ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O KODEKSU VLADANJA LINIJSKIH KONFERENCIJA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/80) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o kodeksu vladanja linijskih konferencija, sa Prilogom, usvojena u Ženevi 6. aprila 1974. godine.
ČLAN 2
Tekst Konvencije, sa Prilogom, u originalnu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O KODEKSU VLADANJA LINIJSKIH KONFERENCIJA
Ugovorne strane ove konferencije,
želeći da se poboljša linijski konferencijski sistem,
priznavajući potrebu za opšteprihvatljivim kodeksom vladanja linijskih konferencija,
uzimajući u obzir posebno potrebe i probleme zemalja u razvoju u odnosu na dejstvovanje linijskih konferencija koje služe njihovoj trgovinskoj razmeni,
složivši se da se u Kodeksu istaknu sledeći osnovni ciljevi i principi:
(a) cilj da se unapredi uredno širenje svetske trgovinske pomorske razmene;
(b) cilj da se podstrekne razvoj redovnih i efikasnih linijskih službi koje će biti u skladu sa potrebama odgovarajućih prevoza robe;
(c) cilj da se osigura ravnoteža interesa između nudioca i korisnika linijskih brodarskih usluga;
(d) princip da praksa konferencije neće sadržavati bilo kakvu diskriminaciju prema brodovlasnicima, utovarivačima ili spoljnoj trgovini bilo koje zemlje;
(e) princip da konferencije održavaju potrebna savetovanja sa organizacijama utovarivača, sa predstavnicima utovarivača i sa utovarivačima po pitanjima od zajedničkog interesa, a po zahtevu i uz učestvovanje odgovarajućih organa;
(f) princip da će konferencija davati na raspolaganje zainteresovanim stranama stalna obaveštenja o svom delovanju koja imaju određeni značaj za te strane i da će izdati potrebna obaveštenja o takvom svom delovanju,
složile su se o sledećem:
DEFINICIJE
Linijska konferencija ili konferencija
Grupa od dva ili više brodara koja održava međunarodnu linijsku službu za prevoz tovara na određenom pravcu ili pravcima u određenim geografskim granicama i koja ima sporazum ili dogovor, ma koje prirode, na tom osnovu, da posluje sa jednakim ili zajedničkim vozarinskim stavovima i pod bilo kojim sporazumno utvrđenim uslovima koji se odnose na davanje linijskih usluga.
Nacionalna brodarska linija
Nacionalna brodarska linija određene zemlje je brodar koji ima sedište uprave i stalni nadzor nad poslovanjem u toj zemlji i koji je, kao takav, priznat od strane odgovarajućeg organa te zemlje ili na osnovu zakona te zemlje.
Linije koje pripadaju dvema ili većem broju zemalja i posluju kao zajedničko preduzeće i u kojima su podjednako zastupljeni nacionalni interesi, javni ili privatni, s tim da te zemlje imaju znatno učešće u njima, i čije je sedište uprave i stvarni nadzor nad poslovanjem u jednoj od tih zemalja, mogu se priznati kao nacionalne linije od strane odgovarajućih organa tih zemalja.
Brodarska linija treće zemlje
Brodar u svom poslovanju između dve zemlje čija nije nacionalna brodarska linija.
Utovarivač
Lice ili organizacija koja je ušla, ili pokazuje nameru da uđe, u ugovorni ili drugi sporazum sa konferencijom ili brodarskom linijom u cilju utovara robe za koju ima određeni interes.
Organizacija utovarivača
Udruženje ili odgovarajuća slična organizacija koja unapređuje, predstavlja i štiti interese utovarivača i, ako ti organi tako žele, koja je u tom svojstvu priznata od strane odgovarajućeg ili odgovarajućih organa zemlje čiji su utovarivači zastupljeni.
Roba koju prevozi konferencija
Tovar koji se prevozi brodarskim linijama članovima konferencije u skladu sa konferencijskim sporazumom.
Odgovarajući organ
Vlada ili telo koje je imenovala vlada, odnosno koje je predviđeno nacionalnim zakonodavstvom da vrši bilo koje funkcije koje tom organu propisuju odredbe ovog kodeksa.
Podsticajni vozarinski stav
Stav koji je ustanovljen u cilju unapređenja prevoza netradicionalnog izvoza zainteresovane zemlje.
Posebni vozarinski stav
Preferencijalni vozarinski stav, različit od podsticajnog vozarinskog stava, koji se može ugovarati između zainteresovanih strana.
ODNOSI IZMEĐU ČLANOVA LINIJSKIH BRODARA
Članstvo
(1) Svaka nacionalna brodarska linija ima pravo da bude punopravan član konferencije koja opslužuje spoljnu trgovinu te zemlje zavisno od kriterijuma postavljenih u članu 1. stav 2. Brodarske linije koje nisu nacionalne linije u bilo kojoj trgovinskoj razmeni koju opslužuje konferencija imaće pravo da postanu punopravni članovi takve konferencije zavisno od kriterijuma iz člana 1. st. 2. i 3. i odredaba člana 2. koje se odnose na deo tovara iz trgovinske razmene u vezi sa brodarskim linijama treće zemlje.
(2) Brodarska linija koja traži članstvo u konferenciji pružiće dokaze o svojoj mogućnosti i nameri, koje uključuju i upotrebu zakupljene (čarterovane) tonaže, ako su kriterijumi ovog paragrafa ispunjeni - da dejstvuje kao redovna, adekvatna i efikasna služba u dužem periodu u smislu konferencijskog sporazuma koji je postignut u okviru konferencije, da će preuzeti na sebe sve uslove i obaveze konferencijskog sporazuma i da će položiti novčanu garanciju za pokriće vanrednih finansijskih obaveza u slučaju povlačenja, suspenzije ili isključenja iz članstva, ako se to traži konferencijskim sporazumom.
(3) Prilikom razmatranja molbe za članstvo brodarske linije koja nije nacionalna linija u smislu bilo koje trgovinske razmene dejstvovanja zainteresovane konferencije, treba uvažiti, pored odredaba člana 1. stav 2, inter alia, i ove kriterijume:
(a) postojeći obim trgovinske razmene na pravcu ili pravcima dejstvovanja konferencije i izglede za dalje povećanje;
(b) adekvatnost brodskog prostora za postojeći i predvidljivi obim trgovinske razmene na pravcu ili pravcima dejstvovanja konferencije;
(c) verovatno dejstvo ulaza brodarske linije u konferenciju na efikasnost i kvalitet konferencijske službe;
(d) tekuće učestvovanje brodarske linije u trgovinskoj razmeni na istom pravcu ili istim pravcima izvan okvira konferencije; i
(e) tekuće učestvovanje brodarske linije na istom pravcu ili istim pravcima u okvirima druge konferencije.
Prethodni kriterijumi ne mogu se koristiti tako da promene sprovođenje odredaba koje se odnose na učestvovanje u trgovinskoj razmeni kako je postavljeno u članu 2.
(4) Molbu za prijem ili ponovni prijem u članstvo treba odmah rešiti i odluku o tome treba konferencija odmah da saopšti moliocu, a nikako kasnije od šest meseci od datuma molbe. U slučaju odbijanja prijema ili ponovnog prijema brodarske linije, konferencija će u istom roku pismeno dati razloge za takvo odbijanje.
(5) Prilikom razmatranja molbe za prijem, konferencija će uzeti u obzir mišljenje utovarivača i organizacija utovarivača zemlje čija se trgovinska razmena prevozi konferencijskim brodovima, kao i mišljenje odgovarajućih organa, ako to oni zatraže.
(6) Kao dodatak kriterijuma za prijem postavljenih u članu 1. stav 2, brodarska linija koja traži ponovni prijem dokazaće da je u potpunosti ispunila svoje obaveze u skladu sa članom 4. st. 1. i 4. Konferencija može podvrgnuti strogom ispitivanju okolnosti usled kojih je linija napustila konferenciju.
Učestvovanje u trgovinskoj razmeni
(1) Svaka brodarska linija primljena u članstvo konferencije imaće određena prava u redu plovidbe i utovarivanju tovara iz trgovinske razmene koju ta konferencija pokriva.
(2) U slučaju da konferencija obrazuje pul, sve brodarske linije - članovi konferencije koja opslužuje trgovinsku razmenu pokrivenu pulom imaće pravo da učestvuju u pulu za tovare ove trgovinske razmene.
(3) U cilju utvrđivanja učešća tovara iz trgovinske razmene koji članovi linije imaju pravo prevesti, nacionalne brodarske linije svake zemlje bez obzira na broj linija, smatraće se kao jedinstvena grupa brodarskih linija za tu zemlju.
(4) Prilikom određivanja dela tovara trgovinske razmene u okviru pula pojedinačnih članova linija ili grupa nacionalnih brodarskih linija, u skladu sa članom 2. stav 2, treba se pridržavati sledećih principa u vezi sa pravom na učestvovanje u prevozima tovara trgovinske razmene koju konferencija pokriva, ako nije drukčije uzajamno ugovoreno:
(a) grupa nacionalnih brodarskih linija svake od dve zemlje između kojih se tovar trgovinske razmene prevozi konferencijskim brodovima imaće isto pravo učestvovanja u vozarini i obimu tovara koji su proizvod njihove uzajamne spoljnotrgovinske razmene i koji se prevoze konferencijskim brodovima;
(b) brodarske linije trećih zemalja, ako takve postoje, imaće pravo da učestvuju u znatnom delu, do 20 procenata, vozarine i obima tovara koji su proizvod takve trgovinske razmene.
(5) Ako za bilo koju od zemalja čiji se tovari iz trgovinske razmene prevoze konferencijskim brodovima nema nacionalnih brodarskih linija koje učestvuju u prevozima iz takve razmene, učešće tovara iz trgovinske razmene na koji nacionalne brodarske linije imaju pravo prema članu 2. stav 4. biće podeljen između pojedinačnih članova linija koje opslužuju trgovinsku razmenu u odnosu na njihova odgovarajuća učešća.
(6) Ako nacionalne brodarske linije određene zemlje odluče da neće preuzeti njihovo celokupno učešće tovara iz trgovinske razmene, taj deo tovara, koji neće prevoziti, podeliće se između pojedinačnih članova linija koje opslužuju trgovinsku razmenu u odnosu na njihova odgovarajuća učešća.
(7) Ako nacionalne brodarske linije zainteresovanih zemalja ne učestvuju u prevozima tovara iz trgovinske razmene tih zemalja koju opslužuje konferencija, učešće tovara iz trgovinske razmene između tih zemalja rasporediće se između linija trećih zemalja članica konferencije na osnovu komercijalnih pregovora između tih linija.
