ZAKONO SPREČAVANJU SUKOBA INTERESA PRI VRŠENJU JAVNIH FUNKCIJA("Sl. glasnik RS", br. 43/2004) |
Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti među njima izazove sukob.
Sukob javnog i privatnog interesa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove javne funkcije.
Javne funkcije i funkcioneri na koje se primenjuje ovaj zakon
Kao javna funkcija, prema ovom zakonu, smatra se funkcija koju lice - funkcioner, vrši na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda i u organe javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština, grad i grad Beograd.
Sukob interesa pri vršenju funkcija sudija Ustavnog suda, sudija, sudija za prekršaje, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca uređuje se posebnim zakonima.
Posebnim zakonima uređuje se i sukob interesa funkcionera imenovanih u organe ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština, grad i grad Beograd.
Odbor za rešavanje o sukobu interesa
Za sprovođenje ovog zakona osniva se Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa (u daljem tekstu: Republički odbor).
Republički odbor je samostalan i nezavisan organ, a sredstva za njegov rad obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Osnovna pravila o vršenju javne funkcije
Funkcioner je dužan da se povinuje propisima koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.
Funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Povezanim licem, prema ovom zakonu, smatra se bračni ili vanbračni drug funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojilac i usvojenik, tazbinski srodnik zaključno sa prvim stepenom srodstva i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim s funkcionerom.
Vršenje drugih javnih funkcija i drugih poslova
Funkcioner može prihvatiti drugu javnu funkciju samo uz saglasnost organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, ako se to ne protivi zabranama iz ovog ili drugog zakona.
Funkcioner ne sme vršiti poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica. Izuzetak su narodni poslanici, poslanici i odbornici.
Funkcioner može da se bavi naučnom, nastavnom i kulturnom delatnošću i da stiče prihode od autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine.
Radnje koje su zabranjene funkcioneru
Funkcioneru je zabranjeno da javnu funkciju koristi da bi uticanjem na odluku zakonodavne, izvršne ili sudske vlasti ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost, zaključio pravni posao ili na bilo koji način interesno pogodovao sebi ili drugom.
Funkcioneru je zabranjeno i da:
1) stekne novo ili ostvari postojeće pravo za sebe ili drugog, ako time krši jednakost građana pred zakonom,
2) zloupotrebi posebna prava koja mu pripadaju radi vršenja javne funkcije,
3) primi, traži ili prihvati neku vrednost ili uslugu radi glasanja o bilo čemu ili radi uticanja na odluku nekog organa, tela ili pojedinca,
4) obeća zaposlenje ili neko drugo pravo u zamenu za poklon, obećanje poklona ili neku drugu korist ili pogodnost,
5) utiče na dobijanje poslova ili javnih nabavki,
6) primi naknadu od strane države ili međunarodne organizacije, izuzev naknade putnih i drugih troškova vezanih za učešće na međunarodnim skupovima shodno odluci nadležnog organa,
7) koristi, radi sticanja svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom, znanja i obaveštenja do kojih je došao u vršenju javne funkcije ako ona nisu dostupna javnosti,
8) ograničava, radi sticanja svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom, pristup javnosti znanjima i obaveštenjima koja su od javnog značaja a nisu zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni državnom, vojnom ili službenom tajnom,
9) neopravdano ili nedozvoljeno pravi razliku ili nejednako postupa prema licu ili grupi s obzirom na njihovo lično ili stečeno svojstvo, uključujući ali se ne ograničavajući na političku pripadnost.
Saopštenje o postojanju sukoba interesa
Ako organ ili telo raspravlja i odlučuje u stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatni interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja. Od te dužnosti izuzeti su samo narodni poslanici, poslanici i odbornici.
Organ ili telo na čijoj sednici je funkcioner saopštio postojanje interesa, dužan je da saopštenje konstatuje i unese u zapisnik.
Time se ne dira u pravila o izuzeću funkcionera propisana zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Upravljačka prava u privrednim subjektima
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na pravno ili fizičko lice, koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.
