POSLOVNIKSKUPŠTINE SRBIJE I CRNE GORE("Sl. list SCG", br. 20/2004) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim poslovnikom uređuju se pojedina pitanja konstituisanja, organizacije i rada Skupštine Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti poslanika Skupštine (u daljem tekstu: poslanik).
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Skupština ima pečat.
Rad Skupštine je javan.
Pitanja koja se odnose na rad Skupštine, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Skupštine, u skladu s odredbama ovog poslovnika.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE
1. Sazivanje i rukovođenje prvom sednicom Skupštine
Prvu sednicu Skupštine, posle izbora, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Prva sednica Skupštine održava se u roku od 15 dana od dana izbora poslanika u Skupštinu.
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji poslanik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomaže generalni sekretar Skupštine iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Skupštine koje odredi predsedavajući.
Na prvoj sednici Skupštine vrši se verifikacija mandata poslanika, izbor predsednika i potpredsednika Skupštine, članova odbora Skupštine i imenovanje generalnog sekretara Skupštine.
U slučaju da se pre održavanja neposrednih izbora poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore održe izbori u jednoj državi članici, sednicu Skupštine saziva predsednik ili potpredsednik Skupštine, ali uvek iz druge države članice.
2. Verifikacija mandata poslanika
Verifikacija mandata poslanika vrši se na osnovu izveštaja i uverenja nadležnog organa država članica o izboru poslanika u Skupštinu.
Na početku prve sednice Skupštine, predsedavajući konstatuje da su nadležni organi država članica dostavili izveštaje i uverenja o izboru poslanika u Skupštinu i time je verifikovan mandat novoizabranih poslanika.
Poslanik počinje da ostvaruje prava i dužnosti, utvrđena Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Ustavna povelja), zakonom i ovim poslovnikom, danom verifikacije mandata.
3. Izbor predsednika i potpredsednika Skupštine
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje 30 poslanika, i to 20 poslanika iz države članice Srbije i deset poslanika iz države članice Crne Gore.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, pripadnost državi članici, ime izvestioca predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Izvestilac predlagača može, na sednici Skupštine, da dâ dodatno obrazloženje predloga.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle pretresa, ako je predloženo više kandidata, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanje za predsednika Skupštine je tajno, osim ako Skupština, na predlog poslanika koga podrži najmanje 15 poslanika, ne odluči da se glasa javno.
Poslanik može glasati samo za jednog kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomaže po jedan najmlađi poslanik iz svake države članice.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi niti da pomaže u rukovođenju glasanjem.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika, a različite boje za poslanike svake države članice. Na glasačkom listiću utisnut je pečat Skupštine.
Na glasačkom listiću imena kandidata se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga poslanik glasa.
Glasa se samo za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je poslanik glasao, kao i glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Kada Skupština odluči da se glasanje za predsednika Skupštine vrši javno, glasanje se vrši prozivkom poslanika.
Javno glasanje prozivkom poslanika upotrebom elektronskog sistema vrši se po postupku i na način utvrđen u članu 91 ovog poslovnika.
Za predsednika Skupštine izabran je poslanik koji je dobio većinu glasova poslanika u skladu s Ustavnom poveljom (u daljem tekstu: potrebna većina).
Ako je za predsednika Skupštine predložen jedan kandidat, a on ne dobije potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja, sa novim kandidatom.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno o više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.
Glasanje o kandidatima obavlja se po redosledu utvrđenom na listi iz člana 10 stav 5 ovog poslovnika.
Kada, u toku glasanja, jedan od kandidata dobije potrebnu većinu, o ostalim kandidatima se ne glasa.
Izbor potpredsednika Skupštine vrši se po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
4. Izbor članova odbora Skupštine
Članove svakog odbora predlažu poslaničke grupe iz reda poslanika, u dogovoru sa predsednikom i potpredsednikom Skupštine, vodeći računa o srazmernoj zastupljenosti poslanika iz svake političke stranke i države članice, kao i o zastupljenosti oba pola.
Ako neka poslanička grupa ne predloži kandidate za članove odbora, odbor se konstituiše i počinje rad ako je izabrano više od polovine od broja njegovih članova utvrđenog ovim poslovnikom i taj sastav smatra se punim sastavom u smislu postojanja kvoruma za rad i odlučivanje.
O listi kandidata iz stava 1 ovog člana Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako članovi pojedinog odbora Skupštine ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja za taj odbor.
U slučaju kada poslaniku prestane članstvo u odboru Skupštine, do izbora novog člana odbora, smatra se da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog ovim poslovnikom.
Poslanik može biti član najviše tri odbora Skupštine.
Član odbora Skupštine ne može biti poslanik koji je član Saveta ministara.
5. Imenovanje generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara Skupštine
Skupština ima generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara koje imenuje Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine i zamenik generalnog sekretara Skupštine ne mogu biti iz iste države članice.
Generalnom sekretaru Skupštine i zameniku generalnog sekretara Skupštine funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine, ostavkom ili razrešenjem.
Do imenovanja generalnog sekretara Skupštine ili zamenika generalnog sekretara Skupštine, dužnost vrše generalni sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
U slučaju promene delegacije u Skupštini Srbije i Crne Gore iz samo jedne države članice u kojoj su održani izbori, funkcija prestaje generalnom sekretaru Skupštine ili zameniku generalnog sekretara Skupštine koji je iz te države članice.
III PRAVA I DUŽNOSTI POSLANIKA
Poslanik ostvaruje prava i dužnosti u skladu s Ustavnom poveljom, zakonom i ovim poslovnikom.
Poslanik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i odbora Skupštine.
Poslaniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Poslanik je dužan da svoje prisustvo, kao i odsustvo sa sednice Skupštine i odbora Skupštine prijavi u kancelariji svoje poslaničke grupe, o čemu se obaveštava Skupština.
Poslanik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije poslanika.
Poslanik ima pravo da od predsednika Skupštine i predsednika odbora Skupštine traži obaveštenja o pitanjima iz nadležnosti Skupštine koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika.
Poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Skupštine i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz nadležnosti Skupštine.
Skupštinski materijal se, po pravilu, dostavlja poslanicima na jeziku koji je u službenoj upotrebi u državi članici iz koje je poslanik.
Poslaniku se za rad u Skupštini omogućuje korišćenje biblioteke, arhiva, informacionog sistema Skupštine i ostale dokumentacije.
Poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje za rad i za sastanke sa građanima, u skladu s odlukom o unutrašnjem redu u zgradi Skupštine.
Poslaniku se posle izvršene verifikacije mandata izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetska prava i druga prava utvrđena Ustavnom poveljom i zakonom koja poslanik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržina, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuju se posebnim aktom.
Poslaniku se izdaje identifikaciona kartica.
Karticom iz stava 1 ovog člana poslanik vrši svoju identifikaciju radi korišćenja funkcija elektronskog sistema, kao i za ostale predviđene namene u korišćenju informacionog sistema u Skupštini.
Sadržina, oblik i način izdavanja identifikacione kartice i vođenje evidencije izdatih identifikacionih kartica propisuju se posebnim aktom.
Poslanik koji pripada nacionalnoj manjini čiji broj u ukupnom stanovništvu državne zajednice Srbija i Crna Gora dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva ima pravo da se obraća Skupštini na svom jeziku. Generalni sekretar Skupštine je dužan da obezbedi konsekutivnog prevodioca koji će izlaganje tog poslanika prevoditi na srpski jezik.
Poslanik, u skladu s Ustavnom poveljom, uživa imunitet.
Zahtev kojim se traži da Skupština odluči o imunitetu poslanika nadležni organ podnosi predsedniku Skupštine. Predsednik Skupštine zahtev nadležnog organa odmah upućuje Odboru za mandatno-imunitetska pitanja.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom, podnese Skupštini na prvoj narednoj sednici radi odlučivanja.
U vreme skupštinskog odmora, o zahtevu iz stava 2 ovog člana odlučuje Odbor za mandatno-imunitetska pitanja, koji o tome obaveštava Skupštinu na prvoj narednoj sednici, radi potvrđivanja, kao i nadležni organ koji je uputio zahtev.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja može predložiti Skupštini da se imunitet primeni prema poslaniku koji se na imunitet nije pozvao, kad oceni da je to potrebno.
IV POSLANIČKE GRUPE
Poslanici u Skupštini imaju pravo da obrazuju poslaničku grupu.
Poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
Svi poslanici izabrani sa izborne liste istog podnosioca čine jednu poslaničku grupu.
Poslaničku grupu čini najmanje pet poslanika iz države članice Srbije ili najmanje tri poslanika iz države članice Crne Gore.
Ako poslanici s izborne liste istog podnosioca ne mogu samostalno da obrazuju poslaničku grupu, mogu udruživanjem obrazovati poslaničku grupu ili se pridružiti već obrazovanoj poslaničkoj grupi.
