omogućava regulaciju pravca i nagiba papuče i da ima sistem za podmazivanje dodirne površine;
2) da obloge budu od materijala koji ne oštećuje uže;
3) da dužina papuče bude takva da u granicama svih očekivanih zateznih sila u užetu omogućava naleganje na površinu sa poluprečnikom krivine prema članu 51 ovog pravilnika;
4) da donji deo nosača papuče ne prouzrokuje zapinjanje maksimalno uzdužno otklonjene kabine (član 8 ovog pravilnika);
5) da papuča bude konstruisana tako da je moguć prolaz zatvorene kočnice užeta.
Okretna ležišta papuča nisu dozvoljena.
4. Stanice
a) Opšti uslovi za projektovanje stanica žičare
Svi prilazi i prostorije za putnike moraju biti dimenzionisani prema očekivanom broju putnika. Ogradama ili drugim sredstvima putnici moraju biti popuno zaštićeni od žičare.
Prilazni i izlazni putevi do žičare i od žičare moraju biti dobro označeni i ne smeju se ukrštati sa vozilima žičare u pogonu.
Oko ulaza i izlaza iz kabine ili sedišta mora biti obezbeđen prostor širine najmanje 1,5 m.
Ako vozilo automatski startuje, putnicima mora biti zabranjen prilaz mestu startovanja.
U zgradi pogonske stanice ili u njenoj neposrednoj blizini mora se predvideti prostorija za radnike koji opslužuju žičaru, kao i radionica za održavanje i remont.
Pogonske i zatezne stanice naizmeničnih i kružnih žičara sa vozilima koja imaju odvojiva kvačila moraju biti pokrivene. Prostorija za smeštaj vozila koja nisu u pogonu takođe mora biti pokrivena.
Poprečni i podužni nagib ulazno-izlaznih mesta kod jednosmernih žičara sa fiksnim kvačilom ne sme biti veći od 10%. Konstrukcije ulazno-izlaznih mesta i staza moraju da budu napravljene od čvrstog materijala.
Dužine ulazno-izlaznih mesta moraju da iznose:
- za otvorena vozila za jedno lice - 4 v (m)
- za otvorena vozila za dva ili tri lica, ako izlaze istovremeno - 5 v (m);
- za otvorena sedišta za dva lica ako ne izlaze istovremeno - 7 v (m), gde je v - brzina žičare (m/s).
Ulazno-izlazna mesta žičara sa fiksnim kvačilom i otvorenim vozilima u kojima se voze isključivo skijaši moraju imati sledeće dužine:
1) za otvorena vozila za jedno lice:
- ulazno mesto 4 v (m);
- izlazno mesto 2 v (m);
2) za otvorena vozila za dva ili tri lica:
- ulazno mesto 5v (m);
- izlazno mesto 2v (m).
Kosina izlazne staze iznosi približno 20%, odnosno toliko da skijaši mogu brzo izaći iz područja gabarita vozila.
Završetak ulazne staze mora biti osiguran za slučaj da putnik padne sa visine veće od 1 m. To se postiže kosinom ili mrežama.
Putevi kojima se kreću putnici ni u kom slučaju ne smeju se ukrštati sa gabaritima vozila žičare kad su u pokretu. Zabrana se mora označiti putokazima i preprekama.
b) Opterećenja stanica
Za dimenzionisanje konstrukcija stanica uzimaju se sledeća opterećenja:
1) osnovno opterećenje:
a) sopstvena težina konstrukcije i opreme;
b) sile užadi;
v) otpori trenja užadi;
g) opterećenja snegom;
d) dinamičke sile pogona;
2) dopunsko opterećenje - opterećenje vetrom;
3) vanredno opterećenje - opterećenje seizmičkim silama.
Nosivost i stabilnost konstruktivnih elemenata stanice dokazuje se prema propisima za noseće čelične, betonske i drvene konstrukcije. Sigurnost protiv preturanja, u najnepovoljnijim slučajevima opterećenja, mora biti najmanje 1,5.
Poboljšanje stabilnosti konstrukcija ankernom užadi nije dozvoljeno.
v) Pogon osobne žičare
Pogon osobne žičare sačinjavaju: pogonski motor, spojnice, reduktori, kočnice i pogonski kotur.
