UREDBA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA O PRIHVATANJU JEDNOOBRAZNIH USLOVA ZA HOMOLOGACIJU I UZAJAMNO PRIZNAVANJE HOMOLOGACIJE OPREME I DELOVA MOTORNIH VOZILA ("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/62)

ČLAN 1

Ratifikuje se Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, sa dopunama, donet u Ženevi 20. marta 1958. godine, koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

SPORAZUM
O PRIHVATANJU JEDNOOBRAZNIH USLOVA ZA HOMOLOGACIJU I UZAJAMNO PRIZNAVANJE HOMOLOGACIJE OPREME I DELOVA MOTORNIH VOZILA

UVOD

Strane ugovornice,

U želji da odrede jednoobrazne uslove koje će za izvesnu opremu i delove motornih vozila biti dovoljno da ispunjavaju da bi bili homologirani u njihovim zemljama,

u želji da u svojim zemljama olakšaju korišćenje opreme i delova na taj način homologiranih od nadležnih vlasti neke druge strane ugovornice,

složile su se u sledećem:

Član 1

1. Strane ugovornice će ustanoviti, na osnovu odredaba sledećih paragrafa i članova, jednoobrazne uslove homologacije za opremu i delove motornih vozila i za oznake homologacije i one će uzajamno priznavati odobrene homologacije shodno tim uslovima.

2. Ako se nadležni organi uprave najmanje dve strane ugovornice slože u pogledu jednoobraznih uslova homologacije opreme i delova motornih vozila, one će izraditi nacrt pravilnika za tu opremu ili delove, koji će utvrditi:

a) opremu i delove o kojima se radi;

b) uslove koje ta oprema i delovi treba da zadovolje uključujući ispitivanja koja treba da izdrže; pravilnik može, ako je potrebno, odrediti laboratorije opremljene na odgovarajući način, gde treba da se izvrše probe za prijem tipova opreme i delova podnetih za homologacije;

c) oznake homologacije.

3. Strane ugovornice koje se budu složile u pogledu nacrta pravilnika dostaviće generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija nacrt koji su izradile i utvrditi datum kad one traže da taj nacrt stupi na snagu kao pravilnik priključen ovom sporazumu. Taj datum mora za najmanje pet meseci biti kasniji od datuma dostavljanja nacrta.

4. Generalni sekretar dostaviće ostalim stranama ugovornicama taj nacrt i obavestiće ih o datumu za koji je traženo njegovo stupanje na snagu.

5. Toga datuma nacrt će stupiti na snagu kao pravilnik priključen ovom sporazumu u odnosu na sve strane ugovornice koje budu obavestile generalnog sekretara u roku od tri meseca računajući od saopštenja generalnog sekretara da prihvataju taj nacrt. Generalni sekretar će obavestiti sve strane ugovornice o tom stupanju na snagu i dostaviti spisak strana ugovornica koje su prihvatile pravilnik.

6. Prilikom deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, svaka zemlja može izjaviti da se ne vezuje nekim ili nijednim pravilnikom koji su tada priključeni ovom sporazumu. Ako je, u to vreme, postupak predviđen paragrafima 2, 3, 4 i 5 ovog člana u toku za neki nacrt pravilnika, generalni sekretar će dostaviti taj nacrt novoj strani ugovornici i nacrt će stupiti na snagu kao pravilnik u odnosu na tu stranu ugovornicu samo pod uslovima predviđenim u paragrafu 5 ovoga člana, s tim da se rokovi računaju od dostavljanja nacrta. Generalni sekretar saopštiće svim stranama ugovornicama datum tog stupanja na snagu. On će im takođe saopštiti izjave strana ugovornica o neprimenjivanju izvesnih propisa koji budu dati shodno ovom paragrafu.

7. Svaka strana ugovornica koja primenjuje neki pravilnik može u svako doba obavestiti generalnog sekretara, notifikacijom godinu dana unapred, da će njena uprava prestati da primenjuje taj pravilnik. To obaveštenje će generalni sekretar dostaviti drugim stranama ugovornicama.

8. Svaka strana ugovornica koja ne primenjuje neki pravilnik može u svako doba obavestiti generalnog sekretara da ga namerava ubuduće primenjivati, i pravilnik će tada stupiti na snagu u odnosu na nju šezdeset dana posle tog obaveštenja. U slučaju da strana ugovornica uslovi svoju odluku o primeni pravilnika njegovom izmenom, ona će dostaviti svoj predlog izmene generalnom sekretaru i sa njim će se postupiti prema postupku iz člana 13 ovog sporazuma, kao da se radi o predlogu izmene koji je podnela neka strana ugovornica koja već primenjuje pravilnik, ali, odstupajući od propisa člana 13 pravilnika, izmena će, ako se prihvati, stupiti na snagu na dan kad sam pravilnik o kome se radi stupi na snagu u odnosu na stranu ugovornicu koja je predložila izmenu. Generalni sekretar će obavestiti sve strane ugovornice o svakom stupanju na snagu nekog pravilnika u odnosu na neku novu stranu ugovornicu koje bi se izvršilo primenom ovog paragrafa.

9. U daljem tekstu ovog sporazuma nazivaće se "strane ugovornice koje primenjuju neki pravilnik" one strane ugovornice u odnosu na koje je taj pravilnik na snazi.

Član 2

Svaka strana ugovornica koja primenjuje neki pravilnik odobriće oznake homologacije opisane u tom pravilniku za tipove opreme i delova za motorna vozila predviđene tim pravilnikom, pod uslovom da joj je omogućeno da proveri da je proizvodnja u skladu sa homologiranim tipom, da podneti uzorci zadovoljavaju pri ispitivanjima i propisima određenim pravilnikom i da, ako sam fabrikant nema svoj domicil u zemlji gde traži homologaciju, tu postoji propisno opunomoćeni predstavnik. Svaka strana ugovornica koja primenjuje neki pravilnik odbiće oznake homologacije predviđene u tom pravilniku ako nisu ispunjeni gornji uslovi.

Član 3

Oprema i delovi za motorna vozila koji nose oznake homologacije izdate od neke strane ugovornice shodno članu 2 ovoga sporazuma i koji su izrađeni bilo na teritoriji neke strane ugovornice koja primenjuje pravilnik o kome se radi bilo na teritoriji neke druge zemlje koju je odredila strana ugovornica koja je izvršila homologaciju tipa opreme ili dela o kojem se radi smatraće se da su u skladu sa zakonodavstvom svih strana ugovornica koje primenjuju pomenuti pravilnik.