Izuzetno, poslanici izabrani sa koalicione izborne liste mogu obrazovati poslaničku grupu prema pripadnosti političkoj stranci, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, u skladu s odredbama ovog člana, ili se pridružiti drugoj već obrazovanoj poslaničkoj grupi.
Poslanici izabrani sa dve ili više izbornih lista različitih podnosilaca mogu obrazovati jednu poslaničku grupu.
O obrazovanju i sastavu poslaničke grupe, predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Skupštine u roku od sedam dana od dana izbora predsednika Skupštine.
Uz obaveštenje iz stava 8 ovog člana, predsednik poslaničke grupe podnosi predsedniku Skupštine i spisak članova poslaničke grupe koji je potpisao svaki njen član.
Poslanička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.
Predsednik poslaničke grupe ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda.
Ako poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Predsednik poslaničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava poslaničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe poslaničkih grupa obavlja Služba Skupštine.
Poslanička grupa ima pravo, u toku trajanja mandata poslanika te poslaničke grupe, na angažovanje jednog lica u svojstvu stručnog konsultanta.
V PREDSEDNIK SKUPŠTINE I POTPREDSEDNIK SKUPŠTINE
1. Predsednik Skupštine
Predsednik Skupštine: vrši poslove utvrđene Ustavnom poveljom, rukovodi radom Skupštine, saziva i predsedava sednicama Skupštine, potpisuje akte Skupštine, stara se o primeni Poslovnika, stara se o usklađenom radu odbora Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine, u dogovoru s potpredsednikom Skupštine, utvrđuje program rada i drugih aktivnosti Skupštine.
U pripremi sednice Skupštine, predsednik Skupštine je dužan da zakaže zajednički sastanak sa predsednicima poslaničkih grupa i da sasluša njihovo mišljenje o pitanjima koja se odnose na rad na sednici Skupštine, a posebno o tome koliko će trajati pretres o pojedinim tačkama dnevnog reda, o dužini trajanja diskusije, kao i o drugim pitanjima koja se odnose na rad sednice Skupštine.
Sastanku iz stava 2 ovog člana prisustvuje potpredsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može, u pripremi sednice Skupštine, održati sastanak s predsednicima odbora Skupštine o pitanjima koja se odnose na dnevni red sednice Skupštine.
Sastanku iz stava 1 ovog člana prisustvuje potpredsednik Skupštine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka perioda na koji je izabran: prestankom mandata poslanika Skupštine, ostavkom ili razrešenjem.
U slučaju prestanka mandata poslanika, funkcija predsedniku Skupštine prestaje danom prestanka mandata poslanika Skupštine.
Po prijemu obaveštenja o prestanku mandata poslanika predsedniku Skupštine, Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje prestanak funkcije predsedniku Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice Skupštine na kojoj je konstatovano da je podneo ostavku.
Skupština može razrešiti funkcije predsednika Skupštine pre isteka perioda na koji je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsedniku Skupštine pre isteka perioda na koji je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu s odredbama ovog poslovnika.
Ako je predsedniku Skupštine prestala funkcija pre isteka perioda na koji je izabran, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog predsednika, vrši potpredsednik Skupštine.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1 ovog člana rukovodi potpredsednik Skupštine, kome u radu pomaže generalni sekretar Skupštine.
2. Potpredsednik Skupštine
Potpredsednik Skupštine vrši poslove utvrđene Ustavnom poveljom i ovim poslovnikom.
Potpredsednik Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Potpredsednik Skupštine zamenjuje predsednika Skupštine u slučaju njegove privremene odsutnosti ili sprečenosti, kao i u slučajevima kada se predsednik i potpredsednik Skupštine o tome dogovore. U dogovoru s predsednikom Skupštine, potpredsednik Skupštine obavlja i druge poslove.
Potpredsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka perioda na koji je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika Skupštine, po postupku i na način predviđen za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije potpredsedniku Skupštine pre isteka perioda na koji je izabran, izbor potpredsednika Skupštine vrši se po postupku predviđenom članom 19 ovog poslovnika.
VI GENERALNI SEKRETAR SKUPŠTINE I ZAMENIK GENERALNOG SEKRETARA SKUPŠTINE
Generalni sekretar Skupštine i zamenik generalnog sekretara Skupštine pomažu predsedniku i potpredsedniku Skupštine u pripremi i vođenju sednica Skupštine i staraju se o sprovođenju zaključaka Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine rukovodi, organizuje i obezbeđuje jedinstven rad Službe Skupštine za potrebe Skupštine, njenih odbora, poslanika i poslaničkih grupa i vrši druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.
Generalnog sekretara Skupštine u radu zamenjuje zamenik generalnog sekretara Skupštine. U slučaju da je generalnom sekretaru Skupštine prestala funkcija ili da generalni sekretar Skupštine nije izabran, poslove generalnog sekretara Skupštine obavlja zamenik generalnog sekretara Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine i njegov zamenik za svoj rad odgovorni su Skupštini, predsedniku Skupštine i potpredsedniku Skupštine.
VII ODBORI SKUPŠTINE
1. Obrazovanje odbora Skupštine
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje i donošenje akata, razmatranje pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara, kao i za vršenje drugih poslova određenih ovim poslovnikom, obrazuju se odbori Skupštine (u daljem tekstu: odbor).
Odbori se obrazuju kao stalni, privremeni i anketni.
Stalni odbori obrazuju se ovim poslovnikom, a mogu se obrazovati i odlukom Skupštine.
Stalni odbor planira svoje aktivnosti i troškove potrebne za njihovo ostvarivanje, koje odobrava Administrativni odbor.
Stalni odbor može, iz reda svojih članova, obrazovati jedan ili više pododbora za razmatranje pojedinih pitanja iz svog delokruga.
Pododbor podnosi izveštaj o svom radu odboru, koji ga razmatra i o njemu odlučuje.
2. Sastav i rad odbora
Odbor se, po pravilu, sastoji od 14 članova, i to od devet članova iz države članice Srbije i pet članova iz države članice Crne Gore.
Sednicu odbora saziva predsednik odbora po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu najmanje četvrtine broja članova odbora, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Skupštine. Ako predsednik odbora ne sazove sednicu odbora kad to traži predsednik Skupštine, sednicu saziva predsednik Skupštine.
Saziv sa predlogom dnevnog reda sednice odbora upućuje se članovima odbora i Savetu ministara, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice odbora.
Odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora, s tim da za odluku glasa i većina od broja članova odbora iz svake države članice.
Prvu sednicu odbora saziva predsednik Skupštine.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, predsednika odbora i zamenika predsednika odbora, koji ne mogu biti iz iste države članice.
Odbor ima sekretara.
Sednici odbora može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član tog odbora.
Kada se razmatraju amandmani, na sednicu odbora pozivaju se i podnosioci amandmana.
U radu odbora učestvuju predstavnici predlagača akta koji se razmatra na sednici odbora.
U radu odbora mogu učestvovati predstavnici Saveta ministara i u slučaju kad Savet ministara nije predlagač akta koji se razmatra.
U radu odbora mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, odbor može, preko svog predsednika, tražiti od ministarstava podatke i informacije od značaja za njegov rad.
Posle završetka pretresa, odbor podnosi Skupštini izveštaj, koji sadrži amandmane, mišljenja i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji na sednici Skupštine može da obrazloži izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Skupštine.
Odbor može održati sednicu zajedno sa drugim odborom Skupštine da bi se saslušalo izlaganje predstavnika Saveta ministara ili obavila rasprava o pojedinom pitanju.
O pitanju iz stava 1 ovog člana odbori odvojeno odlučuju.
Na sednici odbora vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih i odsutnih; amandmani, mišljenja i predlozi odbora; svako izdvojeno mišljenje, kao i ime izvestioca koga je odredio odbor.
Na sednici odbora vrši se tonsko snimanje toka sednice, odnosno vode se stenografske beleške, ako odbor to odluči.
Na sednici Zakonodavnog odbora i Administrativnog odbora vrši se tonsko snimanje toka sednice, odnosno vode se stenografske beleške, osim ako ovi odbori ne odluče drukčije.
Tonski snimak ili njegov zapis (obrađeni tonski snimak), odnosno stenografske beleške iz stava 3 ovog člana, koriste se za pripremu izveštaja i zapisnika sa sednice odbora, kao i za potrebe poslanika i ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim po odobrenju odbora.
Zapis tonskog snimka, odnosno stenografske beleške sa sednice odbora prilažu se uz zapisnik i njegov su sastavni deo.
