UREDBA O RATIFIKACIJI ZAVRŠNOG AKTA UJEDINJENIH NACIJA O CARINSKIM FORMALNOSTIMA KOJE SE ODNOSE NA PRIVREMENI UVOZ TURISTIČKIH VOZILA I NA TURIZAM ("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 5/60)

ČLAN 1

Ratifikuje se Završni akt o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam, Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu sa Dopunskim protokolom uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu koji se odnosi na uvoz reklamnih turističkih dokumenata i materijala i Carinsku konvenciju o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila, donesen na konferenciji Ujedinjenih nacija 4 juna 1954 godine u Njujorku), koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

ZAVRŠNI AKT
KONFERENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O CARINSKIM FORMALNOSTIMA KOJE SE ODNOSE NA PRIVREMENI UVOZ TURISTIČKIH VOZILA I NA TURIZAM

 1. Konferenciju Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam, sazvao je Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija, saglasno Rezoluciji 408 F (XV) usvojenoj 15 aprila 1953 od strane Ekonomskog i socijalnog saveta. Ova rezolucija ima sledeći sadržaj:

"Ekonomski i socijalni savet,

Prema Rezoluciji 5 Komisije za transport i komunikacije koja se odnosi na carinske formalnosti o privremenom uvozu turističkih vozila i na turizam,

Zadužuje Generalnog sekretara:

a) da sazove što pre u 1954 godini, po mogućnosti u Ženevi, konferenciju vlada u cilju zaključenja dveju svetskih konvencija o carinskim formalnostima:

(i) jednu, koja se odnosi na privremeni uvoz privatnih drumskih vozila koja prevoze lica i opremu ovih vozila;

(ii) drugu koja se odnosi na turizam (tj. lične stvari turista koji putuju bilo kojim prevoznim sredstvom);

b) da dostavi svim vladama pozvatim na konferenciju:

(i) izveštaj Generalnog sekretara pod naslovom "Carinske formalnosti koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam", koji sadrži nekoliko nacrta gorepomenutih konvencija i primedbe stavljene na ove tekstove;

(ii) pogodne delove izveštaja Komisije za transport i komunikacije (šesto zasedanje);

c) da pozove one vlade koje to nisu učinile da dostave njihove primedbe, na tekstove navedene u dokumentima E/CN2/135 i Add. 1 i 2;

d) da sastavi privremeni dnevni red za ovu konferenciju i da utvrdi njen privremeni poslovnik;

e) (i) da pozove da učestvuju na konferenciji sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane agencije;

(ii) da zamoli vlade država koje su pozvate na konferenciju da opunomoće svoje delegate da potpišu, pod rezervom ratifikacije, konvencije koje mogu biti zaključene na konferenciji;

f) da pozove, ukoliko smatra za potrebno, specijalizovane agencije, međuvladine i međunarodne organizacije iz te oblasti, da pošalju posmatrače na ovu konferenciju;

g) da pozove na konferenciju, ne dajući im pravo glasa, teritorije koje nemaju punu samostalnost u vođenju spoljne politike, ali koje su autonomne na polju na koje se odnosi mandat ove konferencije;

h) da imenuje sekretara konferencije i da obezbedi osoblje sekretarijata i potrebne službe."

 2. Saglasno odredbama tačke (i) alineje e) prvog paragrafa gorenavedene rezolucije, Generalni sekretar je pozvao sledeće države da učestvuju na konferenciji:

Avganistan

Albanija

Federativna Republika Nemačka

Saudiska Arabija

Argentina

Australija

Austrija

Belgija

Sovjetska Socijalistička Republika Belorusija

Burma

Bolivija

Brazilija

Bugarska

Kambodža

Kanada

Cejlon

Čile

Kina

Kolumbija

Republika Koreja

Kostarika

Kuba

Danska

Egipat

Ekvador

Španija

Sjedinjene Američke Države

Etiopija

Finska

Francuska

Grčka

Gvatemala

Haiti

Honduras

Mađarska

Indija

Indonezija

Irak

Iran

Irska

Island

Izrael

Italija

Japan

Hešemitska Kraljevina Jordan

Laos

Liban

Liberija

Libija

Luksemburg

Meksiko

Monako

Nepal

Nikaragva

Norveška

Novi Zeland

Pakistan

Panama

Paragvaj

Holandija

Peru

Filipini

Poljska

Portugalija

Dominikanska Republika

Rumunija

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

San Marino

Salvador

Švedska

Švajcarska

Sirija

Čehoslovačka

Tajland

Turska

Sovjetska Socijalistička Republika Ukrajina

Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika

Južnoafrička Unija

Urugvaj

Grad Vatikan

Venecuela

Vietnam

Jemen

Jugoslavija

3. Konferencija Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam održan je u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija u Njujorku od 11 maja do 4 juna 1954.

 4. Na konferenciji su preko pretstavnika bile zastupljene vlade niže navedenih država:

Federalna Republika Nemačka

Argentina

Australija

Austrija

Belgija

Burma

Bolivija

Kambodža

Kanada

Cejlon

Čile

Kina

Kolumbija

Kostarika

Kuba

Egipat

Ekvador

Španija

Sjedinjene Američke Države

Francuska

Gvatemala

Haiti

Honduras

Indija

Iran

Izrael

Italija

Japan

Hašemitska Kraljevina Jordan

Liban

Luksemburg

Meksiko

Monako

Panama

Holandija

Peru

Filipini

Portugalija

Dominikanska Republika

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

San Marino

Švedska

Švajcarska

Sirija

Urugvaj

Grad Vatikan

Jugoslavija

Vlade niženavedenih država bile su na konferenciji zastupljene preko posmatrača:

Brazilija

Danska

Finska

Grčka

Mađarska

Irak

Tajland

Turska

Na konferenciji su bile zastupljene niženavedene organizacije:

A. Specijalizovane agencije:

Organizacija Ujedinjenih nacija za vaspitanje, nauku i kulturu;

B. Ostale međuvladine organizacije:

Savet za carinsku saradnju,

Organizacija američkih država,

Evropska organizacija za ekonomsku saradnju;

C. Nevladine organizacije koje imaju savetodavni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu:

Kategorija A:

Međunarodna trgovinska komora;

Kategorija B:

Interamerička federacija automobilskih klubova,

Međunarodna automobilska federacija,

Međunarodni turistički savez,

Međunarodno udruženje za vazdušni transport,

Međunarodna drumska federacija,

Međunarodna unija službenih turističkih organizama;

D. Ostale nevladine organizacije:

Turističko udruženje karaibskog područja.

 5. Shodno čl. 52, 54 i 55 poslovnika usvojenog na konferenciji, posmatrači određeni od strane država i pretstavnici gorenavedenih organizacija učestvovali su u radu konferencije bez prava glasa.

 6. Konferencija je izabrala g. Phillippe de Seynes (Francuska) za pretsednika, g. A. S. Lall (Indija) za prvog potpretsednika, i g. Orencio Nodarse (Kuba) za drugog potpretsednika.

 7. Konferencija je obrazovala odbor za verifikaciju punomoćja, koji je izabrao g. H. Scheltema (Holandija) za pretsednika i dve radne grupe, od kojih je jedna izabrala g. Franz Luethi (Švajcarska), a druga g. Charles Hopchet (Belgija).

Takođe je obrazovan Pravni komitet. Za pretsednika je izabran g. G. de Sydow (Švedska).

 8. Radna grupa I usvojila je za bazu diskusije odredbe Nacrta međunarodne carinske konvencije o turizmu, koju je donela Evropska ekonomska komisija: odredbe koje se odnose na carinske formalnosti kod privremenog uvoza turističkih vozila; radna grupa II usvojila je za bazu diskusije Nacrt konvencije o ustupcima i olakšicama koje se daju turistima, koji je izradila Francuska vlada delimično prema gorepomenutom nacrtu konvencije Evropske ekonomske komisije.

 9. Odluke konferencije unete su u izveštaj radnih grupa kao i sa plenarnih sednica.

10. Konferencija je usvojila i otvorila za potpis niženavedene instrumente:

Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu;

Dopunski protokol uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, koji se odnosi na uvoz reklamnih turističkih dokumenata i materijala;

Carinsku konvenciju koja se odnosi na privremeni uvoz privatnih drumskih vozila.

11. U toku svoga rada konferencija je usvojila izvesne druge odluke, preporuke ili izjave koje su niže navedene a odnose se:

I Na Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, Dopunski protokol uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, koji se odnosi na uvoz reklamnih turističkih dokumenata i materijala i na Carinsku konvenciju koja se odnosi na privremeni uvoz privatnih drumskih vozila:

a) odredbe ovih instrumenata određuju minimalne povlastice koje su manje od onih koje odobrava veliki broj država ugovornica. Države ugovornice trudiće se da prošire olakšice koje sada daju;

b) države ugovornice zadržavaju prava da odobre iste prednosti licima nastanjenim u državama koje nisu ugovornice;

c) podrazumeva se da oslobađanje ne isključuje naplatu manjih dažbina koje imaju karakter statističkih taksa.