(8) Članice konferencije nacionalne brodarske linije određenog regiona, koji je isključivo na jednoj strani trgovinske razmene pokriven uslugama konferencije, mogu na osnovu uzajamnog sporazuma izvršiti preraspodelu učešća tovara iz trgovinske razmene koji su im dodeljeni u skladu sa članom 2. st. 4. do 7.
(9) Zavisno od odredaba člana 2. st. 4. do 8. o podeli tovara iz trgovinske razmene između pojedinačnih brodarskih linija ili grupa brodarskih linija, ugovori o pulu ili podeli tovara periodično će se ispitivati od strane konferencije, u vremenskim razmacima predviđenim tim ugovorima i u skladu sa kriterijumima koji su navedeni u konferencijskom sporazumu.
(10) Primena ovog člana će početi što je moguće pre, posle stupanja na snagu ove konvencije i može se dopuniti prelaznim periodom koji ni u kom slučaju ne može biti duži od dve godine, uzimajući u obzir specifične prilike u svakoj od trgovinskih razmena.
(11) Brodarske linije članice konferencije mogu koristiti zakupljenje (čarterovane) brodove da bi ispunile svoje konferencijske obaveze.
(12) Kriterijumi za raspodelu i reviziju raspodele postavljeni u članu 2. st. 1. do 11. primenjivaće se kada u nedostatku ugovora o pulu postoje ugovori o broju pristajanja, broju putovanja ili bilo kakvi ugovori koji se odnose na raspored tovara.
(13) Kada u konferenciji ne postoje ugovori o pulu, pristajanju u lukama, putovanjima ili drugi ugovori o učestvovanju u prevozima tovara iz trgovinske razmene, svaka grupa nacionalnih brodarskih linija - članica konferencije može tražiti da se uvedu sporazumi o pulu u odnosu na tovar iz trgovinske razmene njihovih zemalja kojoj konferencija pruža usluge u skladu sa odredbama člana 2. stav 4; ili alternativno može tražiti da se putovanja tako podese da ove linije stvarno mogu da imaju ista prava učestvovanja u međusobnoj trgovinskoj razmeni ove dve zemlje, koju opslužuje konferencija kao što bi to imale u smislu odredaba člana 2. stav 4. Svaki takav zahtev konferencija treba da razmotri i o tome donese odluku. U nedostatku sporazuma da se obrazuje takav pul ili podese putovanja među članovima konferencije, grupe nacionalnih brodarskih linija zemalja koje prevoze tovar u oba pravca trgovinske razmene imaće odlučujući glas u donošenju odluke da se obrazuje takav pul ili podese putovanja. O predmetu treba odlučiti u roku koji ne prelazi šest meseci od prijema zahteva.
(14) U slučaju nesporazuma između nacionalnih brodarskih linija zemalja na oba kraja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija s obzirom na pitanje da li treba uvesti pul ili ne one mogu tražiti da se putovanja u okviru konferencije tako prilagode da se tim linijama pruži mogućnost da stvarno imaju ista prava učestvovanja u trgovinskoj razmeni između dve zemlje koju opslužuje konferencija kao što bi imale primenom člana 2. stav 4. U slučaju da nema nacionalne brodarske linije u jednoj od zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija, nacionalna brodarska linija ili linije druge zemlje mogu podneti isti zahtev. Konferencija će uložiti najveći napor da zadovolji takav zahtev. Međutim, ako se takav zahtev ne zadovolji, odgovarajući organi zemalja u oba pravca trgovinske razmene mogu preuzeti predmet na rešavanje, ako to žele, i izneti svoje stavove zainteresovanim stranama na razmatranje. Ako se sporazum nikako ne postigne, spor će se rešiti saglasno odredbama koje su postavljene u ovom kodeksu.
(15) Ostale brodarske linije, članovi konferencije, mogu takođe zahtevati da se uvedu sporazumi o pulu ili raspodeli putovanja, a takav zahtev konferencija će razmotriti u skladu s odgovarajućim odredbama ovog kodeksa.
(16) Konferencija će odrediti postupke u svim konferencijskim sporazumima o pulu da se obuhvate slučajevi gde se tovar isključuje od utovara na brod linije članice iz bilo kog razloga osim zakašnjenja u predaji tovara od strane utovarivača. Takav sporazum će odrediti da se brodu sa slobodnim prostorom, koji se može koristiti, dozvoljava da utovari tovar i iznad učešća linije u trgovinskoj razmeni ako bi inače neutovareni tovar zakasnio duže od roka određenog od strane konferencije.
(17) Odredbe člana 2. st. 1. do 16. odnose se na svu robu bez obzira na njeno poreklo, odredište i namenu, osim vojne opreme koja služi nacionalnoj odbrani.
Postupci u donošenju odluka
Postupci u donošenju odluka koji su sadržani u konferencijskom sporazumu zasnivaće se na jednakosti svih linija punovažnih članica. Ti postupci obezbediće da se pravilima glasanja ne sprečava pravilan rad konferencije i konferencijske službe trgovinskoj razmeni i odrediće pitanja o kojima odluke treba doneti jednoglasno. Međutim, ne može se doneti odluka o pitanjima koja su određena konferencijskim sporazumom i odnose se na trgovinsku razmenu dve zemlje bez saglasnosti nacionalnih brodarskih linija te dve zemlje.
Sankcije
(1) Brodarska linija članica konferencije će biti ovlašćena, zavisno od odredbi o povlačenju iz članstva koje su sadržane u sporazumima o pulu i/ili sporazumima o podeli tovara, da bez plaćanja kazne obezbedi sebi oslobođenje od obaveze konferencijskog sporazuma pošto je tri meseca pre, ako konferencijski sporazum ne predviđa drugi rok, o tome dala obaveštenje u pismenoj formi, mada će se od nje zahtevati da do dana oslobođenja te obaveze u potpunosti izvršava.
(2) Odmah posle obaveštenja, koje treba da bude određeno u konferencijskom sporazumu, konferencija može suspendovati ili isključiti članicu zbog važnog propusta u pridržavanju obaveza i uslova iz konferencijskog sporazuma.
(3) Nikakvo isključenje ili suspenzija ne može se izvršiti dok se ne da pismena izjava o razlozima za to i dok se ne reši bilo kakav spor na način kako je predviđeno u glavi VI.
(4) Posle povlačenja ili isključenja tražiće se od odnosne linije da plati njen deo glavnih obaveza konferencije do dana njenog povlačenja ili isključenja. U slučajevima povlačenja, suspenzije ili isključenja, linija neće biti oslobođena njenih sopstvenih finansijskih obaveza u smislu konferencijskog sporazuma ili bilo kakvih obaveza prema utovarivačima.
Samoodlučivanje
(1) Konferencija treba da usvoji i ažurno sredi ilustrativni spisak, koji treba da bude što je moguće opširniji, o postupcima koji se smatraju kršenjem dužnosti i/ili o raskidima konferencijskog sporazuma i treba da odredi uspešni mehanizam samoodlučivanja, koji će o tome rešavati na osnovu posebnih odredaba koje zahtevaju:
(a) određivanje kazni ili niza kazni za kršenje dužnosti ili raskide, koje su u određenoj srazmeri sa njihovom težinom;
(b) ispitivanje i nepristrasan pregled presuda po žalbama i/ili odluka donesenim po žalbama na kršenja dužnosti ili raskide od strane lica ili tela koje nije u vezi sa bilo kojim brodarskim linijama - članicama konferencije ili njihovim podružnicama, na zahtev konferencije ili neke druge zainteresovane strane;
(c) izveštavanje, na zahtev, o akcijama koje su preduzete u vezi sa žalbama na kršenje dužnosti i/ili raskide i na osnovu anonimnosti za zainteresovane strane, odgovarajućim organima zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija i zemalja čije su brodarske linije članice konferencije.
(2) Brodarske linije i konferencije imaju pravo na punu saradnju utovarivača i organizacija utovarivača u nastojanju da suzbiju kršenja dužnosti i raskide.
Konferencijski sporazumi
Svi konferencijski sporazumi, kao i sporazumi i dopune o pulu, pristajanju u lukama i pravu na putovanja, ili druga dokumenta koja se direktno odnose i utiču na takve sporazume treba da se, na zahtev, stave na raspolaganje odgovarajućim organima zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija i zemalja čije su brodarske linije članice konferencije.
ODNOSI SA UTOVARIVAČIMA
Dogovori o lojalnosti
(1) Brodarske linije - članice konferencije su ovlašćene da zavedu i održavaju dogovore o lojalnosti sa utovarivačima čije su forme i uslovi pitanja savetovanja između konferencije i organizacija utovarivača ili predstavnika utovarivača. Takvi dogovori o lojalnosti će dati bezbednost u poslovanju jer jasno postavljaju prava utovarivača i članova konferencije. Takvi dogovori će se zasnivati na ugovornom sistemu ili bilo kojem drugom sistemu koji je takođe zakonit.
(2) Bez obzira kako su dogovori o lojalnosti izvršeni, vozarinski stav koji se primenjuje za lojalne utovarivače će se odrediti u okviru čvrsto postavljenog niza procenata od vozarinskog stava koji se primenjuje za ostale utovarivače. Kad promena u vozarinskoj razlici prouzrokuje povećanje u vozarinskim stavovima koji se računaju utovarivačima, takva promena može se primeniti tek 150 dana posle obaveštenja takvim utovarivačima ili u skladu sa regionalnim običajem i/ili ugovorom. Sporovi u vezi sa promenom vozarinske razlike će se rešavati na način koji je utvrđen dogovorom o lojalnosti.
(3) Uslovi dogovora o lojalnosti će pružati bezbednost u poslovanju jasno postavljajući prava i obaveze utovarivača i brodarskih linija članica konferencije, inter alia, u skladu sa sledećim odredbama:
(a) utovarivač će biti obavezan za tovar koji neposredno kontroliše, ili koji kontroliše područno ili pomoćno preduzeće ili njegov špediter, u smislu ugovora o prodaji te robe, pod uslovom da utovarivač neće pokušati da izbegavanjem obaveza, izgovorom ili obilaženjem tovara skrene protivno uzetoj obavezi iz lojalnosti;
(b) u slučaju ako postoji ugovor o lojalnosti, obim stvarne ili obračunate štete i/ili kazne će se odrediti u ugovoru. Međutim, linije - članice konferencije mogu se rešiti za procenu nižih obračunatih šteta ili odustati od zahteva za obračun šteta. U svakom slučaju obračunate štete po ugovoru koje treba platiti utovarivač neće prelaziti vozarinske takse za taj utovar koje su izračunate na osnovu stavova utvrđenih u ugovoru;
(c) utovarivač može ponovo dobiti status potpune lojalnosti ako ispuni uslove postavljene od strane konferencije koji su sadržani u dogovoru o lojalnosti.
