ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I VLADE REPUBLIKE BUGARSKE O OBNAVLJANJU, OBELEŽAVANJU I ODRŽAVANJU GRANIČNE LINIJE I GRANIČNIH OZNAKA NA ZAJEDNIČKOJ DRŽAVNOJ GRANICI("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2004) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Bugarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici, potpisana 12. novembra 2003. godine u Beogradu, u originalu na srpskom i bugarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na srpskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I VLADE REPUBLIKE BUGARSKE O OBNAVLJANJU,
OBELEŽAVANJU I ODRŽAVANJU GRANIČNE LINIJE I GRANIČNIH OZNAKA NA ZAJEDNIČKOJ
DRŽAVNOJ GRANICI
Savet ministara Srbije i Crne Gore i Vlada Republike Bugarske (u daljem tekstu: Ugovorne strane),
s ciljem da potvrde protezanje zajedničke državne granice i u želji da saglasno regulišu sva pitanja koja se odnose na obnavljanje, obeležavanje i održavanje granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske,
saglasile su se o sledećem:
1) Državna granica vertikalno razdvaja teritoriju dve države na površini Zemlje, u vazdušnom prostoru i pod Zemljinom površinom, kako je naznačeno u graničnim dokumentima. Prelomne tačke koje određuju graničnu liniju definisane su pravouglim koordinatama i obeležene na terenu graničnim oznakama.
2) Državna granica između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske (u daljem tekstu: državna granica), određena je na osnovu člana 27 Ugovora o miru, potpisanog u Neji na Seni 27. novembra 1919. godine i potvrđena članom 1 Ugovora o miru sa Bugarskom, potpisanog u Parizu, 10. februara 1947. godine.
Tromeđa sa Rumunijom utvrđena je Zapisnikom sa sastanka Mešovite komisije za obnavljanje, obeležavanje i održavanje jugoslovensko-bugarske državne granice, Mešovite komisije za obnavljanje i obeležavanje jugoslovensko-rumunske državne granice i graničnih organa Republike Bugarske.
Tromeđa sa Republikom Makedonijom utvrđena je Protokolom sa sednice Mešovite makedonsko-jugoslovenske komisije za demarkaciju i obeležavanje državne granice između Republike Makedonije i Savezne Republike Jugoslavije, Mešovite komisije za čuvanje, održavanje, obnavljanje i obeležavanje makedonsko-bugarske granice i Mešovite komisije za obnavljanje, obeležavanje i održavanje bugarsko-jugoslovenske državne granice, potpisanim u Skoplju, 13. avgusta 2002. godine.
Postojeća granična linija, utvrđena saglasno karti R 1:10.000 od strane Mešovite jugoslovensko-bugarske komisije za obnovu granice u 1954. godini biće, na osnovu Sporazuma o delimičnoj izmeni granične linije na reci Timok, zaključenog između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske, u Beogradu 14. decembra 1961. godine, premeštena sredinom novog glavnog regulisanog korita reke Timok, čim regulacija, u skladu sa Projektom 2b, usvojenim od dve strane Protokolom, potpisanim u Sofiji 4. aprila 1958. godine, i koji je nerazdvojni deo navedenog Sporazuma iz 1961. godine, bude završena i voda puštena da teče novim koritom.
3) Podaci koji se odnose na državnu granicu, određenu na osnovu nabrojanih međunarodnih ugovora iz člana 1 Konvencije, u vezi sa njenim obeležavanjem, oblikom, veličinom i položajem graničnih oznaka, sadržani su u graničnim dokumentima, sačinjenim na osnovu geodetskog GPS i aerofotogrametrijskog premera državne granice, izvršenog između 1997. godine i 2000. godine, i potpisanim 2002. i 2003. godine, koje čine:
a) Atlas karata granične linije u razmeri 1:5000;
b) Opis granične linije između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske;
v) Katalog koordinata graničnih piramida i tromeđnih tačaka.
4) Ugovorne strane potvrđuju svoju saglasnost da će državna granica na vodenim tokovima ostati stalna i nepromenjena prema podacima u navedenoj graničnoj dokumentaciji, bez obzira na prirodne promene toka.
