ZAKONO RATIFIKACIJI SPORAZUMA O MINIMALNIM USLOVIMA ZA IZDAVANJE I ZA VAŽNOST VOZAČKIH DOZVOLA (ARS)("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za važnost vozačkih dozvola (ARS), sa Prilogom I i Prilogom II, sačinjen 1. aprila 1975. godine u Ženevi, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma, sa Prilogom I i Prilogom II, u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
SPORAZUM
O MINIMALNIM USLOVIMA ZA IZDAVANJE I ZA VAŽNOST VOZAČKIH DOZVOLA (ARS)
Strane ugovornice,
u želji da postignu veću jednoobraznost propisa koji se odnose na izdavanje i važnost vozačkih dozvola, s ciljem da se poboljša bezbednost drumskog saobraćaja i olakša izdavanje dozvola stranim vozačima koji na njihovoj teritoriji steknu pravo na stalni boravak,
vodeći računa o odredbama člana 8. stav 3. i člana 41. stav 3. Konvencije o drumskom saobraćaju, otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968. godine u Beču,
sporazumele su se o sledećem:
1. Odredbe ovog sporazuma primenjuju se na vozačke dozvole koje važe za kategorije vozila pomenutih u prilozima 6 i 7 Konvencije o drumskom saobraćaju, otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968. godine u Beču. Ove odredbe se ne primenjuju na vozačke dozvole lica koja se obučavaju za vožnju, vozačke dozvole za bicikliste i vozačke dozvole za vozila kojima upravlja vozač koji se kreće kao pešak. Sporazum se ne primenjuje na vozačke dozvole izdate pre njegovog stupanja na snagu, niti na produženje takvih dozvola, osim ako je važnost pomenutih dozvola bila produžena na nove kategorije vozila posle tog datuma.
2. Osim ako nije drukčije navedeno, termini u tekstu ovog sporazuma imaju značenje koje im je dato u Konvenciji pomenutoj u stavu 1. ovog člana.
3. Za svrhe ovog sporazuma, izraz - grupa vozila - označava podgrupu jedne od kategorija pomenutih u stavu 1. ovog člana.
1. Nacionalne vozačke dozvole izdaju se samo vozačima koji su sa uspehom položili ispit za upravljanje vozilima odgovarajuće kategorije ili kategorija vozila za koje će dozvola važiti.
2. Odredbe nacionalnih propisa koji se odnose na taj ispit biće u pogledu suštine isto toliko stroge kao i odredbe sadržane u Prilogu I uz ovaj sporazum.
3. Odredbe ovog člana ne primenjuju se na produžavanje tako dobijene dozvole.
Fizičke i mentalne sposobnosti vozača
Odredbe nacionalnih propisa o fizičkim i mentalnim sposobnostima potrebnim za dobijanje nacionalne vozačke dozvole i za njeno produžavanje biće u pogledu suštine isto toliko stroge kao i odredbe sadržane u Prilogu II ovog sporazuma.
Izdavanje vozačke dozvole od jedne strane ugovornice na osnovu vozačke dozvole koju je izdala druga strana ugovornica
1. Bez obzira na odredbe člana 2. stav 1. ovog sporazuma, jedna strana ugovornica ili neki njen teritorijalni organ izdavaće, na zahtev, nacionalnu vozačku dozvolu vlasniku važeće nacionalne vozačke dozvole izdate na teritoriji druge strane ugovornice, u skladu sa odredbama člana 2. stav 2. i člana 3. ovog sporazuma, posle stupanja na snagu ovog sporazuma između dve zainteresovane strane ugovornice, a dotični vozač nije obavezan da polaže vozački ispit ili da bude podvrgnut medicinskom pregledu, pod uslovom:
a) da je pomenuti vozač stekao pravo na stalno boravište na teritoriji strane ugovornice koja izdaje novu dozvolu,
b) da godine starosti tog vozača nisu ispod doba starosti koje se zahteva na teritoriji strane ugovornice koja izdaje novu dozvolu,
c) da strana vozačka dozvola bude predata nadležnim vlastima strane ugovornice koja izdaje novu dozvolu.
2. Odredbe stava 1. ovog člana ne sprečavaju da svaka strana ugovornica primeni na izdavanje nove vozačke dozvole odredbe svog nacionalnog zakonodavstva koje se odnose na to izdavanje i na pitanja koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom.
3. Tako izdata vozačka dozvola važi za upravljanje vozilima navedenim u dozvoli koja je predata, a njena važnost podleže uslovima koji su se nalazili u toj dozvoli.
4. Predata vozačka dozvola može biti vraćena vlastima koje su je izdale.
Potpisivanje i pristupanje ovom sporazumu
1. Sporazum je otvoren za potpisivanje ili pristupanje država članica Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i država koje u Komisiji imaju status konsultanta u skladu sa tačkom 8. mandata te Komisije, a koje su ratifikovale Konvenciju o drumskom saobraćaju i Konvenciju o drumskoj signalizaciji, obe otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968. godine u Beču, ili koje su pristupile ovim dvema konvencijama.
