Mere u mm
PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRIČNI POGON ZA KOSI PREVOZ LICA I TERETA("Sl. list SFRJ", br. 49/86) |
I UVODNE ODREDBE
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri proizvodnji liftova na električni pogon za kosi prevoz ljudi i tereta (u daljem tekstu: liftovi), u pogledu voznog okna, pri projektovanju, ugradnji, korišćenju i održavanju liftova;
2) način označavanja i obeležavanja liftova i delova liftova koji je značajan za bezbednost i zaštitu života i zdravlja ljudi;
3) tehničke mere zaštite od požara i tehničko-tehnoloških nezgoda;
4) postupak, način i intervali vršenja obavezne povremene tehničke kontrole liftova i njihovih delova;
5) način rukovanja liftovima, način njihovog održavanja i obaveznost uputstava o rukovanju liftovima i njihovom održavanju;
6) postupak i način obezbeđenja određenih svojstava, karakteristika i kvaliteta liftova i način njihovog ispitivanja;
7) isprave koje prate liftove u prometu, odnosno pri isporuci.
Pod liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se trajno ugrađena postrojenja pokretana električnom energijom, namenjena prevozu lica i tereta, kojima se opslužuju određene stanice korišćenjem kabine čije mere i konstrukcija omogućavaju pristup licima ili utovar tereta, a koja se kreću u voznom oknu po koso postavljenim i čvrsto ugrađenim vođicama.
Ovaj pravilnik primenjuje se na liftove namenjene prevozu lica, na liftove namenjene prvenstveno prevozu lica, a čija je kabina prilagođena i za prevoz tereta i na liftove namenjene prevozu bolesnika na krevetima ili na bolesničkim prevoznim sredstvima, kao i na liftove prvenstveno namenjene prevozu tereta sa pratiocem, koji se ugrađuju u stambene zgrade, poslovne zgrade, banke, hotele i slične objekte, u bolnice i humanitarne ustanove i u objekte u kojima se obavlja proizvodna delatnost.
II VOZNO OKNO
Ako se vozno okno lifta nalazi u zgradi celom dužinom, sa svih strana mora biti ograđeno čvrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Ako se vozno okno lifta nalazi van zgrade, najmanja dopuštena visina zidova voznog okna mora biti 2,5 m od nivoa stanice, kao i od mesta pristupačnih licima (na primer stepeništa).
Ako je ograda voznog okna od žičanog platna, okca (širina i visina) ne smeju biti veća od 10 mm, a debljina žice mora iznositi najmanje 1,5 mm, pri čemu rastojanje između ograde i kabine mora iznositi najmanje 50 mm.
Ako je lift postavljen van zgrade, vozno okno lifta ne sme da se ukršta u istoj visini sa putevima.
Na voznom oknu dozvoljeni su sledeći otvori:
1) otvori vrata voznog okna;
2) otvori vrata za održavanje, za nužni izlaz i pristup u vozno okno i za kontrolu;
3) otvori za provetravanje;
4) otvori između voznog okna i mašinske prostorije, odnosno voznog okna i prostorije za pomoćne užetnjače;
5) otvori za odvod gasova i dima u slučaju požara.
Svetla visina otvora vrata za održavanje mora iznositi najmanje 1,4 m, a širina - najmanje 0,6 m.
Svetla visina otvora vrata za nužni izlaz i ulaz u vozno okno mora iznositi najmanje 1,8 m, a širina - najmanje 0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme iznositi više od 0,5 m, a širina - od 0,35 m.
Ako je rastojanje između dve uzastopne stanice lifta veće od 11 m, između tih stanica moraju na najviše 11 m postojati vrata za nužni izlaz i pristup u vozno okno.
Vrata za održavanje, vrata za nužni izlaz i pristup u vozno okno i vrata za kontrolu moraju biti metalna, ne smeju se otvarati u prostor voznog okna i ne smeju biti perforirana.
Zabrava na vratima za održavanje, vratima za nužni izlaz i pristup u vozno okno i vratima za kontrolu mora omogućiti zatvaranje i zabravljivanje vrata bez upotrebe ključa. Vrata se moraju otvarati iz voznog okna bez upotrebe ključa i kad su zabravljena, a sa spoljne strane - isključivo ključem.
Kabina lifta ne sme da krene ako vrata iz stava 1 ovog člana nisu zatvorena, što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, pogon lifta je dozvoljen sa otvorenim vratima za kontrolu, pod uslovom da se za vreme pogona trajno deluje na sigurnosni električni uređaj za kontrolu zatvorenosti, koji mora biti pristupačan samo ako su vrata otvorena.
U vrhu voznog okna moraju postojati otvori za provetravanje, čija je ukupna površina preseka najmanje 1% od površine horizontalnog preseka voznog okna, a kojima se odvodi vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno ili kroz mašinsku prostoriju ili prostoriju za pomoćne užetnjače.
Vozno okno se ne sme koristiti za provetravanje drugih prostorija.
Vozno okno mora izdržati opterećenja koja nastaju pri radu pogonske mašine, pri dejstvu hvatačkog uređaja na vođice, pri nasedanju kabine ili protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila koje nastaju radom uređaja za kompenzaciju.
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanička oštećenja i vatru i koji ne stvara prašinu, već sprečava njeno taloženje.
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaničku čvrstoću da se delovanjem upravne sile od 300 N ne sme pojaviti ugib veći od 10 mm. Ta sila može da deluje s jedne ili s druge strane zida, na bilo kom mestu, pod uslovom da je ravnomerno raspoređena na okrugloj ili kvadratnoj površini od 5 cm2.
Vozno okno može biti izvedeno sa prostorom za nužni izlaz ili bez tog prostora.
Ako postoji prostor za nužni izlaz, na voznom oknu se moraju nalaziti vrata za nužni izlaz (crtež br. 1).
Prostor za nužni izlaz mora biti širok najmanje 0,6 m, računato od zida voznog okna.
|
Mere u mm |
||
|
|
Zid voznog okna ili njegov deo koji se ne nalazi na strani ulaza u kabinu može se zastakliti.
Za zastakljivanje voznog okna koristi se, po pravilu, liveno staklo sa žičanim umetkom, nearmirano, armirano i kaljeno staklo ili staklo za ogledala, sa armaturom ili bez armature.
Debljina stakla mora iznositi najmanje 6 mm.
U tabeli br. 1 utvrđene su najveća mera manje strane zastakljene površine i najmanja debljina stakla. Mere iz tabele br. 1 primenjuju se i na zastakljene površine koje nisu pravougaonog oblika, tako da prečnik upisanog kruga i debljina stakla odgovaraju vrednostima u toj tabeli.
Tabela br. 1
|
Mera manje strane ili Prečnik upisanog kruga |
Liveno staklo sa žičanim umetkom |
Nearmirano staklo |
Armirano staklo |
Kaljeno staklo |
Staklo za ogledala |
Armirano staklo za ogledala |
|
Najviše |
najmanja debljina, u mm |
|||||
|
0,7 |
6 |
6 |
6 |
6 |
6 |
6 |
|
1,0 |
6 |
8 |
6 |
6 |
8 |
6 |
|
1,2 |
8 |
10 |
8 |
6 |
10 |
8 |
Zid voznog okna ili njegov zastakljeni deo mora biti zaštićen od udara, šipkom ili na sličan način, i to: ravno staklo i nekaljeno staklo na visini od 0,8 m iznad poda ili prednje ivice stepenika, a kaljeno staklo čija je debljina manja od 10 mm - na visini od 0,3 m.
Površina zida voznog okna liftova bez vrata kabine, na strani ulaza u kabinu, mora biti celom visinom ulaza u kabinu i po celoj dužini pristupačnoj iz kabine neprekidna, vertikalna, ravna, glatka i čvrsta, uzimajući u obzir obavezne otvore za ugradnju vrata voznog okna. Taj zid mora biti izrađen od materijala otpornog na mehanička oštećenja i ne sme biti od gipsa ili od stakla.
Ispupčenja ili udubljenja na zidu voznog okna ne smeju biti veća od 5 mm. Ispupčenja i udubljenja veća od 2 mm moraju biti zakošena najmanje pod uglom od 75o prema horizontali.
Kvaka brave mora biti ugrađena tako da ne postoji nikakva mogućnost da se lice povredi pri vožnji liftom.
Ako se ispod voznog okna nalaze radne ili društvene prostorije ili uopšte pristupačne prostorije, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmanje 5000 N/m2 pokretnog opterećenja, a ispod odbojnika protivtega mora se postaviti stub do čvrstog tla ili se na protivtegu mora postaviti hvatački uređaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogući zaustavljanje opterećene kabine ili protivtega u tom oknu prilikom slobodnog pada sa najvišeg položaja u voznom oknu;
3) ako se putanja kretanja protivtega produžava pored prostorija pristupačnih licima ispod voznog okna i vodi do čvrstog tla, kroz prostor ispod voznog okna lifta može prolaziti protivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupačnih licima mora se nalaziti otvor vrata za održavanje.
U jami zajedničkog voznog okna mora postojati pregrada između pokretnih delova susednih liftova.
Visina pregrada iz stava 1 ovog člana mora iznositi najmanje 2 m i mora se prostirati od dna jame voznog okna do dužine od najmanje 2,5 m.
Ako je horizontalno rastojanje od ivice krova kabine do najbližeg pokretnog dela susednog lifta manje od 0,3 m, pregrada između pokretnih delova susednih liftova mora se prostirati po celoj dužini voznog okna i po visini koja odgovara najmanje visini najbližeg pokretnog dela susednog lifta, sa dodatkom od 0,1 m sa svake strane.
Ako protivteg lifta čija se vuča ostvaruje trenjem miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) deo vođenog puta koji preostaje za kretanje kabine u smeru nagore (pod uglom a) mora iznositi najmanje 0,1 m + 0,035 n2, s tim što se put izražava u metrima, a nazivna brzina u m/s;
2) rastojanje između čeonog dela kabine sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i čeonog zida voznog okna po dužini mora iznositi najmanje 1 m;
3) slobodno rastojanje po dužini između isturenih delova čeonog zida voznog okna i isturenih elemenata na čeonom delu kabine mora iznositi najmanje 0,30 m + 0,035 n2.
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, moraju biti istovremeno ispunjena dva uslova:
1) ostatak puta (pod uglom a) protivtega u smeru nagore mora iznositi 0,1 m + 0,035 n2 (ostatak puta protivtega u smeru nagore u m, n - nazivna brzina m/s);
2) rastojanje između čeonog dela protivtega i čeonog zida voznog okna po dužini mora iznositi najmanje 1 m.
Vertikalno rastojanje između tavanice voznog okna i podesta vrata kabine, mereno po zadnjoj ivici kabine, mora iznositi najmanje 3 m (crtež br. 2).
Vertikalno rastojanje između dna voznog okna i podesta vrata kabine, mereno po prednjoj ivici kabine, mora iznositi najmanje 1,5 m (crtež br. 2).
 |
Ako je pod kabine lifta čija se vuča ostvaruje pomoću doboša u istoj ravni sa podom gornje krajnje stanice, ostatak putanje kabine u smeru naviše (pod uglom a) mora da iznosi još najmanje 0,5 m pre nego što odbojnici počnu da rade.
Ako kabina potpuno sabije glavu odbojnika, rastojanje između čeonog dela kabine sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i čeonog zida voznog okna po dužini mora iznositi najmanje 1 m.
Ako kabina miruje na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, rastojanje između čeonog dela kabine sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i čeonog zida dna voznog okna po dužini mora iznositi najmanje 1 m.
Pod jame voznog okna mora biti ravan, osim postolja za odbojnike, koji su postavljeni pod uglom putanje kretanja kabine (a) i protivtega (ako protivteg ide pod istim uglom putanje a). Jama voznog okna mora biti zaštićena od prodiranja vode.
Pristup u jamu voznog okna mogućan je preko lestvica, stepenika ili kroz vrata za održavanje.
Lestvice moraju biti stabilne i od nesagorivog materijala, s tim da budu lako pristupačne otvoru vrata voznog okna na najnižoj stanici.
Ako se na zidu voznog okna ne mogu obezbediti pogodne stabilne lestvice, mogu se koristiti pokretne lestvice, koje se čuvaju na dnu voznog okna i koje se mogu povući nagore lancem koji se nalazi blizu otvora vrata voznog okna, s tim da se postave u stabilan, pogodan položaj za silaženje.
Na vratima za pristup u jamu voznog okna mora se nalaziti brava sa sigurnosnom sklopkom, a na spoljnoj strani okvira vrata mora se nalaziti signalna lampa koja upozorava da je lift u pokretu.
U jamu voznog okna mora biti ugrađena sklopka "STOJ", sa jasno obeleženim položajima uključenja i isključenja, kojom se pogon lifta i automatska vrata isključuju i drže u stanju mirovanja. Sklopka mora biti postavljena tako da joj se može prići sa vrata koja se koriste za ulaz u jamu voznog okna.
U jami voznog okna mora biti ugrađena i dvopolna priključnica sa zaštitnim kontaktom, kao i naizmenična sklopka za osvetljenje voznog okna, namenski obeležena, koja je vezana sa naizmeničnom sklopkom u mašinskoj prostoriji.
U vozno okno ne smeju se ugrađivati instalacije i uređaji koji nisu sastavni deo lifta.
Dozvoljena je ugradnja uređaja za grejanje voznog okna, pri čemu se naprave za posluživanje uređaja za grejanje moraju nalaziti izvan voznog okna. Za te uređaje ne sme se koristiti topla voda ili para.
U voznom oknu mora biti trajno ugrađeno električno osvetljenje, i to po jedna svetiljka udaljena najviše 0,5 m od tavanice i dna voznog okna, a ostale svetiljke - na rastojanjima od najviše 7 m.
III MAŠINSKA PROSTORIJA I PROSTORIJA ZA POMOĆNE UŽETNJAČE
Mašinska prostorija i prostorija za pomoćne užetnjače moraju biti zatvorene zidovima, podom, tavanicom i vratima.
U mašinsku prostoriju i prostoriju za pomoćne užetnjače smeju ulaziti samo stručna lica koja rade na održavanju i ispitivanju lifta i lica osposobljena za spasavanje lica iz zaglavljene kabine.
U mašinskoj prostoriji moraju biti smešteni: pogonske mašine, pripadajući upravljački uređaji, po mogućnosti u blizini pogonske mašine, vešaljke za užad, pomoćne užetnjače, osim pomoćnih užetnjača na kabini u protivtegu, i graničnici brzine, osim zateznog uređaja graničnika.
Ako se upravljački uređaji ne mogu postaviti u mašinskoj prostoriji, postavljaju se u prostoriji za pomoćne užetnjače ili drugu prostoriju koja ispunjava uslove za mašinsku prostoriju.
Ako se pomoćne užetnjače jednog ili više liftova, graničnici brzine i vešaljke za užad ne mogu postaviti u mašinskoj prostoriji, postavljaju se u prostoriji za pomoćne užetnjače.
Prostorija za pomoćne užetnjače može biti izvedena ispod mašinske prostorije, bez prilaza sa stajališta zgrade, ako je bez teškoća i opasnosti omogućen pristup kroz otvor na podu mašinske prostorije.
Ispod pomoćnih užetnjača koje se nalaze u voznom oknu mora postojati zaštitna pregrada odgovarajuće čvrstine i gustine, kojom se sprečava da prelomljena osovina padne u vozno okno.
Pomoćne užetnjače moraju imati uređaj kojim se osigurava da osovina ne ispadne iz ležišta, da uže ne ispadne iz žleba pri olabavljenju užeta i da strana tela ne upadaju između užeta i žlebova pomoćnih užetnjača koje su obuhvaćene užetom sa donje strane.
U mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače ne smeju se ugrađivati instalacije i uređaji koji nisu sastavni deo lifta, osim uređaja za provetravanje i grejanje mašinske prostorije i detektora požara ili protivpožarnih uređaja za električne instalacije.
Mašinska prostorija izgrađuje se, po pravilu, na gornjem kraju voznog okna.
Prilaz mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače mora biti lako pristupačan i siguran. U mašinsku prostoriju, odnosno u prostoriju za pomoćne užetnjače mora da se ulazi neposredno preko stepeništa zgrade, a ne kroz stambene i radne prostorije.