5) U slučaju da postoji potreba za promenom vodenog toka veštačkim putem, protezanje državne granice biće utvrđeno posebnim sporazumom koji će potpisati Ugovorne strane.
1) Državna granica između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske obeležena je na sledeći način:
a) graničnim piramidama koje je postavila Međunarodna komisija u periodu 1920-1922. godine;
b) piramidom "Signal", na levoj obali reke Dunav, na rumunskoj teritoriji, koja služi kao orijentir za određivanje tromeđne tačke (triplex confinium) između Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Rumunije, i tromeđnom graničnom piramidom kojom je obeležena tromeđa Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Republike Makedonije;
v) graničnim stubovima koji neposredno, ili posredno (duž reka, potoka, kanala, puteva i drugih karakterističnih objekata) obeležavaju prelomne tačke granične linije;
g) graničnim metalnim pločama i tablama na putevima i mostovima;
d) crvenom trakom širine 20 cm na putevima i drugim veštačkim objektima koje preseca granična linija.
2) Koordinate svih obeleženih i neobeleženih prelomnih tačaka granične linije sadržane su u graničnim dokumentima, navedenim u članu 1 stav 3 Konvencije.
1) Ugovorne strane će, svakih 5 (pet) godina, zajedno vršiti kontrolu granične linije i graničnih oznaka, kao i obnavljanje graničnih oznaka i po potrebi dopunsko obeležavanje državne granice. Petogodišnji period se računa od početka prethodne obnove.
2) U godini stupanja na snagu Konvencije, započeće redovna kontrola i obnavljanje granične linije i graničnih oznaka. Izvršenje ovih obaveza, Ugovorne strane će izvršavati na osnovu važećih graničnih dokumenata.
3) Ugovorne strane mogu i pre isteka roka, navedenog u stavu 1 ovog člana, izvoditi zajedničke radove: u slučajevima većih prirodnih promena, izgradnje zajedničkih objekata, i u drugim slučajevima na zahtev jedne od Ugovornih strana.
Ugovorne strane se obavezuju da održavaju graničnu liniju, i da u tom cilju vrše sledeće zajedničke radove:
a) održavaju, opravljaju i obnavljaju postojeće granične oznake;
b) zamenjuju znatno oštećene granične oznake;
v) kontrolišu položaje graničnih oznaka i postavljaju nove granične oznake, na mesto uništenih, nestalih ili pomerenih, u skladu sa podacima iz graničnih dokumenata;
g) po potrebi, postavljaju dopunske granične oznake.
1) U cilju obezbeđivanja vidljivosti granične linije i graničnih oznaka, Ugovorne strane će se, preko svojih nadležnih organa, starati da granični pojas, na suvozemnom delu, širine 3 m sa obe strane granične linije, kao i u prečniku od 1 m, oko graničnih oznaka postavljenih sa jedne i druge strane granične linije, bude raščišćen od drveća, žbunja i drugog rastinja.
2) Ugovorne strane neće dozvoljavati nikakvu izgradnju u graničnom pojasu širine 3 m. Ova zabrana se ne odnosi na već postojeće objekte, i one za čiju izgradnju Ugovorne strane sklope poseban sporazum.
3) Jedna od Ugovornih strana može, na svojoj teritoriji, u bilo koje doba, izvršiti radove iz stava 1 ovog člana, s tim da o tome obavesti drugu Ugovornu stranu, najmanje 10 dana pre početka radova.
U cilju ravnomerne podele obaveza strana ugovornica pri izvršavanju zadataka, koji proizlaze iz člana 3 ove konvencije, državna granica podeljena je na dva granična odseka:
granični odsek I, koji se proteže od tromeđe Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Rumunije do granične oznake 258, na vrhu Srebrna glava i
granični odsek II, koji se proteže od granične oznake 258 do tromeđe Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Republike Makedonije.
1) Obaveze u vezi sa obnavljanjem, obeležavanjem, održavanjem i kontrolom granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici (u daljem tekstu: radovi na granici), kao i troškove u vezi sa tim obavezama, Ugovorne strane odgovorne su:
a) Za granične oznake neposredno na graničnoj liniji:
- na graničnom odseku I odgovorna je Republika Bugarska;
- na graničnom odseku II odgovorna je Srbija i Crna Gora.
b) Za granične oznake, na bilo kom delu granice, koje se nalaze sa jedne i sa druge strane granične linije duž reka, potoka, kanala, odgovorna je Ugovorna strana na čijoj se teritoriji one nalaze.