3. Stalni odbori
Stalni odbori su:
1. Odbor za pitanja Ustavne povelje;
2. Zakonodavni odbor;
3. Odbor za spoljne poslove;
4. Odbor za odbranu;
5. Odbor za međunarodne ekonomske odnose;
6. Odbor za unutrašnje ekonomske odnose i finansije;
7. Odbor za ljudska i manjinska prava;
8. Odbor za evropske integracije;
9. Odbor za mandatno-imunitetska pitanja;
10. Odbor za Kosovo i Metohiju;
11. Administrativni odbor.
Odbor za pitanja Ustavne povelje:
- prati ostvarivanje Ustavne povelje i predlaže Skupštini pokretanje inicijative za promenu Ustavne povelje;
- razmatra predloge zakona i drugih akata koji se odnose na: organizaciju i način rada institucija Srbije i Crne Gore; izbor i prestanak mandata predsednika Srbije i Crne Gore i Saveta ministara; primenu međunarodnog prava i konvencija koje utvrđuju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore sa međunarodnim sudovima; simbole Srbije i Crne Gore; postupak pred Sudom Srbije i Crne Gore; sistem sankcija za povredu zakona i drugih akata Srbije i Crne Gore; praznike i odlikovanja Srbije i Crne Gore; imovinu Srbije i Crne Gore; položaj, prava i obaveze zaposlenih u institucijama Srbije i Crne Gore, kao i na pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Zakonodavni odbor:
- razmatra predloge zakona i drugih akata iz nadležnosti Skupštine u pogledu njihove usklađenosti s Ustavnom poveljom i pravnim sistemom, kao i njihove pravne obrade;
- razmatra predloge za davanje autentičnog tumačenja zakona;
- utvrđuje prečišćene tekstove zakona i drugih akata iz nadležnosti Skupštine, ako je tim aktima za to ovlašćen, i
- razmatra predloge za pokretanje postupka za ocenjivanje usklađenosti zakona i drugih akata iz nadležnosti Skupštine s Ustavnom poveljom.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za spoljne poslove razmatra predloge zakona i drugih akata iz oblasti: odnosa s drugim državama i međunarodnim organizacijama; ratifikacije međunarodnih ugovora iz oblasti spoljnopolitičkih odnosa; uređivanja postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora iz nadležnosti Srbije i Crne Gore; zaštite državljana Srbije i Crne Gore i njihovih interesa i interesa domaćih pravnih lica u inostranstvu; viznog sistema, kao i pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara, i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor planira spoljnopolitičke aktivnosti Skupštine i, u vezi s tim, donosi odluke. Kada Odbor nije u mogućnosti da rešava o ovim pitanjima, odluku donose predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine i predsednik Odbora.
Odbor razgovara s ambasadorima Srbije i Crne Gore pre odlaska na njihovu diplomatsku dužnost.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za odbranu razmatra predloge zakona i drugih akata o pitanjima koja se odnose na Vojsku Srbije i Crne Gore; odbranu Srbije i Crne Gore; integrisano upravljanje pograničnim poslovima; proizvodnju, promet i prevoz oružja; razmatra strategiju odbrane; pitanja u vezi s ostvarivanjem civilne i demokratske kontrole Vojske Srbije i Crne Gore i odbrambenog sistema, razmatra predlog finansijskih sredstava potrebnih za delovanje Vojske Srbije i Crne Gore i vrši kontrolu trošenja tih sredstava, kao i pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za međunarodne ekonomske odnose razmatra predloge zakona i drugih akata iz oblasti: odnosa s međunarodnim ekonomskim i finansijskim organizacijama; ratifikacije međunarodnih ugovora iz oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa, kao i pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za unutrašnje ekonomske odnose i finansije razmatra predloge zakona i drugih akata: iz oblasti uspostavljanja i neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala; standardizacije, intelektualne svojine, mera i dragocenih metala i statistike; koji se odnose na godišnje prihode i rashode neophodne za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori i njihovo izvršavanje, korišćenje i raspolaganje imovinom Srbije i Crne Gore, stvaranje obaveza za Srbiju i Crnu Goru i obezbeđivanje sredstava za njihovo izvršenje, kao i pitanja u vezi s obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za ljudska i manjinska prava:
- razmatra predloge zakona i drugih akata iz oblasti ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda u slučaju kad njihova zaštita nije obezbeđena u državama članicama;
- razmatra politiku useljavanja i davanja azila;
- prati ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda utvrđenih Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja se uređuju zakonima i drugim aktima; prati izvršavanje obaveza koje je Srbija i Crna Gora preuzela potpisivanjem i ratifikacijom međunarodnih akata o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama;
- prati ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda delova naroda Srbije i Crne Gore koji kao nacionalne manjine žive u susednim zemljama;
- razmatra predstavke, peticije i predloge koje građani i organizacije upućuju Skupštini i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima, i o tome obaveštava podnosioce, ukoliko su to zahtevali;
- razmatra predloge zakona i drugih akata u pogledu ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti;
- vrši kontrolu rada Saveta ministara i drugih organa državne zajednice Srbija i Crna Gora na međunarodnom planu u vezi sa zaštitom ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda, i
- razmatra i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za evropske integracije razmatra predloge zakona i drugih akata iz oblasti koje se odnose na političke odnose i saradnju sa evropskim organizacijama i asocijacijama i njihovim organima i telima o pitanjima iz nadležnosti Srbije i Crne Gore; razmatra pitanja praćenja ostvarivanja programa i dinamike te saradnje, pitanja praćenja usaglašenosti predloga zakona sa pravnom regulativom evropskih organizacija i asocijacija, kao i pitanja u vezi sa obavljanjem kontrole Skupštine nad radom Saveta ministara i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja, na osnovu izveštaja i uverenja nadležnog organa države članice, predlaže skupštini verifikaciju mandata novoizabranog poslanika koji popunjava upražnjeno poslaničko mesto; razmatra pitanja u vezi s primenom imuniteta poslanika i predsednika Srbije i Crne Gore i stara se o zaštiti njihovih imunitetskih prava; razmatra i druga pitanja u vezi s mandatno-imunitetskim pravima poslanika.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Odbor za Kosovo i Metohiju prati aktivnosti nadležnih državnih organa i daje inicijative u cilju uspostavljanja saradnje s civilnim i bezbednosnim snagama Organizacije ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji radi ostvarivanja obaveza iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija i zaštite ljudskih i manjinskih prava, ostvaruje kontakte s Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope, NATO i drugim međunarodnim organizacijama u cilju normalizacije prilika i stvaranja stabilnih uslova za život na Kosovu i Metohiji; razmatra izveštaj Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju najmanje jednom tromesečno; razmatra i druga pitanja iz ove oblasti.
O svojim aktivnostima Odbor obaveštava Skupštinu.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
Administrativni odbor:
- priprema i razmatra propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti poslanika;
- predlaže Skupštini kodeks ponašanja poslanika;
- donosi opšte i pojedinačne akte o statusnim pitanjima poslanika i funkcionera koje bira ili imenuje Skupština;
- donosi odluku o načinu upravljanja i raspolaganja imovinom koja je neophodna za ostvarivanje nadležnosti Skupštine;
- utvrđuje predloge za obezbeđenje novčanih sredstava za rad Skupštine; stara se o pravilnosti korišćenja tih sredstava, vrši izmenu namene sredstava predviđenih za vršenje delatnosti Skupštine;
- donosi program pribavljanja imovine koja je neophodna za ostvarivanje nadležnosti Skupštine;
- donosi akt o organizaciji i radu Službe Skupštine i daje saglasnost na akt o sistematizaciji poslova i zadataka u Službi Skupštine;
- donosi opšte akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih i drugih zaposlenih u Službi Skupštine;
- vrši postavljenja u Službi Skupštine i donosi pojedinačne akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih lica;
- utvrđuje naknade i nagrade za rad stručnjacima i naučnicima za angažovanje u radnim telima Skupštine;
- donosi odluku o rukovanju materijalima koji se smatraju državnom, službenom ili vojnom tajnom i o čuvanju tog materijala u Skupštini;
- donosi odluku o načinu uređivanja i izdavanja stenografskih beležaka;
- donosi i druge opšte i pojedinačne akte o pitanjima iz svog delokruga i
- vrši druge poslove utvrđene zakonom, drugim aktom i ovim poslovnikom.
Odbor ima predsednika i 13 članova.
4. Privremeni odbori
Skupština može za izvršavanje određenih zadataka obrazovati privremeni odbor. Prilikom izbora članova privremenog odbora vodi se računa o srazmernoj zastupljenosti poslanika iz političkih stranaka i država članica.
Odlukom o obrazovanju privremenog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora.
Privremeni odbor prestaje da radi po izvršenju zadataka za koje je obrazovan.
5. Anketni odbori
Skupština može obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica u vršenju kontrole nad radom pojedinih institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i u vezi sa sagledavanjem pojedinih pojava i događaja.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora. Prilikom izbora članova anketnog odbora vodi se računa o srazmernoj zastupljenosti poslanika iz političkih stranaka i država članica.
Anketni odbor ne može vršiti sudske radnje, niti se može obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak u stvarima koje su predmet ankete.
Anketni odbor ima pravo da, istražujući pojedine pojave i radnje i radi utvrđivanja činjenica, traži od institucija Srbije i Crne Gore podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne.
Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljene ankete, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj, s predlogom mera.
Anketni odbor prestaje da radi kada se na sednici Skupštine odluči o njegovom izveštaju.
VIII RAD SKUPŠTINE
1. Trajanje zasedanja Skupštine
Skupština je u stalnom zasedanju.
Skupština zaseda od 1. februara do 30. juna i od 1. septembra do 31. decembra.
Predsednik Skupštine dužan je i za vreme skupštinskog odmora sazvati sednicu Skupštine, na zahtev najmanje trećine broja poslanika u Skupštini, Saveta ministara ili skupštine države članice.
U slučaju iz stava 3 ovog člana, predsednik Skupštine, u dogovoru sa podnosiocem zahteva, utvrđuje vreme održavanja sednice, s tim što se sednica mora održati u roku od deset dana od dana upućivanja zahteva za održavanje sednice.
2. Sazivanje i dnevni red sednice Skupštine
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na inicijativu jedne četvrtine broja poslanika iz države članice u Skupštini ili Saveta ministara.
Predsednik Skupštine upućuje poslanicima saziv sa predlogom dnevnog reda najmanje deset dana pre dana održavanja sednice Skupštine.
Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice Skupštine i predlogu dnevnog reda može se dostaviti i u roku kraćem od deset dana, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice to obrazloži.
Na zahtev poslanika, materijal za sednicu Skupštine dostavlja se i putem elektronske pošte, odnosno isključivo putem elektronske pošte - na adresu za koju se poslanik opredeli.
O sazivanju sednice Skupštine i predlogu dnevnog reda obaveštavaju se predsednik Srbije i Crne Gore, Saveta Ministara i skupštine država članica.
Predsednik Skupštine može predložiti Skupštini da se u dnevni red sednice uvrste sve tačke dnevnog reda koje na prethodnoj sednici nisu završene.
Ako Skupština prihvati predlog predsednika Skupštine iz stava 1 ovog člana, prethodna, prekinuta sednica Skupštine smatra se završenom.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i dužan je da, pre početka utvrđivanja dnevnog reda sednice i pre početka svakog glasanja konstatuje da li postoji kvorum.
Kvorum potreban za rad sednice Skupštine čini najmanje 46 poslanika iz države članice Srbije i 18 poslanika iz države članice Crne Gore.
Kvorum se utvrđuje korišćenjem elektronskog sistema tako što poslanik, na zahtev predsedavajućeg, stavlja svoju identifikacionu karticu u čitač poslaničke jedinice, a na monitorima u sali prikazuje se broj prisutnih poslanika iz svake države članice.
Predsednik Skupštine je dužan da utvrdi postojanje kvoruma ukoliko jedan ili više poslanika izrazi sumnju u postojanje kvoruma. Utvrđivanje kvoruma prozivkom poslanika izvršiće se na predlog poslanika, ako takav predlog podrži najmanje deset poslanika.
U toku rasprave kvorum se ne utvrđuje.
Na početku sednice Skupštine, predsednik Skupštine daje obaveštenja u vezi s predloženim dnevnim redom.
Poslanik ima pravo da podnese predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda i da ga obrazloži, u trajanju od tri minuta.
Skupština se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog reda, kao i o predlogu dnevnog reda sednice skupštine u celini, potrebnom većinom glasova poslanika.
Kad se Skupština izjasni o predlogu dnevnog reda u celini, predsednik Skupštine objavljuje utvrđeni dnevni red sednice Skupštine.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju: predsednik Srbije i Crne Gore, članovi Saveta ministara i njihovi zamenici, a, izuzetno, i lice koje pozove predsednik Skupštine, a čije je prisustvo potrebno radi davanja informacija neophodnih za kvalitetan rad i odlučivanje poslanika na sednici Skupštine, uz prethodnu konsultaciju s predsednicima poslaničkih grupa.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju, bez prava da učestvuju u radu sednice, funkcioneri u Savetu ministara čije je prisustvo potrebno radi davanja stručne pomoći predsedniku Srbije i Crne Gore, članovima Saveta ministara i njihovim zamenicima.
Sednici Skupštine mogu, na poziv predsednika Skupštine, prisustvovati predsednici stranih država, predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija, šefovi diplomatskih misija i drugi gosti.
Na predlog poslaničke grupe, sednici mogu prisustvovati i predstavnici institucija i organizacija kojima predsednik Skupštine to odobri.
Sednice Skupštine traju od 11 do 19 časova, s pauzom od 14 do 15 časova.
Skupština može odlučiti da sednica traje i posle 19 časova.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice, ako to zahtevaju okolnosti u radu Skupštine.
3. Tok sednice
Pretres pojedinih tačaka dnevnog reda sednice Skupštine vrši se po utvrđenom dnevnom redu.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine, predlagač, odnosno predstavnik predlagača može dati dopunska obrazloženja.
Posle predlagača, odnosno predstavnika predlagača, u pretresu može učestvovati izvestilac nadležnog odbora koji je razmatrao pitanje o kome se vodi pretres.
Prijave za učešće u pretresu mogu se podnositi sve do završetka pretresa.
Poslanik može koristiti elektronski sistem radi prijave za učešće u pretresu na sednici Skupštine, pritiskom tastera za prijavu za učešće u pretresu, za repliku ili za ispravku navoda na svojoj poslaničkoj jedinici.
Poslaniku i drugom učesniku na sednici Skupštine daje se reč po redu prijavljivanja.
Predstavnicima Saveta ministara, odnosno predstavnicima predlagača, izvestiocu nadležnog odbora, predsednik Skupštine može dati reč preko reda, ako to zahteva potreba pretresa.
Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da govore, po sledećem redu i vremenskom trajanju, imaju:
- predlagač akta, odnosno predstavnik predlagača, u trajanju od najviše sedam minuta;
- izvestilac nadležnog odbora, u trajanju od najviše pet minuta, s tim što on ima pravo da govori još jednom preko reda, u trajanju od najviše pet minuta, ako predsednik smatra da je to potrebno;
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe - u trajanju od 15 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela - za uvodno izlaganje i za završnu reč;
- poslanici - u trajanju od sedam minuta;
- predsednik i potpredsednik Skupštine i članovi Saveta ministara - u trajanju do sedam minuta, a predsednik Srbije i Crne Gore, bez vremenskog ograničenja, s tim da dobijaju reč kad je zatraže.
Predsednik Skupštine, kad predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje potpredsedniku Skupštine i od njega traži reč. Potpredsednik Skupštine odmah daje reč predsedniku Skupštine. Kad dobije reč, predsednik Skupštine izlazi za govornicu, ako i ostali poslanici koriste govornicu za učešće u raspravi.
Po završenom učešću u pretresu, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom Skupštine.
Predsednik Skupštine, na isti način, ostvaruje i pravo na repliku.
Poslanik čije su ime ili ličnost direktno pomenuti u negativnom kontekstu ima pravo da zatraži i dobije reč (pravo na repliku). Predsedavajući tom poslaniku daje reč kad je zatraži.
Pravo iz stava 1 ovog člana ima i predsednik poslaničke grupe, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ako su pomenute njegova poslanička grupa ili politička stranka.
Pravo na repliku ima i predsednik Srbije i Crne Gore, odnosno ovlašćeni predstavnik Saveta ministara, ako je pomenut Savet ministara.
Pravo na repliku, shodno odredbama ovog člana, imaju i predlagač, odnosno predstavnik predlagača akta o kojem se vodi pretres, kao i drugi učesnik u radu sednice.
Replika ne može trajati duže od dva minuta.
Poslanik ima pravo da zatraži i dobije reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum (ispravka navoda). Predsedavajući tom poslaniku odmah daje reč, a poslanik se mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od dva minuta.
Pravo na ispravku navoda imaju i drugi učesnici u radu sednice.
Pravo na repliku, odnosno ispravku navoda može se koristiti najviše dva puta.
Učesniku u radu sednice Skupštine koji se ne pridržava odredaba ovog člana, predsedavajući oduzima reč, bez prethodnog upozorenja.
Poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika ili povredi utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine, predsedavajući daje reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Poslanik je dužan da ukaže na odredbu ovog poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena i može govoriti najduže tri minuta.
Predsedavajući je dužan da posle izlaganja poslanika dâ objašnjenje o povredi ovog poslovnika, odnosno utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine. Ako poslanik ne bude zadovoljan objašnjenjem o tom pitanju, odlučuje Skupština, bez pretresa, glasanjem.
Poslanik i drugi učesnik u pretresu može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine. Ako se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsedavajući će ga upozoriti da se drži dnevnog reda.
Ako se govornik i posle drugog upozorenja ne drži dnevnog reda sednice Skupštine, predsedavajući mu oduzima reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsedavajućeg, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Predsedavajući ne može, za vreme dok predsedava sednicom Skupštine, da komentariše izlaganje govornika.
Ako se učesnici u radu sednice prijavljuju za učešće u raspravi korišćenjem elektronskog sistema, posle dobijanja reči, mogu govoriti s mesta ili sa govornice.