(d) Dogovor o lojalnosti će sadržati:
(i) spisak tovara, u koji može biti uključen rastresit tovar bez oznake ili mere koji je posebno isključen iz dogovora o lojalnosti;
(ii) određivanje okolnosti u kojima će se tovar različit od pomenutog pod (i) smatrati da je isključen iz dogovora o lojalnosti;
(iii) način odlučivanja u sporovima koji nastaju iz dogovora o lojalnosti;
(iv) odredbu o prestanku važnosti dogovora o lojalnosti bez plaćanja kazne na zahtev utovarivača ili konferencije posle isteka određenog vremena od otkaza koji se daje u pismenoj formi;
(v) uslove za oslobođenje od obaveza.
(4) Ako nastane spor između konferencije i organizacije utovarivača, predstavnika utovarivača i/ili utovarivača o formi i uslovima predloženog dogovora o lojalnosti, svaka strana može uputiti predmet na rešavanje saglasno odgovarajućem postupku koji je predviđen u ovom kodeksu.
Oslobađanje od obaveza
(1) Konferencija će se postarati da se, prema uslovima dogovora o lojalnosti, ispitaju zahtevi utovarivača za oslobođenje od obaveza i rešenje o tome brzo donese, te da se, ako se tako traži, u pismenoj formi iznesu razlozi za slučajeve kada se oslobođenje od obaveze ne odobri. Ako konferencija ne pruži, u roku koji je određen u dogovoru o lojalnosti, dovoljan brodski prostor da bi se zadovoljile potrebe utovarivača tovara, u roku koji je takođe određen u dogovoru o lojalnosti, utovarivač ima pravo, a da pri tome ne bude kažnjen, da koristi bilo koji brod za prevoz tog tovara.
(2) U lukama u kojima se konferencijska služba održava samo u slučaju postojanja određenog minimuma tovara (tj. na podsticaj), u slučajevima kada brodarska linija ne pristane u luci uprkos blagovremenom obaveštenju utovarivača ili brodarska linija ne odgovori u sporazumno utvrđenom roku na obaveštenje utovarivača, utovarivači će automatski imati pravo da koriste bilo koji raspoloživi brod za prevoz njihovog tovara, a da time ne prejudiciraju njihov status lojalnosti.
Raspoloživost tarifa i sličnih uslova i/ili pravila
Tarife, slični uslovi pravila i sve dopune koje ih prate biće, na zahtev, raspoloživi za utovarivače, organizacije utovarivača i ostale zainteresovane strane po pristupačnoj ceni i moći će da se razgledaju u kancelarijama brodarskih linija i njihovih agenata. Tarife i ostala pomenuta dokumenta treba jasno da tumače sve uslove koji se odnose na primene vozarinskih stavova i prevoza bilo koje vrste tovara za koji se naplaćuju.
Godišnji izveštaj
Konferencije će godišnje pripremiti za organizacije utovarivača ili za predstavnike utovarivača izveštaje o radu koji će sadržati obaveštenja od interesa za njih, uključujući potrebna obaveštenja o savetovanjima sa utovarivačima i organizacijama utovarivača, o delovanju u vezi sa žalbama i promenama u članstvu i u vezi sa važnim promenama u službi, tarifama i uslovima prevoza. Takvi godišnji izveštaji treba da se, na zahtev, podnesu odgovarajućim organima zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje određena konferencija.
Mehanizam savetovanja
(1) Po pitanjima od opšteg interesa savetovanja će se održavati između konferencije, organizacija utovarivača, predstavnika utovarivača i, gde je to moguće, utovarivača koje u tu svrhu mogu imenovati odgovarajući organi, ako se tako želi. Takva savetovanja će se održati uvek kad to zatraži bilo koja od gore pomenutih strana. Odgovarajući organi će imati pravo da, na zahtev, učestvuju u savetovanjima, ali to ne znači da učestvuju u donošenju odluka.
(2) Sledeća pitanja mogu biti, inter alia, predmet savetovanja:
(a) promene uslova opreme tarife i sličnih pravila;
(b) promene u opštem nivou tarifnih stavova i stavova za važnije tovare;
(c) podsticajni i/ili posebni vozarinski stavovi;
(d) nametanje dodataka na vozarinu i njihove promene;
(e) dogovori o lojalnosti, njihovo određivanje ili promene u njihovim oblicima i opštim uslovima;
(f) promene u klasifikaciji luka u tarifi;
(g) postupak za dostavljanje potrebnog obaveštenja utovarivača koje se odnosi na očekivani obim i prirodu njihovih tereta; i
(h) predaja tovara za utovar i zahtevi u vezi sa obaveštenjem o pripravnosti tovara za utovar.
(3) Sledeća pitanja mogu takođe biti predmet savetovanja u onoj meri u kojoj pripadaju delovanju konferencije:
(a) rad u vezi sa službom kontrole tovara;
(b) promene u načinu rada kod pružanja usluga;
(c) posledice uvođenja nove tehnologije u prevozu tovara, posebno posledice zavođenja standardizovanih jedinica tovara, u vezi sa odgovarajućim smanjenjem konvencionalne službe ili gubitka neposrednog pružanja usluga; i
(d) prikladnost i kvalitet brodarskih prevoznih usluga, uključujući i uticaj dogovora o pulu, pristajanju u lukama ili broju putovanja na mogućnost brodarskih usluga i vozarinskih stavova po kojima se naplaćuju; promene u područjima delovanja i u redovnosti pristajanja u lukama konferencijskih brodova.
(4) Savetovanja treba da se održe pre donošenja konačne odluke, ako u ovom kodeksu nije drukčije određeno. Za nameru o donošenju odluka po pitanjima iz člana 11. st. 2. i 3. treba unapred dati obaveštenje. Kada je to moguće, hitne odluke mogu se doneti do održavanja savetovanja.
(5) Savetovanja treba da započnu bez nepotrebnog odlaganja, a u svakom slučaju u okviru maksimalnog roka koji je određen u konferencijskom sporazumu ili, u nedostatku takve odredbe u sporazumu, ne kasnije od 30 dana po prijemu predloga za savetovanje, ako drukčiji rokovi nisu predviđeni u ovom kodeksu.
(6) Za vreme savetovanja strane će uložiti maksimalne napore u pružanju odgovarajućih obaveštenja da bi se održali blagovremeni razgovori i razjasnila pitanja u cilju iznalaženja rešenja za probleme na dnevnom redu. Zainteresovane strane će jedna drugoj uzeti u obzir stavove i probleme i nastojati da postignu sporazum koji je u skladu sa njihovim komercijalnim mogućnostima.
VOZARINSKI STAVOVI
Kriterijumi za određivanje vozarinskih stavova
Prilikom rešavanja pitanja tarifne politike u svim slučajevima koji su pomenuti u ovom kodeksu treba uvažiti, ako nije drukčije određeno, sledeće elemente:
(a) vozarinski stavovi će se određivati na najvišem nivou koji je prihvatljiv sa komercijalne tačke gledišta koji dozvoljava razumnu dobit brodovlasnicima;
(b) troškovi poslovanja konferencije izračunavaju se, po pravilu, za kružno putovanje brodova gde se polazni i dolazni pravci smatraju kao jedinstvena celina. Kad god je to moguće, polazno i dolazno putovanje treba posebno razmatrati. Kod određivanja vozarinskih stavova treba, između ostalih faktora, uzeti u obzir prirodu tovara, odnose između merenja tovara po težini i volumenu, kao i vrednost tovara;
(c) kod određivanja podsticajnih i/ili posebnih vozarinskih stavova za specifičnu robu uzeće se u obzir uslovi trgovinske razmene takve robe zemalja koje opslužuje konferencija, a naročito zemalja u razvoju i zemalja bez sopstvenog mora.
Konferencijske tarife i klasifikacija tarifnih stavova
(1) Konferencijske tarife se neće prekomerno razlikovati za utovarivače koji posluju u sličnim okolnostima. Brodarske linije članice konferencije strogo će se pridržavati stavova, pravila i uslova koji su sadržani u tarifama i drugim tekućim važećim objavljenim dokumentima konferencije i svih specijalnih dogovora koje dozvoljava ovaj kodeks.
(2) Konferencijske tarife treba da su sastavljene jednostavno i jasno i da sadrže što je moguće manji broj grupa/kategorija s obzirom na robu i, gde je to pogodno i izvodljivo, za svaku grupu/kategoriju treba da se naznači, da bi se olakšali statistički podaci i analize, odgovarajući kodeksni broj u skladu sa Standardnom međunarodnom trgovinskom klasifikacijom, Briselskom tarifnom nomenklaturom ili bilo kojom drugom nomenklaturom koja može da se međunarodno prizna; klasifikacija robe u tarifama, koliko je to izvodljivo, treba da se pripremi u saradnji sa organizacijama utovarivača i drugim zainteresovanim nacionalnim i međunarodnim organizacijama.
Opšta povećanja vozarinskih stavova
(1) Konferencija će najmanje 150 dana unapred, ili u skladu sa regionalnim običajem i/ili sporazumom, obavestiti organizacije utovarivača ili predstavnika utovarivača i/ili utovarivače i, ako se tako traži, odgovarajuće organe zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija, o njenoj nameri da izvrši opšte povećanje vozarinskih stavova, o veličini tog povećanja, o datumu stupanja na snagu i o razlozima koji opravdavaju predloženo povećanje.
(2) Na zahtev koji treba podneti u dogovorenom roku po prijemu obaveštenja, bilo koja od strana koje se u tom cilju navode u ovom kodeksu, započeće savetovanje u skladu sa primenljivim odredbama ovog kodeksa, u dogovorenom roku koji ne može da bude duži od 30 dana ili kako je prethodno dogovoreno između zainteresovanih strana; savetovanje će se voditi u odnosu na osnove i iznose predloženog povećanja i datum njegovog stupanja na snagu.