Visina prilaza iz stava 1 ovog člana mora da iznosi najmanje 2 m, pri čemu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde čija je visina manja od 0,4 m.
Prilaz iz stava 1 ovog člana mora biti dobro osvetljen trajno ugrađenim električnim osvetljenjem. Pod prilaza ne sme biti klizav.
Mašinska prostorija i prostorija za pomoćne užetnjače moraju biti izvedene tako da izdrže opterećenja koja nastaju radom lifta. Pod mašinske prostorije mora biti proračunat na pokretna opterećenja od najmanje 5000 N/m2.
Zidovi, pod i tavanica mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače moraju biti svetlih boja i od materijala koji je otporan na vatru i koji ne stvara prašinu, nego sprečava njeno taloženje.
Pod mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače ne sme biti klizav.
Zidovi i pod mašinske prostorije moraju biti zvučno izolovani od stambenih, radnih i društvenih prostorija.
U mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače mora postojati:
1) ispred razvodnih i upravljačkih uređaja - slobodna, horizontalna površina dužine najmanje 0,7 m, a širine, zavisno od širine uređaja, ali ne manje od 0,5 m;
2) slobodna horizontalna površina veličine 0,5 m · 0,6 m, za održavanje i ispitivanje obrtnih delova lifta koja je obezbeđena sa strane sa koje se obrtni delovi održavaju i ispituju.
Širina prilaza slobodnim površinama iz stava 1 ovog člana mora iznositi najmanje 0,5 m, a izuzetno se može smanjiti na 0,4 m, pod uslovom da se u tom delu ne nalaze pokretni delovi lifta.
Visina mašinske prostorije, merena od površine poda, odnosno od površine sa koje se opslužuje pogonska mašina do najniže ivice nosača za podizanje težih delova lifta mora iznositi najmanje 2 m.
Visina prostorija za pomoćne užetnjače, merena od poda do tavanice, mora iznositi najmanje 1,5 m. Ako se u prostoriju za pomoćne užetnjače ugrađuje upravljački uređaj lifta, visina od poda do tavanice mora iznositi najmanje 2 m.
Iznad najvišeg dela pogonske mašine koja je smeštena u mašinskoj prostoriji mora se ostaviti slobodan prostor visine najmanje 0,3 m.
Ako mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače ima više radnih nivoa čija se visina razlikuje za više od 0,5 m, moraju se postaviti stepenice i ograda.
Jame ili kanali u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače koji su dublji od 0,5 m i uži od 0,5 m, moraju biti pokriveni.
Svetla visina vrata mašinske prostorije mora iznositi najmanje 1,8 m, a vrata prostorije za pomoćne užetnjače - najmanje 1,4 m. Svetla širina vrata mašinske prostorije i vrata prostorije za pomoćne užetnjače mora iznositi najmanje 0,7 m.
Vrata mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače moraju da budu izgrađena od metala, moraju da se zaključavaju i ne smeju da se otvaraju prema mašinskoj prostoriji ili prostoriji za pomoćne užetnjače. Ako su vrata mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače zaključana, moraju se sa unutrašnje strane otvarati bez upotrebe ključa.
Prozori u mašinskoj prostoriji moraju biti izrađeni od metala.
Otvori na postolju pogonske mašine, graničnika brzine, kao i na podu mašinske prostorije, odnosno prostorije za pomoćne užetnjače moraju imati zaobljene ivice podignute najmanje 50 mm iznad poda ili postolja, izrađene od lima, betona ili drugog pogodnog materijala.
Mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače mora biti suva i provetravana. Motori, električni upravljački uređaji i drugi uređaji u mašinskoj prostoriji moraju biti zaštićeni od prašine, štetnih gasova i vlage u stepenu zaštite koji zahtevaju radni uslovi.
Otvori za provetravanje mašinske prostorije moraju biti izvedeni tako da odvode gasove i dim u slučaju požara.
Kroz mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače ne smeju se provetravati prostorije koje ne pripadaju liftu.
Temperatura u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače, ako se u njima nalaze upravljački uređaji, mora iznositi između plus 5oC i plus 40oC.
U mašinskoj prostoriji, odnosno u prostoriji za pomoćne užetnjače, može se postaviti grejno telo za zagrevanje tih prostorija, pod uslovom da se ne koristi topla voda ili para. Otvor ili otvori za dovod nezagrevanog vazduha moraju se zatvoriti pri zagrevanju tih prostorija.
Mašinska prostorija, odnosno prostorija za pomoćne užetnjače mora biti osvetljena sa najmanje 200 1x, mereno na podu. Sklopka za osvetljenje mora biti postavljena sa unutrašnje strane, pored ulaznih vrata.
Strujno kolo za osvetljenje mašinske prostorije mora biti nezavisno od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora dovesti ili preko zasebnog strujnog voda ili vezom ispred glavne sklopke.
Najmanje jedna priključnica sa zaštitnim kontaktom mora biti postavljena u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače. Priključnica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog osigurača.
U prostoriji za pomoćne užetnjače, pored ulaza mora biti postavljena sklopka "STOJ", sa jasno obeleženim položajima uključenja i isključenja, kojom se pogon lifta i automatska vrata isključuju i drže u stanju mirovanja.
Za unošenje i postavljanje težih delova opreme lifta mora se ispod tavanice mašinske prostorije ugraditi jedan montažni nosač (kuka) za dizalicu ili više njih, koji se dimenzionišu prema predviđenim opterećenjima. Na montažnom nosaču (kuki) za dizalicu mora biti označeno najveće dozvoljeno opterećenje.
Montažni nosači (kuke) moraju biti poređani prema rasporedu opreme lifta i montažnom otvoru.
Ako se u mašinskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomoćne užetnjače nalaze upravljački uređaji, u toj prostoriji se mora postaviti aparat za gašenje požara na električnim uređajima.
Potrošni materijal (krpe za čišćenje, maziva itd.), mora se držati u kantama sa poklopcem izrađenim od nezapaljivog materijala.
IV VRATA VOZNOG OKNA
Vrata voznog okna čine puna krila i okvir. U zatvorenom položaju zazori između krila vrata, krila i okvira, praga i krila vrata ne smeju da budu veći od 10 mm. Ako postoje udubljenja, ona se moraju uzeti u obzir pri merenju zazora.
Na krilima automatskih vrata sa spoljne strane ne smeju se nalaziti udubljenja ili ispupčenja veća od 3 mm. Ta ispupčenja ili udubljenja moraju biti zaobljena u oba smera kretanja krila vrata.
Ako se na vratima voznog okna u udubljenju na krilu sa unutrašnje strane nalazi ručka, dubina tog udubljenja ne sme biti veća od 30 mm, a širina - od 40 mm. Zakošenja udubljenja nagore i nadole moraju obrazovati ugao od najmanje 60o prema horizontali.
Ako je kabina lifta bez vrata, vrata voznog okna sa unutrašnje strane moraju biti ravna i glatka, a u zatvorenom položaju moraju biti u ravni sa zidom voznog okna.
Vrata voznog okna (krila i okvira), osim providnih kontrolnih otvora, moraju da budu izrađena od metala otpornog na deformacije i izrađena i ugrađena tako da obezbeđuju pravilan rad zabrave vrata.
Mehanička čvrstoća i krutost vrata voznog okna moraju da budu takve da ih horizontalna sila od 300 N (koja deluje normalno na površinu od 5 cm2), na bilo kom mestu krila zabravljenih vrata, s jedne ili s druge strane, ne deformiše trajno, da ih ne deformiše elastično za više od 15 mm i da ne prouzrokuje poremećaj koji će uticati na ispravan rad vrata i zabrave.
Ako je kabina lifta bez vrata, na vratima voznog okna elastične deformacije prema unutrašnjosti voznog okna ne smeju biti veće od 5 mm kad sila od 300 N deluje normalno na površinu od 5 cm2 sa spoljne strane krila vrata.
Pri delovanju ručne sile od 150 N, bez upotrebe alata, na najkritičnijem mestu u pravcu otvaranja horizontalno pomičnih vrata voznog okna, zazori između krila vrata, krila i nadvratnika i praga i krila vrata ne smeju biti veći od 30 mm.
Svetla visina vrata voznog okna mora iznositi najmanje 2 m, s tim što je dozvoljeno umanjenje od najviše 50 mm.
Svetla širina vrata voznog okna ne sme biti veća od 50 mm sa svake strane od širine ulaza u kabinu.
Svaki prilaz voznom oknu mora imati prag koji izdržava sva opterećenja pri ulasku i izlasku lica i pri utovaru i istovaru tereta.
Vrata voznog okna moraju biti izrađena tako da u pogonu ne dođe do njihovog zaglavljivanja, ispadanja iz ležišta ili vođica i prekoračenja puta vođenja.
Horizontalno pomična vrata voznog okna moraju biti vođena na gornjoj i donjoj ivici krila vrata.
Vertikalno pomoćna vrata voznog okna moraju biti vođena na obema vertikalnim ivicama krila vrata.
Krila vertikalno pomičnih vrata moraju biti obešena na dva nezavisna noseća elementa i uravnotežena. Vođice za krila vrata moraju biti otporne na vatru.
Svi noseći elementi proračunavaju se sa sigurnosnim faktorom od najmanje 8.
Prečnik užetnjače za noseće uže mora da iznosi najmanje 25 · d, pri čemu d označava prečnik užeta.
Noseća užad moraju biti obezbeđena od ispadanja iz užetnjače.
Nosač krila vrata mora biti proračunat tako da izdrži teret koji prelazi preko njega, uzimajući u obzir i uslove oslanjanja otvorenih vrata. Nosač donjeg krila vrata mora da bude izrađen tako da pri dodiru sa podom ne povredi lice koje prilazi stanici. Ivica gornjeg krila vrata mora biti obložena elastičnom trakom.
Za horizontalno pomična automatska vrata voznog okna, odnosno druge vrste mašinski pokretnih vrata, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) prednja ivica vrata mora biti glatka i zaobljena;
2) sila koja je potrebna da bi se sprečilo zatvaranje vrata ne sme biti veća od 150 N, osim u prvoj trećini putanje zatvaranja vrata;
3) kinetička energija krila vrata voznog okna i mehaničkih delova koji su sa krilima vrata čvrsto povezani, proračunata ili merena pri srednjoj brzini zatvaranja, ne sme biti veća od 10 J. Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz kabine spreči zatvaranje vrata, zaštitnim uređajem vrata se moraju automatski otvoriti. Dovoljno je da se takav zaštitni uređaj postavi samo na vratima kabine. Zaštitni uređaj može se isključiti za vreme poslednjih 50 mm putanje svakog krila vrata. Ako se zaštitni uređaj za sprečavanje zatvaranja vrata posle isteka podešenog vremena isključi, kinetička energija pokretnih delova vrata ne sme biti veća od 4 J;
4) ako je kinetička energija iz tačke 3 ovog člana veća od 10 J, srednja brzina zatvaranja krila vrata mora biti manja od 0,3 m/s, a vrata se moraju zatvarati neprekidnim pritiskom na dugme.
Vertikalno pomična vrata voznog okna dozvoljena su samo za liftove za prevoz tereta sa pratiocem i prevoz motornih vozila.
Mašinsko zatvaranje vertikalno pomičnih vrata, odnosno drugih vrsta mašinski pokretnih vrata dozvoljeno je ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se neprekidnim pritiskom na dugme upravlja radom vrata;
2) da srednja brzina zatvaranja vrata iznosi najviše 0,3 m/s;
3) da su vrata kabine zatvorena najmanje dve trećine pre nego što vrata voznog okna počnu da se zatvaraju.
Vrata kabine mogu biti izrađena od žičane mreže, s tim da dužina okca ne iznosi više od 10 mm, a visina - ne više od 60 mm.
Širina jednog krila automatskih obrtnih vrata ne sme iznositi više od 0,60 m i moraju biti ispunjeni uslovi iz člana 55 ovog pravilnika.
Prirodno ili veštačko osvetljenje, mereno na podu, ispred vrata voznog okna, mora iznositi najmanje 50 1x.
Na vratima voznog okna koja se otvaraju ručno mora da postoji jedan providni kontrolni otvor ili više providnih kontrolnih otvora za koje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da su takve mehaničke čvrstoće i krutosti da ih horizontalna sila od 300 N, koja deluje normalno na površinu od 5 cm2, na bilo kom mestu krila zabravljenih vrata, s jedne ili s druge strane, ne deformiše trajno, da ih ne deformiše elastično za više od 15 mm i da ne prouzrokuje poremećaj ispravnog rada vrata i zabrave;
2) da debljina čvrsto ugrađenog providnog materijala iznosi najmanje 6 mm;
3) da ukupna površina kontrolnih otvora svakih vrata voznog okna iznosi najmanje 150 cm2, a površina pojedinačnih kontrolnih otvora - najmanje 100 cm2;
4) da širina kontrolnih otvora ne sme iznositi manje od 60 mm niti više od 150 mm a da donja ivica kontrolnih otvora čija je širina veća od 80 mm iznosi najmanje 1 m iznad poda.
Ako je lift u pogonu ili kabina nije u stanici ili u zoni odbravljivanja, prilikom pristajanja mora biti sprečeno otvaranje vrata voznog okna, odnosno bilo kog krila ako su vrata višekrilna.
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna ili bilo koje krilo višekrilnih vrata nije zatvoreno i zabravljeno.
Zabrava vrata voznog okna mora delovati kad su vrata zatvorena pre nego što se kabina pokrene sa stanice.
Elementi zabrave i elementi za pričvršćenje zabrave moraju biti izrađeni od metala ili ojačani metalom i otporni na udar.
Zabrava mora biti zaštićena od prašine.
Zabrava obrtnih vrata mora držati vrata zabravljena čak i ako se spusti krilo vrata.
U visini (tački) zabravljivanja, zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdržati silu koja deluje u smeru otvaranja vrata, i to najmanje 1000 N ako su vrata pomična, a 3000 N ako su vrata okretna.
Zabravljivač vrata voznog okna mora zahvatiti najmanje 7 mm (crtež br. 3), što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zabravljenosti vrata voznog okna.
|
Mere u mm |
||
 |
||
|
Crtež br. 3 |
Veza između pokretnog dela sigurnosnog kontakta koji prekida sigurnosno strujno kolo i zabravljivača mora biti direktna, bez podešavanja ili sa naknadnim podešavanjem. Kontakte može naknadno podešavati samo stručno lice koje radi na održavanju i ispitivanju lifta.
Kontrola elemenata zabrave mora biti jednostavna.
Ako su kontakti zabrave smešteni u kućištu, odvrnuti zavrtnji poklopca kućišta moraju ostati u rupicama kućišta ili poklopca.
Zabravljivač mora delovati i držati se u zabravljenom položaju silom sopstvene težine, stalnog magneta ili opruge. Opruge moraju delovati na pritisak i biti vođene, a pri odbravljivanju navoji opruge ne smeju nalegati jedan na drugi.
Ako se zabravljivač drži u zabravljenom položaju silom stalnog magneta, dejstvo magneta ne sme biti oslabljeno udarcima ili zagrevanjem.
Pri kvaru stalnog magneta ili opruge ne sme doći do odbravljivanja usled delovanja težine zabravljivača.
Ako se vrata voznog okna nasilno odbravljuju kad se kabina kreće, rad lifta mora se zaustaviti.
Sva vrata voznog okna moraju biti izrađena tako da se mogu odbraviti spolja specijalnim trouglastim ključem (crtež br. 4).
Posle odbravljivanja specijalnim trouglastim ključem, zabravljivač ne sme ostati u odbravljenom položaju ako su vrata voznog okna zatvorena.
Ako se vrata voznog okna pokreću zajedno sa vratima kabine, mora postojati uređaj (opruge ili teg) kojim se automatski zatvaraju vrata voznog okna kad kabina nije u zoni odbravljivanja tih vrata.
|
Mere u mm |
||
 |
||
|
Crtež br. 4 |
Svaka vrata voznog okna moraju imati električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata.
Ako se horizontalno pomična vrata voznog okna i vrata kabine pokreću zajedno, može se koristiti isti uređaj za kontrolu zatvorenosti i kontrolu zabravljenosti, pod uslovom da taj uređaj deluje samo kad su vrata potpuno zatvorena.
Ako su vrata voznog okna okretna, uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata mora biti smešten na strani na kojoj se zatvaraju vrata ili na zabravi vrata.