Pored glavnog, žičare moraju imati i dodatni pogon, koji je u pogledu snabdevanja energijom potpuno nezavisan od glavnog pogona. Dodatni pogon može biti izveden kao pomoćni pogon ili kao pogon u nuždi.
Glavni pogon mora da ispunjava sledeće uslove:
1) brzina mora biti nezavisna od pravca i veličine opterećenja u granicama ±5% nominalne brzine;
2) pokretanje mora biti dimenzionisano na ubrzanja a ³ 0,2 m/s2 i u najnepovoljnijim uslovima opterećenja;
3) naizmenične žičare i jednoužne žičare brzine veće od 2 m/s kod kojih putnici ulaze i izlaze iz vozila pri normalnoj brzini moraju imati mogućnost stalnog ili kratkotrajnog smanjenja brzine;
4) pri opterećenju nadole pogon mora biti u stanju da preuzima kinetičku energiju bez dejstva mehaničkih kočnica.
Prenos obrtnog momenta pljosnatim remenom ili lancem nije dozvoljen.
Ako se dodatni pogon upotrebljava kao pomoćni, on mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da pri svim opterećenjima obezbeđuje u oba pravca brzinu žičare veću od 30 % brzine glavnog pogona i apsorpciju energije u slučaju opterećenja nadole;
2) da se blokira kad radi glavni pogon;
3) da svi sigurnosni uređaji funkcionišu kao kod glavnog pogona.
Ako se dodatni pogon upotrebljava samo kao pogon u nuždi (tj. za ispražnjenje linije), on mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ostane blokiran dok rade drugi pogoni;
2) da uklapanje na pogonski kotur bude nezavisno od mehanizma glavnog pogona;
3) da bude dimenzionisan za brzinu do 1 m/s;
4) da se opslužuje ili sa mesta pogona ili u direktnoj ili indirektnoj - vizuelnoj vezi sa linijom;
5) da za vreme rada postoji stalna veza (akustička ili vizuelna) sa suprotnom stanicom;
6) da bude dimenzionisan za prevoz svih opterećenja u oba pravca;
7) da bude snabdeven mehaničkom kočnicom.
Pomoćni pogon koristi se kad se žičarom redovno snabdeva gusto naseljeno područje ili kad treba da se preveze veći broj putnika nego što je očekivano.
Pogon u nuždi nije obavezan ako pomoćni pogon funkcioniše, nezavisno od mehanizma glavnog pogona, direktno na pogonski kotur ili ako zbog pogodne konfiguracije terena spasavanje sa linije nije otežano.
Ako se motor sa unutrašnjim sagorevanjem upotrebljava kao izvor energije za pomoćni pogon ili pogon u nuždi, on mora biti spreman za pogon u roku od 15 min. Ako se zbog klimatskih uslova očekuju teškoće u paljenju, potrebno je predvideti stalno grejanje motora ili druge mere za brzo pokretanje motora.
g) Uređaji za kočenje
Svaki pogon mora imati najmanje dve međusobno nezavisne kočnice, od kojih jedna mora delovati direktno na pogonski kotur. Jedna od kočnica mora biti izvedena kao regulaciona kočnica sa ručnim opsluživanjem.
Pogonska kočnica mora biti izvedena kao automatska kočnica, koja deluje posle prekida strujnog kruga u otkočnim uređajima (magnet, eldro). Pogonska kočnica mora delovati kod 10% prekoračenja brzine žičare i kod svih zaustavljanja u nuždi.
Kočnica mora biti dimenzionisana za usporenja od 0,5 m/s2 do 1,2 m/s2, zavisno od pravca opterećenja žičare. Za proračun kočnice, pored specifičnog pritiska kočionih površina, uzima se u obzir i dovoljno odvajanje toplote kod generatorskog opterećenja žičare.
Glavna, odnosno sigurnosna kočnica mora delovati direktno na pogonski kotur žičare. Istovremeno sa aktiviranjem glavne kočnice, mora se prekinuti rad pogonskog motora. Prilikom prekida električne energije glavna kočnica mora delovati sa određenim zakašnjenjem, kako ne bi došlo do prekomernog usporenja zbog istovremenog delovanja sa pogonskom kočnicom. Najveće usporenje istovremenog delovanja svih kočnica ne sme biti veće od 2 m/s2.