(3) Konferencija, u pokušaju da ubrza tok savetovanja, može ili će na zahtev bilo koje strane koja se u ovom kodeksu navodi kao ovlašćena da prisustvuje savetovanjima o opštim povećanjima vozarinskih stavova tamo gde je to izvodljivo, u dogledno vreme pre savetovanja podneti stranama učesnicama izveštaj određenih samostalnih i poznatih knjigovodstvenih stručnjaka, uključujući, kada to odgovarajuće strane prihvate kao jedan od osnova dogovaranja, zbirnu analizu podataka koji se odnose na troškove i prihode koji po mišljenju konferencije prouzrokuju povećanje vozarinskih stavova.
(4) Ako se sporazum postigne kao rezultat savetovanja, povećanje vozarinskih stavova stupiće na snagu od datuma koji je označen u obaveštenju iz člana 14. stav 1, ako se zainteresovane strane ne dogovore o nekom kasnijem datumu.
(5) Ako se sporazum ne postigne u roku od 30 dana od davanja obaveštenja iz člana 14. stav 1, prema postupku koji je predviđen u ovom kodeksu, pitanje treba odmah predati međunarodnom obaveznom mirenju u skladu sa glavom VI Preporuka pomirilaca, ako se prihvati od strane zainteresovanih strana, biće obavezna za njih i primenjivaće se, u skladu sa odredbama člana 14. stav 9, od dana koji je pomenut u preporuci pomirilaca.
(6) U skladu sa odredbama člana 17. stav 9, konferencija može primeniti opšte povećanje vozarinskih stavova do donošenja preporuke pomirilaca. Prilikom donošenja preporuke pomirioci treba da uzmu u obzir obim gore pomenutog povećanja koje je učinila konferencija i vreme u kome je takvo povećanje bilo na snazi. U slučaju da konferencija odbije preporuku pomirilaca, utovarivači i/ili organizacija utovarivača imaće, posle određenog roka od odgovarajućeg obaveštenja, pravo da se ne smatraju obaveznim u pogledu bilo kakvog sporazuma ili drugog ugovora s konferencijom koji bi sprečavao korišćenje nekonferencijskih brodarskih linija. Tamo gde postoji dogovor o lojalnosti, utovarivači i/ili organizacije utovarivača treba u roku od 30 dana da daju obaveštenje da se više ne smatraju obaveznim u smislu takvog dogovora, a takav otkaz će se primenjivati od dana koji je u obaveštenju pomenut, a rok ne manji od 30 dana i ne veći od 90 dana će biti u tom cilju predviđen u dogovoru o lojalnosti.
(7) Odloživi rabat koji pripada utovarivaču a već je skupljen kod konferencije ne može se izgubiti ili zadržati zbog toga što je utovarivač delovao u smislu člana 14. stav 6.
(8) Ako se trgovinska razmena određene zemlje koju opslužuju brodarske linije članica konferencije na određenom pravcu sastoji većim delom od jedne ili više vrsta osnovne robe, svako povećanje vozarinskog stava za jednu ili više vrsta robe smatraće se kao opšte povećanje vozarinskih stavova pa će se primenjivati odgovarajuće odredbe ovog kodeksa.
(9) Konferencije mogu zavesti bilo kakvo opšte povećanje vozarinskih stavova u skladu sa ovim kodeksom za određeno minimalno trajanje, uvek zavisno od pravila koja se odnose na dodatke na vozarinu i na ispravku vozarinskih stavova usled promena kurseva stranih valuta. Vreme u toku kojeg se može primenjivati opšte povećanje vozarinskih stavova može se ugovoriti na savetovanjima koja se vode saglasno članu 14. stav 2, ali ako se drukčije ne ugovori između zainteresovanih strana tokom savetovanja, najmanji period od datuma stupanja na snagu jednog opšteg povećanja vozarinskih stavova do datuma obaveštenja o sledećem opštem povećanju vozarinskih stavova koje se daje u skladu sa članom 14. stav 1. neće biti kraće od deset meseci.
Podsticajni vozarinski stavovi
(1) Konferencije bi trebalo da uvedu podsticajne vozarinske stavove za netradicionalnu izvoznu robu.
(2) Utovarivači, organizacije utovarivača ili predstavnici zainteresovanih utovarivača podneće konferenciji sva potrebna i razumna obaveštenja koja pravdaju potrebu za uvođenje podsticajnog vozarinskog stava.
(3) U vezi sa primenom podsticajnih vozarinskih stavova biće zavedeni posebni postupci, koji će voditi računa o tome da se odluka donese u roku od 30 dana od datuma prijema takvog obaveštenja, ako zajednički nije drukčije dogovoreno. Treba jasno razlikovati ove postupke od opštih postupaka za razmatranje mogućnosti smanjenja vozarinskih stavova za ostalu robu ili njihova izuzimanja od povećanja.
(4) Konferencija će pružiti utovarivačima i/ili organizacijama utovarivača, na zahtev, i vladama i/ili ostalim odgovarajućim organima zemalja čiju trgovinsku razmenu opslužuje konferencija, obaveštenja o postupcima za razmatranje molbi za podsticajne vozarinske stavove.
(5) Podsticajni vozarinski stav normalno će se ustanoviti za vreme od 12 meseci ako nije sporazumno među zainteresovanim stranama drukčije ugovoreno. Pre isteka tog vremena podsticajni vozarinski stav ponovo će se razmotriti na zahtev utovarivača i/ili zainteresovane organizacije utovarivača, a pri tom će biti dužnost utovarivača i/ili organizacije utovarivača da na zahtev konferencije dokaže opravdanost primena stavova i posle isteka početnog vremena.
(6) U razmatranju zahteva za podsticajni vozarinski stav konferencija treba da uzme u obzir da stav koji unapređuje izvoz robe za koju se traži istovremeno ne stvori suštinsku promenu sposobnosti konkurencije neke slične robe u izvozu iz druge zemlje koju opslužuje konferencija.
(7) Podsticajni vozarinski stavovi nisu isključeni od primene dodataka na vozarinu ili ispravljajućeg kursnog koeficijenta u skladu sa čl. 16. i 17.
(8) Svaka brodarska linija članica konferencije koja opslužuje važne luke konferencijskog poslovanja treba da usvoji, a ne da bezrazložno odbije dovoljan deo tovara za koji je konferencija zavela podsticajni vozarinski stav.
Dodaci na vozarinu
(1) Dodaci na vozarinu koje konferencija zavede u cilju pokrića iznenadnih ili vanrednih troškova ili gubitaka u prihodima će se smatrati kao privremeni. Oni će se smanjivati u skladu sa poboljšanjem stanja ili okolnosti zbog kojih su zavedeni i ukinuće se, prema članu 16. stav 6, odmah čim prestanu stanje ili okolnosti koji su prouzrokovali njihovo zavođenje. To treba da se naznači u trenutku njihovog zavođenja i ako je to moguće, zajedno sa opisom promene u stanju ili okolnostima koja bi dovela do njihovog povećanja, smanjenja ili ukidanja.
(2) Dodaci na vozarinu koji su zavedeni na ulazni ili izlazni tovar određene luke smatraće se takođe kao privremeni, pa će se povećavati, smanjivati ili ukidati prema članu 16. stav 6, kad se promene okolnosti u toj luci.
(3) Pre nego što se zavede bilo koji dodatak na vozarinu, opšti ili koji se odnosi samo na određenu luku, daće se obaveštenje i, na zahtev, održati savetovanje u skladu sa postupcima ovog kodeksa, između zainteresovane konferencije i ostalih strana na koje se neposredno odnosi dodatak na vozarinu i koje su u ovom kodeksu predviđene kao ovlašćene da učestvuju u takvim savetovanjima, osim u izuzetnim okolnostima koje opravdavaju trenutno zavođenje dodataka na vozarinu. U slučajevima kada se dodatak na vozarinu zavede bez prethodnog savetovanja, onda treba da se, na zahtev, savetovanja održe posle toga što je moguće pre. Pre takvih savetovanja konferencija će podneti podatke koji po njihovom mišljenju opravdavaju zavođenje dodataka na vozarinu.
(4) Ako se strane drukčije ne dogovore i ako se, u roku od 15 dana po prijemu obaveštenja koje je dato u skladu sa članom 16. stav 3, ne postigne sporazum o pitanju dodatka na vozarinu između zainteresovanih strana koje su pomenute u tom članu, preovladaće odgovarajuće odredbe za rešenje sporova koje su predviđene u ovom kodeksu. Međutim, ako se zainteresovane strane ne dogovore drukčije, dodatak na vozarinu može se zavesti do rešenja spora, ako spor ostane nerešen na kraju razdoblja od 30 dana po prijemu gore pomenutog obaveštenja.
(5) U slučaju da se dodatak na vozarinu zavede u izuzetnim okolnostima bez prethodnog savetovanja kao što se predviđa u članu 16. stav 3, i ako se ne postigne sporazum u kasnijim savetovanjima, primeniće se odgovarajuće odredbe za rešenje sporova koji su predviđeni u ovom kodeksu.
(6) Finansijski gubitak koji nastane kod brodarskih linija članica konferencije kao posledica odlaganja u vezi sa savetovanjem i/ili drugih postupaka za rešavanje sporova zbog zavođenja dodataka na vozarinu, u skladu sa odredbama ovog kodeksa, u poređenju sa datumom kad je dodatak na vozarinu trebalo da se zavede u vezi sa obaveštenjem koje je dato u skladu sa članom 16. stav 3, može se naknaditi jednakim produženjem dodatka na vozarinu pre njegovog ukidanja. Obratno, za svaki dodatak na vozarinu koji je od strane konferencije uveden, a kasnije se na osnovu savetovanja ili drugih postupaka predviđenih u ovom kodeksu reši i dogovori da je neopravdan i prekomeran, iznosi tako sakupljeni ili utvrđeni višak, ako se drukčije ne dogovori, vratiće se zainteresovanim stranama, ako one to traže, u roku od 30 dana posle takve žalbe.
Promena kursa
(1) Promene deviznih kurseva, uključujući formalnu devalvaciju ili revalvaciju, koje dovode do promena u ukupnim troškovima putovanja i/ili u prihodima brodarskih linija članica konferencije u vezi sa njihovim konferencijskim poslovanjem, smatraće se kao osnovni razlog za zavođenje ispravljajućih kursnih koeficijenata ili za promenu vozarinskih stavova. Ispravka ili promena treba da su tako odmerene da ukupno zainteresovane članice linije, što je moguće tačnije, niti dobiju niti izgube zbog promene ili ispravke. Ispravka ili promena može se učiniti u obliku kursnog dodatka na vozarinu ili popusta, odnosno u obliku povećanja ili smanjenja vozarinskih stavova.