Kada istekne vreme određeno za načelnu raspravu, odnosno kada nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsedavajući zaključuje pretres.
Predsedavajući prekida rad Skupštine kad utvrdi nedostatak kvoruma na sednici.
Predsedavajući može odrediti pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije, pribavilo mišljenje ili obezbedio kvorum.
Predsedavajući prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima, ako Skupština tako odluči.
Predsedavajući obaveštava poslanike o nastavku sednice.
Kad se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, predsedavajući zaključuje sednicu Skupštine, osim u slučaju predviđenom u članu 73 stav 2 ovog poslovnika.
4. Odlučivanje
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i većina od ukupnog broja poslanika iz svake države članice.
Poslanik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Skupštine.
Poslanik glasa za predlog, protiv predloga ili se uzdržava od glasanja.
Glasanje je javno, osim u slučajevima utvrđenim ovim poslovnikom.
Skupština može, na predlog jednog ili više poslanika, odlučiti da glasanje bude tajno.
Javno glasanje vrši se upotrebom elektronskog sistema ili dizanjem ruke.
Na zahtev poslanika, koga podrži najmanje deset poslanika, glasanje će se vršiti prozivkom poslanika.
Tajno glasanje vrši se upotrebom glasačkih listića.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se kratkim pritiskom jednog od tastera ZA, PROTIV ili UZDRŽAN.
Pre pristupanja glasanju, predsednik poziva poslanike da provere da li su identifikacione kartice stavili u čitače poslaničkih jedinica, nakon čega aktivira komande za glasanje sa upravljačke jedinice.
Prilikom javnog glasanja prozivkom poslanika upotrebom elektronskog sistema, nakon identifikacije poslanika, na monitorima se prikazuje ime prozvanog poslanika, kako je glasao i rezultat glasanja.
Kad predsednik Skupštine zaključi glasanje, objavljuje rezultate glasanja.
Poslanicima, poslaničkim grupama i sredstvima javnog informisanja mogu se, na njihov zahtev, dostaviti podaci o svakom javnom glasanju.
Poslanik je dužan da koristi isključivo svoju identifikacionu karticu.
Poslaniku koji je glasao koristeći identifikacionu karticu drugog poslanika, odnosno poslaniku koji je dao svoju identifikacionu karticu drugom poslaniku ili drugom licu, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena poništava se i odmah se pristupa ponovnom glasanju.
Poslanik je dužan da svoju identifikacionu karticu stavi u čitač poslaničke jedinice nakon ulaska u salu za sednice.
Ako u toku trajanja sednice poslanik povremeno izlazi iz sale ili promeni mesto sedenja u sali, dužan je da ponese sa sobom identifikacionu karticu, odnosno da je stavi u čitač poslaničke jedinice na mestu gde sedi. U suprotnom, ovlašćeno lice iz Službe Skupštine odmah će karticu predati generalnom sekretaru Skupštine, odnosno uručiti poslaniku kome kartica pripada.
Poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je u toku sednice izgubi, izdaje se privremena identifikaciona kartica, u skladu s posebnim aktom Administrativnog odbora.
Poslanik koji u skladu sa stavom 1 dobije privremenu identifikacionu karticu dužan je da svojeručno potpiše potvrdu da je istu preuzeo.
Predsednik Skupštine dužan je da, na osnovu izveštaja generalnog sekretara Skupštine, na početku sednice saopšti imena poslanika kojima je izdata privremena identifikaciona kartica.
Posle završenog glasanja, predsednik Skupštine utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet poslanika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se ponovnom prebrojavanju glasova.
Ponovno prebrojavanje glasova vrši se prozivkom poslanika, ako je glasanje bilo javno, a u slučaju tajnog glasanja - ponovnim prebrojavanjem glasačkih listića.
Prebrojavanje glasova o istom pitanju može se samo jednom ponoviti.
5. Zapisnik i stenografske beleške sa sednice Skupštine
O Radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena poslanika koji nisu prisustvovali sednici Skupštine, osnovni podaci o radu na sednici Skupštine i zaključci doneti na sednici u vezi sa pojedinim tačkama dnevnog reda. U zapisnik se unose i rezultati glasanja o svakom pitanju.
Zapisnik sa prethodne sednice usvaja se pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice Skupštine.
Svaki poslanik ima pravo da, pre usvajanja zapisnika, stavi primedbe na zapisnik.
Usvojen zapisnik potpisuje predsednik Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se tonsko i video snimanje toka sednice, odnosno stenografisanje, na osnovu čega se izrađuju zapisi tonskog snimka i stenografske beleške.
Tonski snimak i zapisnik tonskog snimka u elektronskom obliku sa sednice Skupštine čuvaju se najkraće do kraja saziva Skupštine.
Tonsko i video snimanje vrši Služba Skupštine.
Govornik ima pravo uvida u tonski snimak, zapis tonskog snimka i stenografske beleške.
Govornik može, u roku od tri dana od dana završetka sednice Skupštine, tražiti da se u njegovom izlaganju u stenografskim beleškama izvrše izmene redakcijske prirode. Ovim izmenama ne može se menjati smisao i suština izlaganja.
Ako predsednik Skupštine ospori da su izmene koje govornik traži redakcijske prirode, o spornom pitanju odlučuje Skupština, bez pretresa.
Stenografske beleške se prilažu uz usvojeni zapisnik i čine njegov sastavni deo.
Stenografske beleške, zapis tonskog snimka, tonski i video snimak se daju na uvid i korišćenje predstavnicima sredstava javnog informisanja, po odobrenju generalnog sekretara Skupštine, osim u slučajevima kada sadrže raspravu o materijalima koji imaju određeni stepen poverljivosti.
Stenografske beleške sa sednice Skupštine se objavljuju.
Stenografske beleške u elektronskom obliku se postavljaju na sajt Skupštine, osim u slučajevima kada sadrže raspravu o materijalima koji imaju određen stepen poverljivosti, odnosno unose se u bazu podataka informacionog sistema Skupštine.
Služba može dati poslaniku kopiju tonskog, odnosno video snimka njegovog izlaganja ili sednice Skupštine, ili zapis tonskog snimka u elektronskom obliku, na njegov zahtev.
6. Red na sednici Skupštine
Poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora, Skupštine i poslanika.
Poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju učtivim rečima i s uvažavanjem.
Oslovljavanje poslanika vrši se samo imenom i prezimenom.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Niko ne može da uđe u salu u kojoj se održava sednica Skupštine nepristojno odeven ili pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Niko ne može unositi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Skupštine, niti korišćenjem sredstava komunikacije ometati rad sednice Skupštine.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsedavajućeg.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsedavajući to ne dozvoli.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Za vreme govora poslanika ili drugog učesnika na sednici Skupštine, nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
O održavanju reda na sednici Skupštine stara se predsedavajući.
7. Održavanje reda na sednici
Za povredu reda na sednici Skupštine, poslaniku se mogu izreći mere: opomene, oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice.
Mere opomene i oduzimanje reči izriče predsedavajući. Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština na predlog predsedavajućeg.
Opomena se izriče poslaniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsedavajućeg;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsedavajućeg, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako zloupotrebljava elektronski sistem, ostalu opremu, odnosno drugo sredstvo bežične komunikacije;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu iz člana 108 ovog poslovnika.
Poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom, predsedavajući isključuje ozvučenje, a, po potrebi, određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo poslanika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se poslaniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsedavajućeg o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 108 ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko poslanik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsedavajući će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog poslanika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Ako predsedavajući redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene i oduzimanja reči, kao i mera udaljenja sa sednice primenjuju se za dan sednice Skupštine na kojoj su izrečene.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, a shodno se primenjuju na sednicama odbora Skupštine.
IX POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA
1. Postupak za donošenje zakona
a) Pokretanje postupka
Postupak za donošenje zakona pokreće se podnošenjem predloga zakona.
U predlogu zakona koji podnosi jedan ili više poslanika, pre svojeručnog potpisa, mora biti odštampano ime i prezime poslanika.
Predlog zakona podnosi se u obliku u kome se donosi zakon i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje predloga zakona mora da sadrži:
- pravni osnov za donošenje zakona;
- razloge za donošenje zakona i ciljeve koji se njime žele ostvariti;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i osnovnih pravnih rešenja.
Predlagač zakona, u obrazloženju zakona, navešće, po pravilu, osnov u zakonodavstvu Evropske unije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ako se predlogom zakona stvaraju finansijske obaveze, u obrazloženju se navodi i procena iznosa sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje.
Kad se predlogom zakona određuje da pojedine njegove odredbe imaju povratno dejstvo, predlagač zakona je dužan da posebno obrazloži javni interes koji zahteva da te odredbe imaju povratno dejstvo.
Predlagač zakona, izuzetno, prilikom predlaganja zakona od posebnog značaja, može, umesto predloga zakona, ponuditi Skupštini nacrt zakona i tražiti da se Skupština izjasni o predloženim rešenjima iz nacrta.