U roku od pet dana od prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom odboru dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava postaje povezano lice.
Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava davati obaveštenja, uputstva i naloge, niti može na bilo koji drugi način preko njega uticati na vršenje prava i obaveza u privrednom subjektu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o stanju privrednog subjekta.
Vršenje funkcija u javnim preduzećima, ustanovama i ostalim privrednim subjektima
Funkcioner ne sme biti direktor, zamenik ili pomoćnik direktora, član upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove, preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom.
U ostalim privrednim subjektima funkcioner ne sme biti član upravnog ili nadzornog odbora niti direktor, zamenik i pomoćnik direktora.
Funkcioner može biti član upravnog ili nadzornog odbora naučnih, humanitarnih i sličnih udruženja, ali bez prava na naknadu ili primanje poklona, izuzev naknade putnih i drugih troškova.
Posebne odredbe o narodnim poslanicima, poslanicima i odbornicima
Narodni poslanik, poslanik i odbornik može biti direktor ili zamenik ili pomoćnik direktora ili član upravnog ili nadzornog odbora najviše jednog javnog preduzeća, ustanove i preduzeća ili drugog pravnog lica sa većinskim učešćem državnog kapitala u njima.
U ostalim privrednim subjektima narodni poslanik, poslanik i odbornik može nastaviti da vrši svoja upravljačka prava ili biti član upravnog ili nadzornog odbora, direktor, zamenik i pomoćnik direktora, ako to ne ometa vršenje njegove javne funkcije i priroda delatnosti privrednog subjekta ne utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije.
Obaveštavanje o uticajima na nepristrasnost
Funkcioner je dužan da o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije odmah obavesti organ koji ga je postavio ili imenovao i Republički odbor. Ako je funkcioner izabran na javnu funkciju, o tome obaveštava samo Republički odbor.
Ako posumnja da neko činjenje ili nečinjenje može da izazove sukob interesa, funkcioner je dužan da zatraži mišljenje Republičkog odbora, što ne isključuje mogućnost pokretanja postupka u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona.
Podnošenje izveštaja o imovini
Funkcioner je dužan da u narednih 15 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Republičkom odboru izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog druga i krvnih srodnika u pravoj liniji (u daljem tekstu: Izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Posle toga, funkcioner podnosi Izveštaj jednom godišnje do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu i u narednih 15 dana od prestanka javne funkcije, prema stanju na dan podnošenja Izveštaja.
Izveštaj se podnosi još i u naredne dve godine, na dan isteka jedne godine od kad je funkcioner bio dužan da podnese prethodni Izveštaj, prema stanju na dan podnošenja Izveštaja.
Imovinu povezanih lica funkcioner prijavljuje prema informacijama i saznanju kojima raspolaže, a Republički odbor može zahtevati da povezano lice neposredno dostavi podatke o svojoj imovini, u roku koji važi za funkcionera.
Izveštaj sadrži podatke o:
1) pravu svojine na nepokretnim stvarima i pravu zakupa na nepokretnim stvarima dužem od jedne godine, u zemlji i inostranstvu,
2) pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod državnih organa (motornim vozilima, plovnim objektima, vazduhoplovima, oružju i slično),
3) depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu,
4) akcijama i udelima u pravnom licu,
5) gotovom novcu i hartijama od vrednosti,
6) pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine,
7) dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima,
8) izvoru i visini prihoda od vršenja javne funkcije i od rada u naučnim, nastavnim i kulturnim ustanovama,
9) članstvu funkcionera u upravnim i nadzornim odborima u javnim preduzećima, ustanovama i preduzećima ili drugim pravnim licima sa učešćem državnog kapitala i naučnim i humanitarnim udruženjima,
10) sve druge podatke koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.
Izveštaj koji podnose narodni poslanici, poslanici i odbornici sadrži i podatke o privrednim subjektima u kojima su zadržali upravljačka prava ili su direktori, zamenici, pomoćnici direktora i članovi upravnog ili nadzornog odbora.