II Na Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu:

a) države ugovornice trudiće se da preduzmu sve mere za upoznavanje turista, svim odgovarajućim sredstvima (prospekti, plakati, beleške, zvučnici na stanicama itd.), sa odredbama koje se primenjuju na njihovim odgovarajućim teritorijama i olakšicama koje su im tamo odobrene;

b) države ugovornice trudiće se da ne zahtevaju pismene izjave za predmete ili proizvode na koje se konvencija odnosi;

c) (i) Primanje rezerve, koju je stavio Egipat uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, formulisano je kako sledi:

"Egipatska delegacija zadržava pravo za svoju vladu da ne odobri primenu odredaba Konvencije o carinskim olakšicama u turizmu licima koja se, kada posećuju Egipat u svojstvu turista, prihvate plaćenog ili neplaćenog zaposlenja."

(ii) Primanje rezerve, koju je stavila Gvatemala uz čl. 1 i 19 Konvencije o carinskim olakšicama u turizmu, formulisano je kako sledi:

"Vlada Gvatemale zadržava pravo:

1) Bez obzira na odredbe člana prvog, ne smatraju se turistima lica koja dolaze u zemlju radi poslova.

2) Odredbe člana 19 ne odnose se na teritorije čiji je položaj predmet osporavanja i koje su defakto pod upravom neke druge države."

(iii) Primanje rezerve, stavljene od strane Haitija uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, formulisano je kako sledi:

"Delegacija Haitija zadržava pravo svoje vlade, da ne dozvoli primenu olakšica predviđenih Konvencijom o carinskim olakšicama u turizmu licima, koja u toku njihove posete Haitima u svojstvu turiste, prime neko plaćeno zaposljenje ili bilo kakvo plaćeno zanimanje."

(iv) Primanje rezerve, stavljene od strane Libana uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, formulisano je kako sledi:

"Delegacija Libana zadržava pravo da ne dozvoli primenu olakšica predviđenih Konvencijom o carinskih olakšicama u turizmu licima, koja u toku svoje posete Libanu u svojstvu turista, prime plaćeno zaposljenje ili bilo kakvo plaćeno zanimanje."

(v) Primanje rezerve, stavljene od strane Švedske uz član 3 Konvencije o carinskim olakšicama u turizmu, formulisano je kako sledi:

"Bez obzira na odredbe člana 3 Konvencije o carinskim olakšicama u turizmu, skandinavske zemlje mogu doneti posebna pravila primenljiva na lica koja borave u tim zemljama."

III Na Dopunski protokol uz Konvenciju o carinskim olakšicama u turizmu, koji se odnosi na uvoz reklamnih turističkih dokumenata i materijala:

a) Konvencija je konstatovala da su već zaključena dva sporazuma koji se odnose na istovetne predmete i to: Sporazum za uvoz predmeta vaspitnog, naučnog i kulturnog karaktera, postignut pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija za vaspitanje, nauku i kulturu i stupio na snagu 21 maja 1952, i Međunarodna konvencija za olakšavanje uvoza trgovačkih uzoraka i publicističkog materijala, koja je zaključena pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija a potpisana u Ženevi 7 novembra 1952.

b) Primanje rezerve, stavljene od strane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske uz član 2 Dopunskog protokola Konvencije o carinskim olakšicama u turizmu, koji se odnosi na uvoz reklamnih turističkih dokumenata i materijala, formulisano je kako sledi:

"Ujedinjeno Kraljevstvo nije vezano odredbama člana 2 Dopunskog protokola u odnosu na fotografije i uveličane fotografije bez ramova koje se pominju u tom članu; ona se ipak obavezuje da ove predmete privremeno oslobodi uvoznih dažbina i taksa primenjujući odredbe člana 3 protokola."

IV Na Carinsku konvenciju koja se odnosi na privremeni uvoz privatnih drumskih vozila:

a) Carinske vlasti država ugovornica trudiće se da za vize privremenih uvoznih isprava uopšte upotrebu automatskog pečata kojim se označava datum prelaska i ime carinarnice gde je prelaz konstatovan.

b) Države ugovornice trudiće se da ne zahtevaju privremene izvozne isprave, kada za vozila postoje privremene uvozne isprave važeće za neku drugu zemlju, koje omogućavaju identifikovanje vozila pri njihovom povratku.

c) Države ugovornice priznaju da pravilna primena konvencije zahteva odobrenje olakšica za ovlaštena udruženja koje se odnose na:

(i) prenos deviza potrebnih za plaćanje uvoznih taksa i dažbina koje carinske vlasti jedne od država ugovornica traže u slučaju nepodnošenja privremenih uvoznih isprava predviđenih konvencijom;

(ii) prenos deviza u slučaju povraćaja ulaznih taksa i dažbina saglasno odredbama člana 27 konvencije; i

(iii) prenos deviza potrebnih za plaćanje formulara za privremeni uvoz ili za međunarodni saobraćaj, poslate ovlaštenim udruženjima od strane njihovih udruženja ili odgovarajućih federacija.

d) (i) Primanje rezerve stavljene od strane Cejlona uz član 2 Carinske konvencije o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila formulisano je kako sledi:

"Bez obzira na odredbe člana 2 ove konvencije, Vlada Cejlona zadržava pravo da ne odobri korišćenje odredaba pomenutog člana licima, koja su normalno nastanjena izvan Cejlona i koja, prilikom privremene posete ovoj zemlji, prime neko plaćeno zaposljenje ili se odaju bilo kom zanimanju koje je plaćeno."

(ii) Primanje rezerve, stavljene od strane Gvatemale uz čl. 1, 4 i 38 Konvencije o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila formulisano je kako sledi:

"Vlada Gvatemale zadržava pravo:

1) da smatra da se odredbe konvencije odnose samo na fizička lica, a ne fizička i pravna lica kako to predviđa član prvi, glava prva;

2) da ne primeni na svojoj teritoriji odredbe člana 4;

3) da smatra da se odredbe člana 38 ne primenjuju na teritorije čiji je položaj predmet osporavanja i koje su defakto pod upravom neke druge države."

(iii) Primanje rezerve, koju je stavila Indija na odredbe Konvencije o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila, formulisano je kako sledi:

Što se tiče alineje e) člana prvog:

"Vlada Indije zadržava pravo da pravnim licima ne odobri korišćenje olakšica priznatih ovom konvencijom."

Što se tiče člana 2:

"Bez obzira na odredbe člana 2 ove konvencije, Vlada Indije zadržava pravo da ne odobri povlastice iz toga člana licima koja su normalno nastanjena izvan Indije i koja prilikom privremene posete ovoj zemlji, prime neko plaćeno zaposljenje ili se odaju bilo kom plaćenom zanimanju."

(iv) Primanje rezerve, koju je stavio Meksiko uz član 4 i druge članove Carinske konvencije o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila formulisano je kako sledi:

"Kako je imala priliku da primeti, kada je pitanje bilo na diskusiji pred radnom grupom I, delegacija Meksika rezerviše svoj stav što se tiče člana 4 koji odobrava privremeni uvoz rezervnih delova namenjenih opravci automobilskih vozila; ona ne može da prihvati ovaj član pošto se sistem koji je njime predviđen suprotstavlja zakonodavstvu Meksika i pošto je uopšte nemoguće da se da opis rezervnih delova koji omogućava njihovo identifikovanje prilikom izlaska. Delegacija Meksika smatra da bi se zbog te činjenice rizikovalo da se predviđenim sistemom nanese šteta finansijskim interesima ove zemlje, u tome smislu što bi isti omogućavao jednom turisti da uveze nove delove, bez plaćanje taksa, izvozeći upotrebljene delove na nekom drugom vozilu koje nije njegovo; prema tome bilo bi bolje da se u takvim slučajevima predvidi plaćanje zahtevanih taksa.

Delegacija Meksika formuliše istu rezervu i u odnosu na druge članove ove konvencije gde se pominju rezervni delovi namenjeni popravci vozila."

e) Usvaja se preporuka koja je formulisana kako sledi:

"Konferencija preporučuje svakoj državi ugovornici koja u međunarodnom saobraćaju odobrava ulaz i upotrebu komercijalnih drumskih vozila koja prevoze turiste, da za ova vozila upotrebe dokumenta saobrazno obrascima predviđenim u prilozima Carinske konvencije o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila."

12. Konferencija je primila znanju odredbe člana V Sporazuma o privremenoj primeni projekata međunarodnih carinskih konvencija o turizmu, o komercijalnim drumskim vozilima i o međunarodnom prevozu robe drumom, sačinjenog u Ženevi 16 juna 1949, čiji član određuje sledeće:

"U slučaju da svetske konvencije pomenute u drugom paragrafu preambule, budu zaključene od dana njihovog stupanja na snagu smatraće se da je svaka vlada članica ovog sporazuma, koja bi postala članica jedne od ovih konvencija, automatski otkazala ovaj sporazum u odnosu na projekt ili projekte konvencija, koji odgovaraju konvenciji ili konvencijama čiji je član postala."

13. Original ovog završnog akta biće deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija, koji će dostaviti saobrazne overene kopije državama koje su bile pozvate da budu zastupljene na konferenciji.

U svrhu čega potpisani pretstavnici i posmatrači potpisali su ovaj završni akt u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija, u Njujorku, četvrtog juna hiljadu devet stotina pedeset četvrte u jednom jedinom primerku, na engleskom, španskom i francuskom jeziku od kojih je svaki tekst verodostojan.