Član 4

Ako nadležne vlasti jedne strane ugovornice koja primenjuje neki pravilnik ustanove da izvesna oprema ili izvesni delovi motornih vozila koji nose oznake homologacije koje je, na osnovu tog pravilnika, izdala neka strana ugovornica nisu u skladu sa homologiranim tipom, one će o tome obavestiti nadležne vlasti strane ugovornice koja je izdala homologaciju. Ta strana ugovornica biće dužna da preduzme mere da bi uspostavila sklad, u pogledu izrade, sa homologiranim tipom i da obavesti druge strane ugovornice koje primenjuju taj pravilnik o merama koje je preduzela u tu svrhu, o merama koje se mogu očekivati, a ako je potrebno mogu ići i do oduzimanja homologacije. U slučaju da bezbednost drumskog saobraćaja bude ugrožena, strana ugovornica koja to ustanovi može zabraniti prodaju i upotrebu na svojoj teritoriji opreme ili delova o kojima se radi.

Član 5

1. Nadležne vlasti svake strane ugovornice koja primenjuje neki pravilnik dostaviće nadležnim vlastima drugih strana ugovornica koje primenjuju isti pravilnik listu ustanovljenu shodno propisima tog pravilnika za svaki tip opreme ili dela za motorna vozila za koje je data homologacija shodno pravilniku. Isto tako dostaviće se slična lista za svako odbivanje davanja homologacije.

2. Nadležne vlasti svake strane ugovornice koja primenjuje neki pravilnik dostaviće nadležnim vlastima drugih strana ugovornica koje primenjuju taj pravilnik svako obaveštenje o povlačenju izdate homologacije.

Član 6

1. Zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu i zemlje koje su primljene u Komisiju sa savetodavnim pravom, shodno paragrafu 8 mandata te Komisije, mogu postati strane ugovornice ovog sporazuma:

a) ako ga potpišu;

b) ako ga ratifikuju pošto su ga potpisale pod rezervom ratifikacije;

c) ako mu pristupe.

2. Zemlje koje mogu prisustvovati izvesnim radovima Ekonomske komisije za Evropu prema paragrafu 11 mandata te Komisije mogu postati strane ugovornice ovoga sporazuma ako mu pristupe posle njegovog stupanja na snagu.

3. Sporazum će biti otvoren za potpisivanje do 30. juna 1958. godine zaključno. Posle toga on će biti otvoren za pristupanje.

4. Ratifikacija ili pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 7

1. Ovaj sporazum stupa na snagu šezdesetog dana pošto ga dve od zemalja pomenutih u paragrafu 1 člana 6 budu potpisale bez rezerve o rafitikaciji ili budu deponovale svoj instrument o ratifikaciji ili pristupanju.

2. Za svaku zemlju koja ga ratifikuje ili mu pristupi pošto ga dve zemlje budu potpisale bez rezerve o ratifikaciji ili budu deponovale svoj instrument o ratifikaciji ili pristupanju, ovaj sporazum stupa na snagu šezdeset dana posle deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju navedene zemlje.

Član 8

1. Svaka strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum notifikacijom upućenom generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

2. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo dvanaest meseci posle datuma kad generalni sekretar bude o tome primio notifikaciju.

Član 9

1. Svaka zemlja može, ako potpiše ovaj sporazum bez rezerve o ratifikaciji ili prilikom deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ili u svako kasnije vreme, izjaviti, notifikacijom upućenom generalnom sekretaru Organizacije ujedinih nacija, da će se ovaj sporazum primenjivati na sve ili na deo teritorija koje ona predstavlja na međunarodnom planu. Sporazum će se primenjivati na teritoriju ili teritorije pomenute u notifikaciji počev od šezdesetog dana pošto generalni sekretar primi tu notifikaciju ili, ako na taj dan sporazum još nije stupio na snagu - počev od njegovog stupanja na snagu.

2. Svaka zemlja koja, shodno paragrafu 1 ovoga člana, bude dala izjavu o primeni ovog sporazuma za neku teritoriju koju ona predstavlja na međunarodnom planu može, shodno članu 8, otkazati sporazum u pogledu te teritorije.

Član 10

1. Svaki spor između dve ili više strana ugovornica koji se tiče tumačenja ili primene ovog sporazuma biće, ukoliko je mogućno, rešen pregovorima između strana u sporu.

2. Svaki spor koji ne bude rešen pregovorom podneće se na arbitražu ako to zahteva bilo koja od strana ugovornica u sporu i biće, prema tome, iznet pred jednog ili više arbitara koje zajednički izaberu strane u sporu. Ako, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za arbitražu, strane u sporu ne uspeju da se sporazumeju o izboru arbitra ili arbitara, svaka strana ugovornica može tražiti od generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija da imenuje jednog jedinog arbitra kome će se spor dostaviti na rešenje.

3. Odluka arbitra ili arbitara imenovanih shodno paragrafu 2 ovog člana biće obavezna za strane ugovornice u sporu.

Član 11

1. Svaka strana ugovornica može, prilikom potpisivanja ili ratifikacije ovoga sporazuma, izjaviti da se ne smatra vezanom članom 10 sporazuma. Ostale strane ugovornice neće biti vezane članom 10 prema svakoj strani ugovornici koja bude stavila takvu rezervu.

2. Svaka strana ugovornica koja bude stavila rezervu shodno paragrafu 1 ovoga člana može u svako doba povući tu rezervu notifikacijom upućenom generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

3. Nikakva druga rezerva na ovaj sporazum ili pravilnike koji su mu priključeni neće se dopustiti, ali svaka strana ugovornica ima, shodno članu 1, mogućnost da izjavi da ne primenjuje neki ili nijedan od tih pravilnika.

Član 12

Postupak za izmenu pravilnika koji su priključeni ovom sporazumu vrši se prema sledećim odredbama:

1. Svaka strana ugovornica koja primenjuje neki pravilnik može predložiti jednu ili više izmena tog pravilnika. Tekst svakog nacrta izmene nekog pravilnika dostaviće se generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija koji će ga saopštiti ostalim stranama ugovornicama. Izmene će smatrati kao prihvaćene, izuzev ako u roku od tri meseca, računajući od te notifikacije, neka strana ugovornica koja primenjuje taj pravilnik ne stavi primedbu; ako je stavljena takva primedba izmena će se smatrati odbačenom. Ako se izmena smatra prihvaćenom ona će stupiti na snagu po isteku novog roka od dva meseca.