Bližu sadržinu Izveštaja i obrazac na kome se Izveštaj podnosi uređuje Republički odbor.
Svi podaci iz Izveštaja evidentiraju se u registru imovine koji vodi Republički odbor.
Podaci o imovini koju je funkcioner prijavio mogu se koristiti samo u postupku u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona.
Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta javni su.
Funkcioner je dužan da o promeni podataka koji se upisuju u registar imovine, a što dovodi do uvećanja imovine preko 20 prosečnih zarada u Republici Srbiji isplaćenih u mesecu u kome je promena nastala prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za statistiku, obavesti Republički odbor u roku od 15 dana od nastanka promene.
Način vođenja registra imovine propisuje Republički odbor.
IV POKLONI U VEZI S VRŠENJEM JAVNE FUNKCIJE
Kao poklon, prema ovom zakonu, smatra se novac, stvari, prava, usluge izvršene bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data ili obećana funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije, lično ili preko nekog drugog lica.
Vrednost poklona računa se prema njegovoj tržišnoj vrednosti na dan prijema ili obećanja poklona. Ako je isti poklonodavac u toku jedne godine poklonio više poklona, kao vrednost poklona uzima se zbir svih poklona.
Ako mu nije poznata vrednost poklona, funkcioner je dužan da zatraži račun od poklonodavca ili da odbije poklon.
Funkcioner ne sme primiti poklon u vezi s vršenjem njegove javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona čija vrednost ne prelazi polovinu iznosa prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, ali ni tada ako je u novcu ili hartijama od vrednosti. Povezano lice ne sme primiti poklon u vezi s vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano.
Funkcioner može dokazivati da nije mogao uticati na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo ili da poklon nije bio u vezi s vršenjem njegove javne funkcije.
Merila prema kojima se određuje koji se pokloni smatraju protokolarnim i prigodnim propisuje Republički odbor.
Postupanje sa poklonima koje funkcioner primi od stranih država, njenih organa ili organizacija, međunarodnih organizacija i stranih fizičkih i pravnih lica uređuje se posebnim zakonom.
Obaveze funkcionera kod ponude ili obećanja poklona koje ne sme da primi
Funkcioner kome je ponuđen ili obećan poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu ili obećanje poklona odbije, saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje svojina Republike Srbije i da u najkraćem roku podnese pismeni izveštaj o tom događaju organu koji ga je postavio ili imenovao na javnu funkciju. Funkcioner koji je izabran na javnu funkciju izveštaj podnosi Republičkom odboru.
Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona niti da poklon vrati poklonodavcu, dužan je da poklon preda organu koji ga je postavio ili imenovao na javnu funkciju a ako je izabran na javnu funkciju - Republičkom odboru. Tako predati pokloni postaju trenutkom predaje svojina Republike Srbije.
Republički odbor donosi uputstva, propisuje obrasce i daje mišljenja potrebna za sprovođenje ovog zakona, vodi registar imovine funkcionera, odlučuje o tome da li je činjenje ili nečinjenje funkcionera prouzrokovalo povredu ovog zakona i, ako jeste, izriče mere i vrši druge poslove određene zakonom.
Svi nadležni organi dužni su da Republičkom odboru, na njegov zahtev, odmah dostave potrebne podatke i obaveštenja.
Republički odbor ima devet članova. Tri člana biraju sudije Vrhovnog suda Srbije među diplomiranim pravnicima posebno stručnim za krivično, građansko, privredno ili upravno pravo, koji nisu advokati, a jednog člana bira Advokatska komora Srbije među advokatima. Predsednici sudova, sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca ne mogu biti članovi Republičkog odbora.
Preostalih pet članova bira Narodna skupština, na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, sa liste koja sadrži 10 kandidata.
Republički odbor ima predsednika koga članovi biraju iz svojih redova, na jednu godinu.