(2) Takve ispravke ili promene treba da se objasne u skladu sa regionalnim običajem, gde takav običaj postoji, i treba da se održavaju savetovanja u skladu sa odredbama ovog kodeksa između zainteresovane konferencije i ostalih neposredno zainteresovanih strana predviđenih u ovom kodeksu kao ovlašćene da prisustvuju savetovanjima, osim u onim vanrednim okolnostima koje opravdavaju neposredno zavođenje ispravljajućeg kursa koeficijenta ili promenu vozarinskog stava. U slučaju da se to učini bez prethodnih savetovanja, održaće se savetovanja što je moguće pre posle toga. Savetovanja će se održati o primeni veličini i datumu početka primene ispravljajućeg kursnog koeficijenta ili promene vozarinskog stava, a u tom cilju će se slediti isti postupci koji su propisani u članu 16. st. 4. i 5. u vezi sa dodacima na vozarinu. Takva savetovanja treba da se održe i završe u roku koji ne prelazi 15 dana od datuma kad je objavljena namera da se zavede ispravljajući kursni koeficijent ili primeni promena vozarinskog stava.
(3) Ako se u savetovanjima ne postigne sporazum u roku od 15 dana, primeniće se odgovarajuće odredbe za rešavanje sporova koje su predviđene u ovom kodeksu.
(4) Odredbe člana 16. stav 6, po potrebi prilagođene, primenjivaće se na ispravljajuće kursne koeficijente i promene u vozarinskom stavu o kojima se govori u ovom članu.
OSTALO
Borbeni brodovi
Članovi konferencije neće upotrebljavati borbene brodove u trgovinskoj razmeni konferencije sa ciljem da se isključi, spreči ili smanji konkurencija izbacivanjem brodarske linije koja nije članica konferencije iz takve trgovinske razmene.
Podobnost usluga
(1) Konferencije će preduzeti potrebne i pogodne mere u cilju obezbeđenja da njihove članice linije pružaju redovne, podobne i efikasne usluge u potrebnoj frekvenciji na pravcima gde posluju i organizovati takve usluge na način da se izbegnu, što je više moguće, prekobrojnost i proređenost u dolasku i odlasku brodova. Konferencije će, takođe, uzeti u obzir sve specijalne mere potrebne u organizovanju poslovanja da bi se to uskladilo sa sezonskim promenama u količini tovara.
(2) Konferencija i ostale strane koje su u ovom kodeksu predviđene kao ovlašćene da učestvuju u savetovanjima, uključujući i odgovarajuće organe ako to oni žele, stalno će razmatrati i usko sarađivati u vezi sa potražnjom brodskog prostora, podobnosti i pogodnosti prevoznih usluga, a naročito u vezi sa mogućnošću za racionalizaciju i povećanje efikasnosti prevoznih usluga. Koristi koje se utvrde iz primarne racionalizacije prevoznih usluga treba da se pravično odraze na opšti nivo vozarinskih stavova.
(3) S obzirom na luke gde se konferencijske usluge pružaju zavisno od spremnosti određenog minimuma tovara, takav minimum mora da bude određen u tarifi. Utovarivači će doneti odgovarajuća obaveštenja o spremnosti takvog tovara.
Sedište konferencije
Po pravilu konferencija će svoje sedište postaviti u zemlji čiju trgovinsku razmenu opslužuje, osim ako nije drukčije ugovoreno od strane brodarskih linija članica ove konferencije.
Predstavništvo
Konferencija će osnovati lokalna predstavništva u svim zemljama kojima pruža usluge, osim gde se iz praktičnih razloga takva predstavništva mogu osnovati na regionalnoj osnovi. Izmena i adresa predstavnika će biti spremni i na raspolaganju, a ti predstavnici će se postarati da se stavovi utovarivača i konferencija brzo uzajamno upoznaju u cilju brzog donošenja rešenja. Kad konferencija to smatra pogodnim, ona će preneti određenu mogućnost donošenja odluka na svoje predstavnike.
Sadržaj konferencijskih sporazuma, sporazuma o učestvovanju u trgovinskoj razmeni i dogovora o lojalnosti
Konferencijski sporazumi, sporazumi o učestvovanju u trgovinskoj razmeni i dogovori o lojalnosti biće u skladu sa primenjivim zahtevima ovog kodeksa, a mogu sadržati i druge dogovorene odredbe koje nisu u suprotnosti sa ovim kodeksom.
ODREDBE I MEHANIZAM ZA REŠAVANJE SPOROVA
(1) Odredbe ove glave treba da se primene uvek kada dođe do spora oko primene ili delovanja ovoga kodeksa između sledećih strana:
(a) neke konferencije i brodarske linije;
(b) brodarskih linija koje su članice jedne konferencije;
(c) konferencije ili brodarske linije članice jedne konferencije i organizacija utovarivača predstavnika utovarivača ili utovarivača; i
(d) dve ili više konferencija.
Za svrhe ove glave izraz "stranka" označava izvorna strana u sporu, kao i treće stranke koje su se pridružile postupku u skladu sa članom 34(a).
(2) Sporovi između brodarskih linija iste zastave, kao i oni između organizacija koje pripadaju istoj zemlji biće rešeni u okviru domaće sudbenosti te zemlje, ako to ne stvara ozbiljne teškoće za izvršenje odredbi ovog kodeksa.
(3) Stranke moraju najpre pokušati da reše spor razmenom mišljenja ili neposrednim pregovorima sa namerom da nađu obostrano zadovoljavajuće rešenje.
(4) Sporovi između stranaka navedenih u članu 23. stav (1) koji se odnose na:
(a) odbijanje prijema nacionalne brodarske linije u konferenciju koja opslužuje spoljnu trgovinu zemlje te brodarske linije;
(b) odbijanje prijema brodarske linije jedne treće zemlje u konferenciju;
(c) isključenje iz konferencije;
(d) nesaglasnost konferencijskog sporazuma sa ovim kodeksom;
(e) opšte povećanje vozarina;
(f) dodatak na vozarinu;
(g) promena u vozarinskim stavovima ili nametanje ispravljajućeg kursnog koeficijenta usled promena u deviznim kursevima;
(h) učestvovanje u trgovinskoj razmeni; i
(i) oblik i uslove predloženih sporazuma o lojalnosti, koji nisu rešeni razmenom mišljenja ili neposrednim pregovorima, treba da se, na zahtev bilo koje od stranaka u sporu, uputi obaveznom međunarodnom mirenju u skladu sa odredbama ove glave.
(1) Postupak mirenja se započinje na zahtev jedne od stranaka u sporu.
(2) Zahtev će se podneti:
(a) u sporovima koji se odnose na članstvo u konferencijama: ne kasnije od 60 dana od dana prijema konferencijske odluke sa strane predlagača, uključujući i razloge za to, u skladu sa članom 1. stav 4. i članom 4. stav 3;
(b) u sporovima u vezi sa opštim povišenjem vozarinskih stavova: ne kasnije od datuma kad ističe rok od obaveštenja naznačen u članu 14. stav 1;
(c) u sporovima o dodacima na vozarinu: ne kasnije od datuma kad ističe 30-dnevni rok naznačen u članu 16. stav 4, ili, kada obaveštenje nije dato, ne kasnije od 15 dana od datuma kada je dodatak na vozarinu stupio na snagu; i
(d) u sporovima koji se odnose na promene u vozarinskim stavovima ili na nametanje ispravljajućeg kursnog koeficijenta usled promena u deviznim kursevima: ne kasnije od pet dana od datuma kad ističe rok naznačen u članu 17. stav 3.
(3) Odredbe člana 24. stav 2. neće se primeniti na sporove koji su upućeni međunarodnom obaveznom mirenju u skladu sa članom 25. stav 3.
(4) Zahtevi za mirenje u sporovima, osim onih na koje se odnosi član 24. stav 2, mogu se podneti u svako vreme.
(5) Sporazumom stranaka mogu se produžiti rokovi naznačeni u članu 24. stav 2.
(6) Zahtev za mirenje smatraće se da je pravilno podnesen ako je dokazano da je zahtev poslan drugoj stranki preporučenim pismom, telegramom ili teleprinterom, ili joj je bio uručen u rokovima naznačenim u članu 24. st. 2. ili 5.
(7) Kada nikakav zahtev nije podnesen u rokovima naznačenim u članu 24. st. 2. ili 5, odluka konferencije će biti konačna i nikakav postupak na osnovu ove glave neće moći da bude pokrenut od strane bilo koje stranke u sporu radi osporavanja te odluke.
(1) Ako su se stranke sporazumele da sporovi pomenuti u članu 23. st. 4(a), (b), (c), (d), (h) i (i) treba da se rešavaju postupcima različitim od onih određenih u tom članu ili kada se sporazumeju o postupku u određenom sporu koji je među njima nastao, ti sporovi treba da se rešavaju tako kako je određeno njihovim sporazumom, na zahtev bilo koje od stranaka u sporu.
(2) Odredbe člana 25. stav 1. se primenjuju i na sporove pomenute u članu 23. stav 4(e), (f) i (g) ako nacionalno zakonodavstvo, pravila ili propisi ne sprečavaju utovarivača u ovoj slobodi biranja.
(3) Ako je postupak mirenja započeo, takav postupak ima prvenstvo pred pravnim sredstvima prema nacionalnom pravu. Ako jedna stranka koristi pravna sredstva prema nacionalnom pravu u pogledu spora na koji se ova glava primenjuje, a ne poziva se na postupak predviđen u ovoj glavi, na zahtev protivne stranke u tim postupcima, sud ili drugi organ pred kojim se nacionalna sredstva traže, obustaviće postupak i uputiće spor na postupak uređen u ovoj glavi.
(1) Strane ugovornice će dati konferencijama i organizacijama utovarivača ona ovlašćenja koja su potrebna za primenu odredaba ove glave. Posebno:
(a) konferencija ili organizacija utovarivača može da pokrene postupak kao stranka ili da bude naznačena kao stranka u svojstvu kolektivnog tela;
(b) svako obaveštenje jednoj konferenciji ili organizaciji utovarivača kao celini biće važeće obaveštenje svakom članu konferencije ili organizacije utovarivača;
(c) obaveštenje konferenciji ili organizaciji utovarivača treba da se uputi na adresu generalnog biroa konferencije ili organizacije utovarivača. Svaka konferencija ili organizacija utovarivača upisaće adresu svog generalnog biroa kod registratora koji će biti imenovan u skladu sa članom 46. stav 1. U slučaju da konferencija ili jedna organizacija utovarivača propusti da se upiše ili, pak, nema generalnog biroa, obaveštenje bilo kojem članu na ime konferencije ili organizacije utovarivača smatraće se da je obaveštenje toj konferenciji ili organizaciji utovarivača.