2. U slučaju da neka zemlja postane strana ugovornica u vreme između dostave nacrta izmene od strane generalnog sekretara i stupanja izmene na snagu, pravilnik o kome se radi može stupiti na snagu u pogledu te strane ugovornice tek dva meseca pošto ona izričito prihvati izmenu ili pošto istekne rok od tri meseca pošto joj generalni sekretar bude dostavio nacrt izmene.

Član 13

Postupak za izmene samog teksta sporazuma vrši se prema sledećim odredbama:

1. Svaka strana ugovornica može predložiti jednu ili više izmena ovog sporazuma. Tekst svakog nacrta izmene Sporazuma dostaviće se generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, koji će ga dostaviti svim stranama ugovornicama i upoznaće s njim druge zemlje o kojima je reč u paragrafu 1 člana 6.

2. Svaki nacrt izmene koji bude dostavljen shodno paragrafu 1 ovog člana smatraće se da je prihvaćen ako ni jedna strana ugovornica ne stavi primedbe u roku od šest meseci računajući od dana kad generalni sekretar bude dostavio nacrt izmene.

3. Generalni sekretar će uputiti što je mogućno pre svim stranama ugovornicama notifikaciju da bi ih upoznao da li je kakva primedba stavljena na nacrt izmene. Ako je protiv nacrta izmene stavljena primedba, izmena će se smatrati kao neprihvaćena i bez ikakvog dejstva. Ako primedaba nema, izmena će stupiti na snagu za sve strane ugovornice tri meseca po isteku roka od šest meseci predviđenog u paragrafu 2 ovoga člana.

Član 14

Osim notifikacija predviđenih u čl. 1, 12 i 13 ovoga sporazuma, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavestiće zemlje o kojima je reč u paragrafu 1 člana 6, kao i zemlje koje su postale strane ugovornice u primeni paragrafa 2 člana 6:

a) o potpisivanjima, ratifikacijama i pristupanjima na osnovu člana 6;

b) o datumima kad ovaj sporazum stupa na snagu shodno članu 7;

c) o otkazima na osnovu člana 8;

d) o notifikacijama primljenim shodno članu 9;

e) o izjavama i notifikacijama primljenim shodno paragrafima 1 i 2 člana 11;

f) o stupanju na snagu svake izmene shodno paragrafima 1 i 2 člana 12;

g) o stupanju na snagu svake izmene shodno paragrafu 3 člana 13.

Član 15

Posle 30. juna 1958. godine, original ovoga sporazuma biće deponovan kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji će svim zemljama o kojima je reč u paragrafima 1 i 2 člana 6 dostaviti overene kopije.

U potvrdu čega su dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali ovaj sporazum.

Sačinjeno u Ženevi, dvadesetog marta hiljadu devet sto pedeset osme godine, u jednom jedinom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, od kojih su oba teksta podjednako verodostojna.

Za Saveznu Republiku Nemačku:	Rudolf Thierfelder Patrick Schmidt
	pod rezervom ratifikacije
	19. juna 1958. godine
Za Francusku:	De Curton
	26. juna 1958. godine
Za Mađarsku:	János Szita
	pod rezervom ratifikacije
	30. juna 1958. godine
Za Italiju:	A. Berio
	pod rezervom ratifikacije
	28. marta 1958. godine
Za Holandiju:	W.H.J. van Asch van Wijck
	pod rezervom ratifikacije
	30. juna 1958. godine

 

Pravilnik br. 1

JEDNOOBRAZNI PROPISI
KOJI SE ODNOSE NA HOMOLOGACIJU REFLEKTORA ZA MOTORNA VOZILA KOJI BACAJU ASIMETRIČAN SNOP ZA MIMOILAŽENJE I SNOP ZA PUT ILI JEDAN ILI DRUGI OD TIH SNOPOVA

1. Definicija pojma "tip"

Pod reflektorima raznih tipova podrazumevaju se reflektori koji imaju bitne razlike; ove razlike mogu naročito biti sledeće:

a) reflektori razne fabričke ili komercijalne marke;

b) reflektori snabdeveni reflektujućim elementima različitih karakteristika;

c) reflektori koji imaju elemente sposobne da različito menjaju raspodelu svetlosti reflektovanjem, prelamanjem i apsorpcijom;

d) reflektori koji su namenjeni opremanju vozila u zemljama sa raznim smerovima saobraćaja;

e) reflektori koji se mogu koristiti za oba saobraćajna smera;

f) reflektori naročito namenjeni za dobivanje bilo snopa za mimoilaženje bilo snopa za put.

2. Opšte odredbe u pogledu opita za homologaciju

Opiti se imaju vršiti na dva uzorka po tipu koji pridržavalac fabričke ili komercijalne marke ili eventualno njegov predstavnik bude podneo za homologaciju; oba će uzorka biti podvrgnuta svim opitima i moraju zadovoljiti svim sledećim propisima.

3. Obavezno označavanje1)

Fabrička ili komercijalna marka registrovana u zemlji u kojoj se traži homologacija, kao i međunarodna marka homologacije (simbol i broj), navedene u paragrafu 8, moraju biti stavljene na svim bitnim delovima reflektora2). Ova poslednja marka mora biti sasvim čitka sa spoljne strane kad je reflektor postavljen na svoje mesto na vozilu.

U slučaju kad su reflektori konstruisani na način da istovremeno zadovoljavaju zahteve zemalja gde se vozi desno kao i zemalja gde se vozi levo, oba položaja učvršćenosti optičkog bloka na vozilu ili sijalice na reflektoru biće označena, jedan udruživanjem velikih slova R i D, drugi udruživanjem velikih slova L i G.

Razne marke moraju biti čitke i neizbrisive.

Ispitivanje će se vršiti vizuelnim pregledom.

______________
1) Fakultativna označavanja:
U slučajevima reflektora konstruisanih na način da zadovolje zahtevima sa jednim smerom vožnje (bilo desno, bilo levo), preporučuje se da se na prednjem staklu stavi neizbrisivo granica zone koja eventualno može biti maskirana da bi se izbegla nelagodnost korisnika u zemlji gde se vozi suprotnim smerom. Ipak, kada se po samoj konstrukciji ta zona može neposredno utvrditi ovo ograničavanje nije potrebno.
2) Ukoliko staklo ne može da se odvoji od glavnog tela reflektora, dovoljno je stavljanje samo jedne marke.
Ukoliko su bitni delovi raznih tipova reflektora jednaki, dozvoljava se stavljanje na te delove svih maraka homologacije tih reflektora.

4. Opšta specifikacija

Konstrukcija reflektora treba da obezbedi dobro i trajno funkcionisanje pri normalnoj upotrebi. Pored toga, reflektori ne smeju imati bilo kakvu grešku konstrukcije ili izrade.