Kad glavna kočnica deluje samostalno, ona mora biti dimenzionisana za usporenje 0,5 m/s2 do 1,2 m/s2, zavisno od pravca opterećenja žičare.
Glavna kočnica mora se automatski aktivirati kod 15 % prekoračenja propisane brzine i kod svih ostalih slučajeva zaustavljanja u opasnosti. Mora postojati i mogućnost ručnog aktiviranja glavne kočnice.
Kočnice moraju biti izvedene sa tegom ili sa pritisnom oprugom i podesivnom silom kočenja.
Za proračun preuzimanja obimne sile na pogonskom koturu izračunava se najveća obimna sila povećana za 25 %. Za koeficijent otpora trenja između užeta i gumene ili slične obloge uzima se vrednost 0,25. Ako se uzimaju veće vrednosti, potreban je izveštaj o ispitivanju.
Za sve dinamički opterećene mašinske delove pogona potreban je računski dokaz o koeficijentu sigurnosti prema lomu na zamor. Koeficijent sigurnosti mora biti 1,5 za najnepovoljniji slučaj redovnog opterećenja.
U slučaju da sve kočione sile deluju istovremeno, potreban je računski dokaz da naponi u elementima pogona ne prelaze 65 % (sv) granice razvlačenja.
d) Uređaji za zatezanje užadi
Vučna, transportna i noseća užad, po pravilu, zatežu se tegom. U izuzetnim slučajevima, transportna užad mogu se zatezati i hidrauličkim uređajem.
Noseća užad mogu se ankerisati na oba kraja ako postoji mogućnost stalnog kontrolisanja i regulisanja zatezne sile.
U svim uslovima rada i u svim klimatskim uslovima mora biti obezbeđen slobodan hod tega i celokupnog zateznog uređaja. Položaj tega, prema donjem i gornjem graničniku hoda, mora biti obeležen dobro vidljivom spoljašnjom kazaljkom. Graničnici hoda moraju biti opremljeni elastičnim odbojnicima.
Noseća konstrukcija tega i njena veza sa zateznom užadi mora biti pristupačna.
Prilikom zatezanja hidrauličkim uređajem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) mora biti obezbeđena stalna zatezna sila;
2) stalno mora biti omogućena kontrola zatezne sile i hidrauličkog pritiska u zateznom cilindru;
3) sigurnosnim prekidačima moraju se ograničiti granični položaji zateznih cilindara;
4) pored motorne crpke mora postojati i ručna crpka;
5) sistem mora biti osiguran za slučaj da puknu uljne cevi (nepovratni ventil);
6) za dimenzionisanje transportnog užeta moraju se uzeti u obzir gornje vrednosti mogućih zateznih sila i slučaj potpunog gubitka ulja.
Za proračun potrebnog slobodnog hoda zateznog uređaja uzima se u obzir:
1) uticaj promena ugiba kod pune i prazne pruge;
2) elastična izduženja užadi;
3) stalna izduženja užadi (za vučnu i transportnu užad 2‰, a za noseću užad 0,5‰);
4) uticaj temperaturnih dilatacija za temperaturnu razliku od 60oC;
5) uticaj dinamičkog dejstva užadi.
Za dimenzionisanje konstrukcionih elemenata zateznih uređaja mora se ostvariti koeficijent sigurnosti ³ 2 u odnosu na granicu razvlačenja sv.
IV ELEKTRO I SIGNALNO-SIGURNOSNI UREĐAJI
Za komuniciranje između stanica i vozila sa kapacitetom za više od 6 lica mora postojati telefonska veza. U slučaju kvara telefonske veze, mora da postoji stalna rezervna veza pomoću bežičnih primopredajnika.
Za obaveštavanje putnika na liniji (u slučaju spasavanja), na žičari mora postojati dovoljno prenosivih megafona ili sličnih sredstava.
U jednoj od stanica ili u njenoj neposrednoj blizini mora postojati stalna veza sa javnom telefonskom mrežom.