Generalni sekretar je pozvat da sačini tačan prevod ovog završnog akta na kineski i ruski jezik, i da kineski i ruski tekst pripoji engleskom, španskom i francuskom tekstu kada, izvršavajući odredbe gorenavedenog paragrafa 13 državama bude dostavio overene saobrazne kopije.

Lista država potpisnica na dan 31 decembra 1954 godine:

Federalna Republika Nemačka

Argentina

Austrija

Belgija

Burma

Bolivija

Kambodža

Kanada

Cejlon

Kina

Kostarika

Kuba

Dominikanska Republika

Egipat

Evkador

Španija

Sjedinjene Američke Države

Francuska

Gvatemala

Haiti

Honduras

Mađarska

Indija

Iran

Izrael

Italija

Japan

Liban

Luksemburg

Meksiko

Monako

Panama

Holandija

Peru

Filipini

Portugalija

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Švedska

Švajcarska

Tajland

Urugvaj

Vatikan

Jugoslavija

 

KONVENCIJA
O CARINSKIM OLAKŠICAMA U TURIZMU

Države ugovornice,

U želji da olakšaju razvoj međunarodnog turizma,

Odlučile su da zaključe konvenciju i saglasile su se o sledećim odredbama:

Član 1

U smislu ove konvencije podrazumeva se:

a) pod "dažbinama i uvoznim taksama", ne samo carinske dažbine, već takođe sve dažbine i takse koje proističu iz uvoza;

b) pod "turistom", svako lice, koje bez razlike na rasu, pol, jezik ili veru, uđe na teritoriju jedne od država ugovornica različite od one u kojoj ono obično boravi i tu boravi dvadeset četiri sata najmanje, a najviše šest meseci, u toku jednog istog razdoblja od dvanaest meseci, ako njegovo putovanje nema karakter doseljavanja već proističe iz pravovaljanog razloga kao: turizam, odmor, sport, zdravstveni razlozi, porodični razlozi, studije, verska hodočašća ili poslovi;

c) pod "privremenom uvoznom ispravom", carinski dokument koji omogućava da se utvrdi garancija ili depozit uvoznih dažbina i taksa koje se zahtevaju u slučaju neizvoženja privremeno uvezenih predmeta.

Član 2

1. Pod rezervom ostalih uslova previđenih ovom konvencijom, svaka od država ugovornica privremeno će osloboditi od ulaznih dažbina taksa lične stvari uvezene od strane turista pod uslovom da su te stvari namenjene njegovoj ličnoj upotrebi, ako ih turista prenosi na sebe ili u pratećem prtljagu, ako nema razloga da se pretpostavi zloupotreba i da te stvari budu ponovo iznete od strane turiste kada napušta zemlju.

2. Pod "ličnim stvarima", podrazumevaju se sva odela i ostali predmeti novi ili upotrebljeni, koji turistu mogu lično i razumno da budu potrebni uzimajući u obzir sve okolnosti njegovog puta, izuzimajući svu robu uvezenu u trgovačke svrhe.

3. Lične stvari obuhvataju, između ostalog, sledeće predmete pod uslovom da se mogu smatrati da su u upotrebi:

lični nakit,

jedan fotografski aparat i dvanaest ploča, ili pet rolni filma;

mala kinematografska kamera i dve rolne filma;

jedan dogled;

jedan nosivi muzički instrumenat;

jedan nosivi gramofon sa deset ploča;

jedan nosivi aparat za snimanje glasa;

jedan nosivi radio prijemnik;

jedna nosiva pisaća mašina;

jedna dečja kolica;

jedan šator i ostala oprema za logorovanje;

sportska oprema i alati (ribarska oprema, jedno lovačko oružje sa pedeset metaka, jedan bicikl bez motora, jedan čamac ili kajak do 5.50 metara dužine, jedan par skija, dva raketa za tenis i ostali slični predmeti).

Član 3

Pod rezervom ostalih uslova predviđenih ovom konvencijom, svaka od država ugovornica oslobodiće od uvoznih dažbina i taksa dole navedene predmete kada ih turista uvozi za svoju ličnu upotrebu, pod uslovom da ih prenosi na sebi ili u svom ručnom prtljagu i da nema razloga da se posumnja u vršenje zloupotrebe:

a) 200 cigareta ili 50 cigara, ili 250 gr duvana, ili ukupno 250 gr od svih ovih proizvoda;

b) jednu flašu vina normalne veličine i četvrt litra žestokih pića;

c) četvrt litra kolonjske vode i malu količinu mirisa.

Član 4

Pod rezervom ostalih uslova predviđenih ovom konvencijom, svaka od država ugovornica odobrava turistu pod uslovom da nema razloga da se posumnja u vršenje zloupotrebe:

a) da unese u tranzitu, bez privremene uvozne isprave i u granici ukupne vrednosti od 50 dolara (Sjedinjenih Američkih Država) putničke uspomene koje prenosi na sebi ili u pratećem prtljagu, ako ove uspomene nisu namenjene u trgovačke svrhe;

b) da izveze, uz oslobođenje od formalnosti koje se primenjuju u deviznoj kontroli i uz oslobođenje od svih izvoznih dažbina putničke uspomene koje je turist kupio u zemlji u ukupnoj vrednosti od 100 dolara (Sjedinjene Američke Države), a koje nosi na sebi ili u pratećem prtljagu, i pod uslovom da one nisu namenjene u trgovačke svrhe.

Član 5

Svaka od država ugovornica može da zahteva privremenu uvoznu ispravu za predmete označene u članu 2, kada su isti od velike vrednosti.

Član 6

Države ugovornice trudiće se da ne uvode carinske formalnosti koje bi mogle da prouzrokuju otežavanje razvoja međunarodnog turizma.

Član 7

U cilju ubrzavanja izvršenja carinskih formalnosti države ugovornice koje se graniče trudiće se da podudarno postave odgovarajuće carinske organe i da podese njihov istovremeni rad.

Član 8

Odredbe ove konvencije ne ometaju primenjivanje policiskih i drugih propisa koji se odnose na unošenje, držanje i nošenje oružja i municije.

Član 9

Svaka od država ugovornica priznaje da zabrane koje nameće uvozu ili izvozu predmeta navedenih u ovoj konvenciji treba da se primene samo u onoj meri u kojoj se ove zabrane osnivaju na razlozima koji nemaju ekonomski karakter, kao što su razlozi javnog morala, javne bezbednosti, higijene ili opšteg zdravlja ili razlozi zdravstvene zaštite životinja ili bilja.

Član 10

Oslobođenje i ostale olakšice predviđene ovom konvencijom ne primenjuju se na granični saobraćaj.

Isto tako one se automatski ne primenjuju:

a) u slučaju kada se radi o određenom proizvodu ili predmetu, čija ukupna količina uvezena od strane turista znatno prelazi granicu određenu ovom konvencijom;

b) u odnosu na turiste koji ulaze više od jednog puta mesečno u zemlju uvoza;

c) u odnosu na turiste mlađe od 17 godina.

Član 11

U slučaju prevare, prestupa ili zloupotrebe, države ugovornice imaju pravo da preduzmu postupak za naplatu uvoznih dažbina i taksa koje bi eventualno bile za naplatu kao i za naplatu novčanih kazni kojima bi korisnici oslobođenja i drugih olakšica mogli biti izloženi.

Član 12

Svaka povreda odredaba ove konvencije, svako zamenjivanje, lažna izjava ili radnja koja ima za cilj da nekom licu ili predmetu pruži nezakonitu korist iz uvoznog režima predviđenog ovom konvencijom, izlaže prekršitelja sankcijama predviđenim zakonodavstvom zemlje u kojoj je povreda učinjena.

Član 13

Nijedna odredba ove konvencije ne isključuje pravo država ugovornica koje čine carinsku ili ekonomsku uniju, da predvide posebna pravila, primenjiva na lica koja stanuju u zemljama koje čine deo ove unije.

Član 14

1. Ova konvencija biće otvorena za potpis do 31 decembra 1954 godine svakoj državi članici Organizacije Ujedinjenih nacija, i svakoj drugoj državi pozvatoj da učestvuje na konferenciji Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam, održanoj u Njujorku u maju i junu 1954, dalje nazvanoj "konferencija".

2. Ova konvencija biće ratifikovana i ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 15

1. Počev od 1 januara 1955, svaka država pomenuta u paragrafu 1 člana 14 i svaka druga država koja bi bila pozvana od Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija može pristupiti ovoj konvenciji. Pristupanje će isto tako biti moguće u ime svake teritorije pod starateljstvom, koje je pod administrativnom vlašću Organizacije Ujedinjenih nacija.

2. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 16

1. Ova konvencija stupiće na snagu devedesetog dana po datumu deponovanja petnaestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja bez rezervi ili sa rezervama, prihvaćenim prema uslovima predviđenim članom 20.

2. Za svaku državu koja bi je ratifikovala ili koja bi joj pristupila posle datuma deponovanja petnaestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja predviđenog prethodnim paragrafom konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana po datumu deponovanja, od strane te države, njenog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja bez rezerve ili sa rezervama prihvaćenim prema uslovima predviđenim članom 20.

Član 17

1. Pošto bi ova konvencija bila na snazi tri godine, svaka država ugovornica može je otkazati obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija.