2. Države koje mogu učestvovati u nekim aktivnostima Ekonomske komisije za Evropu u smislu primene tačke 11. mandata te komisije i koje su ratifikovale Konvenciju o drumskom saobraćaju i Konvenciju o drumskoj signalizaciji, obe otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968. godine u Beču, ili koje su pristupile tim dvema konvencijama, mogu postati strane ugovornice u ovom sporazumu pristupajući istom posle njegovog stupanja na snagu.
3. Ovaj sporazum biće otvoren za potpisivanje do 1. aprila 1976. godine zaključno. Posle tog datuma, Sporazum će biti otvoren za pristupanje.
4. Ovaj sporazum podleže ratifikaciji država potpisnica.
5. Instrumenti o ratifikaciji ili o pristupanju deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Primena ovog sporazuma na teritorije čije međunarodne odnose zastupa jedna strana ugovornica
1. Svaka država može, prilikom potpisivanja ili ratifikovanja ovog sporazuma ili prilikom pristupanja istom u bilo koje doba kasnije, izjaviti saopštenjem upućenim generalnom sekretaru da će Sporazum primenjivati na sve teritorije čije međunarodne odnose ona zastupa, ili na neke od njih Sporazum će se primenjivati na teritoriju ili teritorije navedene u saopštenju tridesetog dana od dana kad generalni sekretar primi saopštenje ili na dan stupanja na snagu Sporazuma za državu koja je uputila saopštenje, ako je taj datum kasniji.
2. Svaka država koja da izjavu u skladu sa stavom 1. ovog člana može, u svako doba kasnije, saopštenjem upućenim generalnom sekretaru, izjaviti da će Sporazum prestati da se primenjuje na teritoriju navedenu u saopštenju i Sporazum će prestati da se primenjuje na pomenutu teritoriju godinu dana od dana kad generalni sekretar primi to saopštenje.
Stupanje na snagu ovog sporazuma
1. Ovaj sporazum stupa na snagu devedesetog dana od dana kad pet država navedenih u članu 5. stav 1. ovog sporazuma budu deponovale svoje instrumente o ratifikaciji ili o pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovaj sporazum ili mu pristupi pošto pet država bude deponovalo svoje instrumente o ratifikaciji ili o pristupanju, Sporazum stupa na snagu devedesetog dana od dana kad te države deponuju instrumente o ratifikaciji ili o pristupanju.
Postupak za izmene i dopune osnovnog teksta sporazuma i njegovih priloga
1. Posle perioda od dvanaest meseci, računajući od stupanja na snagu ovog sporazuma, svaka strana ugovornica može predložiti jednu ili više izmena i dopuna Sporazuma. Obrazloženi tekst svakog predloga za izmenu i dopunu upućuje se generalnom sekretaru koji će ga saopštiti svim stranama ugovornicama. Strane ugovornice imaju mogućnost da u roku od šest meseci od dana saopštenja obaveste: a) da prihvataju izmene i dopune, ili b) da ih odbacuju, ili c) da žele da se sazove konferencija radi njihovog razmatranja. Generalni sekretar takođe dostavlja tekst predloženih izmena i dopuna drugim državama pomenutim u članu 5. ovog sporazuma.
2. a) Svaki predlog za izmenu i dopunu koji bude saopšten u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana, smatraće se prihvaćenim ako u gore pomenutom roku od šest meseci manje od trećine strana ugovornica obaveste generalnog sekretara da odbacuju izmene i dopune, ili da žele da se sazove konferencija radi njihovog razmatranja. Generalni sekretar će sve strane ugovornice obavestiti o svakom prihvatanju ili odbacivanju predloženih izmena i dopuna i o svakom zahtevu za sazivanje konferencije. Ako je ukupan broj odbijanja i zahteva primljenih u toku određenog roka od šest meseci manji od trećine ukupnog broja strana ugovornica, generalni sekretar saopštava svim stranama ugovornicama da će izmene i dopune stupiti na snagu šest meseci posle isteka šestomesečnog roka određenog u stavu 1. ovog člana za sve strane ugovornice, izuzev za one koje su, u toku određenog roka, odbacile izmene i dopune ili zatražile da se sazove konferencija radi njihovog razmatranja.
b) Svaka strana ugovornica, koja u toku pomenutog roka od šest meseci bude odbacila predlog izmena i dopuna ili zatražila sazivanje konferencije radi njihovog razmatranja, može u svakom trenutku posle isteka tog roka saopštiti generalnom sekretaru da prihvata izmene i dopune, a generalni sekretar dostaviće to saopštenje svim ostalim stranama ugovornicama. Za stranu ugovornicu koja bude saopštila svoje prihvatanje, izmene i dopune stupaju na snagu šest meseci od dana kad generalni sekretar bude primio saopštenje.