Svi sigurnosni uređaji moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da budu spojeni u stalno kontrolisanim strujnim kolima na principu mirne struje. Kratki spojevi ili zemljospojevi provodnika, kao i aktiviranje sigurnosnih uređaja, moraju zaustaviti pogon žičare.
Princip mirne struje primenjuje se analogno i kod uređaja sa nosećim frekvencijama;
2) da napon linijskih sigurnosnih strujnih kola ne bude veći od 60 V;
3) da u sigurnosna strujna kola budu vezani svi tasteri za namerno zaustavljanje žičare, kao i uređaji za automatsko zaustavljanje žičare u slučaju nepravilnog rada žičare;
4) da budu otporni na klimatske uslove (led, kiša, sneg, promene temperature od - 30 oC do + 50 oC);
5) da krajnji prekidači budu izvedeni tako da se mogu prinudno otvarati;
6) da sva strujna kola budu zaštićena od prenapona i prevelikih struja (prenaponski odvodnici i osigurači);
7) ako signalno-sigurnosno kolo i telefonska veza idu po istom provodniku, da bude sprečen njihov međusobni uticaj.
Stepeni funkcija signalno-sigurnosnih uređaja su sledeći:
1) normalno zaustavljanje pogona (NZ), tj. programirano usporenje sa zaustavljanjem i delovanjem pogonske kočnice na završetku faze;
2) privremeno usporenje (U) do određene brzine i ponovni prelaz na propisanu brzinu;
3) zaustavljanje u nuždi (IN), tj. isključenje pogona i delovanje pogonske kočnice;
4) zaustavljanje u opasnosti (IO), tj. isključenje pogona i delovanje pogonske i glavne kočnice;
5) signalizacija (S) pogrešnog, odnosno ispravnog stanja pogonskih električnih i sigurnosnih uređaja.
Zaustavljanje u nuždi (IN) aktivira se pomoću isklopnih tastera, koji moraju da budu namešteni:
1) na pogodnim mestima ulazno-izlaznih rampi i perona stanica i međustanica;
2) u neposrednoj blizini pogona žičare;
3) na komandni pult.
Zaustavljanje u nuždi aktivira se u sledećim slučajevima:
1) pri prekoračenju normalne brzine za 10 % u oba pravca. Brzina žičare meri se direktno sa užeta ili pogonskog kotura;
2) u slučaju kvara davača za merenje brzine;
3) pri prelaženju prednjeg položaja zateznog mosta pri zatezanju sa utegom;
4) pri prelaženju prednjeg ili zadnjeg položaja zateznog mosta pri hidrauličkom zatezanju;
5) pri brzom porastu opterećenja žičare (0,2 PN/0,2 s) i kod stalnog preopterećenja (5 %), osim u fazi pokretanja, gde je
PN - nazivno opterećenje;
6) pri dejstvu glavne kočnice;
7) pri ispadu pogonske energije;
8) pri isklizavanju užeta iz kotura koturnih baterija jednoužnih žičara.
Zaustavljanje u opasnosti (IO) aktivira se pomoću isklopnih tastera koji moraju da budu namešteni na komandnom pultu i na peronu ili rampi pogonske stanice u sledećim slučajevima:
1) pri prekoračenju nominalne brzine žičare za 15 % u oba pravca. Brzina žičare meri se direktno sa užeta ili pogonskog kotura;
2) pri preklapanju glavnog pogona na pomoćni pogon, ili pogon u nuždi.
Usporenje brzine žičare (U) mora da se obezbedi u sledećim slučajevima:
1) kad se za jednoužne jednosmerne žičare sa fiksnim kvačilom i brzinom većom od 2 m/s predviđa istovremeno prevoz putnika sa skijama i bez skija, taster za aktiviranje mora biti na svim peronima i rampama stanica;
2) u kabinama žičara sa programiranim pogonom mora postojati taster za automatsko usporenje brzine žičare na najviše 20 % nominalne brzine.
Ponovno ubrzanje mora se uspostaviti jedino sa istog mesta sa kog je bilo aktivirano usporenje žičare ili automatski.