Ako horizontalno i vertikalno pomična vrata imaju više krila koja su međusobno neposredno mehanički povezana, dozvoljeno je zabravljivati samo jedno krilo, pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila sprečava otvaranje ostalih krila.
Električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata može se postaviti samo na jednom krilu vrata.
Ako su krila vrata voznog okna međusobno posredno mehanički povezana užadima, lancima ili kaiševima, oni moraju biti izrađeni prema uslovima rada vrata. Ta povezanost, u pogledu sigurnosti, isputuje se u određenim vremenskim razmacima, prema uputstvu proizvođača.
Dozvoljeno je zabravljivati samo jedno krilo vrata pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila sprečava otvaranje ostalih krila. Na ostalim krilima vrata ne smeju se nalaziti ručice za otvaranje.
Položaj zatvorenih a nezabravljenih krila vrata mora se kontrolisati sigurnosnim električnim uređajem za kontrolu zatvorenosti nezabravljenih krila ako vrata imaju više krila.
Na poluautomatskim vratima voznog okna mora se nalaziti uređaj za usporenje zatvaranja, koji stupa u dejstvo najdocnije na rastojanju od 50 mm između prednje ivice krila vrata i okvira vrata.
Automatska vrata voznog okna, po isteku utvrđenog vremena, moraju se zatvoriti ako nije data komanda za vožnju.
Lift mora biti konstruisan tako da se ni sa kog mesta pristupačnog licima ne može staviti u pokret samo jednom neuobičajenom radnjom ako vrata voznog okna nisu zatvorena i zabravljena.
V KABINA
Čista visina unutrašnjosti kabine mora da iznosi najmanje 2,2 m.
Svetla visina ulaza u kabinu mora da iznosi najmanje 2 m, s tim što je dozvoljeno smanjenje najviše za 50 mm.
Najveće korisne površine poda kabine za prevoz lica, da ne bi došlo do preopterećenja lifta, utvrđene su u tabeli br. 2.
Tabela br. 2
|
Nazivna nosivost |
Najveća korisna površina poda kabine |
Najveći broj lica |
|
100 |
0,40 |
1 |
Ako je nazivna nosivost lifta veća od 2.500 kg, za svakih novih 100 kg tereta korisna površina kabine može se povećati najviše 0,16 m2.
Za međuvrednosti nazivne nosivosti najveća korisna površina izračunava se linearnom interpolacijom.
Izračunavanje najvećeg broja lica vrši se prema izrazu:
nazivna
nosivost
najveći broj lica = --------------------------------, a rezultat se
75
zaokružuje na prvi manji ceo broj.
Ako je nazivna nosivost lifta veća za više od 15% od vrednosti u tabeli, najveći dozvoljeni broj lica mora odgovarati korisnoj površini kabine.
Kabina mora biti postavljena na čeličnu noseću konstrukciju koja je vuče po putanji voznog okna.
Na čeličnu noseću konstrukciju pričvršćeni su kotrljajući klizači, vešaljke za užad, hvatački uređaji, odbojnici i platforma za nužni izlaz sa penjalicama.
Svi uređaji koji se nalaze na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine moraju biti lako dostupni radi održavanja.
Kabina mora biti vođena pomoću čelične noseće konstrukcije po krutim vođicama sa najmanje četiri prinudna vođenja, odnosno pomoću kotrljajućih klizača.
Kabina ne sme da isklizne sa vođica ako točak kotrljajućeg klizača otpadne ili ako se gazeći sloj pohaba i otpadne.
Za liftove za prevoz nameštaja sa pratiocem, najveće nazivne brzine 1m/s, nazivna nosivost mora se proračunati sa najmanje 220 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Za bolničke liftove sa krevetom i pratiocem, nezavisno od nazivne brzine, nazivna nosivost mora se proračunati sa najmanje 300 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti najviše 1000 kg i koji su prvenstveno namenjeni za komadnu robu koja se utovaruje i istovaruje ručno ili pomoću ručnih kolica, nazivna nosivost mora se proračunati sa najmanje 150 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti veće od 1000 kg, u koje ulazi viljuškar, korisni teret mora se proračunati sa najmanje 250 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Za liftove za prevoz motornih vozila sa pratiocem, korisni teret mora se proračunati sa najmanje 200 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Za liftove sa bubnjem i pratiocem, korisni teret mora se proračunati sa najmanje 200 kg/m2 korisne površine poda kabine.
Liftovi iz st. 1 do 6 ovog člana moraju se koristiti samo sa pratiocem.
Vrata voznog okna i upravljanje liftovima iz st. 1 do 6 ovog člana moraju biti izvedeni tako da se lift koristi samo pomoću posebnog ključa.
U objektu čija je najviša stanica na visini većoj od 30 m, računajući od nivoa terena, mora postojati najmanje jedan lift sa kabinom povećanih dimenzija. Širina poda kabine tog lifta mora iznositi najmanje 1 m, a dužina 2,1 m. Širina otvora ulaza u kabinu mora iznositi najmanje 0,8 m. Pod kabine takvog lifta proračunava se sa opterećenjem od najmanje 500 kg/m2.
Nazivna nosivost lifta iz stava 1 ovog člana mora biti srazmerna površini poda kabine, prema odredbama člana 73 ovog pravilnika. Nazivna nosivost tog lifta može se smanjiti najviše do 400 kg pod uslovom:
1) da je u kabini ugrađen uređaj za kontrolu preopterećenja kojim se isključe komanda i daju zvučni i svetlosni signali preopterećenja;
2) da je uređaj za prinudno zaustavljanje kabine dimenzionisan za nosivost srazmernu površini poda kabine;
3) da je vučna sposobnost pogonske užetnjače pri statičkom opterećenju dimenzionisana tako da pri opterećenju srazmernom površini poda kabine ne dolazi do klizanja užadi.
Bolnički liftovi sa krevetom i liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, površine poda kabine do 3,5 m2, koji se upotrebljavaju samo povremeno za prevoz bolesnika ili tereta, čiji jedan deo kabine, najviše polovina, služi za prevoz lica, mogu se pregraditi vratima. Nazivna nosivost lifta određuje se samo prema nepregrađenom delu kabine, ali ne manje od 400 kg. Ako se pregradna vrata otvore, lift mora da stane, a novi poziv može se dati samo iz kabine dejstvom preklopnika sa ključem. Ako je komanda lifta sabirna, kad se pregradna vrata otvore lift mora da stane, a spoljni pozivi se ne poništavaju.
Pri proračunu nosećih elemenata lifta moraju se uzeti u obzir najveća opterećenja koja nastaju od tereta i utovarnih uređaja prilikom utovara ili istovara tereta.
Kabina lifta mora biti ograđena punim zidovima, podom i tavanicom.
Na kabini lifta iz stava 1 ovog člana dozvoljeni su otvori za ulaz lica ili utovar tereta, otvor za nužni izlaz, sa vratima ili kapkom, i otvori za provetravanje.
Zidovi, pod i tavanica kabine, čelična noseća konstrukcija kabine i kotrljajući klizači moraju kao celina imati dovoljnu mehaničku čvrstoću da izdrže udare i opterećenja kojima je kabina izložena za vreme rada lifta, kad deluju hvatački uređaji ili kad čelična noseća konstrukcija kabine nasedne na odbojnike.
Zidovi kabine moraju biti izrađeni tako da bez trajne deformacije izdrže silu od 300 N koja deluje upravno na bilo koju tačku zida, pod uslovom da ravnomerno opterećuje kružnu ili kvadratnu površinu od 5 cm2.
Pri delovanju sile iz stava 2 ovog člana ugib ne sme iznositi više od 15 mm.
Zidovi, pod i tavanica kabine ne smeju biti izrađeni od lako zapaljivog materijala koji stvara veliku količinu dima i gasova opasnih po život.
Pod kabine lifta mora se proračunati sa opterećenjem od najmanje 500 kg/m2.
Električni sigurnosni uređaj kojim se isključuje spoljna komanda lifta mora stupiti u dejstvo kad se pod kabine optereti najviše sa 15 kg, s tim što se to ne odnosi na liftove sa sabirnom komandom.
Delovi poda kabine koji naležu na opruge ili elastične podloge i služe da električni sigurnosni uređaj za isključivanje spoljne komande stupi u dejstvo, moraju da se nalaze na ulaznoj strani kabine, da budu iste širine kao i kabina i dužine najmanje 0,6 m, mereno od prednje ivice praga.
Spoljna komanda može se isključiti posebnom bistabilnom sklopkom samo na liftovima sa pratiocem.
Za zastakljivanje zidova kabine mora se koristiti providno i kaljeno staklo. Ako širina stakla iznosi najviše 0,7 m, debljina stakla mora iznositi najmanje 11 mm; ako širina stakla iznosi najviše 0,5 m, debljina stakla mora iznositi najmanje 9 mm, a ako širina stakla iznosi 0,25 m, debljina stakla mora iznositi najmanje 7 mm.
Donja ivica stakla mora biti postavljena na najmanje 0,3 m iznad poda kabine.
Na pragu kabine mora se nalaziti zaštitni lim širine jednake najmanje svetloj širini vrata voznog okna. Donji kraj vertikalnog dela zaštitnog lima praga mora biti zakošen pod uglom od najmanje 60o u odnosu na horizontalu, a zakošenje mora iznositi najmanje 50 mm, mereno horizontalno.
Ukupna visina zaštitnog lima praga mora iznositi najmanje 0,35 m.
Na svakom ulazu u kabinu mora se nalaziti prag koji mora izdržati sva opterećenja pri utovaru i istovaru tereta.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, prednja ivica poda kabine na ulazu u kabinu mora se proračunati za opterećenje u jednoj tački veličine 30% od težine tereta koji je postavljen na sredini ivice poda.
Za liftove u čiju kabinu ulazi viljuškar sa teretom prilikom utovara ili istovara, prednja ivica poda kabine na ulazu u kabinu mora se proračunati za opterećenje od 40% u svakoj od dve tačke postavljene levo i desno na 0,4 m od sredine prednje ivice poda.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih vozila, proračun opterećenja obuhvata opterećenje postavljeno na prednju ivicu poda kabine prema stavu 3 ovog člana, ali sa opterećenjem na odstojanju od 0,6 m, umesto 0,4 m.
Na ulazima u kabinu lifta moraju se nalaziti vrata.
Jedan ili dva ulaza u kabinu lifta za prevoz tereta sa pratiocem mogu biti bez vrata ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se lift koristi samo sa pratiocem;
2) da je nazivna brzina lifta manja od 0,63 m/s;
3) da je najkraće rastojanje između ivice praga ulaza i otvora na bočnoj strani kabine veće od 0,8 m ili da je najkraće rastojanje između ivice praga ulaza i otvora kabine na suprotnoj strani veće od 1,5 m;
4) da je dozvoljeni broj lica za prevoz ograničen prema tabeli 2, pri čemu se za izračunavanje korisne površine poda kabine ne uzima u obzir 0,1 m, mereno od ivice praga kabine;
5) da je kutija za upravljanje u kabini udaljena najmanje 0,4 m od ulaza u kabinu.
Vrata kabine moraju imati puna krila.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, dozvoljena je ugradnja rešetkastih vertikalno pomičnih vrata, pod uslovom da otvor rešetke horizontalno iznosi najviše 10 mm, a vertikalno - najviše 60 mm.
Ako su vrata kabine zatvorena, zazori između krila vrata, krila i okvira vrata i krila i praga ne smeju biti veći od 10 mm. Udubljenja, ako postoje, moraju se uzeti u obzir pri merenju zazora.
Ako su vrata kabine okretna, moraju postojati graničnici kojima se ograničava ugao otvaranja krila vrata.
Kontrolni otvori na vratima kabine obavezni su ako takvi otvori postoje na vratima voznog okna. Za zatvaranje tih otvora mora se upotrebiti providno i kaljeno staklo debljine najmanje 7 mm ili drugi providni materijal.
Najmanje jedan od kontrolnih otvora na vratima kabine mora se podudarati sa kontrolnim otvorom na vratima voznog okna kad kabina stoji u stanici.
Ako su vrata kabine automatska, kontrolni otvori nisu obavezni.
Vrata kabine u zatvorenom položaju moraju biti takve mehaničke čvrstoće i krutosti da ih horizontalna sila od 300 N, koja deluje normalno na površinu vrata sa unutrašnje strane kabine, a raspoređena je na površinu od 5 cm2, na bilo kom mestu krila vrata, ne deformiše trajno, ne deformiše elastično za više od 15 mm i ne prouzrokuje poremećaj rada vrata.
Vrata i okvir vrata moraju biti izrađeni tako da se lica ne mogu povrediti prilikom zatvaranja ili otvaranja vrata.
Na unutrašnjoj strani krila mašinski pokretnih vrata ne smeju se nalaziti udubljenja ili ispupčenja veća od 3 mm. Ta ispupčenja ili udubljenja moraju biti zaobljena u oba smera kretanja krila vrata.
Ako su samo vrata kabine automatska, ona se ne smeju automatski zatvoriti kad su vrata voznog okna otvorena.
Za horizontalno pomična automatska vrata kabine moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) prednja ivica vrata mora biti glatka i zaobljena;
2) sila koja je potrebna da bi se sprečilo zatvaranje vrata ne sme biti veća od 150 N, osim u prvoj trećini putanje zatvaranja vrata;
3) kinetička energija krila vrata kabine i mehaničkih delova koji su sa krilima vrata čvrsto povezani, proračunata ili merena pri srednjoj brzini zatvaranja, ne sme biti veća od 10 J.
Ako lice prilikom ulaska u kabinu ili izlaska iz kabine spreči zatvaranje vrata, zaštitnim uređajem vrata se moraju automatski otvoriti. Zaštitni uređaj može se isključiti za vreme poslednjih 50 mm putanje svakog krila vrata.
Ako se zaštitni uređaj za sprečavanje zatvaranja vrata, posle isteka podešenog vremena isključi, kinetička energija pokretnih delova vrata ne sme biti veća od 4 J;
4) ako je kinetička energija, proračunata prema tački 3 ovog člana, veća od 10 J, srednja brzina zatvaranja krila vrata mora biti manja od 0,3 m/s, a vrata se moraju zatvarati pod stalnom kontrolom lica (npr. trajnim pritiskom na dugme).
Vertikalno pomična vrata kabine dozvoljena su samo za liftove za prevoz tereta sa pratiocem.
Mašinsko zatvaranje vertikalno pomičnih vrata dozvoljeno je ako radom vrata neprekidno upravlja pratilac lifta i ako srednja brzina zatvaranja krila vrata iznosi najviše 0,3 m/s.
U kabini bez vrata mora se nalaziti fotoelektrični ili sličan uređaj kojim se sprečava da kabina krene, odnosno kojim se kabina zaustavlja ako je u pokretu.
Svetlosna prepreka mora se nalaziti na 0,7 m iznad poda kabine, na okviru ulaza u kabinu.
Kabina se ponovo pokreće davanjem komande za vožnju iz kabine.
Pod kabine liftova bez vrata kabine za prevoz tereta kolicima sa pratiocem mora imati nagib 1:100, od ulaza prema unutrašnjosti kabine.
Na vratima kabine mora se nalaziti električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata kabine kojim se sprečava kretanje kabine ako vrata ili bilo koje krilo višekrilnih vrata nije zatvoreno.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, dozvoljeno je da se kabina kreće kad su vrata otvorena:
1) ako električni uređaj kojim se isključuje spoljna komanda lifta preko poda kabine nisu opteretila lica ili teret;
2) u zoni odbravljivanja prilikom pristajanja i naknadnog podešavanja tačnosti pristajanja u stanici;
3) iznad nivoa stanice pri vožnji na rampu u području od najviše 1,65 m, pod nadzorom pratioca lifta.
Ako su horizontalno ili vertikalno pomična vrata kabine sastavljena od više krila koja su međusobno neposredno mehanički povezana, može se samo na jednom krilu ugraditi električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvaranja.
Uređaj iz stava 1 ovog člana mora se ugraditi na vodeće krilo teleskop-vrata, odnosno na pogonski uređaj vrata, pod uslovom da su krilo vrata i pogonski uređaj neposredno povezani.
Ako se na višekrilnim vratima kabine nalazi zabrava, dozvoljeno je da se mehanički zabravi samo jedno krilo vrata pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila sprečava otvaranje drugih međusobno neposredno povezanih krila.