3. Ako predložene izmene i dopune nisu bile prihvaćene u skladu sa stavom 2. ovog člana, i ako u šestomesečnom roku određenom u stavu 1. ovog člana, manje od polovine ukupnog broja strana ugovornica obavesti generalnog sekretara da odbacuje predložene izmene i dopune, i ako bar jedna trećina od ukupnog broja strana ugovornica, ali ne manje od pet, obavesti da prihvata ili da želi da se sazove konferencija radi njihovog razmatranja, generalni sekretar saziva konferenciju radi razmatranja predloženih izmena i dopuna ili svakog drugog predloga koji mu je podnet na osnovu stava 4. ovog člana.
4. Ako je konferencija sazvana u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, generalni sekretar poziva na tu konferenciju sve strane ugovornice i sve države pomenute u članu 5. ovog sporazuma. On se obraća svim državama pozvanim na konferenciju da najkasnije šest meseci pre njenog početka podnesu sve predloge koje žele da konferencija razmotri pored predloženih izmena i dopuna, i najmanje tri meseca pre otvaranja konferencije te predloge dostavlja svim državama pozvanim na konferenciju.
5. a) Svaka izmena i dopuna ovog sporazuma smatraće se prihvaćenom ako je bila usvojena dvotrećinskom većinom država predstavljenih na konferenciji, pod uslovom da se u toj većini nalazi najmanje dve trećine strana ugovornica predstavljenih na konferenciji. Generalni sekretar saopštava svim stranama ugovornicama da su izmene i dopune usvojene, a iste stupaju na snagu šest meseci od dana tog saopštenja u odnosu na sve strane ugovornice, izuzev onih koje u toku tog roka budu saopštile generalnom sekretaru da odbacuju izmene i dopune.
b) Svaka strana ugovornica koja bude odbacila izmenu i dopunu u toku pomenutog roka od šest meseci, može u svakom trenutku saopštiti generalnom sekretaru da ih prihvata a generalni sekretar će to saopštenje uputiti svim ostalim stranama ugovornicama. Za stranu ugovornicu koja bude saopštila da ih prihvata, izmene i dopune stupaju na snagu šest meseci od dana kad generalni sekretar bude primio saopštenje.
6. Ako se predlog izmena i dopuna ne smatra prihvaćenim u skladu sa stavom 2. ovog člana i ako ne postoje uslovi propisani u stavu 3. ovog člana za sazivanje konferencije, smatraće se da je predlog za izmenu i dopunu odbačen.
7. Nezavisno od procedure za izmene i dopune predviđene st. 1. do 6. ovog člana, prilozi uz ovaj sporazum mogu biti izmenjeni dogovorom između nadležnih upravnih vlasti svih strana ugovornica. Ako upravne vlasti jedne strane ugovornice izjave da, u skladu sa nacionalnim pravom, njihova saglasnost zavisi od dobijanja specijalne dozvole ili odobrenja zakonodavnog organa, smatraće se da je saglasnost nadležne upravne vlasti zainteresovane strane ugovornice za usvajanje izmena priloga data tek u trenutku kad ta upravna vlast bude izjavila generalnom sekretaru da su dobijene potrebne dozvole ili odobrenja. Dogovorom između nadležnih upravnih vlasti može se predvideti da za vreme prelaznog perioda ranije odredbe priloga ostanu na snazi u celini ili delimično, istovremeno sa novim. Generalni sekretar će odrediti datum stupanja na snagu novih odredaba.
8. Svaka država u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja ovom sporazumu saopštava generalnom sekretaru naziv i adresu svog nadležnog organa uprave ovlašćenog za davanje pristanka predviđenog u stavu 7. ovog člana.
Svaka strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum pismenim saopštenjem upućenim generalnom sekretaru. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana od dana kad generalni sekretar primi o tome saopštenje.
Ovaj sporazum prestaje da važi ako je broj strana ugovornica manji od pet tokom bilo kog perioda od dvanaest uzastopnih meseci.
1. Svaki spor između dve ili više strana ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ovog sporazuma, a koji strane u sporu eventualno ne mogu da reše pregovaranjem ili na drugi način, biće podnet na arbitražu ako bilo koja strana ugovornica u sporu to zatraži i, prema tome, biće dostavljen jednom ili više arbitara koje zajednički izaberu strane u sporu. Ako u toku tri meseca, računajući od zahteva za arbitražu, strane u sporu ne postignu saglasnost o izboru jednog ili više arbitara, bilo koja strana može zatražiti da generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija odredi jednog arbitra kome će spor biti podnet na rešavanje.
2. Presuda arbitra ili više arbitara, određenih u skladu sa stavom 1. ovog člana, obavezna je za strane ugovornice u sporu.