(2) Prihvatanje ili odbijanje preporuke pomirilaca od strane konferencije ili organizacije utovarivača smatraće se prihvatanjem ili odbijanjem te preporuke od strane svakog njihovog člana.
Ako se stranke ne sporazumeju drukčije, pomirioci mogu odlučiti da donesu preporuku na osnovu pismenih podnesaka bez usmenog postupka.
B. OBAVEZNO MEĐUNARODNO MIRENJE
U međunarodnom obaveznom mirenju odgovarajući organi jedne ugovorne strane će, ako oni to zatraže, učestvovati u postupku mirenja podržavajući stranku koja je državljanin te ugovorne strane ili stranku koja je u sporu nastalom u vezi sa spoljnom trgovinom te ugovorne strane. Odgovarajući organ može delovati isključivo kao posmatrač u takvom postupku mirenja.
(1) Postupak će se u međunarodnom obaveznom mirenju sprovesti u mestu u kojem su se strane jednoglasno sporazumele ili, u nedostatku takvog sporazuma, u mestu koje odrede pomirioci.
(2) U određivanju mesta postupka mirenja strane i pomirioci će uzeti u obzir, inter alia, zemlje koje su usko povezane sa sporom, imajući u vidu zemlju zainteresovane brodarske linije i, naročito kad se spor odnosi na tovar, zemlju iz koje potiče tovar.
(1) Za ciljeve ove glave formiraće se međunarodna grupa pomirilaca, koja će se sastojati od stručnjaka velikog ugleda i iskustva u oblasti prava, ekonomike pomorskog transporta ili spoljne trgovine i finansija, kako to odrede ugovorne strane koje ih biraju, a koji će delovati u nezavisnom svojstvu.
(2) Svaka ugovorna strana može u bilo koje vreme imenovati članove grupe do ukupno 12 i saopštiti njihova imena registratoru. Imenovanja će se vršiti za šest godina svako i mogu biti obnovljena. U slučaju smrti, nesposobnosti ili odricanja jednog člana grupe ugovorna strana koja je imenovala tog člana će imenovati zamenika za ostatak njegovog mandata. Imenovanje ima dejstvo od datuma kada je primljeno kod registratora.
(3) Registrator će čuvati spisak grupe i obaveštavati redovno ugovorne strane o sastavu grupe.
(1) Cilj mirenja je da se postigne prijateljsko rešenje spora preko preporuka koje su doneli nezavisni pomirioci.
(2) Pomirioci će utvrditi i objasniti sporna pitanja, tražiti u tom cilju od stranaka bilo koja obaveštenja i, na tom osnovu, predložiti strankama preporuku za rešenje spora.
(3) Stranke će u dobroj meri sarađivati sa pomiriocima radi toga da im omoguće da izvrše njihov zadatak.
(4) Uz rezervu odredaba člana 25. stav 2. stranke u sporu mogu u svako vreme tokom postupka mirenja sporazumno rešiti da koriste drukčiji postupak za rešenje svog spora. Stranke u sporu koji je bio podvrgnut postupku različitom od ovoga predviđenog u ovoj glavi mogu sporazumno odlučiti da koriste međunarodno obavezno mirenje.
(1) Postupak mirenja vodi ili jedan pomirilac ili neparan broj pomirilaca o kojima su se sporazumele ili koje su imenovale stranke.
(2) Kada se stranke ne mogu sporazumeti o broju ili imenovanju pomirilaca kao što je to predviđeno u članu 32. stav 1, postupak mirenja vode tri pomirioca, od kojih po jednog imenuje svaka od strana, i to u podnesku u kome je stavljen zahtev, odnosno u odgovoru na taj podnesak, i od trećega kojeg imenuju dva pomirioca postavljena od stranaka, koji će delovati kao predsednik.
(3) Ako se u odgovoru ne imenuje jedan pomirilac koji treba da se postavi u slučajevima u kojima dolazi do primene člana 32. stav 2, drugi pomirilac će, u roku od 30 dana od dana prijema podneska o zahtevu, biti izabran izvlačenjem od strane pomirioca imenovanoga u podnesku o zahtevu između članova grupa imenovanih od ugovorne strane ili strana čiji je (su) državljanin (i) protivstranke.
(4) Kada se pomirioci imenovani u skladu sa članom 32. st. 2. ili 3. ne mogu sporazumeti o imenovanju trećeg pomirioca u roku od 15 dana od imenovanja drugog pomirioca, on će biti izabran izvlačenjem od strane imenovanih pomirioca. Pre izvlačenja:
(a) nijedan član grupe pomirilaca koji ima isto državljanstvo sa bilo kojim od dva imenovana pomirioca neće se moći izabrati izvlačenjem;
(b) svaki od dva imenovana pomirioca mogu isključiti sa liste pomirilaca jednak broj, pod uslovom da najmanje 30 članova grupe moraju ostati izaberivi izvlačenjem.
(1) Kada razne stranke traže mirenje s istom protivstrankom u pogledu istog pitanja ili pitanja koja su usko povezana, ta protivstranka može tražiti spajanje tih sporova.
(2) Zahtev za spajanje će raspraviti i o njemu odlučiti većina glasova predsednika pomirilaca koji su do tada izabrani. Ako je taj zahtev prihvaćen, predsednici će odrediti pomirioce koji će razmatrati spojene sporove između pomirilaca koji su do tada izabrani ili imenovani uz uslov da se izabere neparan broj pomirilaca i da pomirilac prvi imenovan po svakoj stranki bude jedan od pomirilaca koji će razmatrati spojene slučajeve.
Svaka strana, različita od odgovarajućeg organa o kom govori član 28. ako je mirenje započelo, može se priključiti postupku:
ili
(a) kao stranka, u slučaju neposrednog ekonomskog interesa;
ili
(b) kao stranka koja se meša u spor na strani jedne od izvornih stranaka, u slučaju posrednog ekonomskog interesa, osim ako se bilo koja od izvornih stranaka protivi takvom mešanju.
(1) Preporuke pomirilaca će biti date u skladu sa odredbama ovog kodeksa.
(2) Ako se kodeks ne izražava o nekom pitanju, pomirioci će primeniti pravo o kom se stranke sporazumeju u vreme kada počinje postupak mirenja ili kasnije, ali ne kasnije od vremena kada se dokazna sredstva podnose pomiriocima. Ako takvog sporazuma nema, primeniće se pravo koje je prema mišljenju pomirilaca u najužoj vezi sa sporom.
(3) Pomirioci ne smeju rešiti spor ex aequo et bono ako se strane tako ne sporazumeju pošto je spor nastao.
(4) Pomirioci ne smeju doneti rešenje na temelju non liquet pozivajući se na nejasnost prava.
(5) Pomirioci mogu preporučiti ona pravna sredstva i rešenja koja poznaje pravo koje je u sporu primenljivo.
Preporuke pomirilaca moraju sadržavati i obrazloženje.
(1) Ako se stranke nisu sporazumele pre, za vreme ili posle postupka mirenja da će preporuka pomirilaca biti obavezna, preporuka će postati obavezna prihvatanjem od stranaka. Preporuka koju samo neke stranke u sporu prihvate biće obavezna isključivo između tih stranaka.
(2) Prihvatanje preporuka mora biti saopšteno pomiriocima na adresu koju oni odrede, ne kasnije od 30 dana po isporuci preporuke; inače će se smatrati da preporuka nije prihvaćena.
(3) Svaka stranka koja ne prihvati preporuku mora obavestiti pomirioce i druge stranke u roku od 30 dana posle isteka roka iz člana 37. stav 2. iscrpno i pismeno, o svojim razlozima za odbijanje preporuke.
(4) Kada je preporuka prihvaćena od stranaka, pomirioci će odmah sastaviti i potpisati zapisnik o uređenju spora, pa će tada preporuka postati obavezna za te stranke. Ako preporuka nije bila prihvaćena od svih stranaka, pomirioci će sastaviti izveštaj u pogledu stranaka koje su odbile preporuku, u kojem će navesti spor i neuspeh tih stranaka da reše spor.
(5) Preporuka koja je postala obavezna za stranke mora biti ispunjena odmah ili kasnije, u vreme koje je određeno u preporuci.
(6) Svaka stranka može usloviti svoj pristanak pristankom svih ili nekih od ostalih stranaka u sporu.
(1) Preporuka će biti konačno rešenje spora između stranaka koje je prihvate, osim u granicama u kojima preporuka nije priznata i izvršena u skladu sa odredbama člana 39.
(2) Preporuka uključuje tumačenje, objašnjenje ili ispravku preporuke koje izvrše pomirioci pre nego što je preporuka prihvaćena.
(1) Svaka ugovorna strana mora priznati preporuku kao obaveznu između stranaka koje su je prihvatile i mora, uz priuzdržaj odredaba člana 39. st. 2. i 3. izvršiti, na zahtev bilo koje od tih strana, sve obaveze koje nameće preporuka kao da se radi o konačnoj presudi suda te ugovorne strane.
(2) Preporuka neće morati biti priznata a ni izvršena na zahtev stranke navedene u članu 39. stav 1. samo ako je sud ili drugi nadležni organ zemlje gde se priznaje i izvršenje traži, uveren da:
(a) je neka od stranaka koja je prihvatila preporuku, bila, prema primenljivom pravu, u vreme tog prihvatanja pod nekom pravnom nesposobnošću;
(b) je prevara ili prinuda bila upotrebljena u donošenju preporuke;
(c) je preporuka suprotna javnom poretku u zemlji izvršenja: ili
(d) sastav pomirilaca ili postupak mirenja nisu bili u skladu sa odredbama ovog kodeksa;
(3) bilo koji deo preporuke neće se izvršiti i priznati ako je sud ili nadležni organ uveren da se na taj deo ima primeniti bilo koji podstav člana 39. stav 2. i da se može odeliti od ostalih delova preporuke. Ako se takav deo ne može odeliti neće se čitava preporuka ni priznati ni izvršiti.
(1) Ako je preporuka bila prihvaćena od svih stranaka, preporuka i njeno obrazloženje mogu biti objavljeni uz saglasnost svih stranaka.