2. Otkazivanje stupa na snagu petnaest meseci posle datuma koga je Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija primio obaveštenje.

Član 18

Ova konvencija prestaće da važi ako, u bilo kom trenutku posle njenog stupanja na snagu, broj država ugovornica bude manji od osam za vreme perioda od dvanaest uzastopnih meseci.

Član 19

1. Svaka država može prilikom deponovanja njenog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja, ili u svakom kasnijem trenutku, da izjavi obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, da će ova konvencija biti primenjiva na celu teritoriju ili deo teritorije koju ona zastupa na međunarodnom planu. Konvencija će biti primenjiva na teritorije pomenute u obaveštenju bilo počev od devedesetog dana po prijemu ovog obaveštenja od strane Generalnog sekretara, ako obaveštenje nije propraćeno rezervom, bilo počev od devedesetog dana pošto je obaveštenje stupilo na snagu, saglasno članu 20, bilo na dan kada konvencija stupa na snagu za pomenutu državu, pošto je najkasniji od ovih datuma odlučujući.

2. Svaka država koja bi, saglasno prethodnom paragrafu, dala izjavu koja ima za cilj da ovu konvenciju učini primenjivom na neku teritoriju koju ona zastupa na međunarodnom planu, može prema članu 17, otkazati konvenciju u odnosu na ovu samu teritoriju.

Član 20

1. Rezerve na ovu konvenciju učinjene pre potpisa završnog akta biće primljene ako su bile prihvaćene od strane konferencije većinom njenih članova i navedene u završnom aktu.

2. Rezerve na ovu konvenciju podnete posle potpisa završnog akta neće biti primljene ako jedna trećina država potpisnica ili država ugovornica stavi primedbu u dalje predviđenim uslovima.

3. Tekst svake rezerve podnete od strane neke države Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija prilikom potpisivanja, deponovanja ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja, ili tekst svakog obaveštenja predviđenog članom 19, biće dostavljeni od strane Generalnog sekretara svim državama koje budu potpisale ili ratifikovale konvenciju ili koje joj budu pristupile. Rezerva neće biti primljena ako trećina ovih država formuliše neku primedbu u roku od devedeset dana od dana dostavljanja. Generalni sekretar obavestiće sve države pomenute u ovom paragrafu o svim primedbama koje mu budu dostavljene kao i o primanju ili odbacivanju rezerve.

4. Svaka primedba formulisana od strane države koja bi potpisala konvenciju ali koja ju ne bi ratifikovala prestaće da važi ako država koja je primedbu stavila ne ratifikuje konvenciju u roku od devet meseci računajući od datuma primedbe. Ako činjenica da primedba prestaje da važi ima za posledicu primanje rezerve na osnovu prethodnog paragrafa, Generalni sekretar će o tome obavestiti države pomenute u ovom paragrafu. Bez obzira na odredbe prethodnog paragrafa, tekst rezerve neće biti dostavljen ni jednoj državi potpisnici koja ne bi ratifikovala konvenciju u roku od tri godine od dana kada je istu potpisala.

5. Država koja stavlja rezervu može je povući u roku od dvanaest meseci računajući od momenta saopštenja Generalnog sekretara predviđenog paragrafom 3, kojim se oglašava odbacivanje rezerve prema postupku predviđenom tim paragrafom. U tom slučaju instrumenat ratifikacije ili pristupanja, ili obaveštenje predviđeno članom 19, postaće važeći za tu državu računajući od datuma povlačenja. U očekivanju povlačenja, instrumenat ili, prema slučaju, obaveštenje, neće važiti sem ako primenom odredaba paragrafa 4 rezerva ne bude kasnije prihvaćena.

6. Rezerve prihvaćene saglasno ovome članu mogu biti povučene u svakom trenutku obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru.

7. Države ugovornice ne moraju dopustiti državi koja je stavila rezervu povlastice predviđene u odredbama konvencije koje su bile predmet pomenute rezerve. Svaka država koja bi pribegla ovoj mogućnosti, obavestiće o tome Generalnog sekretara. Generalni sekretar obavestiće tada o tome države potpisnice i ugovornice.

Član 21

1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ove konvencije, biće ukoliko je to moguće, rešen pregovorima između država u sporu.

2. Svaki spor koji ne bude rešen pregovorima, biće podvrgnut arbitraži ako to zahteva jedna od tih država ugovornica u sporu, i biće, prema tome, upućen jednom ili više arbitara biranih sporazumno od strane država u sporu. Ako, u roku od tri meseca računajući od dana zahteva arbitraže, države u sporu ne uspeju da se sporazumeju o izboru jednog ili više arbitara, bilo koja od ovih država može tražiti od pretsednika Međunarodnog suda pravde da odredi jednog jedinog arbitra kome će spor biti poslat na rešenje.

3. Presuda jednog ili više označenih arbitara određenih saglasno prethodnom paragrafu biće obavezna za zainteresovane zemlje ugovornice.

Član 22

1. Posle tri godine važenja ove konvencije svaka država ugovornica može, obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, zahtevati sazivanje konferencije sa ciljem da se revidira ova konvencija. Generalni sekretar obavestiće o ovom zahtevu sve države ugovornice i sazvaće konferenciju za reviziju, ako ga u roku od četiri meseca, računajući od obaveštenja upućenog od njihove strane, najmanje polovina država ugovornica obavesti o svojoj saglasnosti sa ovim zahtevom.

2. Ako je konferencija sazvana saglasno prethodnom paragrafu, Generalni sekretar obavestiće o tome sve države ugovornice i pozvaće ih da podnesu u roku od tri meseca predloge za koje bi želeli da se razmotre na konferenciji. Generalni sekretar dostaviće svim državama ugovornicama privremeni dnevni red konferencije, kao i tekst ovih predloga najmanje tri meseca pre otvaranja konferencije.

3. Generalni sekretar pozvaće na svaku konferenciju sazvanu saglasno ovom članu sve države ugovornice i sve ostale države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili jedne od njenih specijalizovanih agencija.

Član 23

1. Svaka država ugovornica može predložiti jednu ili više ispravaka ove konvencije. Tekst svake predložene ispravke biće dostavljen Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, koji će ga dostaviti svim državama ugovornicama.

2. Svaka predložena ispravka koja bude podneta saglasno prethodnom paragrafu biće smatrana da je prihvaćena ako nijedna država ugovornica ne stavi primedbu u roku od šest meseci, računajući od dana kada je Generalni sekretar dostavio predlog ispravke.

3. Generalni sekretar obavestiće u što kraćem roku sve države ugovornice o stavljanju neke primedbe na predlog ispravke, a u nedostatku primedbi, ispravka će stupiti na snagu za sve države ugovornice tri meseca posle isteka roka od šest meseci predviđenog prethodnim paragrafom.

Član 24

Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obavestiće sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija i sve druge države pozvate da učestvuju na konferenciji o:

a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima primljenim saglasno čl. 14 i 15;

b) danu kada će ova konvencija stupiti na snagu saglasno članu 16;

c) otkazivanjima primljenim saglasno članu 17;

d) prestajanju važenja ove konvencije saglasno članu 18;

e) obaveštenjima primljenim saglasno članu 19;

f) stupanju na snagu svake ispravke saglasno članu 23.

Član 25

Original ove konvencije biće deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija, koji će dostaviti overene kopije svim članovima Organizacije Ujedinjenih nacija, i svim ostalim državama pozvatim da učestvuju na konferenciji.

U potvrdu čega, dole potpisani propisno ovlašćeni, potpisali su ovu konvenciju.

Sačinjeno u Njujorku, četvrtog juna hiljadu devetstotina pedeset četvrte, u jednom jedinom primerku na engleskom, španskom i francuskom jeziku, od kojih su sva tri teksta verodostojna.

Generalni sekretar je pozvan da sačini tačan prevod ove konvencije na kineski i ruski jezik i da kineski i ruski tekst pripoji engleskom, španskom i francuskom tekstu, kada državama bude dostavio overene kopije predviđene članom 25 ove konvencije.

Lista država potpisnica na dan 31 decembra 1954 godine:

Federalna Republika Nemačka

Argentina

Austrija

Belgija

Kambodža

Cejlon

Kostarika

Kuba

Dominikanska Republika

Egipat

Ekvador

Španija

Sjedinjene Američke Države

Francuska

Gvatemala

Haiti

Honduras

Indija

Italija

Japan

Luksemburg

Meksiko

Monako

Panama

Holandija

Filipini

Portugalija

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Švedska

Švajcarska

Urugvaj

Vatikan

 

DOPUNSKI PROTOKOL
UZ KONVENCIJU O CARINSKIM OLAKŠICAMA U TURIZMU KOJI SE ODNOSI NA UVOZ REKLAMNIH TURISTIČKIH DOKUMENATA I MATERIJALA

Države ugovornice,

U trenutku zaključivanja Konvencije o carinskim formalnostima u turizmu, od strane Konferencije Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam,

U želji da olakšaju takođe saobraćaj reklamnih turističkih dokumenata i materijala,

Saglasile su se o sledećim dodatnim odredbama:

Član 1

U smislu ovoga protokola pod "ulazne dažbine i takse", podrazumevaju se ne samo carinske dažbine nego takođe i sve dažbine i takse koje proizilaze iz činjenice uvoza.