Ako su krila vrata kabine međusobno mehanički povezana užadima, kaiševima, lancima i slično, oni moraju biti izrađeni prema uslovima rada vrata. Sigurnost i ispravnost mehaničke veze mora se kontrolisati prema uputstvu proizvođača.
Dozvoljava se da električni sigurnosni uređaj za kontrolu zatvorenosti vrata bude ugrađen na krilo vrata koje nije pogonsko, pod uslovom da je drugo krilo neposredno mehanički povezano sa pogonskim uređajem vrata.
Ako se kabina zaustavi u blizini vrata voznog okna i ako je isključen pogon vrata, mora se omogućiti da se vrata kabine otvore kroz otvor vrata voznog okna, odnosno da se vrata kabine i vrata voznog okna otvore iz kabine, ako ta vrata imaju zajednički pogon.
Otvaranje vrata kabine prema odredbi stava 1 ovog člana mora se omogućiti u zoni odbravljivanja. Sila potrebna za otvaranje tih vrata ne sme biti veća od 300 N.
Sila potrebna za otvaranje vrata kabine, ako je kabina u pogonu za nazivne brzine lifta veće od 1 m/s, mora biti veća od 50 N, osim u zoni pristajanja kabine.
Da bi se vrata kabine zabravljivala, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je slobodan prostor između zatvorenih vrata kabine i naspramnog zida veći od 150 mm, vrata kabine moraju se automatski zabraviti pre nego što kabina napusti zonu stanice. Zabrava se mora dovesti u zahvatni položaj pomoću sile opruge ili sile teže. Ako je mehanizam zabrave u zahvatnom položaju, vrata kabine mogu se otvoriti najviše 50 mm;
2) ako kabina napusti zonu stanice sa nezabravljenim vratima, i to najkasnije kad se kabina udalji za 0,4 m od stanice, vrata kabine se prinudno zabravljuju ili se sigurnosno kolo upravljanja liftom prinudno prekida pomoću kontrolnog kontakta i lift se zaustavlja.
Lica se iz kabine spasavaju spolja, po pravilu, pomoću uređaja za povratnu vožnju.
Visina svetlog otvora vrata za nužni izlaz mora iznositi najmanje 1,8 m, a širina - najmanje 0,35 m.
Vrata za nužni izlaz iz kabine moraju se otvarati spolja bez ključa, a iz kabine - samo pomoću specijalnog ključa (crtež br. 4).
Krila vrata iz stava 1 ovog člana ne smeju se otvarati u prostor voznog okna.
Vrata za nužni izlaz iz kabine moraju biti zabravljena u zatvorenom položaju.
Zabravljenost vrata kontroliše se električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zabravljenosti vrata za nužni izlaz na kabini, kojim se sprečava pogon lifta ako vrata nisu ispravno zatvorena i zabravljena.
Krov kabine, pored zahteva za mehaničku čvrstoću zidova kabine, mora ispunjavati i sledeće uslove: da na površini do 1,3 m2, na svakom mestu izdrži najmanje dva lica ili teret od 200 kg, a ako je površina veća od 1,3 m2 - da izdrži najmanje tri lica ili teret od 300 kg, bez trajnih deformacija.
Delovi za upravljanje liftom i za zaustavljanje lifta moraju biti postavljeni najniže na 0,9 m, a najviše 1,7 m iznad poda kabine i u blizini ulaza.
Liftovi u koje je mogućan pristup invalidskim kolicima moraju imati elemente za upravljanje u kabini lifta i na stanicama na visini od najmanje 0,9 m do najviše 1,2 m iznad poda, a delovi za upravljanje iz kabine mogu se postaviti i horizontalno.
Na spoljnoj strani kabine ili na spoljnoj strani čelične noseće konstrukcije kabine mora se nalaziti uređaj za servisno upravljanje, prekidač za zaustavljanje lifta i dvopolna priključnica sa zaštitnim kontaktom. Uređaj za servisno upravljanje i prekidač za zaustavljanje lifta moraju biti pristupačni preko platforme sa ogradom visine 1 m.
U izvesnim slučajevima može se obezbediti priključak za telefon u sastavu uređaja navedenih u stavu 1 ovog člana.
Površina otvora za provetravanje kabine s punim vratima u gornjem i donjem delu kabine mora iznositi najmanje 1% od korisne površine poda kabine.
Za proračun površine otvora za provetravanje, mogu se uračunati zazori na vratima kabine do 50% od njihove ukupne vrednosti.
Otvori za provetravanje moraju biti izrađeni tako da se iz unutrašnjosti kabine ne može kroz njih provući okrugli štap prečnika 10 mm.
Ako je kabina bez vrata, prostor između zida voznog okna i poda kabine, kao i između zida voznog okna i krova kabine, mora se uračunati u površinu otvora za provetravanje.
Kabine liftova za prevoz lica nosivosti od 10 i više lica, bolničkih liftova i liftova za prevoz motornih vozila, osim otvora za provetravanje, moraju se provetravati i uređajima za provetravanje.
Kabina lifta mora biti osvetljena električnim osvetljenjem, a zaštitne kugle od stakla ugrađuju se tako da ne mogu da padnu.
Osvetljenost poda kabine i kutije za upravljanje u kabini mora iznositi najmanje 50 1x.
Za osvetljenje kabine služe najmanje dve sijalice, vezane paralelno.
Ako je kabina duža ili šira od 3 m, moraju postojati najmanje dva sijalična mesta sa po dve sijalice vezane paralelno.
Kabina bolničkog lifta mora imati indirektno osvetljenje, sa fluorescentnim cevima jačine 200 1x.
Ako se prekine normalno napajanje svetlosnog izvora, u kabini mora postojati pomoćni izvor električne energije za nužno osvetljenje, sa stalnim punjenjem, koji se uključuje automataski odmah po nestanku stalnog napona.
Pomoćni izvor električne energije iz stava 1 ovog člana mora biti dimenzionisan tako da najmanje 1 čas napaja svetlosni izvor snage najmanje 1 W. Ako se taj izvor električne energije upotrebljava i za napajanje uređaja za uzbunu, njegova snaga mora biti projektovana prema potrebama potrošača.
VI PROTIVTEG
Protivteg lifta izrađuje se u jednom komadu, ili se sastoji iz više delova međusobno čvrsto spojenih, ili je u obliku limenog sanduka napunjenog materijalom za punjenje. Delovi protivtega moraju biti izrađeni tako da ne ispadaju, da se ne lome i da se ne troše.
Ako se protivteg sastoji iz više delova, mora se postaviti okvir koji čvrsto drži delove protivtega da se ne bi pomerili ili ispali.
Ako se protivteg kreće preko čelične užadi, preko čeličnih žica ili po krutim vođicama, slobodan prostor između protivtega i zida voznog okna, izmeren na najužem mestu, ne sme iznositi manje od 50 mm.
Ako se protivteg kreće preko čelične užadi, čeličnih žica ili po krutim vođicama, slobodan prostor između pokretnih delova lifta, izmeren na najužem mestu, ne sme iznositi manje od 70 mm.
Na liftovima sa bubnjem zabranjena je upotreba protivtega.
VII NOSEĆA SREDSTVA I UREĐAJI ZA IZJEDNAČAVANJE OPTEREĆENJA
Čelična noseća konstrukcija kabine i njen protivteg moraju biti pričvršćeni za čeličnu noseću užad.
Za noseću užad moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) nazivni prečnik mora da iznosi najmanje 8 mm;
2) nazivna zatezna čvrstoća žica mora da iznosi:
a) 1570 MPa ili 1770 MPa - za užad iste zatezne čvrstoće žica;
b) 1370 MPa za spoljne žice i 1770 MPa za unutrašnje žice užadi - za dve nazivne zatezne čvrstoće žica.
Sastav, istezanje, ovalnost i savitljivost moraju da ispunjavaju uslove propisane jugoslovenskim standardima za čeličnu užad i ispitivanje mora da se vrši prema tim propisima.
Čelična noseća konstrukcija kabine i njen protivteg moraju biti pričvršćeni sa najmanje dva nezavisna noseća užeta.
Noseća užad moraju biti ravnomerno opterećena, bez obzira na njihov broj.
Noseća užad ne smeju se spajati ili popravljati upletanjem.
Ako je potrebno zameniti jedno uže ili više užadi u grupi, moraju se zameniti sva užad u toj grupi.
Odnos između nazivnog prečnika pogonske užetnjače, pomoćnih užetnjača i bubnja prema nazivnom prečniku nosećeg užeta mora iznositi najmanje 40, bez obzira na broj žica u užetu.
Koeficijent sigurnosti noseće užadi mora iznositi najmanje:
1) 12 - za liftove sa pogonskom užetnjačom sa tri noseća užeta ili više nosećih užadi;
2) 16 - za liftove sa pogonskom užetnjačom sa dva noseća užeta;
3) 12 - za liftove sa bubnjem.
Nosivost elemenata za pričvršćenje nosećeg užeta mora iznositi najmanje 80% od nosivosti nosećeg užeta.
Krajevi noseće užadi moraju biti pričvršćeni za čeličnu noseću konstrukciju kabine i za protivteg zalivanjem u konične čahure, pomoću pljosnate konične čahure ili drugim sistemom sa istom sigurnošću.
Konične čahure i pljosnate konične čahure izrađuju se i koriste za vezivanje krajeva noseće čelične užadi, na način utvrđen u propisima o jugoslovenskim standardima za konične čahure i pljosnate konične čahure.
Noseća užad liftova sa bubnjem pričvršćuju se pomoću klina, pomoću najmanje dve stezaljke ili drugim sistemom sa istom sigurnošću.
Ako su u pitanju liftovi sa pogonskom užetnjačom, kad protivteg miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vučna sposobnost pogonske užetnjače mora biti takva da spreči podizanje kabine okretanjem pogonske užetnjače.
Vučna sposobnost proračunava se prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Specifični pritisak između noseće užadi i žleba vučne užetnjače mora ispunjavati uslove predviđene propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Bubanj nije dozvoljen kao uređaj za vuču liftova za prevoz lica, osim za teretne liftove sa pratiocem.
Žlebovi bubnja za užad moraju biti zaobljeni, glatki i rezani u obliku spirale. Poluprečnik žleba za uže mora iznositi 0,54 d.
Ako se kabina nalazi na potpuno sabijenim odbojnicima, na bubnju mora ostati najmanje jedan i po namotaj nosećeg užeta.
Uže se namotava na bubanj samo u jednom sloju.
Odstupanje ose nosećeg užeta od ose žleba bubnja ne sme biti veće od 4o.
Da bi opterećenje noseće užadi bilo ravnomerno, mora postojati bar na jednoj strani vešanja uređaj za izjednačavanje opterećenja.
Ako se za izjednačavanje opterećenja upotrebljavaju opruge, one moraju biti opterećene na pritisak.
Ako se jedno noseće uže olabavi ili prekine, pogon lifta mora se zaustaviti električnom sigurnosnom sklopkom za kontrolu labavog nosećeg užeta.
Uređajem za izjednačavanje dužine užeta sprečava se da se posle podešavanja užad sama olabave.
Kompenzaciona užad, kojih mora biti najmanje dva, moraju biti učvršćena za donji deo okvira čelične noseće konstrukcije kabine i za protivteg. Za kompenzacionu užad mora se postaviti užetnjača u dnu voznog okna.
VIII HVATAČKI UREĐAJ
Kabina lifta, odnosno čelična noseća konstrukcija kabine lifta mora imati najmanje jedan hvatački uređaj. Hvatački uređaj mora dejstvovati samo u vožnji nadole i mora kabinu sa nazivnim opterećenjem zaustaviti dejstvom graničnika brzine i držati je na vođicama čak i pri slobodnom kretanju.
Ako se hvatački uređaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati samo pri kretanju protivtega nadole i mora protivteg zaustaviti dejstvom graničnika brzine, čak i pri slobodnom kretanju, i držati ga na vođicama.
Zabranjeno je da se hvatački uređaj stavlja u dejstvo pomoću električnih, hidrauličnih i pneumatskih uređaja.
Ako je nazivna brzina lifta veća od 1 m/s, mora se ugraditi hvatački uređaj za postupno kočenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1 m/s, može se na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 0,63 m/s, može se na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1 m/s, može se na protivtegu ugraditi hvatački uređaj za trenutno kočenje.
Hvatački uređaj na protivtegu liftova brzine do 1 m/s, može stupiti u dejstvo kidanjem uređaja za vešanje ili pomoću sigurnosnog užeta.
Za hvatačke uređaje za postupno kočenje, srednje usporenje iz slobodnog pada, sa nazivnim teretom u kabini, mora iznositi između 0,2 g i 1 g (g = 9,81 m/s2).
Hvatački uređaj na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine (ili na protivtegu), otpušta se samo kretanjem kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatačkog uređaja, samo stručno lice koje radi na održavanju može pustiti lift u pogon.
Posle otpuštanja, hvatački uređaj mora raditi ispravno.
Ako je u pitanju hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem, prigušivač mora biti izrađen kao sistem koji pretvara ili akumulira energiju sa povratnim prigušivanjem i mora odgovarati zahtevima za odbojnike kabine i protivtega.
Noseći delovi hvatačkog uređaja kabine lifta ili protivtega proračunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti najmanje 5 u odnosu na granicu elastičnosti upotrebljenog materijala.
Na svakom hvatačkom uređaju mora se nalaziti električna sigurnosna sklopka za kontrolu dejstva hvatačkog uređaja kojom se zaustavlja pogon lifta najdocnije pri stupanju u dejstvo hvatačkog uređaja.
Putanja koju kabina sa hvatačkim uređajem za postupno kočenje pređe nadole ne sme biti duža od 1 m od užeta pričvršćenog na graničniku brzine da bi se hvatački uređaj doveo iz normalnog slobodnog položaja u položaj kad počinje pritisak na vođice.
IX GRANIČNIK BRZINE
Hvatački uređaj kabine ne sme stupiti u dejstvo pomoću graničnika brzine pre nego što se postigne brzina od 115% nazivne brzine.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo hvatački uređaj mora biti manja od:
1) 0,8 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa klinovima;
2) 1,00 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa valjcima;
3) 1,50 m/s - za hvatačke uređaje za trenutno kočenje sa prigušenjem i za hvatačke uređaje za postupno kočenje za nazivne brzine lifta do 1,00 m/s;
0,25
4) 1,25 n + ---------- - za sve ostale
vrste hvatačkih uređaja, s tim
n
što se n - nazivna brzina izražava u m/s.
Delovanjem na graničnik brzine mora se staviti u dejstvo hvatački uređaj i pri brzinama manjim od brzina navedenih u stavu 2 ovog člana.
Za liftove sa velikom nosivošću i malom brzinom, graničnici brzine moraju se konstruisati tako da njihova brzina stupanja u dejstvo bude što je moguće bliže vrednostima iz člana 135 ovog pravilnika.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo graničnik brzine hvatačkog uređaja protivtega mora biti veća od brzine pri kojoj stupa u dejstvo graničnik brzine hvatačkog uređaja kabine, ali najviše do 10%.
Sila kojom pri stupanju u dejstvo graničnik brzine dejstvuje na hvatački uređaj mora biti najmanje jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za stupanje u dejstvo hvatačkog uređaja, ali ne manja od 300 N.
Smer obrtanja graničnika brzine pri kome stupa u dejstvo hvatački uređaj mora biti vidno obeležen na graničniku.
Graničnik brzine može se postaviti na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine lifta.
Graničnik brzine mora se pokretati čeličnim užetom nazivnog prečnika najmanje 6 mm.
Koeficijent sigurnosti užeta graničnika brzine, uzimajući u obzir nazivnu zateznu čvrstoću, i sila koje se javljaju u užetu, mora iznositi najmanje 8.
Odnos između prečnika užetnjače graničnika brzine i nazivnog prečnika užeta mora iznositi najmanje 30.
Uže graničnika brzine mora biti zategnuto zateznim uređajem čija užetnjača ili teg moraju biti vođeni.
Odnos između prečnika užetnjače zateznog uređaja i nazivnog prečnika užeta graničnika brzine mora iznositi najmanje 30.
Stupanjem u dejstvo hvatačkog uređaja, ni uže graničnika brzine, kao ni njegova veza, ne smeju se prekinuti čak i kad je put kočenja veći od normalnog.