Na komandnom pultu mora da postoji signalizacija:
1) stanja i rada pogonskih agregata;
2) pogrešnog ili ispravnog stanja sigurnosnih uređaja;
3) brzinomera žičare;
4) brzine vetra, sa akustičkim signalom prekoračenja najveće dozvoljene brzine.
Jačina vetra mora se meriti na mestu na kome se očekuje najveći udar vetra u najnepovoljnijem pravcu;
5) prelaženja krajnjeg dozvoljenog zadnjeg položaja zateznog mosta kod direktnog zatezanja ili zateznog mosta i tega kod indirektnog zatezanja.
Žičare sa naizmeničnim tokom, pored uređaja i signalizacije iz čl. 106, 107, 108 i 109 ovog pravilnika, moraju imati:
1) uređaj za pokazivanje položaja vozila na pruzi;
2) uređaj za kontrolu smanjenja brzine kod ulaza u stanice.
Za brzine manje od 7 m/s - moraju postojati najmanje dve kontrolne tačke, a za brzine veće od 7 m/s - najmanje tri kontrolne tačke.
Pri prekoračenju dozvoljene brzine ulaza aktivira se pogonska kočnica (IN). Razmak pojedinih kontrolnih tačaka do graničnika hoda vozila u stanicama mora odgovarati najmanje 1,5 dužini kočenja pri usporenju 0,5 m/s2;
3) uređaj za kontrolu pravilnog sprovođenja programa vožnje kod programiranog upravljanja žičare;
4) krajnje prekidače za aktiviranje glavne kočnice (IO) na krajnjim položajima kabina u stanicama. Aktiviranje kočnice na nosivo uže mora prethoditi aktiviranju pogonske kočnice (IN);
5) kod vozila bez pratnje - uređaj za kontrolu prekomernog poprečnog nagiba vozila, sa istovremenim smanjenjem brzine na 1 m/s (U) i taster za zaustavljanje u nuždi (IN);
6) kod vozila sa pratnjom u kabinama - tastere za zaustavljanje u nuždi (IN), a za žičare sa programiranim upravljanjem - i taster za smanjenje brzine (član 108) i taster za normalno zaustavljanje (NZ) kod potpuno automatskih žičara;
7) signal u kabinama kojim se označava da su kabine spremne za vožnju (signal GOTOVO) ili na vratima kabina - krajnje prekidače za kontrolu zatvorenog položaja (IN);
8) uređaj za zaustavljanje pogona u slučaju zemljospoja izolovanog vučnog užeta (IN).
Kod programiranog pogona mora postojati kontrola proklizavanja vučnog užeta na pogonskom koturu (nepoklapanje stvarnog položaja kabina sa kopirnim uređajem za programirano upravljanje).
Žičare sa kvačilom razdvojivim od vučnog, odnosno transportnog užeta, pored uređaja i signalizacija iz čl. 106, 107, 108 i 109 ovog pravilnika moraju da imaju i:
1) uređaje za zaustavljanje pogona (IN) u slučaju pogrešne pozicije užeta i kvačila pre i posle uklapanja na uže (član 31);
2) uređaje za signalizaciju i kontrolu pravilnog odstojanja između vozila na pruzi;
3) uređaj za sprečavanje pokretanja žičare u pogrešnom pravcu;
4) uređaj za kontrolu sinhronizacije brzine vozila neposredno pre uklopa sa brzinom vučnog ili transportnog užeta;
5) uređaj za signalizaciju kretanja vozila u stanici sa zaustavljanjem pogona dodavanja vozila u slučaju da su skretnice pogrešno postavljene.
Mora da postoji mogućnost ispitivanja signalno-sigurnosnih uređaja simuliranjem njihovih pogrešnih stanja ili položaja.
V RAD I ODRŽAVANJE ŽIČARE
a) Uputstva
Svaka žičara mora da bude snabdevena uputstvom za upotrebu i održavanje, koje mora da sadrži:
1) postupak pripreme pre uključivanja;
2) postupak za pokretanje pogona, uključujući dnevne kontrole svih sigurnosnih uređaja i kontrolnu vožnju, probnu vožnju ili obilazak pruge.
Kontrolna vožnja obavlja se bez putnika, samo sa rukovaocima žičare.
Probna vožnja obavlja se praznim vozilima, posle nevremena ili drugih vanrednih prilika.