Član 2

Svaka od država ugovornica oslobađa se uvoznih dažbina i taksa pod uslovom da su uvezeni iz neke druge države i da nema bojazni od vršenja zloupotrebe:

a) dokumenta (prospekti, brošure knjige, revije, vodiči, uramljene i neuramljene plakate, fotografije i neuramljene uveličane fotografije, geografske karte ilustrovane ili ne, prozorske plakate) namenjene besplatnoj razdeobi, a koji imaju za osnovni cilj da privuku publiku da poseti strane zemlje, naročito da tamo prisustvuje sastancima ili manifestacijama kulturnog, turističkog, sportskog, verskog ili stručnog karaktera pod uslovom da ovi dokumenti ne sadrže više od 25 procenata privatne trgovačke reklame i da je njihov opšti reklamni karakter očigledan;

b) liste i godišnjake stranih hotela izdate od strane zvaničnih turističkih organizama ili pod njihovim pokroviteljstvom i redove vožnje koji se odnose na transportnu službu koja se vrši u inostranstvu, kada su ovi dokumenti namenjeni besplatnoj razdeobi i ne sadrže više od 25 procenata privatne trgovačke reklame;

c) tehnički materijal koji se šalje akreditovanim pretstavnicima ili dopisnicima imenovanim od strane zvaničnih nacionalnih turističkih organizama, koji nije namenjen da bude razdeljen to jest godišnjake, spiskove telefonskih pretplatnika, spiskove hotela, sajamske kataloge, mustre zanatske radinosti male vrednosti, dokumentaciju o muzejima, univerzitetima, banjama ili ostalim sličnim ustanovama.

Član 3

Pod rezervom uslova predviđenih u članu 4, oslobođen je privremenih ulaznih dažbina i taksa, uz oslobođenje od garancije ili deponovanja ovih dažbina i taksa dole navedeni materijal uvezen iz jedne od država ugovornica, a ima za osnovni cilj da privuče publiku da poseti tu državu naročito da tamo prisustvuje sastancima ili manifestacijama kulturnog, turističkog, sportskog, verskog ili stručnog karaktera:

a) predmeti namenjeni da budu izloženi u biroima akreditovanih pretstavnika ili dopisnika određenih od zvaničnih nacionalnih turističkih organizama ili u drugim lokalima odobrenim od strane carinskih vlasti zemlje uvoza: slike i crteži, fotografije i uveličane uramljene fotografije, umetničke knjige, umetničke slike, gravure ili litografije, skulpture i vezovi i druga slična umetnička dela;

b) materijal za izlaganje (vitrine, podmetači i slični predmeti), podrazumevajući i električni i mehanički uređaj potreban za njegovo funkcionisanje;

c) dokumentarni filmovi, ploče, magnetofonske pantljike i ostali zvučni snimci, namenjeni besplatnim pretstavama, izuzimajući one čiji predmet teži trgovačkoj propagandi i one koji su u prodaji u zemlji uvoza;

d) zastave u razumnom broju;

e) diorame, makete, diapozitivi, klišei za štampanje, fotografski negativi;

f) razuman broj uzoraka proizvoda nacionalnog zanatstva, narodnih nošnji i drugih sličnih predmeta folklornog karaktera.

Član 4

1. Olakšice navedene u članu 3 odobravaju se pod sledećim uslovima:

a) Materijal mora biti upućen bilo od strane zvaničnog turističkog organizma, bilo od strane nekog nacionalnog turističkog propagandnog organizma koji je istome priključen. Dokaz o tome biće pružen carinskim vlastima zemlje uvoza u vidu potvrde izdate od organizma pošiljaoca saglasno obrascu koji se nalazi u prilogu ovoga protokola.

b) Materijal mora biti uvezen u odredište i pod odgovornošću, bilo akreditovanog pretstavnika zvaničnog nacionalnog turističkog organizma zemlje pošiljaoca, bilo dopisnika određenog od strane gore pomenutog organizma i za koga su carinske vlasti zemlje uvoza dale saglasnost. Odgovornost akreditovanog pretstavnika ili za koga je data saglasnost odnosi se na plaćanje uvoznih dažbina i taksa koje bi bile zahtevane ako uslovi predviđeni ovim protokolom ne bi bili ispunjeni.

c) Uvezeni materijal mora biti izvezen neizmenjen od strane organizma uvoznika, ipak, ako je ovaj materijal uništen pod uslovima koje su carinske vlasti odobrile, uvoznik se oslobađa obaveze ponovnog izvoza.

2. Povlastica privremenog uvoznog oslobođenja odobrava se za period od najmanje dvanaest meseci.

Član 5

U slučaju prevare, prestupa ili zloupotrebe, države ugovornice imaju pravo da preduzmu postupak za naplatu uvoznih dažbina i taksa koje bi eventualno bile za naplatu kao i za naplatu kazni kojima bi korisnici oslobođenja i drugih olakšica mogli biti izloženi.

Član 6

Svaka povreda odredaba ovoga protokola, svako zamenjivanje, lažna izjava ili radnja koja ima za cilj da nekom licu ili predmetu pruži nezakonitu korist iz režima uvoza predviđenog ovim protokolom, izlaže prekršioca sankcijama predviđenim zakonodavstvom zemlje u kojoj je povreda učinjena.

Član 7

1. Države ugovornice obavezuju se da neće stavljati zabrane privrednog karaktera na materijal predviđen ovim protokolom i da postepeno ukinu zabrane ove vrste koje bi još mogle biti na snazi.

2. Odredbe ovog protokola ne zadiru međutim u primenu zakona i pravilnika koji se odnose na uvoz izvesnih predmeta, kada ti zakoni i pravilnici predviđaju zabrane zasnovane na razlozima javnog morala, javne bezbednosti, higijene i opšteg zdravlja.

Član 8

1. Ovaj protokol biće, od 31 decembra 1954, otvoren za potpis svakoj državi članici Organizacije Ujedinjenih nacija i svakoj drugoj državi pozvatoj da učestvuje na konferenciji Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam, održanoj u Njujorku maja i juna 1954, dalje nazvana "konferencija".

2. Ovaj protokol mora biti ratifikovan i instrumenti ratifikacije biće deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 9

1. Počev od 1 januara 1955, svaka država pomenuta u paragrafu 1 člana 8 i svaka druga država koja bude pozvata od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija, može pristupiti ovom protokolu. Pristupanje će takođe biti moguće u ime svake teritorije pod starateljstvom, čija je upravna vlast Organizacija Ujedinjenih nacija.

2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata pristupanja Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 10

1. Ovaj protokol stupiće na snagu devedeseti dan od dana deponovanja petog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja bez rezervi ili sa rezervama primljenim pod uslovima predviđenim u članu 14.

2. Za svaku državu koja ga bude ratifikovala ili koja mu bude pristupila posle datuma deponovanja petog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja predviđenog u prethodnom paragrafu, protokol će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja instrumenta ratifikacije ili instrumenta pristupanja te države bez rezervi ili sa rezervama primljenim pod uslovima predviđenim članom 14.

Član 11

1. Posle tri godine važenja ovog protokola, svaka država ugovornica može ga otkazati obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija.

2. Otkazivanje će stupiti na snagu petnaest meseci posle dana kada je Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija primio obaveštenje.

Član 12

Ovaj protokol prestaće da važi ako, u bilo kom trenutku posle njegovog stupanja na snagu, broj država ugovornica bude manji od dve za vreme perioda od dvanaest meseci neprekidno.

Član 13

1. Svaka država može, prilikom deponovanja svoga ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja ili u svakom kasnijem trenutku, da izjavi obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, da je ovaj protokol primenjiv na teritoriji ili delu teritorije koje ona zastupa na međunarodnom planu. Protokol će biti primenjiv na teritorije naznačene u obaveštenju bilo počev od devedesetog dana posle prijema ovog obaveštenja od strane Generalnog sekretara ako obaveštenje nije propraćeno rezervom, bilo počev od devedesetog dana pošto bi obaveštenje stupilo na snagu, saglasno članu 14, bilo na dan kada protokol bude stupio na snagu za istu državu, s tim što je najdocniji od ovih datuma odlučujući.

2. Svaka država koja bi saglasno predhodnom paragrafu dala izjavu koja ima za cilj proširenje važenja ovog protokola na neku teritoriju koju ona pretstavlja na međunarodnom planu, može, saglasno članu 11 da otkaže protokol u odnosu na tu teritoriju.

Član 14

1. Rezerve na ovaj protokol učinjene pre potpisa završnog akta biće usvojene ako su na konferenciji primljene od većine članova i unete u završni akt.

2. Rezerve na ovaj protokol podnete posle potpisa završnog akta neće biti usvojene ako trećina država potpisnica ili država ugovornica stavi primedbu pod dole navedenim uslovima.

3. Tekst svake rezerve podnete od strane neke države Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija prilikom potpisivanja, deponovanja ratifikacionih instrumenata ili instrumenata pristupanja, ili kakvog bilo obaveštenja predviđenog u članu 13, biće dostavljen od strane Generalnog sekretara svim državama koje budu potpisale ili ratifikovale protokol ili koje mu budu pristupile. Rezerva neće biti primljena ako trećina ovih država stavi primedbu u roku od devedeset dana od datuma dostavljanja. Generalni sekretar obavestiće sve države pomenute u ovom paragrafu o svakoj primedbi koja mu bude dostavljena kao i o prihvatanju ili odbacivanju rezerve.