Izjave koje se odnose na primenu nekih odredaba ovog sporazuma
1. Svaka država, u trenutku kad potpiše ovaj sporazum ili deponuje svoj instrument o ratifikovanju ili pristupanju, može izraziti sledeće rezerve:
a) izjaviti da se ne smatra vezanom članom 11. ovog sporazuma. Ostale strane ugovornice neće biti vezane članom 11. u odnosu na bilo koju drugu stranu ugovornicu koja da takvu izjavu,
b) izjaviti da se ne smatra vezanom članom 4. ovog sporazuma, ukoliko se radi o dozvolama za upravljanje određenom grupom ili više grupa vozila. Ostale strane ugovornice neće biti vezane članom 4. ovog sporazuma, ukoliko se radi o dozvoli za jednu ili više grupa vozila u odnosu na bilo koju stranu ugovornicu koja bude dala takvu izjavu,
c) izjaviti da će, bez obzira na odredbe člana 4. stav 3. ovog sporazuma, vozačke dozvole izdate na osnovu stava 1. pomenutog člana nosiocu važeće nacionalne dozvole, sa napomenom predviđenom tačkom 12. Priloga I uz Sporazum, važiti isključivo za upravljanje vozilima snabdevenim automatskom transmisijom.
2. Nikakve druge rezerve, osim onih koje su predviđene u stavu 1. ovog člana, neće biti dozvoljene.
3. Svaka država koja bude izrazila rezervu na osnovu ovog člana može u svakom trenutku povući takvu rezervu saopštenjem upućenim generalnom sekretaru.
4. Generalni sekretar dostavlja rezerve i saopštenja upućena u skladu sa ovim članom ovim državama pomenutim u članu 5. ovog sporazuma.
Saopštenja upućena stranama ugovornicama
Osim izjava, saopštenja i obaveštenja predviđenih u čl. 8. i 12. ovog sporazuma, generalni sekretar obaveštava strane ugovornice i druge države pomenute u članu 5. ovog sporazuma:
a) o potpisima, ratifikovanjima i pristupanjima na osnovu člana 5. ovog sporazuma,
b) o saopštenjima i izjavama na osnovu člana 6. ovog sporazuma,
c) o datumima stupanja na snagu ovog sporazuma u skladu sa članom 7. ovog sporazuma,
d) o datumu stupanja na snagu izmena i dopuna ovog sporazuma u skladu sa članom 8. tač. 2, 5. i 7. ovog sporazuma,
e) o otkazivanjima na osnovu člana 9. ovog sporazuma,
f) o prestanku važnosti ovog sporazuma na osnovu člana 10. ovog sporazuma,
g) o rezervama na osnovu člana 12. ovog sporazuma.
Deponovanje teksta ovog sporazuma kod generalnog sekretara
Posle 1. aprila 1976. godine, original ovog sporazuma deponuje se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji overene kopije Sporazuma dostavlja svim državama pomenutim u članu 5. ovog sporazuma.
Sačinjeno u Ženevi prvog aprila hiljadu devet stotina sedamdeset pete godine, u jednom primerku na engleskom, francuskom i ruskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta podjednako verodostojna.
MINIMALNI USLOVI ZA POLAGANJE VOZAČKIH ISPITA
Potrebni uslovi
1. Opšte obrazovanje
Kandidati, ukoliko ne posećuju produženi kurs specijalne obuke, moraju posedovati svedočanstvo o završenoj srednjoj školi (najmanje četiri godine školovanja posle osnovne škole) ili diplomu odgovarajućeg nivoa.
2. Vozačka dozvola i iskustvo u upravljanju vozilom
Kandidati moraju posedovati važeću vozačku dozvolu kategorije za koju su ovlašćeni da budu ispitivači, osim za kategoriju D za koju se vozačka dozvola kategorije C može smatrati dovoljnom. Moraju imati iskustvo u vožnji od najmanje tri godine. Kandidati kojima je tokom tri godine koje prethode podnošenju zahteva bila oduzeta vozačka dozvola ili koji su na osnovu presude bili proglašeni krivim za saobraćajni prekršaj koji predstavlja ozbiljno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, nemaju pravo na podnošenje takvog zahteva.
3. Starosni minimum
Kandidat mora imati najmanje 23 godine.
4. Podobnost
Nacionalnim propisima utvrđuje se norma fizičke i mentalne podobnosti koja u pogledu suštine ne može biti manje stroga od onih koje su navedene u Prilogu II uz ovaj sporazum za izdavanje i produžavanje dozvola kategorija A i B. Osim toga, kandidati moraju posedovati potrebne psihičke i moralne osobine.
5. Stručno obrazovanje
Kandidati moraju sa uspehom završiti kurs za specijalno teoretsko i praktično obrazovanje o svim aspektima zvanja ispitivača, a posebno o stepenu vozačke sposobnosti koja se traži od ispitivača.
Gubitak prava
6. Ako je važnost vozačke dozvole ispitivača suspendovana, on ne može vršiti dužnost ispitivača sve dok je njegova dozvola nevažeća. Međutim, ako je dozvola suspendovana jedino iz razloga fizičke nesposobnosti, ispitivač može nastaviti da ispituje na ispitima iz teorije.