Posle jakih oluja ili zaleđivanja žičare, pre probne vožnje mora se obići pruga;
3) postupak za privremeni prekid pogona ako naiđe loše vreme (snežna oluja, jaka kiša, grmljavina, vetar);
4) postupak za prekid pogona, sa redosledom pojedinih radova, da bi se onemogućilo nenamerno uključivanje;
5) postupak za spasavanje sa linije, sa detaljnim redosledom svih radnih operacija, potrebnim brojem ljudi i uređaja;
6) postupak za rad sa pogonom u nuždi ili sa pomoćnim pogonom;
7) postupak za vožnju žičare u slučaju da se premosti sigurnosni sistem;
8) spisak nužnih rezervnih delova, goriva i maziva;
9) uputstva za kontrolu i održavanje konstrukcija, mašinskih i elektrodelova, kao i užadi;
10) uputstva za određivanje dozvoljene granice istrošenosti pojedinih delova koji su izloženi habanju.
b) Održavanje i pregled žičara
Obim pregleda i radova radi održavanja žičara određen je svakodnevnim, nedeljnim, mesečnim, polugodišnjim, godišnjim i dvogodišnjim periodičnim pregledima pojedinih elemenata i sklopova žičare.
Ako se posle obavljenih ispitivanja i pregleda konstatuje da nisu ispunjeni utvrđeni zahtevi, žičara se ne sme pustiti u pogon.
Svakodnevni pregledi i kontrole koji se obavljaju u stanicama, kontrolnom vožnjom ili obilaskom pruge, moraju da sadrže:
1) proveru rada svih sigurnosnih uređaja (krajnji prekidači) uključujući i rad motora za pomoćni pogon ili pogon u nuždi;
2) proveru rada telefonske veze između stanica i vozila, kao i proveru rada eventualne bežične veze;
3) proveru položaja užadi u stanicama i na stubovima i kontrolu okretanja kotura;
4) proveru aktiviranja svih kočionih uređaja na pogonu žičare, da bi se konstatovalo:
- da su slobodni svi delovi kočnice;
- da su osigurane sve veze protiv demontaže;
- da kočione površine nisu masne ili oštećene;
5) proveru rada zateznog sistema i položaja zateznog tega.
Nedeljni pregledi i kontrole moraju da obuhvate:
1) detaljnu kontrolu položaja svih uređaja za kontrolu ispravnosti rada odvojivih kvačila i uređaja za kontrolu položaja užadi ispred i iza mesta za uključivanje i isključivanje;
2) proveru stanja akumulatorskih baterija, sa merenjem napona i kontrolom nivoa kiseline;
3) proveru rada termičkog motora pod opterećenjem, pokretanjem prazne žičare.
Mesečni pregledi i kontrole moraju da obuhvate:
1) vizuelne preglede sve užadi. Pregled se obavlja pri brzini žičare manjoj od 0,3 m/s danju ili pri dobroj svetlosti, a obavljaju ga dva posebno stručno osposobljena lica.
Rezultati pregleda užadi upisuju se u knjigu osobne žičare i, ako je potrebno, preduzimaju se odgovarajuće mere (član 125).
Ako se pregledom ustanovi da su slomljene žice posledica zamora, rokovi pregleda se smanjuju na 14 dana;
2) preglede svih delova koji podležu habanju (gumeni ulošci kotura, kočione površine kočnica, kontaktne četke na elektromotorima i dr.);
3) proveru rada pojedinih kočnica (bez kočnice na noseće uže), sa merenjem dužina (ili vremena) kočenja, koje moraju biti u granicama projektnih podataka;
4) merenja brzine pri voznim kontrolama kod njihajnih žičara i, ako je potrebno, usklađivanje sa projektnim podacima;
5) vizuelne preglede kvačila s obzirom na habanje ili deformacije čeljusti;
6) kontrolu pomeranja fiksnih kvačila ako isporučilac nije predvideo kraći rok;
7) kontrolu rada kočnica na noseće uže u mirovanju;
8) kontrolu i preglede sledeće elektroopreme:
- kliznih prstenova asinhronih motora;
- kolektora jednosmernih motora i generatora;
- četkica;
- elektrokočionih uređaja (magnet, eldro);
- krajnjih prekidača i tastera;
9) druge kontrole i radove predviđene uputstvom proizvođača.