Uže mora biti vezano tako da se može lako odvezati od hvatačkog uređaja.
Graničnik brzine mora biti pristupačan radi održavanja i pregleda za vreme rada lifta.
Graničnikom brzine ili drugim uređajem mora, preko električnog sigurnosnog uređaja, da se isključi pogon lifta pre nego što brzina kabine u smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupanja u dejstvo graničnika brzine.
Ako nazivna brzina lifta nije veća od 1 m/s, električni sigurnosni uređaj iz stava 1 ovog člana mora ispuniti sledeće uslove:
1) da deluje najdocnije pri stupanju u dejstvo graničnika brzine, ako je motor do uključenja mehaničke kočnice napajan direktno iz mreže;
2) da deluje tek kad brzina kabine dostigne vrednost 115% nazivne brzine, na liftovima koji se napajaju promenljivim naponom ili imaju kontinualnu promenu brzine.
Ako se posle otpuštanja hvatačkog uređaja graničnik brzine ne vrati automatski u svoj radni položaj, električnom sigurnosnom sklopkom za kontrolu vraćanja graničnika brzine u radni položaj mora se sprečiti pokretanje lifta sve dok je graničnik brzine zakočen.
Ponovno puštanje lifta u pogon mora izvršiti samo stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako se uže graničnika brzine olabavi ili prekine, električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zategnutosti užeta graničnika brzine mora da se zaustavi pogon lifta.
Graničnik brzine mora biti plombiran.
X VOĐICE
Čelična noseća konstrukcija kabine i protivteg moraju biti vođeni nepokretnim čvrsto ugrađenim čeličnim ili armiranobetonskim vođicama ili armiranobetonskim stazama.
Broj vođica mora biti paran.
Dužine vođica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu napustiti.
Točkovi čelične noseće konstrukcije kabine mogu biti obloženi gumom. Točkovi sa pumpanim gumama ne smeju se koristiti.
Vođice, njihove konzole i spojnice moraju izdržati dinamička naprezanja prouzrokovana dejstvom hvatačkog uređaja, kao i savijanje usled neravnomernog opterećenja kabine. Savijanje vođica ne sme uticati na ispravan rad lifta.
Na konzole i zid voznog okna vođice se moraju pričvrstiti tako da je pri normalnom sleganju zgrade moguće samopodešavanje vođica ili da ih je moguće dovesti u ispravan radni položaj.
Vođice moraju biti pričvršćene tako da se onemogući njihovo ispadanje prilikom zakretanja sklopa za učvršćenja.
Klizne površine vođice liftova nazivne brzine veće od 0,4 m/s moraju biti obrađene struganjem ili hladno vučene.
Vođice liftova sa hvatačkim uređajem za postupno kočenje moraju biti obrađene struganjem ili hladno vučene, bez obzira na nazivnu brzinu lifta.
XI ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
Putanja čelične noseće konstrukcije kabine i protivtega mora biti na donjem kraju ograničena odbojnicima.
Ako su odbojnici pričvršćeni za čeličnu noseću konstrukciju kabine ili za protivteg, na kraju putanje moraju nasesti na stub visine najmanje 0,50 m. Stub nije potreban za odbojnik protivtega kad u jami voznog okna nije moguć pristup ispod protivtega (npr. ograđivanje rešetkastom ogradom).
Na gornjoj strani kabine liftova sa bubnjem moraju se nalaziti odbojnici koji stupaju u dejstvo u vrhu voznog okna.
Odbojnici bez prigušenja mogu se upotrebiti samo za liftove čija nazivna brzina nije veća od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim prigušenjem mogu se upotrebiti samo za liftove čija nazivna brzina nije veća od 1,6 m/s.
Odbojnici sa prigušenjem mogu se upotrebiti za sve liftove, bez obzira na nazivnu brzinu.
Ukupni mogući hod odbojnika bez prigušenja mora biti jednak najmanje dvostrukoj visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti manji od 65 mm.
Proračunati hod mora da se postigne pod statičkim opterećenjem koje mora biti dva i po do četiri puta veće od sile koju proizvodi masa kabine sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i sa nazivnim opterećenjem, odnosno protivteg.
Ukupni mogući hod odbojnika sa povratnim prigušenjem mora biti najmanje jednak dvostrukoj visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti manji od 65 mm.
Proračunati hod mora da se postigne pod statičkim opterećenjem koje je dva i po do četiri puta veće od sile koju proizvodi masa kabine sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i sa nazivnim opterećenjem, odnosno protivteg.
Ukupni mogući hod odbojnika sa prigušenjem mora biti najmanje jednak visini odskoka izračunatog sa 115% nazivne brzine lifta (0,067 v2), pri čemu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Ako postoji uređaj za kontrolu usporenja na krajnjim stanicama, za izračunavanje hoda odbojnika, umesto nazivne brzine lifta može se uzeti kontrolisana brzina kretanja kabine ili protivtega.
Skraćeni hod odbojnika ne sme biti manji od 0,42 m.
Pri kočenju kabine sa nazivnim opterećenjem dejstvom odbojnika, srednje usporenje iz slobodnog pada ne sme biti veće od 1 g (g = ubrzanje zemljine teže). Za vreme do 1/25 s, usporenje ne sme biti veće od 2,5 g.
Brzina nailaženja čelične noseće konstrukcije kabine na odbojnik ne sme biti veća od brzine za koju je odbojnik konstruisan.
Pogon lifta mora biti onemogućen dok se odbojnici ne vrate u početni radni položaj, što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu povratka odbojnika u početni radni položaj.
Na hidrauličnim odbojnicima mora se omogućiti laka i jednostavna kontrola nivoa tečnosti.
XII SKLOPKA ZA ZAUSTAVLJANJE KABINE NA KRAJNJIM STANICAMA
Lift sa jednom brzinom zaustavlja se otvaranjem kontakata postavljenih u voznom oknu ili na kopirnom uređaju. Kontakti se moraju otvarati direktno pri kretanju kabine ili pomoću kopirnog uređaja, pod uslovom da je kopirni uređaj povezan sa kabinom užetom, lancem ili trakom, čije bi kidanje prouzrokovalo zaustavljanje lifta.
Na liftovima sa većim brojem brzina ili na liftovima sa kontinuiranom regulacijom upotrebljava se sklopka za zaustavljanje pri usporenju koje prethodi normalnom zaustavljanju.
XIII KRAJNJA SKLOPKA
Pogon lifta posle prolaska kabine kroz krajnju stanicu isključuje se krajnjom sklopkom.
Krajnja sklopka mora se uključiti pre nego što kabina ili protivteg dodirnu odbojnike i pre nego što kabina pređe krajnju stanicu za najviše 0,25 m.
Dejstvo krajnje sklopke ne sme prestati ni kad su odbojnici potpuno sabijeni.
Zabranjeno je da se krajnja sklopka lifta koristi kao sklopka za zaustavljanje lifta u krajnjoj stanici.
Krajnja sklopka liftova sa bubnjem mora se isključiti na jedan od sledećih načina:
1) pomoću uređaja povezanog sa pogonskom mašinom;
2) pomoću kabine ili protivtega, ako je sklopka postavljena u vrhu voznog okna;
3) pomoću kabine u vrhu i u jami voznog okna, ako lift nema protivteg.
Krajnja sklopka liftova sa pogonskom užetnjačom mora se isključiti na jedan od sledećih načina:
1) pomoću kabine u vrhu i u jami voznog okna;
2) pomoću uređaja koji je mehanički povezan sa kabinom lifta.
Ako nastane lom ili se olabavi mehanička veza, pogon lifta mora se isključiti električnom sigurnosnom sklopkom za kontrolu mehaničke veze između kabine i uređaja za isključenje krajnje sklopke.
Krajnjom sklopkom liftova sa bubnjem, prinudnim prekidanjem dovoda struje na pogonski motor i na kočnicu lifta, mora se direktno isključiti pogon lifta. U tom slučaju galvanska veza između namotaja pogonskog motora i namotaja kočnice mora biti prekinuta.
Krajnjom sklopkom liftova sa pogonskom užetnjačom i sa jednom brzinom ili sa dve brzine mora se isključiti pogon kao u stavu 1 ovog člana ili prinudno prekinuti direktni dovod struje na namotajima dva sklopna aparata za napajanje pogonskog motora i kočnice lifta čiji su kontakti vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se dimenzionisati za prekidanje pod opterećenjem.
Krajnjom sklopkom liftova sa promenljivim naponom napajanja, odnosno kontinuiranom regulacijom brzine pogonska mašina mora se zaustaviti brže nego što se zaustavlja lift u normalnom pogonu.
Posle dejstva krajnje sklopke, ponovno puštanje lifta u pogon mora izvršiti stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako postoji više krajnjih sklopki, na kraju puta kabine mora se najmanje jednom od njih sprečiti kretanje lifta u oba smera.
Krajnja sklopka koja nije postavljena u mašinskoj prostoriji mora se automatski vratiti u položaj u kome je bila uključena kad se kabina vrati u nivo krajnje stanice.
XIV SIGURNOSNI UREĐAJ KOJI RADI KAD KABINA ILI PROTIVTEG U VOŽNJI NADOLE NAIĐU NA PREPREKU
Lift sa bubnjem mora imati električnu sigurnosnu sklopku za kontrolu labavog užeta, kojom se zaustavlja pogon lifta i drži u stanju mirovanja kad je spuštanje kabine ili protivtega sprečeno nekom preprekom u voznom oknu.
Lift sa pogonskom užetnjačom mora imati električni uređaj kojim se zaustavlja pogon lifta i drži u stanju mirovanja: ako postoji komanda za vožnju a kabina ne kreće ili ako kabina ili protivteg u vožnji nadole naiđe na prepreku od koje proklize užad na pogonskoj užetnjači.
Električni uređaj iz stava 1 ovog člana mora stupiti u dejstvo tokom vremena koje ne prelazi najmanju od sledećih vrednosti:
1) 45 s;
2) vreme vožnje potrebno za celu visinu dizanja uvećano najviše za 10 s;
3) vreme vožnje potrebno za celu visinu dizanja uvećano najviše za 20 s, kad vreme vožnje za celu visinu dizanja ne prelazi 10 s.
Električni uređaj iz stava 1 ovog člana može se premostiti za vreme servisne vožnje ili vožnje povratnim upravljanjem.
XV RASTOJANJA IZMEĐU ULAZNE STRANE KABINE I ZIDA VOZNOG OKNA
Ako se na kabini lifta nalaze vrata, horizontalno rastojanje između zida voznog okna i praga kabine, vrata kabine ili okvira vrata ne sme da iznosi više od 0,15 m.
Horizontalno rastojanje iz stava 1 ovog člana nije ograničeno kad se vrata kabine mehanički zabravljuju i kad mogu da se odbrave samo u zoni odbravljivanja. Kabina ne sme da krene pre nego što se vrata kabine zabrave, što se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu zabravljenosti vrata kabine.
Horizontalno rastojanje između praga vrata kabine i praga vrata voznog okna ne sme iznositi više od 0,35 m.
Horizontalno rastojanje između vrata voznog okna i vrata kabine ne sme iznositi više od 0,12 m.
Ako se na kabini lifta ne nalaze vrata, horizontalno rastojanje između praga kabine i zida voznog okna ne sme iznositi više od 0,020 m.
XVI POGONSKA MAŠINA
Svaki lift mora imati najmanje jednu pogonsku mašinu.
Za vuču kabine i protivtega dozvoljene su dve vrste pogona:
1) silom trenja između pogonske užetnjače i noseće užadi;
2) neposrednom vezom između pogonskih i nosećih delova, pod uslovom da nazivna brzina lifta nije veća od 0,63 m/s, i to između bubnja i užadi.
Kaiševi se mogu upotrebiti za vezu jednog ili više motora sa delom pogonske mašine na koji dejstvuje kočnica lifta, s tim da se upotrebe najmanje tri kaiša.
Ako su upotrebljene konzolno smeštene pogonske užetnjače, moraju se preduzeti mere za sprečavanje:
1) iskakanja užadi iz žlebova užetnjače;
2) upadanja stranih tela između užadi i žlebova užetnjače ako pogonska mašina nije postavljena iznad voznog okna.
Na pogonskoj mašini mora se nalaziti kočnica lifta kojom se deluje automatski ako nestane napon mreže i ako nestane napon upravljanja.
Sklopovi pogonske mašine kojim se prenose obrtni momenti ne smeju biti vareni.
Za vezu između pogonskog motora i pogonske užetnjače mogu se upotrebiti čvrste i elastične spojnice.
Lift mora imati elektromehaničku kočnicu kojom se koči silom trenja, uz koju se mogu koristiti i druge vrste kočenja (npr. električno).
Elektromehaničkom kočnicom mora se zaustaviti kabina lifta opterećena sa 125% nazivne nosivosti kad se kreće nazivnom brzinom nadole. Pri tom zaustavljanju usporenje ne sme biti veće od usporenja koje nastaje pri dejstvu hvatačkog uređaja ili nasedanju na odbojnike.
Kočna ploča ili doboš mora biti mehanički povezan u celinu sa pogonskom užetnjačom ili bubnjem.
Elektromehanička kočnica mora se otkočiti električnom energijom.
Dovod energije kočnici mora se prekinuti sa najmanje dva međusobno nezavisna električna sklopna aparata. Za to se mogu koristiti isti sklopni aparati kojima se prekida dovod električne energije pogonskoj mašini.
Ako se za vreme mirovanja lifta u jednom od sklopnih aparata ne razdvoje kontakti, mora se sprečiti pokretanje lifta najdocnije prilikom prve promene smera kretanja lifta.
Ako pogonski motor radi u generatorskom režimu, mora se sprečiti napajanje elektromehaničke kočnice iz pogonskog motora.
Kočenje mora da usledi odmah posle razdvajanja električnog strujnog kola kočnice. Upotreba dioda ili kondenzatora koji se paralelno priključuju na namotaj kočnice ne uzima se u obzir za vremensko usporenje.
Elektromehanička kočnica mora imati napravu za ručno otkočivanje koja je izrađena tako da se posle prestanka delovanja na tu napravu kočnica automatski zakoči.
Kočna sila mora se ostvariti pritisnim vođenim oprugama ili tegovima.
Kočenje se vrši dejstvom najmanje dve kočne papuče sa oblogama na kočni doboš ili na kočnu ploču.
Zabranjena je upotreba kočnica sa trakom.
Kočne obloge ne smeju biti od zapaljivog materijala.
Ako je sila za ručno pokretanje kabine sa nazivnim teretom u smeru nagore manja od 400 N ili jednaka 400 N, pogonska mašina mora imati uređaj za povratnu vožnju kojim se kabina ručno dovodi u najbližu stanicu.
Uređaj iz stava 1 ovog člana mora biti izrađen tako da pri obrtanju ne povredi lice koje rukuje tim uređajem.
Ako je sila za ručno pokretanje kabine sa nazivnim teretom u smeru nagore veća od 400 N, u mašinskoj prostoriji mora da postoji uređaj za povratnu vožnju kojim se kabina mašinski dovodi u najbližu stanicu.
Smer kretanja kabine mora biti jasno označen na pogonskoj mašini.
U mašinskoj prostoriji mora se jasno označiti da li se kabina nalazi u zoni odbravljivanja (npr. obeležavanje na užadima).
Pri nazivnoj učestalosti i nazivnom naponu napajanja, brzina kabine u smeru nadole, opterećene polovinom nazivne nosivosti, u srednjoj zoni puta (ne uzimajući u obzir periode ubrzanja i usporenja), može biti veća od nazivne brzine do 5%, i manja - do 8%.
Tačnost pristajanja kabine mora biti u granicama najviše ±50 mm, a za bolničke liftove, teretne liftove sa viljuškarima i slično, mora biti u granicama najviše ±30 mm, bez obzira na opterećenje i smer kretanja kabine.
Prilikom zaustavljanja pogonske mašine električnim sigurnosnim uređajem, za naizmenične i jednosmerne motore direktno napajane iz mreže, mora se prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora čiji su kontakti vezani na red u kolu napajanja motora. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se sprečiti ponovno pokretanje lifta najkasnije pri sledećoj promeni smera vožnje.