Predlagač zakona može, ukoliko oceni da su primedbe i predlozi nadležnog odbora, odnosno Zakonodavnog odbora, takvog karaktera da zahtevaju bitne promene u predlogu zakona koji je podneo, predložiti da ga Skupština razmatra kao nacrt zakona.
Predlagač zakona upućuje predlog zakona predsedniku Skupštine.
Ako zakon predlaže skupština države članice, dužna je da odredi svog predstavnika prilikom razmatranja predloga zakona u Skupštini.
Predlog zakona upućuje se odmah poslanicima.
Predlog zakona se može dostaviti poslanicima, na njihov zahtev, i u elektronskom obliku.
Predlog zakona se može postaviti na sajt Skupštine, odnosno uneti u bazu podataka informacionog sistema Skupštine.
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu s ovim poslovnikom, predsednik Skupštine ga neće dostaviti poslanicima, već će zatražiti od predlagača zakona da predlog zakona uskladi s odredbama ovog poslovnika.
Ako predlagač zakona ne prihvati stav predsednika Skupštine da predlog zakona nije pripremljen u skladu s ovim poslovnikom, može da zatraži da se o tom pitanju izjasni Skupština.
O pitanju iz stava 2 ovog člana Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Predsednik Skupštine ne može uvrstiti u predlog dnevnog reda predlog zakona pre isteka roka od 20 dana od dana upućivanja predloga zakona poslanicima.
Predsednik Skupštine je dužan da uvrsti u predlog dnevnog reda predlog zakona najkasnije u roku od 30 dana od dana upućivanja predloga zakona poslanicima.
Predlog zakona čiji predlagač nije Savet ministara, predsednik Skupštine, radi davanja mišljenja, upućuje Savetu ministara i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja, koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Savetu ministara.
Ako Savet ministara ne dostavi mišljenje u roku iz stava 3 ovog člana, predsednik Skupštine može uvrstiti taj predlog zakona u dnevni red sednice Skupštine.
Pre pretresa predloga zakona na sednici Skupštine, predlog zakona razmatraju nadležni odbor u čijem je delokrugu pitanje koje se zakonom uređuje (u daljem tekstu: nadležni odbor) i Zakonodavni odbor.
Ako se predlogom zakona stvaraju finansijske obaveze, predlog zakona razmatra i Odbor za unutrašnje ekonomske odnose i finansije.
b) Amandmani
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman, podnosi se predsedniku Skupštine u pisanom obliku, dva dana pre održavanja sednice Skupštine na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Ako sednica Skupštine traje dva ili više dana, rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana početka sednice Skupštine.
Amandmane mogu da podnose svi ovlašćeni predlagači zakona, nadležni odbor i Zakonodavni odbor.
Podnosilac amandmana je dužan da u obrazloženju amandmana navede i da li je za sprovođenje amandmana potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva.
Predsednik Skupštine upućuje podneti amandman poslanicima, predlagaču zakona i Savetu ministara, ako on nije predlagač zakona.
Poslanici koji su članovi iste poslaničke grupe mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan (isti) član predloga zakona.
Nadležni odbor je dužan da, pre održavanja sednice Skupštine, razmotri podnete amandmane i da Skupštini predloži koje amandmane da prihvati, a koje da ne prihvati.
Ako se amandmanom stvaraju finansijske obaveze, o amandmanu se izjašnjava i Odbor za unutrašnje ekonomske odnose i finansije.
Zakonodavni odbor je dužan da, pre održavanja sednice Skupštine, razmotri predlog zakona i sve podnete amandmane i da obavesti Skupštinu o svom stavu u pogledu njihove usklađenosti s Ustavnom poveljom i pravnim sistemom.
Zakonodavni odbor može podnositi amandmane na predlog zakona samo radi usklađivanja predloženih rešenja s Ustavnom poveljom i pravnim sistemom, kao i radi poboljšanja pravne obrade tih rešenja.
Predlagač može da podnese amandmane u pisanom obliku, s obrazloženjem, i posle isteka roka iz člana 121 stav 1 ovog poslovnika, do završetka pretresa zakona na sednici Skupštine.
v) Pretres predloga zakona na sednici Skupštine
O predlogu zakona prvo se vodi pretres u načelu.
Po završenom pretresu u načelu, Skupština odlučuje da li se predlog zakona prihvata u načelu.
Kada je predlog zakona prihvaćen u načelu, Skupština prelazi na pretres predloga zakona u pojedinostima.
U pretresu u pojedinostima, Skupština razmatra amandmane podnete na predlog zakona.
U pretresu o amandmanu mogu da učestvuju: podnosilac amandmana ili ovlašćeni predstavnik podnosioca amandmana, odnosno, ako amandman podnosi više poslanika - ovlašćeni predstavnik tih poslanika; predlagač zakona; Savet ministara, ako nije predlagač zakona; izvestilac nadležnog odbora, odnosno Zakonodavnog odbora, i predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i to po jednom, u trajanju od najviše pet minuta.
Skupština odlučuje o amandmanima na način koji je predviđen za donošenje zakona. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od osnovnog rešenja.
Ako je podneto dva ili više amandmana iste sadržine, o tim amandmanima se zajedno (istovremeno) glasa.
Amandman koji podnese predlagač zakona, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga zakona i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava. Kada se završi pretres i glasanje u pojedinostima, pristupa se glasanju o predlogu zakona u celini.
Ako Skupština usvoji veći broj amandmana, može zastati s usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da izvrši pravnu redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog radnog tela da usaglasi usvojene amandmane međusobno i s tekstom predloga zakona.
Pripremljeni tekst predloga zakona iz stava 1 ovog člana dostavlja se poslanicima pre glasanja o predlogu zakona u celini. Uz pripremljeni tekst predloga zakona, ukazuje se i na eventualne nesaglasnosti proizašle iz usvojenih amandmana i predlaže način njihovog otklanjanja.
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Skupštine.
g) Hitan postupak
Predlagač zakona može predložiti da se zakon donese po hitnom postupku samo kada je to neophodno radi sprečavanja i otklanjanja većih poremećaja u privredi, kada to zahtevaju interesi odbrane zemlje ili druge vanredne i neodložne potrebe zemlje i dužan je da te razloge u pisanom obliku obrazloži.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u vremenu između sednica, Skupština odlučuje o tom predlogu kao o prethodnom pitanju, pre utvrđivanja dnevnog reda na prvoj narednoj sednici, pošto se o tome zatraži mišljenje Saveta ministara, ako on nije predlagač zakona.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u toku sednice, Skupština najpre odlučuje da li prihvata da se zakon donese po hitnom postupku, pošto se o tome zatraži mišljenje Saveta ministara, ako on nije predlagač zakona.
Kad Skupština prihvati predlog da se zakon donese po hitnom postupku, može da odredi rok u kome će nadležni odbor i Zakonodavni odbor podneti izveštaje, kao i rok u kome bi Savet ministara, ako on nije predlagač zakona, trebalo da dâ mišljenje o predlogu zakona.
Ako nadležni odbor, odnosno Zakonodavni odbor ne podnese izveštaj u utvrđenom roku, pretres predloga zakona može se obaviti i bez tog izveštaja.
Skupština može odlučiti da predlog zakona po hitnom postupku razmatra i bez prethodnog razmatranja predloga tog zakona u nadležnom odboru i Zakonodavnom odboru.
Kad nadležni odbor i Zakonodavni odbor razmotre predlog zakona koji se donosi po hitnom postupku, Skupština može odlučiti da pretres predloga zakona otpočne odmah i bez podeljenih izveštaja, tako što će ih izvestioci usmeno izložiti na sednici Skupštine.
Kad se zakon donosi po hitnom postupku, amandman se može podneti do završetka pretresa predloga tog zakona na sednici Skupštine.
2. Postupak za ratifikaciju međunarodnog ugovora i drugog sporazuma
Predlog zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora ili drugog sporazuma sadrži i tekst međunarodnog ugovora čija se ratifikacija predlaže.
Predlog zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora ili drugog sporazuma mora biti obrazložen. Obrazloženje sadrži razloge zbog kojih se predlaže ratifikacija međunarodnog ugovora, odnosno drugog sporazuma, da li se međunarodnim ugovorom, odnosno drugim sporazumom stvaraju finansijske obaveze u njegovom izvršavanju, kao i procenu potrebnih finansijskih sredstava za njegovo izvršavanje.
Na postupak za donošenje zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora, odnosno drugog sporazuma, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, s tim što se vodi jedinstven pretres.
3. Postupak za donošenje akta o godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori
Predlog akta o godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori pretresa se na sednici Skupštine u načelu, a zatim u pojedinostima.
Pretres akta iz stava 1 ovog člana u načelu završava se prelaskom na raspravu u pojedinostima, po delovima.