4. Svaka primedba stavljena od strane države koja bi potpisala protokol, ali koja ga ne bi ratifikovala, prestaće da važi, ako država koja je stavila primedbu ne ratifikuje protokol u roku od devet meseci od datuma pomenute primedbe. Ako činjenica da jedna primedba prestaje da važi ima za posledicu prihvatanje rezerve na osnovu primene prethodnog paragrafa, Generalni sekretar obavestiće o tome države pomenute u ovom paragrafu. Bez obzira na odredbe prethodnog paragrafa, tekst rezerve neće biti dostavljen državi potpisnici, koja ne bude ratifikovala protokol u roku od tri godine posle datuma njegovog potpisivanja.

5. Država koja stavlja rezervu može je povući u roku od dvanaest meseci računajući od datuma obaveštenja Generalnog sekretara pomenutog u paragrafu 3 koji se odnosi na odbacivanje rezerve prema postupku predviđenom u ovom paragrafu. Instrumenti ratifikacije ili pristupanja, ili prema slučaja, obaveštenje predviđeno u članu 13, stupiće na snagu za tu zemlju računajući od datuma povlačenja. U očekivanju povlačenja, instrument ili, prema slučaju, obaveštenje biće nevažeći, sem ako primenom odredbi paragrafa 4 rezerva ne bude naknadno odobrena.

6. Rezerve primljene saglasno ovome članu mogu biti povučene u svakom trenutku obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru.

7. Države ugovornice nisu obavezne da dopuste zemlji, koja je učinila rezervu, olakšice predviđene odredbama protokola a koje su bile predmet pomenute rezerve. Svaka država koja se bude poslužila ovom mogućnošću obavestiće o tome Generalnog sekretara. Generalni sekretar obavestiće tada o tome države potpisnice i ugovornice.

Član 15

1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenjivanje ovog protokola biće, ukoliko je to moguće, rešen putem pregovaranja između tih država.

2. Svaki spor koji ne bude rešen putem pregovaranja biće podvrgnut arbitraži ako to bilo koja od država ugovornica u sporu bude zahtevala i, prema tome, biće upućen jednom ili više arbitara izabranih zajedničkim sporazumom država u sporu. Ako u roku od tri meseca od datuma zahtevanja arbitraže države u sporu ne postignu sporazum o izboru arbitra ili arbitara, bilo koja od ovih država može tražiti od predsednika Međunarodnog suda pravde da odredi jednog jedinog arbitra kome će spor biti poslat na rešavanje.

3. Presuda arbitra ili arbitara određenih saglasno prethodnom paragrafu biće obavezna za zainteresovane države ugovornice.

Član 16

1. Posle tri godine važenja ovog protokola, svaka država ugovornica može, obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, tražiti sazivanje konferencije sa ciljem revizije ovoga protokola. Generalni sekretar obavestiće o ovom zahtevu sve države ugovornice i sazvaće konferenciju za reviziju ako ga, u roku od četiri meseca računajući od datuma njegovog obaveštenja najmanje polovina država ugovornica obavesti o svojoj saglasnosti sa ovim zahtevom.

2. Ako je konferencija sazvana saglasno prethodnom paragrafu, Generalni sekretar obavestiće o tome sve države ugovornice i pozvaće ih da dostave, u roku od tri meseca, predloge koje bi želele da budu proučeni na konferenciji. Generalni sekretar dostaviće svim državama ugovornicama privremeni dnevni red konferencije, kao i tekst tih predloga najmanje tri meseca pre datuma otvaranja konferencije.

3. Generalni sekretar pozvaće na svaku konferenciju sazvanu saglasno ovome članu sve države ugovornice i sve druge države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili jedne od specijalizovanih agencija.

Član 17

1. Svaka država ugovornica može da predloži jednu ili više ispravki ovog protokola. Tekst svakog predloga ispravke biće dostavljen Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, koji će ga dostaviti svim državama ugovornicama.

2. Svaki predlog ispravke koji bude dostavljen saglasno prethodnom paragrafu smatraće se da je primljen ako nijedna država ugovornica ne stavi primedbu u roku od šest meseci računajući od datuma kada je Generalni sekretar dostavio predlog ispravke.

3. Generalni sekretar obavestiće u najkraćem mogućem roku sve države ugovornice ako je neka primedba stavljena protiv predloga ispravke i, u otsustvu primedbe, ispravka će stupiti na snagu za sve države ugovornice tri meseca posle isteka roka od šest meseci predviđenog prethodnim paragrafom.

Član 18

Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obavestiće sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija i sve ostale države pozvate da učestvuju na konferenciji:

a) o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima primljenim saglasno čl. 8 i 9;

b) o datumu kada ovaj protokol stupa na snagu saglasno članu 10;

c) o otkazivanjima primljenim saglasno članu 11;

d) o prestajanju važenja ovoga protokola saglasno člana 12;

e) o obaveštenjima primljenim saglasno članu 13;

f) o stupanju na snagu svake ispravke saglasno članu 17.

Član 19

Original ovoga protokola biće deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija koji će dostaviti overene kopije svim članicama Organizacije Ujedinjenih nacija i svim ostalim državama pozvatim da učestvuju na konferenciji.

U potvrdu čega, dole potpisani, za to propisno ovlašteni, potpisali su ovaj protokol.

Sačinjeno u Njujorku četvrtog juna hiljadu devetstotina pedeset četvrte, u jednom jedinom primerku na engleskom, španskom i francuskom jeziku od kojih su sva tri teksta podjednako verodostojna.

Generalnom sekretaru se nalaže da sačini tačan prevod ovoga protokola na kineski i ruski jezik i da taj kineski i ruski tekst priključi engleskom, španskom i francuskom tekstu kada svim državama bude dostavio overene kopije pomenute u članu 19 ovog protokola.

Lista država potpisnica na dan 31 decembra 1954 godine:

Federalna Republika Nemačka

Argentina

Austrija

Belgija

Kambodža

Kostarika

Kuba

Egipat

Ekvador

Francuska

Haiti

Honduras

Italija

Japan

Luksemburg

Meksiko

Monako

Panama

Holandija

Filipini

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Švedska

Švajcarska

Urugvaj

Vatikan

 

 

Prilog
OBRAZAC POTVRDE
(sastaviti na jeziku zemlje izvoza sa prevodom na engleski ili francuski)

POTVRDA za privremeno oslobođenje, sa oslobođenjem reklamnog turističkog materijala od garancije ili deponovanja uvoznih dažbina i taksa   ........ (ime organizma) šalje pod zaštitom ove potvrde dole navedeni reklamni turistički materijal, upućen dole navedenom akreditovanom pretstavniku (ili priznatom dopisniku) pod vidom privremenog uvoza, sa obavezom izvoza u roku od dvanaest meseci. Ova pošiljka se čini u jedinom cilju da privuče turiste da posete zemlju izvoza pomenutog materijala. ........ (ime organizma) obavezuje se da ne ustupi ovaj materijal besplatno ili uz naknadu bez saglasnosti carinskih vlasti zemlje uvoza materijala, a da prethodno nije ispunio formalnosti koje ova vlast može zahtevati. Ovaj privremeni uvoz vrši se pod odgovornošću i garancijom dole imenovanog akreditovanog pretstavnika ili priznatog dopisnika.   a) Spisak materijala: _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ b) Ime i adresa akreditovanog pretstavnika ili priznatog dopisnika kome je materijal upućen: _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ (Datum, potpis i pečat zvaničnog nacionalnog turističkog organizma zemlje pošiljaoca)

 

CARINSKA KONVENCIJA
O PRIVREMENOM UVOZU PRIVATNIH DRUMSKIH VOZILA

Države ugovornice,

U želji da olakšaju razvoj međunarodnog turizma,

Imajući u vidu ciljeve Konvencije o drumskom saobraćaju usvojene od strane konferencije Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu održane u Ženevi, od 23 avgusta do 19 septembra 1949, i otvorene za potpis u Ženevi 19 septembra 1949,

Rešile su da zaključe konvenciju i sporazumele su se o sledećim odredbama:

Glava prva

Definicije

Član 1

U smislu ove konvencije treba razumeti:

a) pod "ulaznim dažbinama i taksama", ne samo carinske dažbine već takođe sve dažbine i takse koje proističu iz uvoza,

b) pod "vozilima", ukoliko ne proisteče suprotno iz sadržine sva motorna drumska vozila (podrazumevajući bicikle sa motorom) i prikolice (uvezene sa vozilom ili posebno), kao i njihove rezervne delove, njihov normalni pribor i opremu uvezene sa vozilom,

c) pod "privatnom upotrebom", upotrebu u svrhe različite od prevoza ljudi uz naplatu, nagradu ili drugu materijalnu nadoknadu, i različite od industriskog ili komercijalnog transporta robe uz naplatu ili bez naplate,

d) pod "privremenom uvoznom ispravom", carinsku ispravu koja omogućava da se konstatuje garantija ili depozit ulaznih dažbina i taksa,

e) pod "licima", fizička i pravna lica, ukoliko suprotno ne proističe iz sadržaja.