Prilikom zaustavljanja pogonske mašine električnim sigurnosnim uređajem, pri pogonu pomoću Vard-Leonard sistema sa rotacionim pretvaračem, sa dva međusobno nezavisna kontaktora mora se prekinuti:
1) veza između pogonskog motora lifta i pretvarača; ili
2) kolo pobude generatora; ili
3) jednim kontaktorom veza pogonskog motora lifta i pretvarača, a drugim kontaktorom kolo pobude generatora.
Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se sprečiti ponovno pokretanje lifta najkasnije pri sledećoj promeni smera vožnje.
U slučajevima iz tač. 2 i 3 stava 1 ovog člana mora se sprečiti nekontrolisano obrtanje pogonskog motora zbog remanentnog polja generatora.
Prilikom zaustavljanja pogonske mašine električnim sigurnosnim uređajem, pri pogonu pomoću Vard-Leonard sistema u rotacionim pretvaračem i pobudom od statičkog pretvarača, moraju se primeniti uslovi iz člana 187 ovog pravilnika ili sistemi koji se sastoje iz:
1) kontaktora kojim se prekida kolo pobude generatora ili veza pogonskog motora lifta i pretvarača. Pri tom se namotaj kontaktora mora isključiti najmanje pri svakoj promeni smera, a ako se na kontaktoru ne otvore glavni kontakti, mora se sprečiti pokretanje lifta;
2) upravljačkog uređaja kojim se prekida dovod energije u statičke elemente;
3) uređaja kojim se kontroliše da li je dovod energije prekinut pri svakom zaustavljanju lifta. Ako dovod energije nije prekinut, tim uređajem prekida se pobuda kontaktora iz tačke 1 ovog stava i sprečava se ponovno pokretanje lifta.
Mora se sprečiti nekontrolisano obrtanje pogonskog motora zbog remanentnog polja generatora.
Prilikom zaustavljanja pogonske mašine električnim sigurnosnim uređajem, pri pogonu sa motorom na naizmeničnu ili na jednosmernu struju koji se napaja iz statičkog pretvarača, mora se primeniti jedno od sledećih rešenja:
1) dva međusobno nezavisna kontaktora kojima se prekida dovod energije pogonskom motoru. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se sprečiti ponovno pokretanje lifta najkasnije pri sledećoj promeni smera vožnje; ili
2) sistem koji se sastoji iz:
a) kontaktora kojim se prekida dovod energije na svim polovima, čiji se namotaj mora isključiti najmanje pri svakoj promeni smera. Ako se na kontaktoru ne otvore glavni kontakti, mora se sprečiti ponovno pokretanje lifta;
b) upravljačkog uređaja kojima se prekida dovod energije u statičke elemente;
v) uređaja kojim se kontroliše da li je dovod energije prekinut pri svakom zaustavljanju lifta. Ako dovod energije nije prekinut, tim uređajem prekida se pobuda kontaktora iz odredbe pod a) tačka 2 ovog člana i sprečava ponovno pokretanje lifta.
Za kontrolu usporenja lifta sa skraćenim hodom odbojnika moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se električnim sigurnosnim uređajima za kontrolu usporenja lifta sa skraćenim hodom odbojnika kontroliše usporenje pre ulaska kabine u krajnju stanicu;
2) ako usporenje nije u predviđenim granicama, da se tim kontrolnim uređajima smanjuje brzina lifta tako da kabina ili protivteg ne nasedne na odbojnike većom brzinom od brzine za koju su odbojnici proračunati;
3) ako kontrolni uređaj ne može da razlikuje smer kretanja kabine lifta, da postoji uređaj kojim se kontroliše da li je smer kretanja kabine u skladu sa programiranim smerom.
Ako su uređaj za kontrolu usporenja ili njegovi delovi smešteni u mašinskoj prostoriji, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se taj uređaj, odnosno njegovi delovi stavljaju u dejstvo uređajem koji je mehanički vezan za kabinu;
2) da podatak o položaju kabine ne zavisi od uređaja koji se pogone trenjem, zahvatanjem ili preko sinhrono pokretanih uređaja;
3) ako se u mašinskoj prostoriji upotrebljavaju lanci, užad ili trake za prenos podataka o položaju kabine, mora postojati električna sigurnosna sklopka za kontrolu mehaničke veze između kabine i uređaja za kontrolu usporenja, kojom se u slučaju njihovog loma ili labavljenja, zaustavlja pogon lifta.
Delovi pogonske mašine koji se obrću, kao što su klinovi, vijci, kaiševi, zupčanici i slobodni krajevi osovina moraju biti zaštićeni tako da ne mogu povrediti lica u njihovoj blizini.
Za delove kao što su užetnjače, bubnjevi, zamajci, točkovi za ručno pokretanje i rotirajući deo graničnika brzine dovoljno je da su glatki i žuto obojeni.
XVII ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJI
Odredbe ovog pravilnika o električnim instalacijama i uređajima primenjuju se na glavnu sklopku energetskog kola struje i na sve što je iza nje priključeno, kao i na sklopku kola osvetljenja kabine i sve što je iza nje priključeno.
Otpor izolacije između provodnika, kao i između provodnika i zemlje, mora iznositi više od 1.000 W/V, ali ne manje od:
1) 500.000 W - za energetsko strujno kolo i za sigurnosno strujno kolo;
2) 250.000 W - za ostala strujna kola (upravljanje, osvetljenje, itd.).
Za električna kola upravljanja i sigurnosna strujna kola srednja vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost naizmeničnog napona između provodnika i između provodnika i zemlje ne sme biti veća od 250 V.
Nulti i zaštitni provodnik moraju biti odvojeni.
Glavni kontaktori, kao i kontaktori koji služe za zaustavljanje pogonske mašine, moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC3 - za kontaktore naizmeničnih strujnih kola;
2) DC2 - za kontaktore jednosmernih strujnih kola.
Kontaktori iz stava 1 ovog člana moraju biti dimenzionisani tako da se 10% od ukupnog broja uključivanja i isključivanja može izvesti sa strujom pokretanja motora.
Ako pomoćni kontaktori služe za upravljanje glavnim kontaktorima oni moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC 11 - za pomoćne kontaktore u naizmeničnim strujnim kolima;
2) DC 11 - za pomoćne kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
Glavni i pomoćni kontaktori moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) ako je jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti moraju biti otvoreni;
2) ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti moraju biti otvoreni.
Ako se umesto pomoćnih kontaktora u sigurnosnom strujnom kolu za upravljanje glavnim kontaktorima upotrebljavaju releji, moraju biti ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana. U tom slučaju nepotpuno privlačenje kotve ne uzima se u obzir pri razmatranju grešaka.
Pogonski elektromotori koji se napajaju direktno iz mreže moraju biti zaštićeni od preopterećenja i struje kratkog spoja.
Pogonski elektromotori koji se napajaju iz rotacionog pretvarača moraju biti zaštićeni od preopterećenja.
Ako otkaže samo jedna faza električnog napajanja, mora se sprečiti oštećenje na motoru.
Elektromotor koji se napaja direktno iz mreže mora biti zaštićen od preopterećenja pomoću uređaja kojima se automatski prekidaju svi aktivni (fazni) provodnici napajanja motora.
Ponovno uključivanje zaštitnog uređaja mora izvršiti stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Ako usled prekomerne struje dođe do prekomernog povišenja temperature na namotajima motora, uređajem za prekid napajanja strujom isključuje se struja, a posle dovoljnog hlađenja motora, može se automatski uključiti dovod struje.
Odredbe st. 4 i 5 ovog člana primenjuju se na sve namotaje motora koji se napajaju različitim strujnim kolima.
U mašinskoj prostoriji, pored ulaza, mora postojati za svaki lift po jedna glavna sklopka, kojom se istovremeno na svim polovima prekida dovod struje liftu. Ta sklopka mora biti napravljena za najjaču struju koja je dozvoljena pri normalnom pogonu lifta. Ona mora čvrsto stajati u položaju uključenja ili isključenja.
Glavna sklopka ne sme prekidati sledeća strujna kola:
1) za osvetljenje i provetravanje kabine;
2) za priključnice na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine;
3) za priključnice u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i u pomoćnim prostorijama za upravljačke uređaje;
4) za osvetljenje u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i pomoćnim prostorijama za upravljačke uređaje;
5) za osvetljenje voznog okna;
6) za provetravanje mašinske prostorije, prostorije za pomoćne užetnjače i pomoćnih prostorija za upravljačke uređaje;
7) za uređaj za uzbunu.
Na glavnoj sklopki mora se nalaziti oznaka "Glavna sklopka" i mora biti jasno obeležen uključen i isključen položaj.
Glavna sklopka ne sme se koristiti istovremeno i kao krajnja sklopka lifta.
Kao glavna sklopka mogu se upotrebiti rastavljač i kontaktor kojima upravljaju jedna ili više sigurnosnih sklopki za upravljanje kontaktorom glavne sklopke. Te sklopke moraju biti vezane tako da se posle isključivanja napajanja ponovno uključivanje vrši samo istom sklopkom. Na tim sklopkama mora se nalaziti oznaka "Glavna sklopka" i mora biti jasno obeležen uključen i isključen položaj.
Ako je mašinska prostorija izrađena tako da su pojedini delovi lifta smešteni u posebnim prostorijama, u tim prostorijama mora postojati uređaji za isključenje upravljanja liftom.
Za grupu liftova, delovi za upravljanje koji posle isključivanja glavne sklopke jednog lifta ostaju pod naponom moraju se isključiti pojedinačno, odnosno zajedno na mašinske prostorije.
Ako postoje kondenzatori za ispravljanje faktora snage, oni se moraju priključiti ispred glavne sklopke lifta.
Ako se javlja povećanje napona pri napajanju motora dugačkim vodovima, glavnom sklopkom lifta prekida se i priključak kondenzatora.
Svi električni provodnici i kablovi u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i voznom oknu, osim pratećeg kabla za kabinu, ako su izloženi mehaničkom oštećenju, moraju biti zaštićeni cevima, polaganjem u kanale i slično. Zaštitni omotač može biti od metala, plastike ili drugog materijala.
Ako postoje električni vod grejača u kabini lifta i vod telefona, oni moraju biti odvojeno postavljeni i zaštićeni.
Napojni vod za liftove mora dolaziti sa glavne razvodne table građevinskog objekta u koji su liftovi ugrađeni. Napojni vod može biti zajednički za više liftova ako je tim liftovima zajednička mašinska prostorija.
Napojni vod koji prolazi izvan voznog okna mora se smestiti u cevi, hodnik ili slične prostorije.
Napojni vod lifta mora biti dimenzionisan tako da pri pokretanju lifta pad napona na njemu ne bude veći od 5%.
Presek provodnika električne instalacije lifta izrađenih od bakra koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog kola priključenog sigurnosnom strujnom kolu mora iznositi najmanje 0,75 mm2.
Presek provodnika za upravljanje liftom, signalizaciju i telefon, kao i provodnika veza elektronskih upravljačkih uređaja, ako su izrađeni od bakra, mora iznositi najmanje 0,5 mm2.
Na električnim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake provodnika i priključnih stezaljki.
Veze, stezaljke i priključnice moraju biti smeštene u posebnim ormarićima ili na tablama predviđenim za tu namenu.
Ako posle isključivanja glavne sklopke lifta neke priključne stezaljke ostanu pod naponom većim od 50 V, one moraju biti jasno označene i odvojene od ostalih stezaljki koje nisu pod tim naponom.
Priključne stezaljke kod kojih bi slučajni kratki spoj izazvao opasno pogonsko stanje lifta moraju biti jasno međusobno odvojene, čak i ako je njihova izrada takva da je isključena ta opasnost.
Da bi se obezbedila trajna mehanička zaštita vodova i kablova, mora se postaviti zaštitni omotač ili uvodnica na ulazu u kućište aparata.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se kućištem aparata.
Vodovi koji su vezani za električne sigurnosne uređaje moraju biti mehanički zaštićeni ako postoji opasnost da ih oštete pokretni delovi ili oštre ivice kućišta.
Ako se u istoj cevi električnog voda ili u istom kablu nalaze električna strujna kola sa različitim naponima, svi električni provodnici moraju imati izolaciju koja odgovara najvećem naponu.
Uređaji i naprave sa utičnim spojevima u sigurnosnim strujnim kolima moraju biti izrađeni tako da je nemoguća zamena veza.
Uslov iz stava 1 ovog člana ne primenjuje se na utične spojeve vodova koji se posle montaže mogu razdvojiti samo alatom.
Dovod električne energije za osvetljenje kabine, voznog okna, mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače, dovod električne energije priključnicama koje se nalaze na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine, u mašinskoj prostoriji, prostoriji za pomoćne užetnjače i jami voznog okna i dovod električne energije uređajima za provetravanje kabine, mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače vrši se posebnim vodom ili vodom priključenim na napojni vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo struje mora biti posebno zaštićeno od preopterećenja.
Priključnice moraju biti dvopolne, sa zaštitnim kontaktom, i mogu biti napajane direktno.
Dozvoljeno je napajanje priključnice na kabini i osvetljenja kabine provodnicima od bakra preseka najmanje 0,75 mm2, pod uslovom da su zaštićeni od strujnog preopterećenja.
Strujno kolo za osvetljenje kabine lifta mora se isključivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je više pogonskih uređaja smešteno u jednoj mašinskoj prostoriji, mora se posebno isključivati osvetljenje svake kabine lifta.
Isključenjem osvetljenja kabine mora se isključiti i upravljanje liftom.
Sklopke za osvetljenje voznog okna i mašinske prostorije moraju se nalaziti u mašinskoj prostoriji blizu ulaza.
Ako se sigurnosno kolo priključi mreži sa naizmeničnom strujom preko transformatora, jedan izvod sekundarnog namotaja ili, ako je za ovaj izvod priključen ispravljač, jedan kraj sekundarnog namotaja ili izlaz iz ispravljača jednosmerne struje, mora se jednim delom direktno uzemljiti za zaštitni vod, a drugim delom priključiti za sigurnosno kolo preko razdvojivog priključka.
U sigurnosnom kolu čiji je jedan kraj priključen za nulu, ili za uzemljeni pol na transformatoru, ili za sekundarnu stranu ispravljača, mora postojati poseban osigurač kojim se prekida sigurnosno kolo ako dođe do direktnog spoja između vodova koji su pod naponom i uzemljenja u sigurnosnom kolu ili u nekom drugom kolu priključenom tom kolu.
Metalni delovi električnih sigurnosnih uređaja moraju biti uzemljeni priključivanjem za zaštitni vod, bez obzira na visinu napona struje.
Najmanji presek voda uzemljenja koji je vezan za metalne delove pogonskog motora i metalne okvire komandne table ne sme biti manji od preseka napojnih vodova, s tim što mora iznositi najmanje 6 mm2 ako je vod od bakra, odnosno 25 mm2 ako je od pocinkovane trake.
Presek voda uzemljenja električnih uređaja i metalnih nosača koji nose električne provodnike i električne uređaje ne sme biti manji od preseka napojnih vodova, odnosno za bakarne vodove ne sme biti manji od 2,5 mm2.
Postrojenje lifta mora biti zaštićeno od atmosferskog električnog pražnjenja prema propisima o jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije.
XVIII ZAŠTITA OD ELEKTRIČNIH GREŠAKA
Opasno pogonsko stanje lifta ne sme nastupiti usled pojave samo jedne od sledećih grešaka:
1) nestanka napona;
2) nedozvoljenog pada napona;
3) gubitka električne provodnosti voda;
4) spoja sa masom ili zemljom;
5) kratkog spoja ili prekida u električnim delovima, kao što su otpornici, kondenzatori, poluprovodnici i sijalice;
6) neprivlačenja ili nepotpunog privlačenja kotve kontaktora ili releja;
7) nevraćanja u početni položaj kotve kontaktora ili releja (lepljenje kotve za jezgro);
8) neotvaranja jednog kontaktnog dela;
9) nezatvaranja jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greška iz tačke 8 stava 1 ovog člana ne mora se uzeti u obzir kad su u pitanju sigurnosne sklopke.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa zemljom, mora se odmah zaustaviti pogon lifta ili sprečiti ponovno kretanje, posle prvog zaustavljanja.
Ponovno puštanje lifta u pogon može izvršiti samo stručno lice koje radi na održavanju lifta.