Polugodišnji pregledi i kontrole moraju da obuhvate:
1) pregled veza (vijci, zakovice, zavareni šavovi) metalnih konstrukcija koje su izložene dinamičkim opterećenjima. Pregled mora da obuhvati i antikorozionu zaštitu;
2) pregled nosećih konstrukcija vozila (kabine, vešaljke) radi utvrđivanja eventualnih pukotina, deformacija ili oštećenja antikorozione zaštite. Sva neispravna vozila moraju se povući iz upotrebe;
3) kontrolu stanja betonskih konstrukcija i ankernih vijaka zbog redovnih opterećenja i oštećenja usled leda, snega, lavina, pomeranja zemljišta i dr.;
4) kontrolu kompletnosti i ispravnosti uređaja za spasavanje sa linije;
5) kontrolu čišćenja i mazanja užadi;
6) kontrolu održavanja predviđenog uputstvom proizvođača;
Godišnji pregledi i remonti moraju da obuhvate:
1) kontrolu površina papuča za noseće uže;
2) remont fiksnih kvačila, sa merenjem sile proklizavanja;
3) merenje sile proklizavanja odvojivih kvačila posle ukopa na uže;
4) remont voznog uređaja dvoužnih žičara;
5) pregled ležaja (kotrljajućih i kliznih) koturnih baterija;
6) pregled pneumatske instalacije i hidroinstalacije;
7) kontrolu rada i pregled sledeće elektroopreme:
- ležaja elektromotora i generatora;
- pomoćnih kontrolnika;
- kontaktora i pomoćnih releja;
- tiristorskih uređaja;
- gromobranskih instalacija i uzemljenja, sa merenjem prelazne otpornosti;
8) druge preglede predviđene uputstvom proizvođača.
Dvogodišnji remonti moraju da obuhvate:
1) kompletan pogonski agregat;
2) kompletan kočioni sistem;
3) koturne baterije i druge koture za vođenje užadi.
v) Održavanje i pregled užadi
Najveće dozvoljeno smanjenje nosećeg preseka užeta zbog slomljenih ili olabavljenih žica, habanja, korozije ili žica sa lokalnim martenzitnim tvrdoćama na određenoj dužini dato je u tabeli 3.
Tabela 3
|
NOSEĆE UŽE, ZATVORENO |
I |
II |
II |
|
10% na 180 d |
5 % na 30 d |
x) |
|
|
Noseće uže, spiralno, sa strukovima |
20% na 180 d |
10% na 20 d |
xx) |
|
Vučno uže ili protivuže i transportno uže |
25% na 500 d |
10% na 40 d |
xxx) |
|
ZATEZNO UŽE |
|
8% na 40 d |
6% na 6 d |
|
d - prečnik užeta |
|||
Dozvoljeno smanjenje preseka navedeno u grupi I tabele 3 odnosi se na opšte stanje užeta. Dozvoljeno smanjenje navedeno u grupi II tabele 3 odnosi se na lokalna oštećenja koja su posledica normalnih opterećenja u radu žičare. Dozvoljeno smanjenje navedeno u grupi III tabele 3 odnosi se na greške prouzrokovane vanrednim opterećenjima (udar groma, iskliznuće užeta i dr.). Ako je poznat uzrok, navedene vrednosti za smanjenje preseka mogu se povećati za 30%.
Radi kontrole stanja unutrašnjosti užadi obavlja se pregled nedestruktivnom metodom (npr. magnetoskopom). Aparatura za ispitivanja mora imati najmanju osetljivost 2% celokupnog preseka užeta i u unutrašnjosti užadi.
Rokovi za pregled su:
- za noseću užad - posle popuštanja (član 123);
- za vučnu užad i protivužad - 4 godine;
- za transportnu užad - 4 godine.
Posle prvog konstatovanja loma žice usled zamora, rokovi navedenih pregleda se smanjuju.