Glava II

Uvoz oslobođen od ulaznih dažbina i taksa bez uvozne zabrane i ograničenja

Član 2

1. Svaka od država ugovornica, dozvoliće privremeno oslobođenje od ulaznih dažbina i taksa, bez uvozne zabrane i ograničenja pod uslovom ponovnog izvoza i pod ostalim uslovima predviđenim ovom konvencijom, za vozila, koja pripadaju licima čije je stalno prebivalište iznad njene teritorije i koja se uvoze i upotrebljavaju u njihove privatne svrhe prilikom privremene posete, bilo od strane sopstvenika tih vozila, bilo od strane drugih osoba čije je stalno prebivalište izvan njene teritorije.

2. Ova vozila su snabdevena privremenom uvoznom ispravom, koja garantuje isplatu ulaznih dažbina i taksa i, eventualnih carinskih kazni, pod rezervom specijalnih odredbi predviđenih paragrafom 4 člana 27.

Član 3

Oslobađaju se ulaznih dažbina i taksa i uvoznih zabrana i ograničenja, goriva i maziva sadržana u normalnim rezervoarima privremeno uvezenih vozila, podrazumevajući pod normalnim rezervoarom onaj, koji je predviđen od strane konstruktora za tip vozila koji je u pitanju.

Član 4

1. Posebni delovi uvezeni u svrhu opravke određenog već privremeno uvezenog vozila privremeno su oslobođeni ulaznih dažbina i taksa i uvoznih zabrana i ograničenja. Države ugovornice mogu zahtevati da za ove delove budu izdata privremena uvozna isprava.

2. Zamenjeni delovi koji ne budu izvezeni podležu ulaznim dažbinama i taksama ukoliko, saglasno propisima zainteresovane zemlje ne budu oslobođeni od plaćanja svih troškova državnoj blagajni ili uništeni, pod zvaničnom kontrolom, na račun zainteresovanih.

Član 5

Oslobođeni su ulaznih dažbina i taksa i uvoznih zabrana i ograničenja, obrasci privremenih uvoznih isprava i isprava za međunarodni saobraćaj namenjeni da budu izdati licima koja prebivaju u zemlji uvoza pomenutih obrazaca koji žele da odu u druge zemlje, i koji su upućeni ovlaštenim turističkim udruženjima od strane odgovarajućih inostranih udruženja, od strane međunarodnih organizacija ili carinskih vlasti država ugovornica.

Glava III

Izdavanje privremenih uvoznih isprava

Član 6

1. Saglasno organizacijama i pod uslovima koje može da odredi, svaka država ugovornica može da ovlasti udruženja, naročito ona koja su učlanjena u neku međunarodnu organizaciju, da izdaju, bilo direktno, bilo posredstvom odgovarajućih udruženja, privremene uvozne isprave predviđene ovom konvencijom.

2. Privremene uvozne isprave mogu da važe za jednu zemlju ili carinsku teritoriju, ili za nekoliko zemalja ili carinskih teritorija.

3. Trajanje važnosti tih isprava ne može da bude duže od godinu dana računajući od dana njihovog izdavanja.

Član 7

1. Privremene uvozne isprave koje važe za teritorije svih država ugovornica ili za nekoliko od njih označene su pod imenom "carinski karne" i treba da odgovaraju obrascu koji je sadržan u prilogu 1 ove konvencije.

2. Ako carinski karne ne važi na jednoj ili više teritorija udruženje koje izdaje ispravu mora to navesti na omotu i ulaznim kuponima karnea.

3. Privremene uvozne isprave koje važe isključivo za teritoriju jedne države ugovornice mogu da odgovaraju obrascu koji je sadržan u prilogu 2 ili 3 ove konvencije. Države ugovornice imaju slobodu da upotrebe i druge isprave saglasno njihovom zakonodavstvu ili njihovim pravilima.

4. Trajanje važnosti privremenih uvoznih isprava različitih od onih izdatih od strane ovlaštenih udruženja saglasno članu 6, određuje svaka država ugovornica, prema svom zakonodavstvu ili pravilima.

5. Svaka od država ugovornica dostaviće ostalim državama ugovornicama, na njihov zahtev, obrasce privremenih uvoznih isprava koji važe za njenu teritoriju a različiti su od onih koji su sadržani u prilozima ove konvencije.

Glava IV

Podaci koji se stavljaju u privremene uvozne isprave

Član 8

Privremene uvozne isprave izdate od strane ovlašćenih udruženja izdaju se ili na ličnost sopstvenika privremeno uvezenog vozila ili na ličnost korisnika. U slučaju iznajmljenih vozila, isprave moraju biti izdate na ime iznajmljivača.*)

________________
*) Primedba Sekretarijata: Francuska vlada smatra da treba zameniti reč "iznajmljivac" rečju "zakupac". Ali budući da se ovaj prvi izraz nalazi u potpisanom tekstu konvencije, nikakva izmena nije uneta u ovo izdanje konvencije.

Član 9

1. Težina koja se navodi u privremenim uvoznim ispravama je težina praznog vozila. Ona mora biti izražena u jedinicama metričkog sistema. Kada su u pitanju isprave koje važe samo za jednu zemlju, carinske vlasti te zemlje mogu da propišu upotrebu nekog drugog sistema.

2. Vrednost koja se navodi u privremenim uvoznim ispravama koje važe samo za jednu zemlju mora biti izražena u moneti te zemlje. Vrednost koja se navodi u carisnkom karneu mora da bude izražena u moneti zemlje u kojoj je karne izdat.

3. Predmeti i alat koji spadaju u normalnu opremu vozila ne moraju se posebno navoditi u privremenim uvoznim ispravama.

4. Kada to carinske vlasti zahtevaju, rezervni delovi (kao: točkovi, gume, unutrašnje gume) kao i pribor koji se ne smatra normalnom opremom vozila (kao: radio, prikolice za koje ne postoje posebne isprave i prtljažna kolica) moraju biti navedeni u privremenim uvoznim ispravama sa potrebnim podacima (kao: težina i vrednost) i moraju biti pokazane pri izlasku iz posećene zemlje.

Član 10

Sve izmene podataka unetih u privremene uvozne isprave od strane udruženja koje ih je izdalo, moraju biti propisno potvrđene od strane tog udruženja ili garantnog udruženja. Bez pristanka carinarnice nije dozvoljena nikakva izmena posle prolaza isprave kroz carinarnice uvozne zemlje.

Član 11

1. Vozila za koja su privremene uvozne isprave izdate mogu biti korišćena za njihove privatne potrebe, od strane trećih lica propisno ovlaštenih od nosioca isprave, čije je stalno prebivalište izvan zemlje uvoza i koja ispunjavaju ostale uslove predviđene ovom konvencijom. Carinske vlasti država ugovornica imaju pravo da zahtevaju dokaz da su te osobe propisno ovlaštene od strane nosioca isprava i da ispunjavaju određene uslove. Ako im se pruženi dokazi ne čine dovoljnim, carinske vlasti mogu se suprostaviti upotrebi vozila, u njihovoj zemlji, za koja su izdate isprave koje su u pitanju. Što se tiče zakupljenih vozila, svaka država ugovornica može, u slučaju sumnje vršenja zloupotrebe, zahtevati da nosioc privremene uvozne isprave bude prisutan u trenutku uvoza vozila.

2. Bez obzira na odredbe prethodnog paragrafa, carinske vlasti država ugovornica mogu tolerisati, u izuzetnim slučajevima i pod uslovima koje one same prosuđuju, da jedno vozilo koje saobraća sa privremenom uvoznom ispravom bude upravljano od lica čije se stalno prebivalište nalazi u zemlji uvoza vozila, naročito kada vozač vozi kola za račun i po uputstvima nosioca privremene uvozne isprave.

Glava V

Uslovi za privremeni uvoz

Član 12

1. Vozila navedena u privremenim uvoznim ispravama moraju biti izvezena u istom stanju, uzimajući u obzir normalno trošenje, u toku trajanja te isprave. U slučaju zakupljenih vozila, carinske vlasti država ugovornica imaju pravo zahtevati ponovni izvoz vozila u trenutku kada sopstvenik napušta zemlju privremenog uvoza.

2. Dokaz o izvozu pruža se izlaznom vizom ispravno stavljenom u privremenu uvoznu ispravu od strane carinskih vlasti zemlje u koju su vozila privremeno uvezena.

Član 13

1. Bez obzira na obavezu ponovnog izvoza predviđenu članom 12 u slučaju udesa, propisno utvrđenog, ne zahteva se izvoz teško oštećenih vozila ali samo pod uslovom da:

a) ili budu podvrgnuta uvoznim dažbinama i taksama kojima su podložna,

b) ili budu napuštena bez plaćanja bilo kakvih troškova državnoj blagajni zemlje privremenog uvoza,

c) ili budu uništena, pod zvaničnom kontrolom, o trošku zainteresovanih.

2. Kada privremeno oslobođeno vozilo ne može da bude izvezeno, zbog zaplene različite od onih koje se vrše na zahtev pojedinaca, obaveza ponovnog izvoza u roku važnosti privremenih uvoznih isprava obustavlja se u roku trajanja zaplene.