2) Izuzetak od stava 1 ovog člana predstavljaju slučajevi kada se utvrdi da je oštećenje, ili uništenje graničnih oznaka prouzrokovano od strane građana jedne od Ugovornih strana. U tim slučajevima, troškove za postavljanje i obnovu graničnih oznaka snosi Ugovorna strana čiji su građani prouzrokovali štetu.
1) Postavljanje, održavanje, kontrolu i obnavljanje graničnih oznaka za obeležavanje tromeđne tačke Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Rumunije, obavljaće svaka Ugovorna strana, na svojoj teritoriji, uz saglasnost i prisustvo predstavnika druge dve države.
2) Postavljanje, održavanje, kontrolu i obnavljanje tromeđne granične oznake na tromeđi Srbije i Crne Gore, Republike Bugarske i Republike Makedonije, obavljaće strana Srbije i Crne Gore, uz saglasnost i u prisustvu predstavnika druge dve države.
1) Korisnici nekretnina duž državne granice, kao i ovlašćena pravna lica, dužni su da izvode radove u graničnom pojasu u skladu sa odredbama Konvencije.
2) Za naknadu štete, koja je neposredno povezana sa izvršenjem radova iz stava 1 ovog člana, primenjivaće se zakon Ugovorne strane na čijoj se teritoriji nekretnina nalazi. Ugovorna strana ne može da postavlja zahtev za naknadu štete drugoj strani.
1) Za sprovođenje odredaba Konvencije, obrazuje se Mešovita komisija za obnavljanje, obeležavanje i održavanje granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske (u daljem tekstu: Mešovita komisija), koja se sastoji od delegacija svake od Ugovornih strana.
2) Svaka Ugovorna strana imenuje predsednika i dva člana. Po potrebi Mešovita komisija može angažovati stručnjake i pomoćno osoblje.
3) Ugovorne strane će se obaveštavati, diplomatskim putem, o imenovanju i razrešenju predsednika delegacije. O drugim promenama u sastavu delegacija, predsednici će se obaveštavati putem pisama.
Zadaci Mešovite komisije su:
a) da planira, organizuje, usmerava i kontroliše radove na granici;
b) da evidentira izmene i dopune pri promenama obeležavanja granične linije;
v) da priprema novu i dopunsku dokumentaciju o granici, i evidentira promenu podataka u važećoj dokumentaciji o granici;
g) da formira mešovite radne grupe za radove na granici i određuje njihove zadatke;
d) da, u slučaju potrebe, donese odluku o promeni forme graničnih oznaka, određene graničnom dokumentacijom (prema tipu, dimenzijama, materijalu i načinu označavanja).
1) Mešovita komisija će za izvođenje radova na granici formirati mešovite radne grupe, a za izradu granične dokumentacije ili za rešavanje konkretnih zadataka mešovite stručne grupe. Mešovite radne grupe i mešovite stručne grupe će svoje zadatke izvršavati po odlukama Mešovite komisije.
2) Mešovita komisija će, za potrebe mešovitih radnih grupa i mešovitih stručnih grupa, izraditi uputstva za radove, u kojima će detaljno određivati njihove zadatke.
3) Mešovita komisija će obezbediti da se radovi na granici izvode uz saglasnost, a po potrebi i uz prisustvo predstavnika Ugovornih strana.
1) Mešovita komisija će svoje delatnosti obavljati na zasedanjima, sastancima, obilascima i kontroli radova na granici, ili putem razmene pisama predsednika delegacija.
2) Mešovita komisija će zasedanja održavati najmanje jednom godišnje, a po potrebi češće, naizmenično na teritorijama Ugovornih strana.
3) Predlog za održavanje zasedanja, sastanka, obilaska i kontrole radova na granici, daje predsednik delegacije jedne od Ugovornih strana. Predsednici delegacija će preduzimati mere da do susreta dođe najkasnije mesec dana od prijema poziva.