5. Konstrukcija

a) Reflektori moraju biti konstruisani na način da i pored vibracija kojima mogu biti podložni pri normalnoj upotrebi, zadrže propisane fotometričke karakteristike.

b) Delovi koji služe za učvršćenje sijalice za reflektor moraju biti konstruisani na način da čak i u mraku sijalica može biti učvršćena u svom položaju bez ikakve neizvesnosti.3)

c) Za reflektore konstruisane na način da mogu istovremeno da zadovolje zahtevima zemalja gde se vozi desno kao i zemalja gde se vozi levo, prilagođavanje jednom određenom smeru vožnje može se postići odgovarajućim prvobitnim podešavanjem za vreme opremanja vozila ili svojevoljnim postupkom korisnika.

Ovo prvobitno podešavanje ili svojevoljni postupak sastoji se u određenom ugaonom učvršćivanju, bilo optičkog bloka na vozilo, bilo sijalice u odnosu na optički blok.

U svakom slučaju, jedino jasno određeni razni položaji učvršćivanja, od kojih svaki odgovara jednom smeru vožnje (desno ili levo) treba da budu mogući i onemogućeno pomeranje s jednog položaja na drugi ukoliko nije unapred predviđeno, kao i postojanje međupoložaja.

Kada sijalica može da zauzme dva razna položaja, delovi koji su određeni za pričvršćivanje sijalice za reflektor moraju biti zamenjeni i konstruisani na način da sijalica u svakom od svoja dva položaja bude učvršćena sa istom preciznošću kao što je zahtevana za reflektore za jednosmernu vožnju.

Ispitivanje pod tačkama a), b) i c) vršiće se vizuelnim pregledom ili po potrebi montažnim opitom.

_________
3) Smatra se da uređaj saobrazan priloženim prikazima dozvoljava da se zadovolji propisima ovog paragrafa kada je mogućno lako staviti sijalicu na reflektor i kada se i u mraku može ostvariti nailaženje belega za orijentaciju u svoj zarez bez zabune orijentacije, tj. da taj zarez ima tačno potrebnu širinu.
Smatra se da uređaj koji dozvoljava osiguranje od rđavog položaja sijalice njenim primetnim ljuljanjem, koje ne sme postojati kada se sijalica nalazi u pravilnom položaju, dovoljno odgovara odredbama paragrafa 5b).

6. Osvetljavanje

a) Reflektori treba da budu konstruisani na način da vlakno za mimoilaženje odgovarajućih sijalica daje nezasenjujuće osvetljavanje ali ipak dovoljno, vlakno za put odgovarajućih sijalica sa svoje strane treba da daje dobro osvetljavanje.

Za proveravanje osvetljavanja koje proizvodi reflektor treba se poslužiti ekranom vertikalno postavljenim na rastojanju od 25 m ispred reflektora (videti prikaze P-1a i P-1b).

Reflektor treba postaviti prema ekranu na način da prava upravna u tačku preseka linija hh i vv prolazi kroz fokalni centar reflektora. Za ispitivanje reflektora treba se služiti sijalicom-etalonom konstruisanom za nominalni napon od 12 V sa glatkim i bezbojnim balonom koji pri tome naponu ima sledeće karakteristike:

	Potrošnja u vatima	Svetlosni fluks u lumenima
Vlakno za mimoilaženje	40 ± 5%	450 ± 10%
Vlakno za put	45+0%-10%	700 ± 10%

Dimenzije koje utvrđuju položaj vlakana u unutrašnjosti sijalice-etalona saobrazne su standardima ISO4)

b) Podešavanje

Sijalica-etalon biće napajana nominalnim naponom. Snop za mimoilaženje mora proizvesti presecanje takve čistoće da pomoću njega bude mogućno dobro podešavanje. Reflektor će biti podešen na način da:

i) za reflektore koji treba da zadovolje zahteve za vožnju desno, presecanje na levoj polovini ekrana5) mora biti horizontalno, a za reflektore koji treba da zadovolje zahteve za vožnju levo, presecanje na desnoj polovini ekrana mora biti horizontalno,

ii) horizontalni deo tog presecanja nalazi se na ekranu, 25 cm ispod horizontalne ravni koja prolazi kroz fokalni centar reflektora,

iii) tačka ukrštanja horizontalnog dela presecanja i dela u nagibu nalazi se u ravni koja prolazi kroz fokalni centar reflektora i kroz liniju vv.

Podešen na taj način, reflektor treba da zadovolji uslove pomenute u tačkama c) i d) ovog paragrafa ukoliko je načinjen da daje snop za mimoilaženje i snop za put, a samo uslove tačke e) ako je prvenstveno namenjen za davanje snopa za mimoilaženje.

U slučaju da reflektor podešen na gore označen način ne odgovara navedenim uslovima tačaka c) i d) dozvoljeno je izmeniti podešenost reflektora, s tim da se tačka ukrštanja gore definisana u iii), ne pomeri bočno više od jednog stepena (= 44 cm) udesno ili ulevo6). Da bi se olakšalo podešavanje pomoću preseka, dozvoljeno je delimično zakloniti reflektor kako bi preseci bili čistiji.

Ako je reflektor namenjen da daje samo snop za put, on je podešen tako da oblast maksimalnog osvetljavanja bude usredsređena na tačku ukrštanja linija hh i vv. Takav reflektor treba da udovoljava jedino uslovima navedenim u tački d).

c) Utvrđivanje osvetljavanja proverenog na ekranu od strane snopa za mimoilaženje. Osvetljavanje na ekranu treba da odgovori propisima označenim u sledećoj tabeli:

Tačka ekrana za merenje					Zahtevano osvetljavanje fluksa
Za reflektor za vožnju desno		Za reflektor za vožnju levo
Tačka B	50 L	Tačka B	50	R	Ł	0,3
"	75 R	"	75	L	Ł	6
"	50 R	"	50	L	Ł	10
"	25 L	"	25	R	Ł	1,5
"	25 R	"	25	L	Ł	1,5
"	Svaka tačka u zoni			III	Ł	0,7
	Svaka tačka u zoni			IV	Ł	2
	Svaka tačka u zoni			I	Ł	20

sa preciziranjem da su, ako se fluks upotrebljene sijalice-etalona za merenje razlikuje za 450 lumena, gruba merenja ispravljena proprocionalno.

Ni u jednoj od zona I, II, III, IV ne treba da postoje bočne promene škodljive za dobru vidljivost.