7. Ako je ispitivač sudskom presudom proglašen krivim za počinjeni saobraćajni prekršaj koji predstavlja ozbiljno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, nadležne vlasti će razmotriti pitanje njegove dalje podobnosti kao ispitivača.
Nadzor
8. Rad ispitivača će se nadzirati kako bi se utvrdilo da li oni primenjuju odgovarajuće norme.
Forma
9. Biće izabrana ona forma koja omogućava da se utvrdi da li kandidat raspolaže potrebnim znanjem i da li shvata materiju navedenu u tač. 10. i 11. ovog priloga.
Sadržina
10. Poznavanje i shvatanje propisa, a naročito propisa koji se primenjuju na korišćenje vozila kategorije koja odgovara tipu tražene dozvole:
10.1. poznavanje i shvatanje propisa o drumskom saobraćaju i signalizaciji i drumskim oznakama i njihovog značenja,
10.2. osnovno poznavanje i shvatanje tehničkih propisa koji se odnose na bezbednost vozila u saobraćaju,
10.3. poznavanje i shvatanje propisa koji se primenjuju na vozače, ukoliko se odnose na bezbednost saobraćaja, uključujući, samo za vozače vozila kategorije C i D, i propise koji se odnose na dužinu radnog vremena i na periode odmora,
10.4. poznavanje i shvatanje propisa koji se odnose na pravilno ponašanje vozača u slučaju saobraćajnog udesa.
11. Poznavanje i shvatanje u drugim oblastima:
11.1. dovoljno poznavanje i shvatanje značaja pitanja bezbednosti saobraćaja i naročito sledećih uzroka saobraćajnih udesa:
11.1.1. opasnosti saobraćaja na putevima, kao što su opasnost prilikom preticanja, nepravilna procena brzine (njen uticaj na dužinu kočenja i bezbedno rastojanje), uticaj atmosferskih prilika (sneg, kiša, magla, bočni vetar, zanošenje usled vode na putu), ponašanje ostalih učesnika u saobraćaju, a naročito starijih osoba i dece,
11.1.2. faktora koji mogu umanjiti budnost i fizičku i mentalnu sposobnost vozača, kao što su umor, bolest, alkohol i ostale droge itd,
11.1.3. faktora bezbednosti u vezi sa teretom vozila i lica koja se prevoze,
11.2 samo za vozila kategorije A i B osnovno poznavanje elemenata vozila bitnih za zaštitu putnika i bezbednost saobraćaja, kao što su kočnica, automobilske gume, nivo ulja, pojasevi sigurnosti i drugo,
samo za vozila kategorije C, D i E poznavanje funkcionisanja i najprostijeg održavanja gore pomenutih elemenata i svih ostalih uređaja i delova koji imaju poseban značaj za bezbednost,
11.3. poznavanje mera koje eventualno treba preduzeti da bi se priteklo u pomoć žrtvama saobraćajnog udesa.
Vozilo i njegova oprema
12. Ako kandidat polaže ispit na vozilu koje ima automatski menjač brzine - to treba da bude navedeno na svakoj dozvoli izdatoj na osnovu takvog ispita.
- Vozila kategorije C maksimalna dozvoljena težina neće biti manja od 7.000 kg,
- Vozila kategorije D broj sedišta neće biti manji od 28, a dužina vozila neće biti manja od 7 m,
- Vozila kategorije E kad vozilo tegljač pripada kategoriji C i prikolica treba da ima najmanje dve osovine, čiji će razmak biti veći od jednog metra, ukoliko se ne radi o poluprikolici.
Sadržina ispita
13. Upravljanje vozilom
Glavne radnje koje kandidat treba da obavi da bi dokazao da vlada vozilom su sledeće:
13.1. polazak sa mesta na uzbrdici,
13.2. samo za vozila kategorija B, C, D i E vožnja unazad i zaokret u vožnji unazad,
13.3. kočenje i zaustavljanje pri različitim brzinama, uključujući hitna zaustavljanja, ukoliko to uslovi puta i saobraćaja dozvoljavaju,
13.4. samo za vozila kategorija B, C, D i E parkiranje ukoso, parkiranje na uzbrdici ili nizbrdici,
13.5. polukrug na ograničenom prostoru,
13.6. samo za vozila kategorije A spora vožnja.