Stupanjem u dejstvo električnog sigurnosnog uređaja sprečava se pokretanje pogonske mašine ili se odmah zaustavlja pogonska mašina.
Električni sigurnosni uređaji moraju biti izrađeni:
1) od jedne sigurnosne sklopke ili više sigurnosnih sklopki kojima se direktno prekida dovod električne energije do namotaja kontaktora i njihovih releja, ili
2) od sigurnosnih sklopova koji obuhvataju:
a) jednu sigurnosnu sklopku ili više sigurnosnih sklopki kojima se ne prekida direktno dovod električne energije do namotaja kontaktora i njihovih releja; ili
b) sklopke koje nisu sigurnosne.
Za električne sigurnosne uređaje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) ne smeju biti priključeni na zemljovod niti na zaštitni provodnik;
2) ne smeju nikakva električna pogonska sredstva biti paralelno vezana na sigurnosne sklopke, osim sredstava predviđenih ovim pravilnikom (npr. namotaj kontaktora, releja itd.);
3) induktivne ili kapacitivne smetnje ne smeju izazvati smetnje u radu električnih sigurnosnih uređaja, bilo da su u samom uređaju bilo da dolaze spolja;
4) sklopno stanje izlaza električnih sigurnosnih sklopova ne sme se zbog uključenja priključenih aparata izmeniti tako da nastane opasno pogonsko stanje lifta;
5) ako je izvođenje sigurnosnih sklopova višekanalno, informacija za upravljanje i obradu podataka može se izvesti samo sa jednog istog kanala;
6) uređaji sa pohranjivanjem informacija ili sa kašnjenjem, ni u slučaju kvara, ne smeju uticati na zaustavljanje lifta usled dejstva električnih sigurnosnih uređaja;
7) konstrukcijom i rasporedom uključivanja uređaja za napajanje električnom energijom mora se sprečiti da se zbog uključivanja ili isključivanja pojave pogrešni signali na izlazima električnih sigurnosnih uređaja.
Naponski udari koji se javljaju pri pogonu lifta i drugih aparata priključenih na mrežu moraju se ograničiti da ne bi štetno delovali na elektronske elemente.
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) kontakti sigurnosti sklopke moraju se razdvajati prinudno;
2) ako su sigurnosne sklopke vrata voznog okna ili kabine izvedene kao mosni kontakti, delovi kontakata koji provode napon kad su vrata otvorena moraju biti zaštićeni tako da se ne mogu slučajno dodirnuti, nezavisno od veličine napona upravljanja;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviđene za nazivni napon od 250 V, ako kućište obezbeđuje stepen mehaničke zaštite najmanje IP4X ili 500 V ako je stepen mehaničke zaštite manji od IP4X;
4) ako je stepen mehaničke zaštite manji od IP4X, puzne staze i vazdušni razmaci moraju iznositi najmanje 6 mm, a zazori razdvajanja između radnih kontakata - najmanje 4 mm;
5) delovi sigurnosne sklopke pod naponom moraju se smestiti u zaštitno kućište;
6) ako se višestruko prekinu kontakti, svaki zazor između radnih kontakata mora iznositi najmanje 2 mm;
7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme dovesti do kratkog spoja.
Sigurnosni sklopovi obuhvataju:
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajanjem (npr. releje, magnetske sklopke, kontaktore);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajanja (npr. poluprovodničke sklopke, Hal-generatore).
Za sigurnosne sklopove, pored uslova iz člana 225 ovog pravilnika, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:
1) ako jedna greška, zajedno sa nekom drugom greškom, dovodi do opasnog pogonskog stanja, najdocnije prilikom sledeće promene stanja pogona pri kome bi trebalo da stupi u dejstvo neispravni deo, mora se zaustaviti lift.
Dok se greška ne otkloni, mora se sprečiti ponovno automatsko pokretanje lifta, pri čemu se ne uzima u obzir druga greška koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja pre nego što se promenom stanja pogona zaustavi lift;
2) ako je nastajanje opasnog pogonskog stanja mogućno samo pri određenom redosledu više grešaka, zaustavljanje lifta mora uslediti najdocnije pre nego što nastupi greška koja bi, zajedno sa postojećim greškama, dovela do opasnog pogonskog stanja.
Ako nestane napon, nije neophodno da lift prilikom ponovnog dolaska napona ostane u stanju mirovanja, pod pretpostavkom da će uz sledeću promenu stanja pogona biti ponovo zaustavljen u slučajevima iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana.
Dejstvom električnog sigurnosnog uređaja mora se sprečiti pokretanje pogonske mašine ili se mora smesta zaustaviti njeno kretanje. Dovod električne energije otkočnom uređaju takođe se prekida.
Električni sigurnosni uređaji moraju dejstvovati neposredno na uređaje koji služe za dovod električne energije pogonskoj mašini.
Ako se za dovod električne energije pogonskoj mašini upotrebljavaju kontaktori za pripremu pokretanja lifta, oni se smatraju uređajima koji služe za dovod električne energije do pogonske mašine.
Delovi za stavljanje u dejstvo električnih sigurnosnih uređaja moraju biti izrađeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehaničkih naprezanja koja nastaju u trajnom pogonu.
Ako su delovi za stavljanje u dejstvo električnih sigurnosnih uređaja pristupačni licima, oni moraju biti izrađeni tako da se ne može uticati jednostavnim pomoćnim sredstvom na njihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatra se jednostavnim pomoćnim sredstvom.
XIX UPRAVLJANJE
Komande za vožnju kabine daju se električnim putem pomoću dugmadi. Dugmad moraju biti ugrađena tako da ni jedan deo pod naponom ne bude pristupačan licu u liftu. Upotreba užadi, uzica ili motki za davanje komandi između kabine i mašinske prostorije dozvoljena je samo u posebnim slučajevima (vlažna, agresivna ili eksplozivna sredina).
Na spoljnoj strani kabine ili na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine mora se postaviti uređaj za servisno upravljanje liftom.
Uređaj iz stava 1 ovog člana mora se uključivati i isključivati bistabilnom sklopkom za uključivanje i isključivanje uređaja za servisno upravljanje, koja je njegov deo, a ispunjava uslove za sigurnosne uređaje i zaštićena je od nenamernog preklapanja (servisna sklopka).
Uključivanjem uređaja za servisno upravljanje mora se isključiti:
1) spoljno i kabinsko upravljanje liftom, uključujući i otvaranje mašinski pokretanih vrata;
2) povratno upravljanje;
3) naknadno podešavanje pristajanja.
Isključivanjem upravljačkog uređaja pomoću servisne sklopke uspostavlja se ponovno normalno upravljanje liftom.
Ako se isključivanje iz tač. 1 do 3 stava 3 ovog člana ne vrši direktno kontaktima servisne sklopke, spoj se mora izvesti tako da se spreči neželjeno kretanje kabine pri pojavi jedne od grešaka iz člana 222 ovog pravilnika.
Servisna vožnja kabine može se ostvariti samo neprekidnim pritiskom na dugme koje je zaštićeno tako da se ne može nenamerno pritisnuti. Smer vožnje mora biti jasno označen.
Servisni upravljački uređaj može imati poseban upravljački uređaj za upravljanje automatskim vratima.
Servisni upravljački uređaj mora imati sklopku "STOJ" postavljenu najdalje na 1 m od vrata voznog okna.
Pri upravljanju liftom pomoću servisnog uređaja, brzina kretanja kabine ne sme biti veća od 0,63 m/s, pri čemu nijedan od sigurnosnih uređaja nije isključen.
Pri servisnoj vožnji kabina ne sme preći krajnje stanice.
Pri servisnom upravljanju liftom ne sme se vršiti premošćenje sigurnosnih kontakata vrata voznog okna i isključivanje krajnjih stanica i krajnjih sklopki.
Za pogonske uređaje za čiji je ručni pogon za podizanje kabine sa nazivnim teretom potrebna sila veća od 400 N mora postojati sklopka za povratno upravljanje u mašinskoj prostoriji.
Pogonski motor, pri povratnom upravljanju, napaja se energijom iz električne mreže ili iz rezervnog izvora električne energije.
Posle uključivanja sklopke za povratno upravljanje kabina se pokreće iz mašinske prostorije neprekidnim pritiskom na davač komande za vožnju. Davač komande za vožnju mora biti zaštićen tako da se ne može nenamerno pritisnuti. Smer vožnje mora biti jasno označen. Prilikom povratne vožnje mora se nadgledati pogonska mašina.
Ako je uključen uređaj za povratno upravljanje, kabina se može kretati jedino pomoću tog uređaja.
Uključivanjem uređaja za povratno upravljanje mogu se direktno sklopkom povratnog upravljanja ili drugim sigurnosnim uređajem staviti van dejstva sledeći električni sigurnosni uređaji: krajnje sklopke, graničnik brzine, hvatački uređaj, odbojnici kabine i protivtega i kontakt labavog užeta.
Brzina kretanja kabine, pri povratnom upravljanju, ne sme biti veća od 0,63 m/s.
Ako se u kabini lifta nalaze vrata kojima se deli prostor kabine, prilikom otvaranja pregradnih vrata lift mora stati.
Nova komanda može se dati samo iz kabine, stupanjem u dejstvo sklopke pomoću ključa. Ključ sklopke može se izvući samo u isključenom položaju.
Sklopka sa natpisom "STOJ" za nužno zaustavljanje lifta mora biti električni sigurnosni uređaj.
Sklopka iz stava 1 ovog člana mora biti bistabilna i izrađena tako da se njome zaustavlja pogon lifta prinudno i trajno. Ponovno stavljanje lifta u pogon pomoću sklopke sa natpisom "STOJ" mora se vršiti samo namernom radnjom.
Kad je u pitanju sabirno upravljanje stupanjem u dejstvo sklopke sa natpisom "STOJ", ne smeju se poništiti spoljni pozivi.
Sklopka sa natpisom "STOJ" mora biti jasno označena.
Ako je uređaj za zaustavljanje izveden sa ograničenim povratnim hodom (relejni prekidač), za ponovno kretanje lifta on se mora ručno vratiti u neutralni položaj.
Ako se pogonska mašina lifta pokreće pomoću motora sa jednosmernom strujom, mora postojati zaštitni relej ili slično, kojim se sprečava da lift krene ako strujno kolo motora ostane bez struje.
U kabini lifta mora biti postavljen lako uočljiv i pristupačan uređaj za uzbunu.
Uređaj za uzbunu napaja se sa pomoćnog izvora električne energije za nužno osvetljenje kabine ili sa izvora koji ima ista svojstva.
Suve baterije ne smeju se koristiti kao izvor struje uređaja za uzbunu.
Uređaj za uzbunu može biti zvono, govorni uređaj (interfon), telefon i slično.
Zvučni signal uređaja za uzbunu mora se jasno čuti u kabini i na glavnoj stanici u stambenim zgradama, a u ostalim zgradama - i na još jednom pogodnom mestu (recepcija, vrata, prostorija pogonskih električara itd.).
Radi održavanja i ispitivanja lifta, ako je putanja između krajnjih stanica duža od 30 m, mora se postaviti instalacija za govornu vezu između kabine i mašinske prostorije. Ta instalacija napaja se preko pomoćnog izvora električne energije.
Na liftovima na kojima se vrata ručno pokreću mora postojati uređaj za vremensko kašnjenje od najmanje dve sekunde posle zaustavljanja kabine u stanici.
Lice koje je ušlo u kabinu, posle zatvaranja vrata mora na raspolaganju imati najmanje dve sekunde za davanje komande za vožnju, osim za liftove sa sabirnim upravljanjem ili liftove sa automatskim vratima kabine.
Pri sabirnom upravljanju, na svakoj stanici mora postojati uočljiv svetlosni signal smera dalje vožnje.
Za grupu liftova mora postojati zvučni signal koji označava dolazak kabine u stanicu.
Ako se iz kabine lifta ne vide oznake spratova, na vratima voznog okna mora se nalaziti pokazivač položaja kabine.
Ako se na vratima voznog okna ne nalaze kontrolni otvori, na prilazu liftu moraju se postaviti svetlosni pokazivači koji pokazuju da kabina miruje na odgovarajućoj stanici, a mogu da zasvetle i u trenutku pristajanja kabine u tu stanicu.
Na svim prilazima voznom oknu lifta sa jediničnim upravljanjem mora se postaviti signal zauzetosti lifta.
Na svim prilazima voznom oknu i u kabini lifta sa sabirnim upravljanjem mora se postaviti signal potvrde prijema i izvršenja komande.
XX NATPISI, OBAVEŠTENJA I OZNAKE
Svi natpisi, obaveštenja i oznake moraju biti uočljivi, čitki i razumljivi, izrađeni od postojanog materijala i trajno pričvršćeni.
U kabini lifta i na vratima voznog okna mora se postaviti natpis na kome su naznačeni nazivna nosivost u kg i dozvoljeni broj lica.
Za liftove iz člana 74 ovog pravilnika u kabinu lifta i na vratima voznog okna mora se postaviti natpis na kome su naznačeni namena lifta i nazivna nosivost u kg (ispisani tekst: "UPOTREBA LIFTA DOZVOLJENA SAMO SA PRATIOCEM" i "VRATA VOZNOG OKNA MORAJU SE ZAKLJUČAVATI".
Najmanja visina slova i brojeva natpisa mora iznositi:
1) 10 mm - za velika slova i brojeve;
2) 7 mm - za mala slova.
Najmanja visina slova i brojeva natpisa u kabini lifta za prevoz motornih vozila mora iznositi:
1) 100 mm - za velika slova i brojeve;
2) 70 mm - za mala slova.
U kabini lifta mora se postaviti oznaka firme, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača i broj lifta.
Deo za stavljanje u dejstvo sklopke sa trajnim natpisom "STOJ" mora biti crvene boje, a visina slova mora iznositi najmanje 7 mm.
Deo za stavljanje u dejstvo uređaja za uzbunu mora biti žute boje, sa trajnim natpisom "UZBUNA" čija visina slova mora iznositi najmanje 7 mm ili mora imati simbol u obliku zvona (%).
U kabini je zabranjena upotreba crvene i žute boje za označavanje drugih elemenata, osim za svetlosne signale.
Delovi za davanje komandi u kabini moraju biti jednoobrazno obeleženi brojevima, slovima ili simbolima.
Deo za davanje komande za ponovno otvaranje vrata mora biti
obeležen simbolom (
).
Ako u kabini postoje delovi nekih drugih upravljačkih uređaja, oni moraju biti označeni prema svojoj nameni.
Na čeličnoj nosećoj konstrukciji kabine moraju biti postavljeni sledeći natpisi i oznake:
1) na sklopki za zaustavljanje ili pored nje - oznaka "STOJ";
2) na servisnoj sklopki ili pored nje - oznaka "NORMALNO" i "SERVIS";
3) na elementima za davanje komande za servisnu vožnju ili pored njih - oznaka smera vožnje.
Na spoljnoj strani vrata za ulaz u mašinsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomoćne užetnjače, moraju se postaviti natpisi: "OPASNO PO ŽIVOT", "POGON LIFTA", "NEOVLAŠĆENIMA ULAZ ZABRANJEN".
Ako se u mašinskoj prostoriji nalaze uređaji za više liftova, svi uređaji koji pripadaju istom liftu moraju biti označeni istim brojem ili slovom kojim je označen odgovarajući lift. Te oznake moraju se nalaziti na najpogodnijoj stanici, na vratima voznog okna ili pored tih vrata.
Ako posle isključenja glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu pod naponom, oni moraju biti jasno označeni.
U mašinskoj prostoriji mora postojati uputstvo za ručno pokretanje kabine, povratno upravljanje i upotrebu ključa za prinudno otvaranje vrata voznog okna.
Na točku za ručno pokretanje kabine ili pored njega mora biti jasno obeležen smer kretanja kabine "GORE" - "DOLE". Ako se točak za ručno pokretanje kabine skida, na pogonskoj mašini mora se postaviti oznaka smera kretanja kabine.
Na delovima za davanje komande za povratno upravljanje ili pored njih moraju se postaviti oznake smera kretanja kabine.
Na sklopki povratnog upravljanja ili pored nje moraju se postaviti oznake "NORMALNO" - "POVRATNO".
Na sklopki za zaustavljanje u prostoriji za pomoćne užetnjače ili pored nje mora se postaviti oznaka sa natpisom "STOJ".