Reflektori koji treba da udovolje zahtevima vožnje desno i vožnje levo treba da ispune gore označene uslove za svaki od dva položaja učvršćivanja optičkog bloka ili sijalica za smer saobraćaja koji odgovara dotičnom položaju učvršćivanja.

d) Utvrđivanje osvetljavanja proizvedenog na ekranu od snopa za put. Ukoliko se radi o reflektoru koji jedino daje snop za put, merenje se vrši pri istoj podešenosti reflektora kao za merenja definisana pod c), ili saobrazno poslednjem stavu pod b).

Osvetljavanje na ekranu treba da odgovara sledećim propisima:

Tačka ukrštanja linija hh i vv treba da se nalazi unutar izoluksa 90% od maksimalnog osvetljavanja. Ova maksimalna vrednost ne treba da bude manja od 32 luksa.

Polazeći od tačke H, horizontalno na desno i na levo, osvetljavanje treba da bude najmanje jednako 16 luksa do rastojanja od 1,125 m i najmanje 4 luksa do rastojanja od 2,25 m. (Ako se fluks sijalice-etalona, upotrebljen za merenje, razlikuje za 700 lumena, gruba merenja bila bi ispravljena proporcionalno.)

e) Uslovi osvetljavanja gore označeni pod c) obavezni su za reflektore specijalno načinjene za dobivanje snopa za mimoilaženje.

Uslovi osvetljavanja gore označeni pod d) obavezni su za reflektore specijalno načinjene za dobivanje snopa za put.

Reflektori jednovremeno načinjeni za dobivanje snopa za mimoilaženje i snopa za put treba da odgovore zahtevima pod c) i d); ipak reflektori čiji reflektujući elemenat ima stvarni prečnik (D) manji od 160 mm biće usvojeni ako njihove najmanje vrednosti osvetljavanja odgovaraju gore propisanim vrednostima, smanjenim u odnosu:

       D - 45
(------------------)2
    160 - 45

sa niže označenim apsolutnim minimumima,

- 3 luksa bilo u tački 75 R, bilo u tački 75 L

- 5 luksa bilo u tački 50 R, bilo u tački 50 L

- 1,5 luksa u zoni IV.

f) Osvetljavanja na ekranu, navedena pod c) i d) biće merena pomoću jedne fotoelektrične ćelije čija se korisna površina nalazi u unutrašnjosti kvadrata strane 65 mm.

_______________
4) U iščekivanju objavljivanja definitivnih preporuka dokumenata ISO-38 F/E, ovi standardi se nalaze u prikazima P-2a i P-3a.
5) Ekran za podešavanje treba da bude dovoljne širine da bi dozvolio ispitivanje presecanja na najmanjem prostranstvu od 5o linije vv.
6) Granica nepodešenosti od 1o na desno ili levo nije inkompatibilna s vertikalnom nepodešenošću koja je jedino ograničena uslovima utvrđenim u paragrafu 6d).

7. Proveravanje smetnje

Treba proveriti da li reflektor pri snopu za mimoilaženje ne prouzrokuje veću smetnju nego što bi proizveo jedan izvor obrazovan od kružnog difuznog polja prečnika 23,5 cm koji ima jednoobraznu luminescenciju jednaku 1 cd/cm2.

Ovo se proveravanje svakako ne primenjuje na reflektore koji su namenjeni jedino davanju snopa za put.

8. Marka homologacije

a) Svaki reflektor saobražen homologiranom tipu od strane nadležnog organa jedne zemlje, gde je ovaj pravilnik na snazi, mora biti snabdeven zvaničnom markom homologacije koja treba da pokazuje, s jedne strane, krug u čijem se centru nalazi slovo E praćeno jednim brojem za razlikovanje zemlje7) koja je izdala homologaciju i, s druge strane, broj homologacije kao što je označeno u prikazu P-4a.

- Za reflektore koji zadovoljavaju zahteve za vožnju levo, marka homologacije mora biti upotpunjena jednom strelom postavljenom ispod kruga i upravljenom na desno od jednog posmatrača koji se nalazi licem okrenut prema reflektoru, tj. prema strani puta gde se obavlja saobraćaj.

- Za reflektore koji namernom promenom učvršćivanja optičkog bloka ili sijalice, zadovoljavaju zahteve za oba smera vožnje, marka homologacije mora biti upotpunjena strelom postavljenom ispod kruga sa dva vrha od kojih je jedan upravljen na levo a drugi na desno.

- Pored toga, za reflektore koji su specijalno namenjeni da daju snop za mimoilaženje, marka homologacije mora biti upotpunjena simbolom koji se sastoji od kvadrata u čijem se centru nalazi slovo C. Ovaj simbol mora biti postavljen u blizini kruga i suprotno od broja homologacije.

- Za reflektore koji su namenjeni samo da daju snop za put, marka homologacije mora biti upotpunjena simbolom koji se sastoji od kvadrata u čijem se centru nalazi slovo R. Ovaj simbol mora biti postavljen u neposrednoj blizini kruga i suprotno od broja homologacije.

- Videti prikaz P-4b.

b) Svaki reflektor koji nosi tu zvaničnu marku homologacije mora biti saobrazan homologiranom tipu.

c) Ta zvanična marka homologacije neće biti data ni jednom drugom tipu reflektora.

9. Sankcije za nesaobraznost proizvodnje

Izdata homologacija za jedan reflektor može biti povučena ukoliko se utvrdi da uslov naveden u paragrafu 8b) nije više poštovan.

Primedba: Opitne laboratorije primljene za homologaciju reflektora saobrazno gornjim odredbama, danas su sledeće8):

__________
7) 1 Za Saveznu Republiku Nemačku, 2 za Francusku, 3 za Italiju i 4 za Holandiju; naredni se brojevi moraju dodeliti ostalim zemljama prema hronološkom redu njihove ratifikacije Sporazuma koji se odnosi na usvajanje jednoobraznih uslova homologacije i recipročnog priznavanja homologacije delova i opreme motornih vozila ili njihovog pristupanja tom sporazumu, i tako dodeljeni brojevi moraju biti saopšteni od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija stranama ugovornicama tog sporazuma.
8) U trenutku pristupanja nove zemlje ovom pravilniku, ta će zemlja označiti ime i adresu zvanične laboratorije određene za vršenje opita.