(2) Tamo gde je preporuka bila odbijena od jedne ili više stranaka, ali je bila prihvaćena od jedne ili više stranaka:
(a) stranka ili stranke koje odbijaju preporuku obaviće svoje razloge za odbijanje preporuke prema članu 37. stav 3, a mogu u isto vreme objaviti preporuku i njeno obrazloženje;
(b) stranka koja je prihvatila preporuku može objaviti preporuku i njeno obrazloženje; ona može takođe objaviti razlog za odbijanje koje je dala bilo koja druga stranka ako ta druga stranka nije već objavila svoje odbijanje i razloge za to u skladu sa članom 40. stav 2(a).
(3) Tamo gde preporuku nije prihvatila nijedna stranka, svaka stranka može objaviti preporuku i njeno obrazloženje, a takođe i svoje odbijanje i razloge za to.
(1) Isprave i izjave koje sadrže činjenična obaveštenja koja je podnela bilo koja stranka pomiriocima biće objavljene ako ta stranka ili većina pomirilaca ne odluče drukčije.
(2) Takve isprave i izjave koje je podnela jedna od stranaka mogu biti podnesene od te stranke u korist njenih navoda u kasnijim postupcima koji nastaju iz istog spora i između istih stranaka.
Kada preporuka nije postala obavezna za stranke, nikakva mišljenja izražena ili razlozi koji su dati od pomirilaca ili pak ustupci ili ponude koje su podnele stranke u svrhe postupka mirenja neće dirati zakonska prava i obaveze bilo koje od stranaka.
(1) (a) Ako se stranke ne sporazumeju drukčije, troškove pomirilaca i sve administrativne troškove postupka mirenja snosiće u jednakim delovima stranke u postupku.
(b) Pošto je postupak mirenja započet, pomirioci su ovlašćeni da traže avans ili obezbeđenje za troškove navedene u članu 43. stava (1) (a).
(2) Ako se stranke ne sporazumeju drukčije, svaka stranka snosi sve troškove koji joj nastanu u vezi sa postupkom.
(3) Uprkos odredbama člana 43. st. 1. i 2, pomirioci mogu, pošto jednoglasno odluče da je jedna stranka podnela svoj zahtev šikanozno i lakomisleno, dosuditi troškove postupka drugih stranaka na teret te stranke. Takva će odluka biti konačna i obavezna za sve stranke.
(1) Propust bilo koje stranke da se pojavi ili da obrazloži svoj stav u sporu u bilo kojem stadijumu postupka neće se smatrati priznanjem tvrđenja druge stranke. U takvom slučaju druga stranka može, po svom izboru, zahtevati od pomirilaca da zaključe postupak ili da obrade pitanja koja su im podnesena i donesu preporuku u skladu sa odredbama ovog kodeksa o izradi preporuke.
(2) Pre zaključenja postupka pomirioci će odrediti stranki koja je propustila da se pojavi ili obrazloži svoje stavove u sporu naknadni rok, koji neće preći deset dana, ako nisu uvereni da ta stranka ne namerava da se pojavi ili da obrazloži svoj stav u sporu.
(3) Propust da se poštuju rokovi postupka predviđeni u ovom kodeksu ili određeni od pomirilaca, naročito rokovi koji se odnose na podnošenje izjave ili činjeničnih obaveštenja, smatraće se propustom pojavljivanja u postupku.
(4) Kad je postupak zaključen usled propusta jedne stranke da se pojavi ili da obrazloži svoje gledište u postupku, pomirioci će sastaviti izveštaj u kojem će navesti propust te stranke.
(1) Pomirioci će slediti postupak predviđen u ovom kodeksu.
(2) Pravila o postupku koja su priložena ovoj konvenciji smatraće se modelom pravila za samog pomirioca. Pomirioci mogu, sporazumno, upotrebiti, dopuniti ili menjati pravila sadržana u Prilogu ili sastaviti svoja vlastita pravila postupka ako takva dodatna ili izmenjena ili drukčija pravila nisu nespojiva sa odredbama ovog kodeksa.
(3) Ako stranke smatraju da bi bilo u interesu veće brzine i jeftinijeg završetka postupka mirenja da se prihvate druga pravila postupka, one to mogu učiniti, ako ta pravila nisu nespojiva sa odredbama ovog kodeksa.
(4) Pomirioci će doneti svoju preporuku saglasno (by consensus) ili ako to ne mogu, većinom glasova.
(5) Postupak mirenja mora biti dovršen i preporuka pomirilaca izdata ne kasnije od šest meseci od dana kada su pomirioci bili imenovani, izuzev slučajeva navedenih u članu 23. stav 4(e), (f) i (g) za koje će rokovi iz člana 14. stav 1. i člana 16. stav 4. biti na snazi. Sporazumom stranaka rok od šest meseci može se produžiti.
(1) Šest meseci pre stupanja na snagu ove konvencije generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, uz odobrenje Generalne konferencije Ujedinjenih nacija i uzimajući u obzir mišljenja izražena od ugovornih strana, imenovati registratora, kome će moći pomagati toliko pomoćnog osoblja koliko će biti potrebno za ispunjavanje zadataka navedenih u članu 46. stav 2. Upravne usluge za registratora i njegove pomoćnike pružiće Biro Ujedinjenih nacija u Ženevi.
(2) Registrator će izvršavati sledeće zadatke, konsultujući ugovorne strane tamo gde je to umesno:
(a) održavati listu pomirilaca međunarodne grupe pomirilaca i redovno obaveštavati ugovorne strane o sastavu spiska;
(b) saopštiti imena i adrese pomirilaca stranama kojih se to tiče, na njihov zahtev;
(c) primiti i čuvati primerak zahteva za mirenje, odgovora, preporuka, prihvatanja i odbijanja, uključujući njihovo obrazloženje;
(d) dostaviti na zahtev i na njihov trošak, organizacijama utovarivača, konferencijama i vladama primerke preporuka i obrazloženja za odbijanje, uz pridržavanje odredaba člana 40;
(e) dati obaveštenja nepoverljive prirode o završenim slučajevima mirenja bez naznake stranaka na koje se odnose, a u svrhu pripreme materijala za konferenciju za reviziju navedenu u članu 52; i
(f) druge zadatke, kao što su propisani za registratora u članu 26. stav 1(c) i članu 30. st. 2. i 3.
ZAVRŠNE ODREDBE
Primena
(1) Svaka ugovorna strana će preduzeti sve zakonodavne i druge mere koje su potrebne da se ova konvencija sprovede u život.
(2) Svaka ugovorna strana će saopštiti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će biti depozitar, tekst zakonskih i drugih mera koje je preduzela u cilju sprovođenja ove konvencije.
Potpis, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje i pristupanje
(1) Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje od 1. jula 1974. godine do zaključno 30. juna 1975. godine u sedištu Ujedinjenih nacija, a posle toga će biti otvorena za pristupanje.
(2) Sve su države ovlašćene da postanu ugovorne strane ove konvencije:
(a) potpisom uz uslov da iza toga sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje; ili
(b) potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
(c) pristupom.
(3) Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje će se izvršiti polaganjem odgovarajućeg instrumenta kod depozitara.
Stupanje na snagu
(1) Ova konvencija će stupiti na snagu šest meseci od dana kada je ne manje od 24 države, čija ukupna tonaža dostiže najmanje 25 posto svetske tonaže, postanu ugovorne strane u skladu sa članom 48. Za ciljeve ovog člana će se smatrati da je ta tonaža ona sadržana u Lloyd's Register of Shipping, Statistical Tables 1973, table 2 "World Fleets - Analysis by Principal Types", s obzirom na generalni tovar (uključujući putničko-teretne brodove i kontejnerske brodove, ali isključujući rezervnu mornaricu Sjedinjenih Država i mornarice američkih i kanadskih Velikih jezera)1).
(2) Ova konvencija će za svaku državu koja je naknadno ratifikuje, naknadno je prihvati, odobri ili joj pristupi, stupiti na snagu šest meseci posle deponovanja odgovarajućeg instrumenta od strane takve države.
(3) Svaka država koja postane ugovorna strana ove konvencije posle stupanja na snagu jednog amandmana će u nedostatku izražavanja drukčije namere od strane te države:
(a) biti smatrana stranom ove konvencije tako kako je amandmirana; i
(b) biti smatrana stranom amandmirane konvencije u odnosu na strane ove konvencije koje nisu obavezne tim amandmanom.
___________________
1) Potrebna tonaža predviđena u članu 49(1)
navedena je u izveštaju Konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o Kodeksu
ponašanja linijskih konferencija o drugom delu njenog zasedanja (TD/CODE/10),
Prilog 1.
Otkaz
(1) Ovu konvenciju može otkazati svaka ugovorna strana u svako doba posle isteka roka od dve godine od dana kada je Konvencija stupila na snagu.
(2) Otkaz se mora saopštiti u pismenoj formi depozitaru i imaće dejstvo godinu dana posle prijema otkaza od strane depozitara ili posle isteka takvog dužeg roka koji je naznačen u otkaznom instrumentu.
Amandmani
(1) Svaka ugovorna strana može predložiti jedan ili više amandmana ovoj konferenciji saopštavajući te amandmane depozitaru. Depozitar će amandmane uputiti svim ugovornim stranama radi usvajanja, a državama koje su ovlašćene da postanu ugovorne strane ove konvencije, a koje nisu ugovorne strane, radi njihovog obaveštavanja.
(2) Svaki predloženi amandman koji je raspodeljen u skladu sa članom 51. stav 1. smatraće se usvojenim ako nijedna ugovorna strana ne saopšti prigovor protiv njega depozitaru u roku od 12 meseci od dana kada ga je on raspodelio. Ako jedna ugovorna strana saopšti prigovor na predloženi amandman, ovaj amandman se neće smatrati usvojenim i neće stupiti na snagu.
(3) Ako nikakav prigovor nije bio saopšten, amandman će stupiti na snagu za sve ugovorne strane šest meseci nakon isteka roka od 12 meseci, navedenog u članu 51. stav 2.
Konferencije za reviziju
(1) Konferenciju za reviziju sazvaće depozitar pet godina posle dana na koji je ova konvencija stupila na snagu, radi razmatranja njenog dejstva, naročito u pogledu njenog sprovođenja, kao i radi razmatranja i usvajanja odgovarajućih amandmana.
(2) Depozitar će, četiri godine posle stupanja na snagu ove konvencije, zatražiti stavove svih država koje su ovlašćene da učestvuju na konferenciji za reviziju, i on će, na osnovu izraženih stavova, pripremiti i uputiti nacrt dnevnog reda, kao i predložene amandmane, radi razmatranja na konferenciji.