Prilikom pretresa u pojedinostima, glasa se o amandmanima podnetim na te delove predloga akta iz stava 1 ovog člana.
Posle zaključenog pretresa, glasa se o predlogu akta iz stava 1 ovog člana u celini.
Ako odredbama ovog odeljka nije drukčije određeno, na postupak za donošenje akta iz člana 131 stav 1 ovog poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
4. Postupak za donošenje odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Skupštine
Predlog odluke, deklaracije i rezolucije može podneti ovlašćeni predlagač zakona, a predlog poslovnika Skupštine, odnosno njegove izmene i dopune - poslanik i odbor Skupštine.
Predlozi akata iz stava 1 ovog člana podnose se u pisanom obliku, s obrazloženjem.
O predlogu odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Skupštine vodi se jedinstven pretres.
U postupku donošenja odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Skupštine shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona.
5. Postupak za davanje autentičnog tumačenja zakona
Predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.
Predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona sadrži odredbe zakona za koje se predlaže davanje autentičnog tumačenja i razloge zbog kojih se tumačenje predlaže.
Predlog za davanje autentičnog tumačenja predsednik Skupštine dostavlja poslanicima i Zakonodavnom odboru.
Ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Skupštini.
Ako Zakonodavni odbor oceni da nije potrebno dati autentično tumačenje zakona, o tome obaveštava Skupštinu.
Skupština odlučuje o predlozima Zakonodavnog odbora iz st. 4 i 5 ovog člana.
Ako Skupština ne prihvati stav Zakonodavnog odbora da nije opravdan predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona, zadužiće Zakonodavni odbor da sačini predlog autentičnog tumačenja zakona.
Na razmatranje predloga autentičnog tumačenja zakona shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
6. Postupak u vezi s pokretanjem postupka za ocenjivanje usklađenosti zakona i drugog akta Skupštine s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora
Predlog za pokretanje postupka za ocenjivanje usklađenosti zakona i drugog akta Skupštine s Ustavnom poveljom pred Sudom Srbije i Crne Gore, odnosno rešenje Suda Srbije i Crne Gore o pokretanju postupka za ocenjivanje usklađenosti zakona i drugog akta s Ustavnom poveljom koje je Skupštini uputio Sud Srbije i Crne Gore, predsednik Skupštine upućuje poslanicima Skupštine i predlagaču zakona, odnosno drugog akta čija se usklađenost osporava.
Predlog, odnosno rešenje iz stava 1 ovog člana razmatra Zakonodavni odbor.
Ako Zakonodavni odbor, prilikom razmatranja predloga ili rešenja za ocenjivanje usklađenosti zakona i drugog akta Skupštine s Ustavnom poveljom, oceni da ima osnova za izmenu i dopunu tog zakona ili drugog akta na koji se odnosi predlog za ocenu usklađenosti ili rešenje Suda Srbije i Crne Gore, predložiće Skupštini da zaključi da se pristupi izmenama i dopunama zakona ili drugog akta.
Predsednik Skupštine obaveštava predsednika Suda Srbije i Crne Gore o stavu Skupštine u vezi s pokrenutim postupkom.
Predsednik Skupštine ili poslanik koga on odredi predstavlja Skupštinu pred Sudom Srbije i Crne Gore.
X IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA SRBIJE I CRNE GORE, SAVETA MINISTARA ILI ČLANA SAVETA MINISTARA
Izbor i prestanak mandata predsednika Srbije i Crne Gore, Saveta ministara ili člana Saveta ministara vrši se u skladu sa zakonima kojima su uređeni izbor i prestanak mandata predsednika Srbije i Crne Gore, odnosno izbor i prestanak mandata Saveta ministara.
XI IZBOR I PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE SUDA SRBIJE I CRNE GORE
1. Izbor
Predlog kandidata za sudiju Suda Srbije i Crne Gore predsednik Skupštine odmah upućuje poslanicima.
Na sednici Skupštine na kojoj se razmatra predlog iz člana 140 ovog poslovnika vodi se pretres.
Posle završenog pretresa, Skupština odlučuje o predloženom kandidatu tajnim glasanjem, osim ako Skupština, na predlog poslanika koga podrži najmanje 15 poslanika, ne odluči da se glasa javno.
Glasanje se vrši shodno odredbama čl. 12 do 16 ovog poslovnika.
Kandidat je izabran ako je dobio potrebnu većinu glasova.
2. Prestanak funkcije
Predlog Suda Srbije i Crne Gore o prestanku funkcije sudije Suda Srbije i Crne Gore iz člana 26 st. 2 i 6 Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore predsednik Skupštine odmah dostavlja poslanicima.
Na sednici Skupštine na kojoj se razmatra predlog iz stava 1 ovog člana vodi se pretres.
Posle završenog pretresa o predlogu iz stava 1 ovog člana Skupština odlučuje javnim glasanjem.
O odluci Skupštine predsednik Skupštine obaveštava Sud Srbije i Crne Gore.
XII OBAVLJANJE KONTROLE NAD RADOM SAVETA MINISTARA
Kontrola nad radom Saveta ministara obavlja se postavljanjem poslaničkih pitanja, razmatranjem izveštaja o radu ministarstva, podnošenjem interpelacije u vezi s radom Saveta ministara i glasanjem o nepoverenju Savetu ministara ili pojedinom ministru, kao i glasanjem o poverenju Savetu ministara.
1. Poslaničko pitanje
Poslanik u Skupštini ima pravo da postavi poslaničko pitanje Savetu ministara ili pojedinom ministru o pitanjima za koja su Savet ministara ili pojedini ministar nadležni.
Poslanička pitanja postavljaju se na posebnim sednicama Skupštine koje se održavaju jednom mesečno u toku zasedanja Skupštine, pod uslovom, da je sednicu zatražila najmanje jedna poslanička grupa čiji jedan ili više poslanika nameravaju da postave poslaničko pitanje.
Sednice iz stava 2 ovog člana posvećene su isključivo poslaničkim pitanjima i u njihov dnevni red ne mogu se uvrstiti druga pitanja iz delokruga Skupštine.
Poslanik može da postavi poslaničko pitanje usmeno - na sednici, ili u pisanom obliku, između dve sednice iz stava 2 ovog člana.
Poslanik može da postavi i dobije odgovor na najviše tri poslanička pitanja na jednoj sednici Skupštine određenoj za postavljanje poslaničkih pitanja, bilo da je pitanje postavljeno usmeno ili u pisanom obliku.
Sednicama Skupštine iz člana 144 ovog poslovnika obavezno prisustvuje većina članova Saveta ministara.
Članovi Saveta ministara kojima je postavljeno poslaničko pitanje odgovaraju odmah - usmeno a, izuzetno, to mogu učiniti u pisanom obliku - ako to zahtevaju posebne okolnosti - do održavanja naredne sednice Skupštine na kojoj se postavljaju poslanička pitanja.
Na rad sednice Skupštine iz člana 144 ovog poslovnika ne primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na kvorum i odlučivanje na sednici Skupštine.
Sednici Skupštine iz člana 144 ovog poslovnika obavezno prisustvuju poslanici koji koriste pravo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Ostali poslanici koji prisustvuju sednici Skupštine iz člana 144 ovog poslovnika ne mogu se javljati za reč povodom postavljenog poslaničkog pitanja, datog odgovora ili komentara.
Ako smatra da postavljeno poslaničko pitanje nije u skladu s odredbama ovog poslovnika, predsednik Skupštine će na to upozoriti poslanika koji postavlja pitanje i pozvati ga da svoje pitanje uskladi s tim odredbama.
Postavljeno poslaničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležja rasprave o pojedinom pitanju.
Prilikom postavljanja poslaničkog pitanja, poslanik ima pravo da govori najduže tri minuta.
Ako odgovor na poslaničko pitanje nije dat na sednici Skupštine, predsednik Skupštine dostavlja poslaničko pitanje Savetu ministara, odnosno nadležnom ministru.
Posle datog odgovora na postavljeno poslaničko pitanje, poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše dva minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje i odluči o postavljanju dopunskog pitanja, u trajanju od najviše dva minuta. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, poslanik ima pravo da se o odgovoru izjasni.
2. Razmatranje izveštaja o radu ministarstva
Ministar podnosi izveštaj o radu ministarstva nadležnom odboru Skupštine, tromesečno u toku zasedanja Skupštine.
Nakon podnetog izveštaja, članovi nadležnog odbora Skupštine imaju pravo da usmeno postavljaju pitanja ministru koji je podneo izveštaj.
Pretres izveštaja o radu ministarstva na sednici nadležnog odbora Skupštine završava se usvajanjem izveštaja nadležnog odbora.
Nadležni odbor dostavlja Skupštini izveštaj iz stava 3 ovog člana.
3. Interpelacija u vezi s radom Saveta ministara
Interpelaciju za pretresanje pitanja u vezi s radom Saveta ministara može da podnese najmanje 20 poslanika iz države članice Srbije ili najmanje deset poslanika iz države članice Crne Gore.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.