4) Mešovita komisija svoje odluke donosi jednoglasno. U slučaju kada Mešovita komisija ne može da reši neko pitanje, ono se podnosi na rešavanje nadležnim organima Ugovornih strana. Ugovorne strane će sporna pitanja rešavati pregovorima.
5) Mešovita komisija će pregovore voditi na srpskom i bugarskom jeziku.
6) Mešovita komisija će, sa svakog zasedanja, sastanka, obilaska i kontrole radova na granici, sačiniti zapisnik u dva primerka na srpskom jeziku i na bugarskom jeziku, koje potpisuju predsednici delegacija. U slučaju da se po pojedinim pitanjima ne može postići saglasnost, u zapisnik se unose stavovi svake strane.
7) Po završetku radova na granici, navedenih u stavu 1 člana 3 Konvencije, Mešovita komisija priprema završni zapisnik, koji će biti podnet na odobrenje nadležnim organima svake strane.
8) O odobrenju završnog zapisnika Ugovorne strane će se obavestiti diplomatskim putem.
1) Mešovita komisija će sačiniti poslovnik o svom radu.
2) Svaka delegacija u Mešovitoj komisiji koristi za overavanje pečat, odnosno metalni žig, izrađen prema unutrašnjim propisima svoje države.
1) Prilikom izvođenja radova na granici, koji proizlaze iz Konvencije, članovi Mešovite komisije, stručnjaci i pomoćno osoblje, prelaze državnu granicu sa redovnim putnim ispravama, ili posebnim ispravama koje će za ove svrhe ustanoviti Mešovita komisija.
2) Način kretanja članova mešovitih radnih grupa na graničnoj liniji i prelazak na teritoriju druge Ugovorne strane određuje Mešovita komisija.
3) Radovi na granici mogu se izvoditi od izlaska do zalaska sunca.
1) Članovi Mešovite komisije, kao i lica određena od strane ove komisije za radove na granici, ne smeju biti lišavani slobode, niti im se oduzimati lični predmeti, službena dokumenta, vozila, tehničke stvari, materijal i oprema neophodna za izvršenje radova na granici.
a) Za izvršenje radova na granici, ova lica mogu bez plaćanja depozita i carinskih formalnosti da prenose i vraćaju na teritoriju Ugovornih strana potrebna sredstva i materijale.
b) Ugovorne strane će, na svojim teritorijama, po potrebi, za lica koja izvršavaju radove na granici, obezbediti prevozna sredstva, smeštaj, sredstva za vezu, kao i svu potrebnu pomoć.
2) Lica navedena u stavu 1 mogu nositi uniformu, ali ne smeju biti naoružana.
Svaka od Ugovornih strana snosi troškove svojih delegacija, stručnjaka, pomoćnog osoblja i drugih lica angažovanih za potrebe izvršavanja zadataka iz Konvencije.
1) Ova konvencija podleže ratifikaciji, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima Ugovornih strana, a stupa na snagu 30 (trideset) dana posle dobijanja druge od diplomatskih nota, kojima se Ugovorne strane uzajamno obaveštavaju o ispunjenju neophodnih procedura za njeno stupanje na snagu.
2) Konvencija se zaključuje na neodređeno vreme.
3) Ugovorne strane mogu dopuniti i promeniti Konvenciju uzajamnom saglasnošću.
4) Svaka od Ugovornih strana može, u bilo koje vreme da otkaže Konvenciju. Otkazivanje Konvencije stupa na snagu šest meseci nakon prijema note kojom se druga Ugovorna strana obaveštava o tome.
Stupanjem na snagu ove konvencije prestaje da važi Konvencija između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Bugarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-bugarskoj državnoj granici, potpisana u Beogradu 9. oktobra 1981. godine.
Potpisano u Beogradu 12. novembra 2003. godine u dva istovetna primerka, svaki od njih na srpskom i na bugarskom jeziku, koji su podjednako važeći.
|
Za Savet ministara |
Za Vladu Republike |
|
Srbije i Crne Gore |
Bugarske |
|
Goran Svilanović, s. r. |
Georgi Petkanov, s. r. |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".