(3) Dalje konferencije za reviziju će se isto tako sazivati svakih pet godina ili u svako drugo vreme posle prve konferencije za reviziju, na zahtev jedne trećine ugovornih strana ove konvencije, ukoliko prva konferencija za reviziju ne reši drukčije.
(4) Bez obzira na odredbe člana 52. stav 1. ako ova konvencija nije stupila na snagu pet godina posle dana usvajanja Zaključnog akta Konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o Kodeksu vladanja linijskih konferencija, konferenciju za reviziju će sazvati generalni sekretar Ujedinjenih nacija na zahtev jedne trećine država ovlašćenih da postanu ugovorne strane ove konvencije, uz prethodno odobrenje Generalne konferencije, a s ciljem da se revidiraju odredbe Konvencije i njenih priloga i razmotre i usvoje odgovarajući amandmani.
Zadaci depozitara
(1) Depozitar će države potpisnice ili države koje su pristupile obavestiti o:
(a) potpisima, ratifikacijama, prihvatanjima, odobrenjima i pristupanjima, u skladu sa članom 48;
(b) danu na koji je ova konvencija stupila na snagu, u skladu sa članom 49;
(c) otkazima ove konvencije, u skladu sa članom 50;
(d) rezervama uz ovu konvenciju i o njihovom povlačenju;
(e) tekstu zakonodavnih i drugih mera koje je svaka ugovorna strana donela za ciljeve primene ove konvencije, u skladu sa članom 47;
(f) predloženim amandmanima i prigovorima predloženim amandmanima, u skladu sa članom 51; i
(g) stupanju na snagu amandmana, u skladu sa članom 51. stav 3.
(2) Depozitar će preduzeti mere koje su potrebne u vezi sa članom 52.
Autentični tekstovi - deponovanje
Original ove konvencije, čiji su kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi jednako autentični, biće deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U potvrdu ovome su potpisani, koje su za tu svrhu pravilno ovlastile odnosne vlade, potpisali ovu konvenciju u dane naznačene pored njihovog potpisa.
PRILOG KONVENCIJI O KODEKSU VLADANJA LINIJSKIH KONFERENCIJA
MODEL PRAVILA O POSTUPKU MEĐUNARODNOG OBAVEZNOG MIRENJA
Pravilo 1
(1) Svaka strana koja želi da pokrene postupak mirenja, prema Kodeksu, mora da uputi pismeni zahtev s navodima tužbe protivstranci i primerak registratoru.
(2) Navodi tužbe treba da:
(a) sadrže sasvim određeno svaku stranku i adresu svake od njih;
(b) sadrže sažeto izlaganje odlučnih činjenica, spornih pitanja i predlog tužioca za rešenje spora;
(c) navedu da li se želi usmeni pretres, a ako se to želi treba da se navedu, ukoliko su već poznati, imena i adrese lica koja bi svedočila, odnosno veštaka koji bi veštačili za stranu tužioca;
(d) budu propraćeni dokaznim dokumentima i relevantnim sporazumima i dogovorima zaključenim među strankama koje tužilac smatra potrebnim, u vreme postavljanja zahteva;
(e) navedu broj pomirilaca koji se traže, sve predloge za imenovanje pomirilaca ili ime pomirioca koga je postavio tužilac, u skladu sa članom 32. stav 2; i
(f) sadrže sve predloge o postupku, ako ih bude.
(3) Navodi tužbe treba da su datirani i potpisani od stranke.
Pravilo 2
(1) Ako protivstranka reši da odgovori na zahtev, ona će, u roku od 30 dana od prijema navoda tužbe, dostaviti odgovor drugoj stranci i primerak registratoru.
(2) Odgovor mora da:
(a) sadrži sažeti prikaz odlučujućih činjenica koje se suprotstavljaju tvrdnjama u navodima tužbe, predloge protivstranke, ako ih ima, za rešenje spora i bilo kakav njen predlog u vezi sa rešenjem spora;
(b) naznači da li se želi usmeni pretres i, ako da, ukoliko se do tada znaju, i imena i adrese lica koja će svedočiti, odnosno veštačiti za protivstranku;
(c) bude propraćen dokaznim dokumentima i relevantnim sporazumima i dogovorima zaključenim među strankama koje protivstranka smatra neophodnim u vreme kada podnosi odgovor;
(d) navede broj pomirilaca koji se traže, sve predloge za imenovanje pomirilaca ili ime pomirioca koga je imenovala protivstranka, u skladu sa članom 32. stav 2; i
(e) sadrži predloge, ako ih bude, o pravilima postupka.
(3) Odgovor mora biti datiran i potpisan od stranke.
Pravilo 3
(1) Svako lice ili drugi interesent koji želi da učestvuje u postupku mirenja na osnovu člana 34. uputiće pismeni predlog strankama u sporu, s primerkom registratoru.
(2) Ako se želi da se učestvuje u skladu sa članom 34(a), predlog mora da sadrži razloge za to, uključujući podatke koje traži Pravilo 1, stav 2(a), (b) i (d).
(3) Ako se želi da se učestvuje u skladu sa članom 34(b), predlog treba da sadrži razloge za to i koja se stranka želi podržavati.
(4) Bilo kakav prigovor predloga za mešanje takve stranke mora prigovarajuća stranka da uputi u roku od sedam dana od prijema predloga, a primerak toga da dostavi drugoj stranki.
(5) U slučaju da su dva ili više postupaka spojeni, naknadni predlozi za učestvovanje trećih stranaka biće upućeni svim strankama na koje se to odnosi, a svaka od njih može prigovoriti u skladu sa ovim pravilom.
Pravilo 4
Pomirioci mogu, na osnovu sporazuma stranaka ili na predlog jedne od stranaka, posle pružanja mogućnosti strankama da budu saslušane, odrediti spajanje ili odvajanje jednog ili svih zahteva koji se pretresaju između istih stranaka.
Pravilo 5
(1) Svaka stranka može da otkloni jednog pomirioca ako postoje okolnosti koje pravdaju sumnju u njegovu nezavisnost.
(2) Saopštenje o otklanjanju, sa naznačenjem razloga za to, podneće se pre nego što su pomirioci doneli svoju preporuku. Svaki takav prigovor će se odmah razmotriti i biće rešen većinom glasova pomirilaca u prvom stepenu kao prethodno pitanje u slučajevima u kojima je više pomirilaca bilo imenovano. Odluka u takvim slučajevima je konačna.
(3) Pomirilac koji je umro, dao ostavku, postao nesposoban ili je diskvalifikovan mora se što pre zameniti.
(4) Na taj način prekinuti postupak nastaviće se od one tačke na kojoj je bio prekinut, ako se stranke ne sporazumeju ili pomirioci ne reše da će se ponovo izvršiti bilo koje usmeno svedočenje.
Pravilo 6
Pomirioci će suditi po sopstvenoj sudbenosti i/ili nadležnosti, u okviru odredaba Kodeksa.
Pravilo 7
(1) Pomirioci će primiti i razmatrati sve pismene podneske, isprave, afidavite, publikacije i svaki drugi dokaz, uključujući i usmene dokaze, koji mogu da im budu podneseni od stranaka ili u njegovo ime, i daće im takav značaj kakav, prema njihovoj oceni, takav dokaz zaslužuje.
(2) (a) Svaka stranka će podneti pomiriocima sve materijale koje smatra relevantnim i, u vreme kada ih podnosi, dostaviće overene prepise svakoj drugoj stranki u postupku, a svaka od tih stranaka će imati razumnu mogućnost da na to odgovori.
(b) Pomirioci su isključivo merodavne sudije o karakteru i materijalnom dometu podnesenih dokaza od stranaka.
(c) Pomirioci mogu tražiti od stranaka da podnesu dodatne dokaze koje oni smatraju potrebnim za razumevanje i rešenje spora, ali pod uslovom da će, ako se takvi dodatni dokazi pruže, druge stranke u postupku imati razumnu mogućnost da se o njima izjasne.
Pravilo 8
(1) Kad god se u Kodeksu ili u ovim pravilima predviđa rok u danima za izvršenje nekog akta, dan na koji rok počinje teći neće se računati, a zadnji dan tog roka računaće se, izuzevši subotu, nedelju i državne praznike u mestu mirenja, u kojem slučaju će poslednji dan biti prvi sledeći radni dan.
(2) Kada je trajanje predviđenog roka manje od sedam dana, subote, nedelje i državni praznici koji su u međuvremenu neće se računati.
Pravilo 9
Uz pridržavanje odredaba o rokovima postupka u Kodeksu, pomirioci mogu, na predlog jedne od stranaka ili na osnovu sporazuma među njima, produžiti sve takve rokove koje su bili odredili pomirioci.
Pravilo 10
(1) Pomirioci će utvrditi poslovni red i, ukoliko nema drukčijeg sporazuma, datum i čas svakog zasedanja.
(2) Ako se stranke ne sporazumeju drukčije, postupak će se odvijati uz isključenje javnosti.
(3) Pomirioci će naročito ispitati sve stranke da li imaju da podnesu još i druge dokaze pre nego što zaključe postupak, o čemu će se sačiniti zvanična beleška.
Pravilo 11
Preporuke pomirioca treba da budu u pismenoj formi i treba da sadrže:
(a) naznaku stranaka i njihove adrese;
(b) opis metoda postavljanja pomirioca, uključujući njihova imena;
(c) datum i mesto postupka mirenja;
(d) rezime postupka mirenja kakav pomirioci smatraju umesnim;
(e) rezime prikaza činjenica utvrđenih od strane pomirilaca;
(f) rezime predloga stranaka;
(g) izreke u vezi sa pitanjima u sporu, sa obrazloženjem;
(h) potpise pomirilaca i datum svakog potpisa; i
(i) adresu za saopštenje prihvatanja ili odbijanja preporuke.
Pravilo 12
Preporuka će, u meri u kojoj je to mogućno, sadržati i izreku o troškovima, u skladu sa odredbama Kodeksa. Ako preporuka ne sadrži potpunu izreku o troškovima pomirioci će, što je pre mogućno posle preporuke, a u svakom slučaju ne kasnije od 60 dana posle toga, doneti izreku u pismenoj formi u odnosu na troškove, kako je to određeno u Kodeksu.
Pravilo 13
Preporuke miritelja će voditi računa o prethodnim i sličnim slučajevima kad god bi to olakšalo, što je više mogućno, jedinstveno primenjivanje Kodeksa i poštovanje preporuka pomirilaca.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".