Interpelacija mora da sadrži jasno formulisano i obrazloženo pitanje koje treba da se razmotri.
Interpelaciju potpisuju poslanici u Skupštini koji su je podneli.
Interpelacija se podnosi predsedniku Skupštine, koji je odmah dostavlja poslanicima, predsedniku Srbije i Crne Gore i Savetu ministara.
Savet ministara razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Skupštine svoj stav povodom interpelacije, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema interpelacije.
Predsednik Skupštine stav Saveta ministara povodom interpelacije odmah dostavlja poslanicima.
Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Skupštine, koja se mora održati najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja stava Saveta ministara povodom interpelacije.
Ako Savet ministara ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 154 stav 1 ovog poslovnika, interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.
Skupština može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Skupštine.
Predstavnik podnosioca interpelacije ima pravo da na sednici Skupštine obrazloži interpelaciju.
Predsednik Srbije i Crne Gore je dužan da i usmeno iznese stav Saveta ministara povodom interpelacije.
Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda, bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Srbije i Crne Gore ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Srbije i Crne Gore saglasi s tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2 ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Skupština se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici Skupštine na kojoj je započet.
Podneta interpelacija se može povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.
Interpelacija povodom istog pitanja ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Skupštine.
4. Glasanje o nepoverenju Savetu ministara ili pojedinom ministru
i glasanje o poverenju Savetu ministara
Glasanje o nepoverenju Savetu ministara ili pojedinom ministru, kao i glasanje o poverenju Savetu ministara vrši se u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje izbor i prestanak mandata Saveta ministara.
XIII SARADNJA SKUPŠTINE S PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUGIH DRŽAVA I UČEŠĆE NJENIH PREDSTAVNIKA U RADU POJEDINIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I MISIJA
1. Saradnja Skupštine s predstavničkim telima drugih država
Saradnja Skupštine s predstavničkim telima drugih država ostvaruje se: upućivanjem delegacija, poslanika i studijskih grupa Skupštine i njenih odbora predstavničkim telima drugih država i primanjem delegacija, studijskih grupa ili članova predstavničkih tela drugih država; upućivanjem i razmenom pojedinih akata ili poruka; razmenom dokumentacionih i informativnih materijala i publikacija s predstavničkim telima drugih država ili drugim oblicima saradnje.
Nadležni odbor skupštine donosi odluke o inicijativama za posete i o sastavu delegacija za vođenje razgovora s predstavnicima predstavničkih tela drugih država.
Ukoliko nadležni odbor Skupštine nije u mogućnosti da donese odluku o pitanjima iz stava 1 ovog člana, odluku donose predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine i predsednik nadležnog odbora Skupštine.
Delegacija, u roku od 15 dana od završetka posete, podnosi izveštaj o poseti nadležnom odboru Skupštine, koji ga razmatra i usvaja.
Skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalne delegacije za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija.
Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1 ovog člana podnose predsednik i potpredsednik Skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o predstavljanju država članica, proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka u delegaciji država članica i zastupljenosti polova.
2. Poslaničke grupe prijateljstva
U Skupštini se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje s predstavničkim telima pojedinih država, na principu dobrovoljnosti.
Prilikom osnivanja poslaničke grupe prijateljstva, polazi se od uzajamno izraženih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje između parlamenata.
Predsednika i članove grupe prijateljstva određuje nadležni odbor Skupštine.
Odluke o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih država, grupe prijateljstva donose u koordinaciji i uz saglasnost nadležnog odbora Skupštine.
Ukoliko nadležni odbor Skupštine nije u mogućnosti da odredi predsednika i članove grupe prijateljstva ili da dâ saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstva predstavničkih tela drugih država, o tim pitanjima odluku donose predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine i predsednik nadležnog odbora Skupštine.
3. Učešće predstavnika Skupštine u radu pojedinih međunarodnih organizacija i misija
Poslanici mogu, u svojstvu članova delegacije Skupštine, a u vezi s pojedinim spoljnopolitičkim misijama šireg značaja, učestvovati na redovnim i specijalnim zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih organizacija, na međunarodnim konferencijama i na drugim zasedanjima međunarodnih organizacija i institucija.
Potrebu učešća i sastav delegacije utvrđuje nadležni odbor Skupštine.
Ukoliko nadležni odbor Skupštine nije u mogućnosti da odluči o pitanjima iz stava 2 ovog člana, o tim pitanjima odluku donose predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine i predsednik nadležnog odbora Skupštine.
4. Grupa Srbije i Crne Gore u Interparlamentarnoj uniji
Poslanici u Skupštini, na principu dobrovoljnog pristupanja, obrazuju Grupu Srbije i Crne Gore u Interparlamentarnoj uniji.
Grupa Srbije i Crne Gore u Interparlamentarnoj uniji učestvuje u radu Interparlamentarne unije, obaveštava o njenim odlukama Skupštinu, podnosi Skupštini odgovarajuće predloge i ostvaruje saradnju s nacionalnim grupama predstavničkih tela drugih država.
Grupa Srbije i Crne Gore u Interparlamentarnoj uniji donosi svoja pravila kojima uređuje organizaciju, zadatke i način svog rada.
U Skupštini se obezbeđuju uslovi za rad Grupe Srbije i Crne Gore u Interparlamentarnoj uniji.
XIV JAVNOST RADA
Rad Skupštine i njenih odbora je javan.
Televizija i druga elektronska sredstva javnog informisanja imaju pravo da direktno prenose sednicu Skupštine, o čemu se stara generalni sekretar Skupštine.
Skupština obezbeđuje uslove da televizija i druga elektronska sredstva javnog informisanja vrše direktan prenos sednica Skupštine, odnosno da dobiju tonski i video signal u realnom vremenu.
Prenos toka sednice Skupštine vrši se na internoj televiziji Skupštine, a može se vršiti i preko interneta, o čemu se stara generalni sekretar Skupštine.
Skupština, odnosno odbor može, izuzetno, odlučiti da sa svoje sednice ili pri razmatranju određenih pitanja isključi javnost.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja imaju slobodan pristup sednicama Skupštine, odnosno odbora, radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, u skladu s posebnim aktom.
Na sednici Skupštine, odnosno odbora, može se odlučiti da predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati sednici i kad se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju oni mogu davati za javnost samo informacije za koje se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se informacije o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da koriste stenografske beleške Skupštine, tonske i video snimke, odnosno podatke i informacije u elektronskom obliku, u skladu s posebnim aktom.
Redakcijama sredstava javnog informisanja čiji su novinari akreditovani u Skupštini stavljaju se na raspolaganje predlozi zakona i drugih akata iz rada Skupštine.
Uslovi za rad predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se u skladu s posebnim aktom.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da održi predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine, predsednik odbora, predsednik poslaničke grupe i poslanik.
XV RAD SKUPŠTINE ZA VREME RATNOG STANJA
Za vreme ratnog stanja, ako je Skupština u mogućnosti da se sastane, Skupština radi shodno odredbama ovog poslovnika, ukoliko rad Skupštine u ovim uslovima nije drukčije uređen posebnom odlukom koju donosi Skupština.
XVI PEČAT SKUPŠTINE
Skupština ima pečat.
Pečat Skupštine sadrži grb Srbije i Crne Gore oko koga je napisano: "Srbija i Crna Gora - Skupština Srbije i Crne Gore - Beograd".
XVII SLUŽBA SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih odbora, poslanika i poslaničkih grupa obavlja Služba Skupštine.
Održavanje reda u zgradi Skupštine obezbeđuje posebna služba.
Službena lica državnih organa ne mogu, bez odobrenja predsednika Skupštine, da imaju pristup u zgradu Skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere prema poslanicima i drugim građanima.
Nošenje oružja u zgradi Skupštine dozvoljeno je samo licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Skupštine.
Određivanje službe koja će vršiti poslove održavanja reda u zgradi Skupštine i njena organizacija i rad utvrđuju se posebnim aktom.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Organizacija i rad Skupštine uskladiće se s ovim poslovnikom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika, prestaje da važi Privremeni poslovnik Skupštine Srbije i Crne Gore ("Službeni list SCG", br. 7/2003), Odluka o načinu obrazovanja odbora Skupštine Srbije i Crne Gore, Odluka o obrazovanju Administrativnog odbora Skupštine Srbije i Crne Gore, osim člana 4 i Odluka o obrazovanju odbora Skupštine Srbije i Crne Gore za imunitetska pitanja, osim člana 4.
Odbori iz člana 56 ovog poslovnika rade u sastavu utvrđenom za pojedine odbore, u skladu s Odlukom o sastavu odbora Skupštine Srbije i Crne Gore, članom 4 Odluke o obrazovanju Administrativnog odbora Skupštine Srbije i Crne Gore i članom 4 Odluke o obrazovanju odbora Skupštine Srbije i Crne Gore za imunitetska pitanja.
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".