Francuska:
a) Centralna laboratorija električne industrije (LCIE),
Fontenay-aux-Roses (Seine)
b) Opitna laboratorija CAM (Nacionalni konzervatorijum veština i zanatstva),
292, rue Saint-Martin, Paris 3e

Italija:
Ministarstvo transporta, Generalni inspektorat za civilnu motorizaciju i koncesionirani transport,
Eksperimentalni centar za fotometriju,
Milano, Via Colleoni, 20

Holandija:
Laboratorija KEMA,
Utrechtse Weg 310, Arnhem

Savezna Republika Nemačka:
a) Svetlosno-tehnički institut Visoke tehničke škole,
Karlsruhe
b) Fizičko-tehnički savezni zavod Aussenstelle,
Berlin - Charlottenburg

[Najveći format: A4 (210x297 mm)]

Oznaka administracije

	SAOPŠTENJE
	KOJE SE ODNOSI NA HOMOLOGACIJU JEDNOG EVROPSKOG UNIFICIRANOG TIPA REFLEKTORA

Br.....

1.	Komercijalna marka i simbol ________________________________________
2.	Ime proizvođača __________________________________________________
3.	Ime njegovog predstavnika __________________________________________
4.	Adresa __________________________________________________________
5.	Podnet za homologaciju kao tip E, E, E, EC, EC, EC, ER, dana        ® ¬ ®   ® ¬ ¬
6.	Opitni laboratorijum _______________________________________________
7.	Datum zapisnika laboratorijuma ______________________________________
8.	Broj zapisnika laboratorijuma ________________________________________
9.	Datum homologacije _______________________________________________
10.	Datum odbijanja __________________________________________________
11.	Mesto ___________________________________________________________
12.	Datum __________________________________________________________
13.	Potpis ___________________________________________________________
	za ministra,
14.	Ovom listu ima biti priložen crtež reflektora

Najveći format crteža treba da bude A. 4 (210 x 297 mm).

Prečnik svetlećeg polja treba da bude upisan u crtežu.

Crtež treba da prikazuje:

a) reflektor sa reskama,

b) poprečni presek reflektora.

 

Pravilnik br. 2

JEDNOOBRAZNI PROPISI
KOJI SE ODNOSE NA HOMOLOGACIJU SIJALICA ZA REFLEKTORE KOJE EMITUJU ASIMETRIČAN SNOP ZA MIMOILAŽENJE I SNOP ZA PUT, ILI JEDAN ILI DRUGI OD TIH SNOPOVA

1. Definicija pojma "tip"

Pod sijalicama raznog tipa podrazumevaju se sijalice koje imaju bitne razlike, a ove razlike mogu biti naročito sledeće:

a) sijalice koje nose različite fabričke ili komercijalne marke;

b) sijalice koje su predviđene za različite nominalne napone;

c) sijalice koje imaju različite nominalne snage;

d) sijalice koje su snabdevene jednim ili sa više vlakana raznog oblika;

e) sijalice sa balonom raznih boja;

f) sijalice opremljene balonima raznog izgleda, koji menjaju optičke rezultate.

2. Opšte odredbe u pogledu opita za homologaciju

Opiti za homologaciju podnetih sijalica od strane pridržavaoca fabričke ili komercijalne marke ili eventualno njegovog predstavnika vršiće se:

a) što se tiče sijalica sa bezbojnim balonom, na pet uzoraka po tipu koji svi treba da zadovolje uslove paragrafa 4 do 7;

b) što se tiče sijalica sa obojenim balonom, i za svaki tip,

- s jedne strane, na pet uzoraka sa bezbojnim balonom koji se razlikuju od podnetog tipa samo odsustvom obojenosti stakla i s tim što svih pet uzoraka moraju zadovoljiti uslove paragrafa 4 do 7;

- s druge strane, na šestom uzorku sa obojenim balonom koji treba da zadovolji uslove paragrafa 8.

Kada je u pitanju tip sijalice koji se jedino razlikuje bojom od bezbojnog tipa koji je prethodno zadovoljio u opitima iz paragrafa 4 do 7, dovoljno je podneti jedan uzorak obojene sijalice na kome treba da se izvrše opiti iz paragrafa 8.

Sva se merenja vrše pri "osnovnom naponu" i upaljenim sijalicama1).

Jedan tip sijalice ne može biti homologiran ako opiti na svim uzorcima nisu zadovoljavajući.

______________
1) Ovi su osnovni naponi za sada privremeno utvrđeni, i to:
za nominalni napon 6 V, osnovni je napon 6,0 V
za nominalni napon 12 V, osnovni je napon 12,0 V
za nominalni napon 24 V, osnovni je napon 24,0 V.

3. Nominalne vrednosti

Vrednosti nominalnog napona su: 6, 12 i 24 volta.

Vrednosti nominalne snage su:

Vlakno-put	Vlakno-mimoilaženje
45 vati	40 vati	za 6 i 12 volti
50 vati	50 vati	za 24 volta

4. Natpisi i označavanja

a) Sijalice sa usijanim vlaknom nosiće najmanje:

i) fabričku ili komercijalnu marku registrovanu u zemlji u kojoj je tražena homologacija;

ii) oznaku nominalnog napona u voltima;

iii) oznaku nominalne snage u vatima za vlakno-put, zatim za vlakno-mimoilaženje;

iv) međunarodnu marku homologacije (simbol i broj) navedenu u paragrafu 10.

b) Ovi natpisi moraju biti čitki i neizbrisivi.

Ispitivanje se ima vršiti vizuelnim pregledom.

5. Opšta specifikacija

Konstrukcija sijalica sa usijanim vlaknom mora da obezbedi njihovo funkcionisanje pri normalnoj upotrebi. Pored toga, sijalice ne smeju imati nikakvu grešku u konstrukciji ili izradi.

6. Izrada

a) Baloni sijalica sa usijanim vlaknom ne smeju imati reske ili mrlje koje imaju nepovoljan uticaj na njihovo funkcionisanje. Nijedan zrak emitovan od vlakna za mimoilaženje i reflektovan o zidove balona ne sme da susretne osu sijalice na manje od 6 mm pozadi (sa strane grla) prvog navoja vlakna za mimoilaženje.

b) Sijalice moraju biti snabdevene standardizovanim tipom grla prema normama ISO2).

c) Položaj i oblik vlakana i prstena u unutrašnjosti sijalice kao i njihove dimenzije moraju biti saobrazne normama ISO2).

d) Grlo mora biti jako i čvrsto utvrđeno za balon.

Ispitivanje saobraznosti propisima ovog paragrafa vrši se vizuelnim pregledom, kontrolom dimenzija i, po potrebi, probnom montažom. Kontrola dimenzija predviđena u tački c) vrši se na sijalicama napajanim pri njihovom osnovnom naponu i, po potrebi, projekcionim sistemom.

___________
2) U iščekivanju objavljivanja definitivnih preporuka dokumenta ISO-38 F/E, ove se norme nalaze u prikazima L-1a i L-2a.