14. Ponašanje u saobraćaju
Treba, pre svega utvrditi da kandidat:
14.1. pravilno održava svoje vozilo na delu kolovoza na kome se nalazi,
14.2. propisno skreće ulevo i udesno,
14.3. pravilno obavlja radnje u vezi sa prestrojavanjem i promenom pravca na raskrsnicama,
14.4. pažljivo prati saobraćaj,
14.5. propisno se ponaša na raskrsnicama, na odgovarajući način vodi računa o kretanjima ostalih učesnika u saobraćaju i naročito poštuje pravo prvenstva,
14.6. prilagođava prilikama brzinu,
14.7. koristi se retrovizorima,
14.8. propisno signalizira radnje koje namerava da preduzme,
14.9. zna da propisno uključuje uređaje za osvetljavanje na vozilu, uređaje za upozorenje i druge pomoćne uređaje,
14.10. vozi sa potrebnom opreznošću i potrebnim obzirima prema pešacima i drugim učesnicima u saobraćaju,
14.11. odnosi se pravilno prema vozilima namenjenim za prevoz putnika u javnom saobraćaju,
14.12. poštuje svetleće saobraćajne signale i uputstvo ovlašćenih saobraćajaca koji regulišu saobraćaj,
14.13. reaguje na odgovarajući način na propisane signale koje daju ostali učesnici u saobraćaju,
14.14. poštuje drumsku signalizaciju, drumske oznake i pešačke prelaze,
14.15. održava dovoljno rastojanje između svog vozila i vozila ispred sebe ili između svog vozila i vozila koja se kreću paralelno,
14.16. propisno obavlja radnje preticanja,
14.17. propisno se koristi sigurnosnim pojasom, ukoliko je predviđeno da vozilo bude njime opremljeno.
Redosled delova ispita
15. Ukoliko je moguće, deo ispita opisan u tački 13. treba da se obavi pre dela ispita opisanog u tački 14. ovog priloga.
Trajanje ispita
16. Vreme trajanja ispita i rastojanje koje treba preći moraju biti dovoljni za proveru propisanu u tač. 13. i 14. ovog priloga. Deo ispita opisan u tački 14. ovog priloga treba da traje preko 30 minuta, a ni u kom slučaju manje od 20 minuta.
Mesto ispita
17. Deo ispita opisan u tački 13. ovog priloga može se održati na specijalnom poligonu, u tom slučaju, treba utvrditi precizne kriterijume kako bi se objektivno ocenila sposobnost kandidata da upravlja vozilom. Deo ispita predviđen tačkom 14. ovog priloga odvija se, ako je moguće, na putevima koji se nalaze van naseljenih mesta i na autoputevima, kao i uslovima gradskog saobraćaja.
MINIMALNE NORME U VEZI SA FIZIČKOM I MENTALNOM SPOSOBNOŠĆU
Definicije
1. Za svrhe ovog priloga, vozači su svrstani u dve grupe:
1.1. Grupa 1 vozači vozila kategorije A i B,
1.2. Grupa 2 vozači vozila kategorija C, D i E.
2. Analogno tome, prilikom izdavanja ili produžavanja vozačke dozvole kandidati se svrstavaju u onu grupu u koju su bili svrstani prilikom prvog izdavanja dozvole ili njenog produžavanja.
Lekarski pregledi
3. Grupa 1 kandidati moraju biti podvrgnuti lekarskom pregledu ako se, prilikom obavljanja traženih formalnosti, ili u toku ispita koje su obavezni da polažu pre dobijanja dozvole, kod njih ustanovi jedan ili više nedostataka pomenutih u ovom prilogu u vezi sa tom grupom.
4. Grupa 2 kandidati treba da budu podvrgnuti lekarskom pregledu pre dobijanja prve dozvole, a zatim kao vozači, moraju se podvrgavati povremenim pregledima, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Vid
5. Svi kandidati za dobijanje vozačke dozvole moraju biti podvrgnuti pregledu koji vrši dovoljno stručno osoblje. U slučaju kad postoji sumnja - kandidat se mora uputiti na pregled u nadležnu medicinsku ustanovu. Prilikom pregleda očiju treba obratiti pažnju na oštrinu vida, vidno polje, kokošje slepilo, progresivne očne bolesti itd. Ako organi koji izdaju dozvolu ustanove da je nošenje korektivnih stakala neophodno za vožnju, ta činjenica mora biti navedena u vozačkoj dozvoli.
6. Grupa 1 vozači ove grupe trebalo bi da budu podvrgnuti pregledu očiju najkasnije u 70. godini života, a poželjno je i ranije, a zatim u odgovarajućim intervalima. Ako kandidati ili vozači od 40 godina ili više, posle korekcije imaju vid slabiji od normalnog, mada je udovoljeno minimalnim uslovima propisanim u dolenavedenim tač. 6.1. i 6.2. ovog priloga, tražiće se uzrok smanjenja vida pre izdavanja i obnavljanja dozvole. Ukoliko je neka očna bolest otkrivena ili se na nju sumnja, povremeni pregledi treba da budu češći.
6.1. Kandidati za dobijanje ili produžavanje vozačke dozvole moraju imati oštrinu vida, uz korektivna stakla ako su potrebna, od najmanje 0,4 ili u vrednosti koja je veća od te cifre za bolje oko ili najmanje 0,5 za oba oka zajedno, i vrednost, koja je ustanovljena prilikom lekarskog pregleda, od najmanje 0,2 za manje dobro oko. Vozačka dozvola ne treba da bude izdata niti produžena ako se posle lekarskog pregleda ustanovi da je širina vidnog polja kandidata ili vozača umanjena za više od 20 stepeni u visini slepoočnica ili ako zainteresovano lice boluje od diplopije ili poremećaja vida na oba oka.