Položaj člana Republičkog odbora
Član Republičkog odbora bira se na pet godina i ne može biti ponovo biran.
Član Republičkog odbora ne može biti član političke stranke, i podleže istim zabranama i obavezama kojima po ovom zakonu podleže funkcioner.
Član Republičkog odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini mesečne zarade narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prestanak dužnosti u Republičkom odboru
Dužnost člana Republičkog odbora prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom i razrešenjem sa dužnosti člana Republičkog odbora.
Član Republičkog odbora razrešava se ako nesavesno ili pristrasno vrši dužnosti koje ima kao član Republičkog odbora, ako postane član političke stranke, bude osuđen na kaznu zatvora ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti člana Republičkog odbora ili ako Republički odbor utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana Republičkog odbora pokreće Republički odbor ili organ koji je člana izabrao u Republički odbor. Postupak vodi i odluku donosi Republički odbor.
Republički odbor može udaljiti sa dužnosti svog člana protiv koga se vodi postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Republički odbor ima Službu koja vrši stručne, administrativne i tehničke poslove potrebne za rad Republičkog odbora. Službom rukovodi sekretar, koga imenuje i razrešava Republički odbor.
Na sekretara i zaposlene u Službi primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima. Sekretar i zaposleni u Službi podležu istim zabranama i obavezama kojima po ovom zakonu podležu funkcioneri.
Platu sekretara i zaposlenih u Službi određuje nadležni odbor Narodne skupštine, na predlog Republičkog odbora.
Organizacija Službe bliže se propisuje pravilnikom koji donosi Republički odbor, na predlog sekretara Službe.
Odlučivanje u Republičkom odboru
Republički odbor donosi odluke na sednici, većinom glasova svih članova.
Kad se vodi postupak o tome da li je član Republičkog odbora povredio ovaj zakon, taj član i još jedan koga ostali odrede žrebom izuzima se iz postupka, odlučivanja i glasanja, a odluka se donosi većinom glasova članova sa pravom glasa.
Smatra se da je pokretanjem postupka u kome se odlučuje o tome da li je član Republičkog odbora povredio ovaj zakon pokrenut i postupak za njegovo razrešenje.
Postupak utvrđivanja postojanja povrede ovog zakona
Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona pokreće Republički odbor po službenoj dužnosti ili na zahtev funkcionera ili njegovog neposrednog starešine. Republički odbor može pokrenuti postupak i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.
Republički odbor obaveštava funkcionera o pokretanju postupka i dužan je da mu omogući da se izjasni o tvrdnjama i činjenicama koje ga terete.
Republički odbor samostalno utvrđuje činjenice i donosi odluku, u postupku u kome se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Odluka Republičkog odbora mora biti obrazložena i dostavlja se funkcioneru i organu koji je funkcionera postavio ili imenovao na javnu funkciju.
Funkcioneru koji je postavljen ili imenovan na javnu funkciju može se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.
Funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona, a funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ koji je neposredno izabran od građana izriče se, umesto mere javnog objavljivanja odluke o povredi zakona - mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku.
Odluka kojom je izrečena mera javnog objavljivanja odluke izvršava se objavljivanjem citata izreke i sažetog obrazloženja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Funkcioneru koji posle prestanka javne funkcije povredi ovaj zakon može biti izrečena samo mera javnog objavljivanja odluke o postojanju povrede ovog zakona.
Mera nejavnog upozorenja izriče se funkcioneru zbog povrede ovog zakona koja nije uticala na vršenje javne funkcije.
Mera nejavnog upozorenja izriče se i ako funkcioner zadocni sa izvršenjem obaveze predviđene ovim zakonom, a u odluci mu se određuju način i rok za povinovanje ovom zakonu.
Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje
Ako se funkcioner kome je izrečena mera nejavnog upozorenja ne povinuje ovom zakonu do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.
Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje izriče se i ako funkcioner protivno ovom zakonu pravno ili faktički vrši upravljačka prava u privrednom subjektu ili mimo ovog zakona vrši funkcije u javnim preduzećima, ustanovama, preduzećima ili drugim pravnim licima sa učešćem državnog kapitala ili ostalim privrednim subjektima, ako posle izrečenog nejavnog upozorenja ponovo povredi ovaj zakon ili ako nekom drugom povredom ovog zakona utiče na vršenje javne funkcije.
Mere koje se izriču samo funkcionerima izabranim na javnu funkciju
Ako postoje uslovi za izricanje mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ neposredno izabran od građana izriče se mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku, a funkcioneru koji je na javnu funkciju izabran neposredno od građana - mera javnog objavljivanja odluke o postojanju povrede ovog zakona.
Mere koje se izriču članu Republičkog odbora, sekretaru i zaposlenima u Službi
Članu Republičkog odbora i sekretaru Službe može biti, zbog povrede ovog zakona, izrečena jedino mera razrešenja sa dužnosti. Razrešenje sekretara Službe povlači prestanak njegovog radnog odnosa u Službi.
Zbog povrede ovog zakona zaposlenom u Službi može biti izrečena jedino disciplinska mera prestanka radnog odnosa.
Republički odbor dužan je da svaku odluku, pa i onu kojom utvrđuje da ne postoji povreda ovog zakona, koja se odnosi na člana Republičkog odbora, sekretara ili zaposlenog u Službi objavi u celini u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Obaveza obaveštavanja javnosti
Republički odbor dužan je da javnosti omogući uvid u podatke i dokumenta o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je funkcioner izložen u vršenju javne funkcije i o njegovim funkcijama u javnim preduzećima, ustanovama, preduzećima ili drugim pravnim licima sa učešćem državnog kapitala i ostalim privrednim subjektima.
Republički odbor dužan je da jednom mesečno obaveštava javnost o pojavama koje uoči u svome radu.
Republički odbor podnosi Narodnoj skupštini do 1. marta tekuće godine izveštaj o svom radu za prethodnu godinu.
Republički odbor je dužan da prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti od mogućih zloupotreba, a posebno podatke o funkcioneru i sa njim povezanim licima povodom situacija i stanja koje ne predstavljaju sukob interesa u smislu ovog zakona ili kada je odlukom Republičkog odbora utvrđeno da nisu povreda ovog zakona.
Podaci koji ne predstavljaju povredu ovog zakona, ne mogu da se objave u sredstvima javnog obaveštavanja bez saglasnosti funkcionera na koga se odnose.
Korišćenje podataka o kojima se vodi registar
Odluke Republičkog odbora ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera.
Podaci o funkcionerima koji se vode u skladu sa ovim zakonom, mogu se staviti na uvid i dostaviti sudovima i drugim inspekcijskim organima, s tim što se ne mogu zloupotrebiti radi šikaniranja funkcionera, ili javnog objavljivanja kao da su podaci koje je utvrdio sud ili inspekcijski organ.
Predlozi za članove Republičkog odbora biće utvrđeni u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, njihov izbor biće izvršen u roku od narednih 30 dana, a izbor predsednika Republičkog odbora biće izvršen u roku od 15 dana od dana izbora članova.
Republički odbor dužan je da u roku od 60 dana od izbora predsednika Republičkog odbora donese pravilnik kojim uređuje organizaciju Službe i druge propise predviđene ovim zakonom.
Funkcioneri su dužni da u roku od 30 dana od dana donošenja propisa za sprovođenje ovog zakona podnesu Republičkom odboru prvi Izveštaj, odnosno da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglase poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica sa ovim zakonom i da usaglase sa ovim zakonom vršenje upravljačkih prava u privrednim subjektima i vršenje funkcija u javnim preduzećima, ustanovama, preduzećima ili drugim pravnim licima sa učešćem državnog kapitala, kao i ostalim privrednim subjektima.
Vlada je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi prostorne, tehničke i druge materijalne uslove za početak rada Republičkog odbora.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".