7. Vrednosti snage i svetlosnog fluksa

Snaga svakog od vlakana ne sme preći više od 10% nominalne snage. Svetlosni fluks mora ostati u sledećim granicama:

Osnovni napon	Nominalna snaga u vatima		Svetlosni fluks u lumenima
	Vlakno		Vlakno-mimoilaženje		Vlakno-put
	mimoilaženje	put	minimum	maksimum	minimum	maksimum
6 12	40	45	400	550	600	nepreciziran
24	50	50

Kontrola će se vršiti sa sijalicom postavljenom u svom normalnom položaju upotrebe napajanja osnovnim naponom pošto je već bila upaljena za vreme od jednog sata pod istim uslovima.

8. Boja

Baloni sijalica moraju biti bezbojni ili mutni. U ovom poslednjem slučaju dužina preovlađujućeg talasa treba da se nalazi između 5.750 i 5.850 angstrena, faktor čistoće mora se nalaziti između 0,90 i 0,98, a faktor prenošenja mora biti najmanje jednak 0,78, utvrđivanja se vrše za svetlost koju emituje vlakno električne sijalice na temperaturi boje od 2.800o K i na delu balona sijalice koja je radila za vreme od 48 časova u reflektoru pri osnovnom naponu.

9. Kontrola optičke kakvoće

Uzorak koji se najviše približava uslovima za sijalicu-etalon mora biti isproban u homologiranom reflektoru, pa će se proveriti da li sklop koji se sastoji od navedenog reflektora i ispitivane sijalice zadovoljava odredbe za homologaciju reflektora.

10. Marka homologacije

a) Svaka sijalica saobrazna jednom homologiranom tipu od strane nadležne administracije jedne zemlje u kojoj je ovaj pravilnik na snazi ima biti snabdevena zvaničnom markom homologacije koja predstavlja s jedne strane, krug u čijem je centru stavljeno slovo E praćeno jednim brojem za razlikovanje zemlje3) koja je izdala homologaciju i, s druge strane, broj homologacije, kao što je označeno u prikazu L-3a.

b) Svaka sijalica koja nosi zvaničnu marku homologacije mora biti saobrazna homologiranom tipu.

c) Ta zvanična marka homologacije neće biti data ni jednoj drugoj sijalici.

____________________
3) 1 za Saveznu Republiku Nemačku, 2 za Francusku, 3 za Italiju i 4 za Holandiju; naredni brojevi dodeljeni su zemljama prema hronološkom redu njihove ratifikacije Sporazuma koji se odnosi na usvajanje jednoobraznih uslova homologacije i recipročno priznavanje homologacije delova i opreme motornih vozila ili njihovog pristupanja tom sporazumu, a tako dodeljeni brojevi saopšteni su od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija stranama ugovornicama sporazuma.

11. Sankcije za nesaobraznost proizvodnje

Homologacija izdata za jednu sijalicu može se povući ukoliko se utvrdi da uslov označen u paragrafu 10b) nije više poštovan.

Primedba: Opitne laboratorije primljene za homologaciju sijalica saobrazno gornjim odredbama su sledeće4):

__________
4) U trenutku pristupanja jedne nove zemlje ovom pravilniku, ova će označiti naziv i adresu zvanične laboratorije određene za probe.

Francuska:
a) Centralna laboratorija električne industrije (LCIE),
   Fontenay-aux-Roses (Seine)
b) Opitna laboratorija CAM (Nacionalni konzervatorijum veština i zanatstva)
292, rue Saint-Martin, Pariz 3e

Italija:
Ministarstvo transporta, Generalni inspektorat civilne motorizacije i koncesioniranog transporta,
Eksperimentalni centar za fotometriju,
Milano, Via Colleoni, 20

Holandija:
Laboratorija KEMA
Utrechtse Weg 310, Arnhem

Savezna Republika Nemačka:
a) Svetlosno-tehnički institut Visoke tehničke škole
Karlsruhe
b) Fizičko-tehnički Savezni zavod Aussenstelle,
Berlin - Charlottenburg

[Najveći format: A. 4 (210 x 297 mm)]

Oznaka administracije

	SAOPŠTENJE
	KOJE SE ODNOSI NA HOMOLOGACIJU JEDNOG TIPA SIJALICE SA USIJANIM VLAKNOM ZA EVROPSKI UNIFICIRANI REFLEKTOR KOJA EMITUJE ASIMETRIČAN SNOP-MIMOILAŽENJE I (ILI) SNOP-PUT

Br.

1.	Komercijalna marka i simbol __________________________________________________
2.	Ime transporta ili ____________________________________________________________
3.	njegovog zastupnika _________________________________________________________
4.	Adresa ____________________________________________________________________
5.	Nominalni napon ____________________________________________________________
6.	Nominalna snaga ____________________________________________________________
7.	Boja balona ________________________________________________________________
8.	Podneta na homologaciju _____________________________________________________
9.	Opitni laboratorijum _________________________________________________________
10.	Datum zapisnika laboratorijuma ________________________________________________
11.	Broj zapisnika laboratorijuma __________________________________________________
12.	Datum homologacije _________________________________________________________
13.	Datum odbijanja ____________________________________________________________
14.	Mesto _____________________________________________________________________
15.	Datum ____________________________________________________________________
16.	Potpis _____________________________________________________________________
	za ministra,
17.	Ovom listu mora biti pridodat crtež sijalice.

Najveći format crteža treba da bude A. 4 (210 x 297 mm).

Crtež treba da predstavlja celu sijalicu, njen prsten-ekran viđen s jedne strane licem i s druge strane bočno, u razmeri 2 : 1.

 

PRIKAZI
PRAVILNIKA BR. 1 I BR. 2
EVROPSKI UNIFICIRANI SNOP

- Ekran za merenje -
Reflektor za desni smer saobraćaja

Kote u mm
Prikaz P-1a

- Ekran za merenje -
Reflektor za levi smer saobraćaja

Kote u mm
Prikaz P-1b

Sijalice sa dva vlakna*
Tabela

Kote	Nominalne vrednosti	Tolerancije u mm
		Sijalica etalon	Sijalica obične proizvodnje
a	0,6	±0,15	±0,35
b	0,2	±0,15	±0,35
c	0,5	±0,15	±0,30
e	28,5	±0,15	±0,35
f*)	1,8	±0,2	±0,4
g	0	±0,3	±0,5
h	0	±0,3	±0,5
1c	5,5	±0,5	±1,5
a	15o	±0o30'	±1o30'
b	0o	±0o30'	±1o30'
AB	3/4(1c + f)

*) Vrednost proučavanja za sijalice od 24 V.