6.2. Kandidati ili vozači koji vide samo na jedno oko mogu dobiti vozačku dozvolu ili tu dozvolu produžiti pod uslovom da nadležna medicinska ustanova potvrdi da ta monokularnost postoji toliko dugo da se zainteresovano lice na to naviklo i da oštrina vida, uz korektivna stakla, ako su potrebna, iznosi najmanje 0,8. Ta lica ne smeju imati nikakvo ograničenje vidnog polja za to oko.
7. Grupa 2 kandidati i vozači te grupe moraju biti podvrgnuti pregledu vida prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vozačke dozvole, a kasnije je poželjno da ti pregledi budu periodični. Ako kandidati ili vozači starosti do 40 godina ili više imaju korigovan vid niži od normale, ali pri tom zadovoljavaju minimalne uslove navedene u tački 7.1. ovog priloga, potražiće se uzrok umanjenja vida pre nego što se dozvola izda ili produži.
7.1. Kandidati za dobijanje ili produžavanje dozvole moraju imati oštrinu vida, sa korektivnim staklima ako je potrebno, od najmanje 0,75 za bolje oko i od najmanje 0,5 za manje dobro oko. Ako se zainteresovano lice koristi korektivnim staklima, vid, kad nije korigovan, ne sme biti slabiji od 0,1, pod uslovom da se korekcija dobro podnosi. Vozačka dozvola ne treba da bude izdata ni produžena ako kandidat ili vozač ima umanjeno vidno polje ili ako boluje od diplopije ili mu je narušen vid na oba oka.
7.2. Vozači te grupe mogu nositi kontaktna sočiva, ukoliko nadležne medicinske ustanove budu dale povoljno mišljenje.
Sluh
8. Vozačka dozvola ne može biti izdata ni produžena kandidatima ili vozačima iz 2. grupe ako je njihov sluh toliko slab da im to stvara teškoće u vršenju njihovih dužnosti.
Opšte stanje i fizički nedostaci
9. Grupa 1 vozačka dozvola bez primedbe o ograničenju neće se izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji imaju fizički nedostatak, ukoliko na vozačkom ispitu ne dokažu da su sposobni da upravljaju vozilom snabdevenim uobičajenim tipom komandi.
9.1. Vozačke dozvole sa primedbom o ograničenju mogu se izdati ili produžiti kandidatima ili vozačima sa fizičkim nedostatkom ako su vozila kojima upravljaju prilagođena njihovim mogućnostima. Svakom primedbom o ograničenju, koja je uneta u vozačku dozvolu, mora se tačno odrediti vrsta potrebnog preuređenja na vozilu.
9.2. U slučaju da postoji sumnja - kandidat će biti podvrgnut praktičnom ispitu koji će omogućiti da se posle lekarskog pregleda od strane nadležnih organa utvrde njegove sposobnosti, i tada se ako je to potrebno, može izdati vozačka dozvola sa ograničenim rokom važnosti kako bi se slučaj mogao pratiti. Prilikom procene fizičkog nedostatka treba se, pre svega, rukovoditi razlozima mehaničke prirode, kako bi se ustanovilo da li konstatovani nedostatak može za duži vremenski period onemogućiti efikasne i brze radnje i otežati upravljanje komandama u svim okolnostima, naročito u hitnim slučajevima.
10. Grupa 2 vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji su zbog nedostatka sprečeni da pravilno ili bezopasno upravljaju vozilom.
10.1. Lekarskim pregledom kandidata ili vozača mora se obuhvatiti celokupnost pokreta tela - mišićna snaga kontrola i koordinacija - naročito gornjih i donjih ekstremiteta.
10.2. Ako se nedostaci koji mogu sprečiti vozača da pravilno ili bezopasno upravlja vozilom pojave posle izdavanja dozvole, vozač mora prekinuti svoju aktivnost i podvrgnuti se pregledu u nadležnim medicinskim ustanovama.
Kardiovaskularna oboljenja
11. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima sa kardiovaskularnim oboljenjima, osim u slučajevima kad se uz zahtev priloži ovlašćeno mišljenje lekara.
12. Što se tiče kandidata ili vozača 2 grupe, nadležni medicinski organi treba da imaju u vidu i dodatne rizike ili opasnosti u vezi sa upravljanjem vozilima koja spadaju u tu grupu.
Endokrini poremećaji
13. U slučaju teških endokrinih poremećaja, osim dijabetesa, zakonodavstvo svake zemlje mora predvideti odgovarajuće odredbe u vezi sa izdavanjem ili produžavanjem vozačkih dozvola.