Na sklopki za osvetljenje kabine, voznog okna, mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače i na sklopki za uređaje za provetravanje kabine mašinske prostorije i prostorije za pomoćne užetnjače mora se nalaziti tablica sa natpisom: "OSVETLJENJE KABINE", "OSVETLJENJE VOZNOG OKNA", "OSVETLJENJE MAŠINSKE PROSTORIJE" i "OSVETLJENE PROSTORIJE ZA POMOĆNE UŽETNJAČE", "UREĐAJ ZA PROVETRAVANJE KABINE", "UREĐAJ ZA PROVETRAVANJE MAŠINSKE PROSTORIJE" i "UREĐAJ ZA PROVETRAVANJE PROSTORIJE ZA POMOĆNE UŽETNJAČE".
Na spoljnoj strani vrata za održavanje i vrata za nužni izlaz na voznom oknu moraju se postaviti natpisi: "OPASNO PO ŽIVOT", "VOZNO OKNO LIFTA", "NEOVLAŠĆENIMA ULAZ ZABRANJEN".
Na spoljnoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz tereta sa pratiocem mora se postaviti natpis: "ZABRANJENO KORIŠĆENJE LIFTA NEOVLAŠĆENIM LICIMA", kao i oznaka nazivne nosivosti lifta, u kg.
Na svim vratima voznog okna, sa unutrašnje strane, mora se postaviti jasna oznaka sprata, vidljiva iz kabine i kad su vrata kabine sa kontrolnim otvorom zatvorena, a kabina se nalazi u stanici.
Na spoljnoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz motornih vozila mora se postaviti oznaka nazivne nosivosti lifta, u kg.
Na graničniku brzine mora se postaviti pločica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) brzina stupanja u dejstvo (m/s);
3) oznaka graničnika;
4) tehničke karakteristike užeta.
Na sklopki "STOJ" u jami voznog okna ili pored nje mora se postaviti oznaka "ISKLJUČENO".
Na odbojnicima kabine i protivtega sa prigušenjem mora se postaviti pločica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) oznaka odbojnika;
3) najveće i najmanje dozvoljeno opterećenje, u kg, i najveća brzina nasedanja, u m/s;
4) dozvoljena oblast viskoziteta ulja, naznačeno u Englerovim stepenima na temperaturi od 20oC.
Na pogonskoj mašini ili pored nje mora se postaviti tablica sa sledećim podacima o užadima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) prečnik užadi za svaku grupu užadi i njihov tip;
3) zatezna čvrstoća žice.
Kontaktori, releji, osigurači i priključne stezaljke upravljačkih uređaja moraju biti označeni prema električnoj šemi.
Ako se primene višepolni utični spojevi (npr. konektori), nije potrebno označavati pojedine vodove.
Na uređaju za zabravljivanje vrata voznog okna mora se postaviti oznaka uređaja.
Na hvatačkom uređaju mora se postaviti oznaka uređaja.
Na hvatačkom uređaju, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) najveća ukupna masa, u kg, za koju je namenjen hvatački uređaj;
3) najveća dozvoljena brzina lifta za koju se može upotrebiti hvatački uređaj.
Na pogonskoj mašini, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledećim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača;
2) tehničke karakteristike; tip reduktora, broj hodova puža, broj zubaca na pužnom kolu i modul, prečnik izlaznog vratila i ugao klina žleba na pogonskoj užetnjači;
3) tehničke karakteristike maziva;
4) masa pogonske mašine;
5) fabrički broj i godina proizvodnje.
Na pogonskoj mašini mora se postaviti natpis: "PRE RUČNOG POKRETANJA, ISKLJUČI GLAVNU SKLOPKU LIFTA".
XXI TEHNIČKA KONTROLA
Novoizgrađeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrećnog slučaja, liftovi na kojima je izvršena zamena bilo kog od sledećih delova: noseće užadi, pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, upravljačkih uređaja, uređaja za kočenje ili uređaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrđena neispravnost koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift isključen iz upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego što se tehničkom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov bezbedan rad.
Liftovi podležu obaveznoj povremenoj tehničkoj kontroli.
XXII TEHNIČKA KONTROLA LIFTA PRE PUŠTANJA U POGON
Tehnička kontrola novoizgrađenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrećnog slučaja vrši se:
1) pregledom celokupnog postrojenja lifta;
2) statičkim ispitivanjem lifta;
3) dinamičkim ispitivanjem lifta.
O izvršenoj tehničkoj kontroli iz stava 1 ovog člana, sastavlja se izveštaj o ispitivanju.
Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: ispravnosti rada svih sigurnosnih uređaja i delova lifta, stepena njihove istrošenosti i bezbednosti rada lifta, a naročito:
1) zazora između puža i pužnog kola;
2) noseće užadi i njihove veze sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i protivtegom;
3) pravilnog opterećenja protivtega, kabine i čelične noseće konstrukcije kabine;
4) vođice ili staze kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih električnih uređaja;
6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
7) zabrave vrata voznog okna;
8) uređaja za uzbunu;
9) uređaja za preopterećenje;
10) uređaja za povratnu vožnju;
11) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola;
12) zaštite od previsokog napona dodira;
13) priključaka na gromobransku instalaciju;
14) zvučne izolacije mašinske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu;
15) osvetljenosti mašinske prostorije i njenog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna.
Statičko ispitivanje lifta obuhvata proveru zatezne čvrstoće i deformacije lifta i sledećih njegovih delova: kabine, čelične noseće konstrukcije kabine, noseće užadi i njihovog vezivanja za čeličnu noseću konstrukciju kabine i protivteg, noseće ploče ili noseće čelične konstrukcije pogonske mašine i ispravnosti kočnica.
Statičko ispitivanje lifta čija se vuča ostvaruje trenjem obuhvata proveru ispravnosti vuče, odnosno klizanje užadi u žlebovima pogonske užetnjače.
Za liftove na pogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa rotacionim pretvaračem), statičkim ispitivanjem proverava se sigurnost električnog kočenja bez mehaničke kočnice.
Statičko ispitivanje lifta vrši se kad se kabina nalazi u najnižoj stanici. Kabina se ravnomerno opterećuje u trajanju od najmanje 10 minuta, i to:
1) 100% povećanim nazivnim opterećenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti do 1000 kg;
2) 50% povećanim nazivnim opterećenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti preko 1000 kg;
3) nazivnim opterećenjem pri otvorenoj mehaničkoj kočnici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivanje vrši u trajanju od 30 sekundi, kabina se ravnomerno opterećuje sa 50% povećanim nazivnim opterećenjem.
Dinamičko ispitivanje lifta obuhvata proveru vučne sposobnosti lifta i ispravnosti rada kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine i odbojnika.
Vučna sposobnost lifta ispituje se višestrukim zaustavljanjem lifta sa najvećim mogućim usporenjem. Pri svakom zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti.
Ispitivanje se vrši:
1) u vožnji nagore praznom kabinom, računajući od polovine dužine putanje;
2) u vožnji nadole i sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem, računajući od polovine dužine putanje.
Za vreme rada pogonske mašine i pri kočenjima, užad u žlebovima pogonske užetnjače mogu klizati najviše do 30 mm, i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri čemu se užad moraju sama umiriti.
Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretanjem pogonske užetnjače neopterećena kabina ne sme se pokrenuti nagore.
Ispravnost i efikasnost rada kočnice pogonske mašine ispituje se kočenjem kabine sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem dok se kabina kreće nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkočni uređaj mora biti isključen.
Ispravnost rada hvatačkog uređaja ispituje se ručnim uključivanjem graničnika brzine u vožnji nadole dok je kočnica otvorena i pogonski uređaj uključen. Ispitivanje se obavlja sve dok noseća užad ne počnu da klize ili dok se ne olabave.
Hvatački uređaj za postupno kočenje ispituje se kad je kabina opterećena sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem, raspoređenim ravnomerno na površinu poda kabine.
Ispitivanje hvatačkog uređaja vrši se smanjenom brzinom u odnosu na nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omogućilo njeno rasterećenje.
Hvatački uređaj za trenutno kočenje i hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem ispituju se kad je kabina opterećena ravnomerno raspoređenim nazivnim opterećenjem pri nazivnoj brzini.
Za liftove za prevoz motornih vozila, hvatački uređaj ispituje se sa 50% povećanim nazivnim opterećenjem.
Hvatački uređaj na protivtegu proverava se na način određen u st. 1 do 5 ovog člana, ali bez preopterećenja.
Hvatački uređaj na protivtegu, koji se ne uključuje graničnikom brzine, ispituje se pomoću kinematike uređaja za uključivanje hvatačkog uređaja koja stupa u dejstvo olabavljenjem ili kidanjem užadi.
Brzina uključivanja graničnika brzine ispituje se u smeru obrtanja koji odgovara vožnji kabine nadole.
Ispitivanjem graničnika brzine proverava se, u oba smera vožnje lifta, da li se graničnikom brzine ili prekidačem na njemu zaustavlja lift. Graničnikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego što brzina kabine u vožnji nagore ili nadole prekorači njegovu brzinu stupanja u dejstvo.
Ispitivanje odbojnika bez prigušenja vrši se tako što čelična noseća konstrukcija kabine, sa nazivnim opterećenjem, nasedne na odbojnik, pri čemu se, sa potpuno labavim nosećim užadima, proverava da li sabijanje odbojnika odgovara proračunu ugiba odbojnika prema članu 157 ovog pravilnika.
Ispitivanje odbojnika sa prigušenjem i odbojnika sa povratnim prigušenjem vrši se tako što čelična noseća konstrukcija kabine sa nazivnim opterećenjem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili brzinom koja je uzeta za proračun hoda odbojnika koji imaju skraćeni hod a postoji uređaj za kontrolu usporenja.
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je proizvođač naznačio u uputstvu, što se ispituje upoređivanjem merene veličine struje za trofazne motore i veličine napona za jednosmerne motore.
Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li se zabravljivanjem zahvata najmanje 7 mm pre stupanja u dejstvo električnog sigurnosnog uređaja za kontrolu zabravljivanja, tako da lift ne sme da krene ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravljena.
XXIII POVREMENA TEHNIČKA KONTROLA LIFTA
Povremena tehnička kontrola lifta mora se izvršiti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehničke kontrole tog lifta.
Povremena tehnička kontrola obuhvata:
1) pregled celokupnog postrojenja lifta kao prilikom tehničke kontrole lifta pre puštanja u pogon;
2) dinamičko ispitivanje lifta kao prilikom tehničke kontrole lifta pre puštanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatačkog uređaja i odbojnika za kabinu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom.
O izvršenoj tehničkoj kontroli iz stava 2 ovog člana sastavlja se izveštaj o ispitivanju.
Tehnička kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je izvršena zamena opreme obavlja se na sledeći način:
1) ako se izvrši zamena noseće užadi, mora se obaviti statičko ispitivanje, a ako se izvrši zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena kočnog uređaja ili pogonske mašine, mora se obaviti statičko i dinamičko ispitivanje bez provere hvatačkog uređaja i odbojnika;
2) ako se izvrši zamena hvatačkog uređaja, graničnika brzine ili hidrauličkog odbojnika, mora se obaviti dinamičko ispitivanje;
3) ako se izvrši zamena upravljačkih uređaja ili kopirnog uređaja ili izmena konstrukcionog rešenja krajnje sklopke, zabrava i spratnih prebacivača, ne obavlja se statičko i dinamičko ispitivanje, već se samo proverava rad tih uređaja.
XXIV ODRŽAVANJE
Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvođača o rukovanju liftom i njegovom održavanju.
Redovno održavanje lifta obuhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu njegovog rada, prema uputstvu proizvođača, otklanjanje utvrđenih nedostataka i zamenu neispravnih i oštećenih delova, a naročito:
1) proveru pravilnosti radi svih sigurnosnih uređaja, a naročito rada sigurnosnih uređaja kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna;
2) proveru noseće užadi i njihove veze sa čeličnom nosećom konstrukcijom kabine i protivtegom;
3) proveru vuče koja se ostvaruje pomoću trenja;
4) proveru izolacije svih strujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem;
5) proveru priključaka na gromobransku instalaciju;
6) čišćenje i podmazivanje delova lifta;
7) proveru ispravnosti rada lifta pri vožnji od stanice do stanice duž voznog okna u oba smera, kao i pri pristajanju;
8) proveru nužnih izlaza;
9) proveru ispravnosti pogonskih i upravljačkih uređaja lifta.
Redovno održavanje lifta mora se vršiti najmanje jedanput mesečno.
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom održavanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oštećeni delovi moraju se zameniti ispravnim.
Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift se mora isključiti iz upotrebe dok se takve neispravnosti ne otklone.
Za svaki lift mora postojati knjiga održavanja, koja sadrži sledeće podatke:
1) opšte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača lifta; broj i godinu proizvodnje lifta);
2) osnovne podatke o liftu (vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; uglu putanje kretanja kabine; najvećem broju uključaka na čas, broju časova rada u toku 24 časa; broju stanica i oznaci glavne stanice; dužini putanje i visini dizanja; vrsti električne struje i naponu za strujna kola; zaštiti od previsokog napona dodira; vrsti kabine, njenoj veličini i materijalu od kog je izrađena; konstrukciji kabine i poda kabine; vrsti i merama vođica kabine; vrsti i merama vođica za hvatački uređaj; konstrukciji hvatačkog uređaja i dužini putanje hvatanja; provetravanju mašinske prostorije; provetravanju kabine; vrsti reduktora; broju hodova puža i broju zubaca na pužnom kolu; prečniku užetnjače, obuhvatnom uglu i uglu žleba užetnjače; tehničkim karakteristikama čelične užadi za kabinu i protivteg; uređaju za kompenzaciju; graničniku brzine; kopirnom uređaju; krajnjim sklopkama; tehničkim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni momenat i provetravanje); sigurnosnim uređajima; broju komandnih tabli; preseku glavnog električnog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega;
3) podatke o izmenama opštih podataka i osnovnih karakteristika lifta;
4) podatke o održavanju i isključivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti, pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta;
5) podatke o organizaciji udruženog rada ili licu koje održava lift.
XXV ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne može biti kraći od dve godine.
Garantni rok iz stava 2 ovog člana počinje da teče od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu lifta.
Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlašćeni servis dužan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvršenje usluga održavanja, odnosno popravki lifta, iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.
Liftovi moraju biti snabdeveni tehničkim uputstvom proizvođača, koje mora da sadrži tehničke i druge podatke značajne za ispravno montiranje, puštanje u pogon i korišćenje lifta, otklanjanje smetnji i kvarova i nabavku rezervnih delova, upozorenje na opasnosti pri korišćenju lifta i uputstvo za njihovo otklanjanje i podatak o roku obezbeđenog servisiranja lifta.
Rok obezbeđenog servisiranja lifta ne može biti kraći od deset godina računajući od dana predaje novougrađenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu tog lifta.
XXVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Vrsta voznog okna i zabrave vrata voznog okna liftova koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Ako pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika kabina lifta nije imala vrata, vrata se moraju ugraditi u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Liftovi koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a nemaju pristup mašinskoj prostoriji preko stepenica zgrade, moraju se uskladiti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, tako da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da pristup mašinskoj prostoriji bude preko metalnih lestvica koje moraju biti stabilne;
2) da metalne lestvice budu široke najmanje 0,5 m, sa nagibom od najmanje 60o u odnosu na pod pristupa mašinskoj prostoriji;
3) da na vrhu lestvica bude ugrađena jedna ručka ili dve ručke i leđobran.
Liftovi koji su ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a pristup mašinskoj prostoriji je kroz otvor na podu, sa metalnim kapkom, moraju se uskladiti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovo pravilnika, tako da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da zatvoreni metalni kapak izdrži masu lica koja stoje na njemu, odnosno da na svakom delu površine izdrži masu najmanje dva lica, ili 200 kg;
2) da mere svetlog otvora iznose najmanje 0,80 m · 0,80 m;
3) da kapak bude uravnotežen i da se otvara nagore;
4) da otvor bude obezbeđen (npr. ogradom) da se ne može pasti dok je kapak otvoren;
5) da se na kapku nalazi brava sa ključem i da se iznutra otvara bez ključa i kad je spolja zaključan.
Liftovi ugrađeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika (osim odredaba čl. 291, 292 i 293) u roku od deset godina o dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".