1. Osovina sijalice je prava upravna na ravan na koju se pozivamo "1", a koja se izdiže iz te ravni sa osovinom odgovarajućeg cilindra za centriranje.

2. Crtež nije obavezan u pogledu konstrukcije prstena i vlakna.

3. Vrednost utvrđivanja za kotu AB primenjuje se isključivo za sijalicu-etalon koja se upotrebljava za opite homologacije reflektora - dimenzije prstena treba da budu takve da se tačke B nalaze u unutrašnjosti ivice prstena.

4. Tolerancije koje se primenjuju na sijalice obične konstrukcije odnose se na kontrolu koja se zahteva za homologaciju jednog tipa sijalice a ne primenjuje se na celokupnu proizvodnju.

Prikaz P-2a
           L-1a

Grlo sijalice*
Tabela

Kote	Nominalne vrednosti	Tolerancije u mm
		Sijalica etalon	Sijalica obične proizvodnje
d1	45	-0	-0
		-0,1	-0,2
d2	41,5	-0	-0
		-0,1	-0,2
e	28,5	±0,15	±0,35
k	3	±0,05	±0,10
p	4,7	±0,06	±0,20

_______________
* Odgovarajuće crteže videti u Službi za pravne poslove i međunarodne ugovore Državnog sekretarijata za inostrane poslove.

1. Na crtežu se jedino nalaze i obavezne su gabaritne kote i kote za međuzamenljivost.

2. Unutrašnji sastav sijalice i odgovarajuće kote predmet su crteža prikaza P-2a.

3. Taj deo grla ne sme da proizvede nikakav parazitni znak koji se penje putem reflektovanja svetlosti a koji proizilazi iz vlakna za mimoilaženje, kada se sijalica nalazi u normalnom položaju funkcionisanja na vozilu.

4. Prečnik svakog cilindra za centriranje meri se u svakoj ravni desnog preseka koji se nalazi na manje od 0,5 mm od ravni na koju se pozivamo koja odgovara posmatranom cilindru.

5. Relativna ekcentričnost (rastojanje između osovina) dvaju cilindra za centriranje ne sme da pređe 0,05 mm.

6. Rastojanje između dve ravni na koje se pozivamo (4,7 mm) ima toleranciju koja podrazumeva grešku u paralelizmu tih ravni koja se može usvojiti.

7. Dva krilca za orijentaciju moraju biti u mogućnosti da uđu jednovremeno u kalibar maksimalnog otvora od 3,1 mm.

8. Kontrolne pločice moraju biti postavljene po gore navedenom redu. Njihov položaj u odnosu na krilca za orijentaciju grla mora biti kao što je označeno na slici ili pomeren za 180o u odnosu na nju, aproksimacijom od ±20o u oba slučaja. Prozor i kompaktne pločice za mimoilaženje moraju biti okrenute lice u lice s jedne i druge strane osovine sijalice.

Prikaz P-3a
           L-2a

Zvanična marka usvajanja, međunarodna, za automobilske reflektore kao i za sijalice za takve reflektore

	Dimenzija		a	b
	Veličina	I	5	2,3
	"	II	8	3,7
	"	III	12	5,6
	"	IV	18	8,5
	(min.)	(milimetri)

Za svaku odgovarajuću državu biće utvrđen broj koji se ima staviti s desne strane slova E upisanog u krug.

U pogledu reflektora, broj homologacije će se nalaziti ispod kruga.

U pogledu sijalica, taj će se broj nalaziti u neposrednom susedstvu kruga.

Prikaz P-4a
           L-3a

Marka homologacije za reflektor namenjen za
levi smer saobraćaja

Marka homologacije za reflektor koji zadovoljava
dva smera saobraćaja

Marka homologacije za reflektor sa jednim
snopom-put
Prikaz P-4b
Folio 1

Marka homologacije za reflektor specijalno namenjen za davanje snopa za mimoilaženje

	Marka homologacije za reflektor namenjen za desni smer saobraćaja Marka homologacije za reflektor namenjen za levi smer saobraćaja Marka homologacije za reflektor: koji zadovoljava 2 smera saobraćaja                Prikaz P-4b           Folio 2

Pravilnik br. 1

Paragraf 5c): Redigovati na sledeći način drugi stav:

"To početno podešavanje ili taj svojevoljni postupak sastojaće se na primer u određenom ugaonom učvršćivanju, bilo optičkog bloka na vozilo bilo sijalice u odnosu na optički blok."

Paragraf 6e): Dodati na kraju ovog paragrafa:

"Kada vidljiva površina reflektora nema kružni oblik, prečnik D koji treba uzeti u obzir je prečnik kruga koji ima istu površinu kao vidljiva korisna površina reflektora."

Pravilnik br. 2

Tabela paragrafa 3: U poslednjem redu prvog stupca zameniti 50 sa 55.

Tabela paragrafa 7: U poslednjem redu trećeg stupca zameniti 50 sa 55.

Tabela prikaza P-2a, L-1a: Precrtati znak pred f, ali u drugom stupcu tabele staviti znak pored broja 28,5 i dvostruki znak pored broja 1,8 kao i zameniti napomenu "*) Vrednost se proučava za sijalice 24 v" sa:

"*) 28,8 za sijalice od 24 v.

**) 2,2, za sijalice od 24 v."

Tabela prikaza P-3a, L-2a: Dodati znak u drugom stupcu posle broja 28,5 i, na dnu tabele, sledeću napomenu:

"*) 28,8 za sijalice od 24 v."

Potvrđujem da je tekst koji prethodi, odštampan u dokumentima E/ECE/324, E/ECE/TRANS/505/ Add. 1 i E/ECE/324, E/ECE/ TRANS/ 505/ Add. 1/ Coor. 1, kopija saobrazna tekstu donjih pravilnika koji su stupili na snagu 8. avgusta 1960. godine kao pravilnici priloženi uz Sporazum koji se odnosi na usvajanje i jednoobrazne uslove homologacije i recipročnog priznavanja homologacije opreme i delova za motorna vozila, u Ženevi sa datumom od 20. marta 1958:

Pravilnik br. 1: jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju reflektora za motorna vozila koja bacaju asimetričan snop za mimoilaženje i snop za put, ili jedan ili drugi od tih snopova.

Pravilnik br. 2: jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju sijalica za reflektore koji bacaju asimetričan snop za put, ili jedan ili drugi od tih snopova.

	Za generalnog sekretara pravni savetnik,
	Stavropouulos, s. r.

Organizacija ujedinjenih nacija,
Njujork 30. septembra 1960.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".