14. Grupa 1 vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od dijabetesa usled kojeg su nastupili poremećaji vida, nervnog ili kardiovaskularnog sistema ili nekompenzovana acidoza.
14.1. Vozačka dozvola se može izdati ili produžiti za ograničeni period kandidatima ili vozačima obolelim od dijabetesa koji nisu zahvaćeni nijednom komplikacijom navedenom u tački 14. ovog priloga pod uslovom da su i dalje pod lekarskim nadzorom.
15. Grupa 2 vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od dijabetesa kojima je potrebno lečenje insulinom.
Bolest nervnog sistema
16. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od:
a) encefalitisa, skleroze multipleks, teške mijastenije ili naslednih oboljenja nervnog sistema, propraćenih progresivnom atrofijom mišića ili urođenim miotoničkim poremećajima,
b) bolesti perifernog nervnog sistema, ili
c) trauma centralnog ili perifernog nervnog sistema, osim ako se uz zahtev podnese mišljenje ovlašćene medicinske ustanove i ako su zainteresovana lica sposobna da bezbedno upravljaju vozilom i da poštuju saobraćajna pravila. Te slučajeve treba upućivati na redovnu medicinsku kontrolu.
17. Grupa 1 vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od epilepsije. Nacionalno zakonodavstvo može predvideti da se na osnovu mišljenja ovlašćenog lekara može izdati dozvola licu koje je ranije bolovalo od epilepsije, ali koje odavno nije imalo napade (na primer, u toku najmanje dve godine).
17.1. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od cerebro-vaskularnih bolesti, osim ako se uz zahtev podnese mišljenje ovlašćenog lekara i pod uslovom da su komande vozila na odgovarajući način prilagođene ili izmenjene ili da se koristi odgovarajuće vozilo specijalnog tipa. Trajanje važnosti ovako izdatih ili produženih vozačkih dozvola mora biti ograničeno u skladu sa mišljenjem ovlašćenog lekara.
17.2. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima kod kojih je povreda kičmene moždine izazvala paraplegiju, osim ako vozilo nije snabdeveno specijalnim komandama.
18. Grupa 2 vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji su oboleli ili su nekada bolovali od epilepsije, neke cerebro-vaskularne bolesti ili oštećenja kičmene moždine koje je izazvalo paraplegiju.
Mentalni poremećaji
19. Vozačke dozvole se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima:
a) koji su oboleli od mentalnih poremećaja izazvanih bolestima, traumama ili operacijama centralnog nervnog sistema,
b) koji su ozbiljno mentalno zaostali,
c) koji pate od psihoza, uključujući opštu paralizu, ili
d) koji pate od psihoneuroza ili poremećaja ličnosti osim ako se uz zahtev ne podnese mišljenje ovlašćenog lekara.
20. Što se tiče kandidata ili vozača 2 grupe, nadležni medicinski organi treba da imaju u vidu dodatne rizike ili opasnosti u vezi sa upravljanjem vozilima koja spadaju u tu grupu.
Alkohol
21. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima hroničnim alkoholičarima. Ako se uz zahtev podnese mišljenje ovlašćenog lekara, vozačka dozvola se može izdati ili produžiti za ograničen period kandidatima ili vozačima koji su nekada bili hronični alkoholičari. Te slučajeve treba upućivati na redovnu medicinsku kontrolu.
22. Što se tiče kandidata ili vozača 2 grupe nadležni medicinski organi treba da imaju u vidu dodatne rizike ili opasnosti u vezi sa upravljanjem vozilima koja spadaju u tu grupu.
Droge i lekovi
23. Zloupotreba droga vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji su u stanju zavisnosti od psihotropnih supstanci.
24. Redovna upotreba droga ili lekova vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji redovno upotrebljavaju opojna sredstva ili lekove koji mogu dovesti u pitanje njihovu sposobnost da bez opasnosti upravljaju vozilom, osim ako se uz njihov zahtev ne podnese mišljenje ovlašćenog lekara.
24.1. Što se tiče kandidata ili vozača 2 grupe, nadležni medicinski organi treba da imaju u vidu dodatne rizike ili opasnost u vezi sa upravljanjem vozilima koja spadaju u tu grupu.
Bolesti krvi
25. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima obolelim od teških bolesti krvi, osim ako se uz zahtev podnese mišljenje ovlašćenog lekara.
Bolesti centralno-urinarnog sistema
26. Vozačka dozvola se neće izdati niti produžiti kandidatima ili vozačima koji boluju od teškog oštećenja bubrega.
Oduzimanje vozačkih dozvola
27. Zakonodavstvo svake zemlje mora sadržati i odredbe kojima se predviđa da će, ukoliko ne postoji mišljenje ovlašćenog lekara, vozačka dozvola biti oduzeta, ako nadležne vlasti zaključe da je zdravstveno stanje vlasnika dozvole takvo da bi dovelo do odbijanja zahteva za izdavanje vozačke dozvole ili njeno produženje.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".