Da bi se izbeglo prekomerno oštećenje noseće užadi na područjima papuča, na otklonskim koturima i na mestima na kojima se poprečna sila na noseće uže povećava zbog dizanja vučnog užeta mora se izvršiti uzdužno pomeranje (popuštanje) noseće užadi. Dužina popuštanja mora, ako nema drugih razloga, biti za 5 m veća od najveće dužine papuče.
Rokovi popuštanja su:
- za žičare sa gornjim spuštanjem vučnog užeta (iznad kabine) - 6 godina;
- za žičare sa donjim spuštanjem vučnog užeta (ispod kabine) - 4 godine.
Noseća užad koja idu direktno preko zateznih otklonskih kotura popuštaju se u roku prvih 18 meseci. Na osnovu rezultata pregleda dela užeta koji je bio na području naizmeničnog opterećenja određuje se rok narednih popuštanja.
Nezavisno od rada žičare mora se vršiti prelevanje zalivenih glava (spojnica). Rokovi prelevanja za pojedine vrste užadi su:
- za noseću užad - prilikom popuštanja;
- za vučnu užad i protivužad žičara brzine do 8 m/s - 4 godine;
- za vučnu užad i protivužad žičara bez kočnice na noseće uže brzina većih od 8 m/s - 2 godine;
- za zateznu užad - 4 godine.
Uže ne sme biti više u upotrebi:
1) ako istekne propisani rok upotrebe;
2) ako se nosivi presek smanji ispod dozvoljene granice;
3) ako nisu obavljene sve propisane kontrole i radovi na užetu.
Bez obzira na to koliko je žičara bila u upotrebi, dozvoljeni rok upotrebe za pojedine vrste užadi iznosi:
- za noseće uže - 12 godina;
- za vučno uže ili protivuže, ako postoje kočnice na noseće uže - 8 godina;
- za vučno uže ili protivuže, ako ne postoje kočnice na noseće uže - 6 godina;
- za transportno uže - 8 godina;
- za zatezno uže nosećeg užeta sa visokim spuštanjem vučnog užeta - 6 godina;
- za zatezno uže nosećeg i vučnog užeta sa niskim spuštanjem i međuvremenskim okretanjem - 8 godina;
- za zatezno uže nosećeg i vučnog užeta sa niskim spuštanjem bez okretanja - 4 godine;
- za zatezno uže transportnog užeta - 8 godina;
- za užad uređaja za spasavanje - 10 godina.
Ako su noseća užad, vučna užad i protivužad, kao i transportna užad, ispitivana nedestruktivnom metodom, rok upotrebe je neograničen.
Pri okretanju zatezne užadi delovi užeta koji su bili u zonama većih ili naizmeničnih opterećenja moraju doći u područja čistih zateznih opterećenja. Ako je zatezno uže posle dužeg rada rasterećeno, mora se okrenuti ili zameniti.
Za mazanje užadi, koje se obavlja dva puta godišnje, i to po toplom i suvom vremenu, upotrebljava se mazivo koje odgovara mazivu upotrebljenom pri izradi užadi.
Samo užad sa mekim jezgrom i strukovima pomoću upleta samo jednog struka mogu se popravljati. Struk mora imati jednake geometrijske i mehaničke karakteristike kao struk užeta, a razmak između vozila ne sme biti manji od 1 200 d (d je prečnik užeta). Oštećenja koja su posledica lomova usled zamora ne smeju se popravljati.
Popravljeno uže ne sme biti u pogonu više od jedne godine.
g) Knjiga osobne žičare
O obavljenim radovima održavanja, kontrole, pregleda i remonta vodi se knjiga osobne žičare, u koju se upisuju:
1) podaci o obavljenim kontrolama i radovima na održavanju, sa tačnom naznakom koji su uređaji kontrolisani i kakve su mere preduzete, kao i podaci o licu koje je obavljalo i kontrolisalo radove i potpis tog lica;
2) podaci o radovima na užadi, i to za svako uže posebno:
- broj izveštaja o ispitivanju i datum montaže užeta;
- rezultati vizuelnih pregleda;
- rezultati i nalazi nedestruktivnih ispitivanja;
- radovi u vezi s popuštanjem, upletanjem, zalevanjem, mazanjem i popravkom užadi, kao i svi ostali radovi na užadima,
- datum i uzrok zamene užeta.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".