3. Ukoliko je to moguće carinske vlasti, obaveštavaju garantno udruženje o zaplenama, koje su izvršene ili od njihove strane ili na njihovu inicijativu, vozila snabdevenih privremenim uvoznim ispravama garantovanim od strane tog udruženja i obaveštavaju ga o merama koje misle preduzeti.

Član 14

Vozila koja se nalaze na teritoriji jedne od država ugovornica a snabdevena su privremenom uvoznom ispravom ne mogu biti korištena čak ni uzgredno za prevoz koji se obavlja uz naplatu, naknadu ili drugu materijalnu nadoknadu između mesta koja se nalaze unutar granica iste teritorije.

Član 15

Korisnici privremenog uvoza imaju pravo da za vreme trajanja važnosti privremenih uvoznih isprava uvezu, onoliko puta koliko im je potrebno, vozila navedena u ovim ispravama, pod uslovom da svaki prelaz (ulaz i izlaz) bude konstatovan vizom od strane službenika zainteresovanih carinarnica, ako to carinske vlasti zahtevaju. Ipak, mogu biti izdate isprave koje važe samo za jedno putovanje.

Član 16

Kada se upotrebljavaju privremene uvozne isprave koje ne sadrže listove za otkidanje za svaki prelaz, vize stavljene od strane carinskih službenika između prvog ulaza i poslednjeg izlaza imaju privremeni karakter. Ipak kada poslednja viza pretstavlja vizu privremenog izlaza, ova viza se smatra dokazom ponovnog izvoza vozila ili rezervnih delova privremeno uvezenih.

Član 17

Kad se upotrebljavaju privremene uvozne isprave koje sadrže listove za otkidanje za svaki prelaz, svako konstatovanje ulaza pretstavlja zavođenje isprave u evidenciju carinskih vlasti, a svako konstatovanje kasnijeg izlaza pretstavlja njeno definitivno oslobođenje pod rezervom odredaba člana 18.

Član 18

Kad su carinske vlasti jedne zemlje definitivno i bez ograničenja oslobodile privremenu uvoznu ispravu, one ne mogu više zahtevati od garantnog udruženja naplatu dažbina i uvoznih taksa sem ukoliko potvrda o oslobođenju nije bila dobijena putem zloupotrebe ili prevare.

Član 19

Stavljanje viza na privremene uvozne isprave koje se koriste pod uslovima predviđenim ovom konvencijom ne daje osnova za naplatu naknade za carinske usluge učinjene tokom radnog vremena carinarnica ili carinskih ispostava.

Glava VI

Produžavanje važnosti i obnavljanje privremenih uvoznih isprava

Član 20

U nedostatku konstatacije ponovnog izvoza u određenom roku privremeno uvezenih vozila, preći će preko te činjenice kada ova bude privedena carinskim vlastima u cilju ponovnog izvoza u roku od četrnaest dana po isteku važnosti isprave i ukoliko budu data zadovoljavajuća objašnjenja za opravdanje ovog zadocnjenja.

Član 21

Što se tiče carinskih karnea svaka od država ugovornica primaće kao važeće produženja važnosti odobrena od bilo koje između njih saglasno postupku utvrđenom u prilogu 4 ove konvencije.

Član 22

1. Zahtevi za produženje važnosti privremenih uvoznih isprava moraju biti podneti nadležnim carinskim vlastima pre isteka ovih isprava, izuzev nemogućnosti koja proističe iz nekog slučaja više sile. Ako je privremena uvozna isprava izdata od strane ovlašćenog udruženja, zahtev za produženje mora podneti garantno udruženje.

2. Produženja roka potrebna za ponovni izvoz privremeno uvezenih vozila i rezervnih delova biće odobrena kada zainteresovani budu na zadovoljavajući način dokazali carinskim vlastima da ih je neki slučaj više sile sprečio da ponovo izvezu pomenuta vozila ili rezervne delove u odobrenom roku.

Član 23

Sprovodeći sve mere kontrole koje bude smatrala potrebnim da uvede, svaka od država ugovornica odobriće obnavljanje privremenih uvoznih isprava izdatih od strane ovlaštenih i učlanjenih udruženja, a koja se odnose na vozila ili rezervne delove privremeno uvezene na njenu teritoriju, izuzev u slučaju kada uslovi privremenog uvoza ne bi mogli biti više ostvareni. Zahtev za obnavljanje podnosi garantno udruženje.

Glava VII

Regulisanje privremenih uvoznih isprava

Član 24

1. Ako privremene uvozne isprave nisu propisno oslobođene, carinske vlasti zemlje uvoza primiće (pre ili posle isteka važnosti isprava), kao dokaz ponovnog izvoza vozila ili rezervnih delova, podnošenje uverenja shodno obrascu iz priloga 5 ove konvencije izdatog od strane zvaničnih vlasti (konzul, carina, policija, pretsednik opštine, sudski službenik itd.), kojim se potvrđuje da su pomenuto vozilo ili rezervni delovi privedeni pomenutoj vlasti i da se nalaze izvan zemlje uvoza. One mogu isto tako primiti svako drugo opravdanje koje utvrđuje da se vozilo ili rezervni delovi nalaze izvan zemlje uvoza. Ako nije u pitanju carinski karne i kada važnost isprave nije istekla ta isprava se sačinjava istovremeno kada i gore pomenuto opravdanje. Ako je u pitanju karne za opravdanje ponovnog izvoza vozila ili rezervnih delova uzimaju se u obzir vize za prelaz stavljene od strane carinskih vlasti docnije posećenih zemalja.

2. U slučaju uništenja, gubitka ili krađe privremene uvozne isprave, koja nije bila propisno oslobođena, ali koja se odnosi na vozilo ili rezervne delove koji su ponovo izvezeni, carinske vlasti zemlje uvoza prihvatiće, kao dokaz ponovnog izvoza podnošenje uverenja shodno obrascu iz Priloga 5 ove konvencije izdatog od strane neke zvanične vlasti (konzul, carina, policija, pretsednik opštine, sudski službenik itd.), kojom se potvrđuje da su gore navedeno vozilo ili rezervni delovi bili privedeni pomenutoj vlasti i da se nalaze izvan zemlje uvoza posle datuma isteka isprave. One isto tako mogu prihvatiti svako drugo opravdanje kojim se dokazuje da se vozilo ili rezervni delovi nalaze izvan zemlje izvoza.

3. U slučaju uništenja, gubitka ili krađe carinskog karnea koji se odnosi na neko vozilo ili rezervne delove, koji se nalaze na teritoriji jedne od država ugovornica carinske vlasti te države izvršiće, na zahtev zainteresovanog udruženja zavođenje u evidenciju zamenjujući ispravu čija važnost ističe sa datumom isteka važnosti zamenjenog karnea. Ovo zavođenje u evidenciju poništava izvršeno zavođenje u evidenciju ranijeg karnea, koji je uništen, izgubljen ili ukraden. Ako je, u cilju ponovnog izvoza vozila ili rezervnih delova, umesto zamenjujuće isprave izdata dozvola za izvoz ili sličan dokumenat, izvozna viza stavljena na tu dozvolu ili dokumenat, prihvata se kao dokaz o ponovnom izvozu.

4. Kada je vozilo ukradeno pošto je bilo ponovo izvezeno iz zemlje uvoza, a da izvoz nije propisno konstatovan na privremenoj uvoznoj ispravi i da ulazne vize nisu stavljene na ispravu od strane carinskih vlasti kasnije posećenih zemalja ova isprava može ipak biti regulisana pod uslovom da je garantno udruženje podnese i pruži zadovoljavajuće dokaze o krađi. Ako važnost isprava nije istekla carinske vlasti mogu zahtevati njeno deponovanje.

Član 25

U slučajevima pomenutim u članu 24 carinske vlasti zadržavaju pravo da odrede taksu za regulisanje isprava.

Član 26

Carinske vlasti nemaju pravo da zahtevaju od garantnog udruženja naplatu dažbina i ulaznih taksa za privremeno uvezena vozila ili rezervne delove, ako obaveštenje o neoslobađanju privremene uvozne isprave nije bilo dostavljeno ovom udruženju u roku od godine dana, računajući od datuma isteka važnosti ove isprave.

Član 27

1. Garantna udruženja imaju rok od jedne godine, računajući od datuma obaveštenja o neoslobađanju privremenih uvoznih isprava, da podnesu dokaz o ponovnom izvozu vozila ili rezervnih delova koji su u pitanju, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom.

2. Ako ovaj dokaz nije podnet u određenom roku, garantno udruženje bez odlaganja deponuje ili privremeno plaća zahtevane uvozne dažbine i takse. Ovaj depozit ili ova uplata postaju definitivni posle roka od godine dana, računajući od datuma depozita ili privremene uplate. Za vreme ovog poslednjeg roka, garantno udruženje može, u cilju povraćaja deponovanih ili uplaćenih suma, da se koristi olakšicama predviđenim u prethodnom paragrafu.

3. Za zemlje čiji propisi ne predviđaju depozit ili privremenu uplatu ulaznih dažbina i taksa, plaćanja koja bi bila učinjena shodno odredbama predhodnog paragrafa imaće definitivan karakter, ali se podrazumeva da će uplaćene sume biti vraćene kada uslovi predviđeni ovim članom budu ispunjeni.

4. U slučaju neoslobađanja privremene uvozne isprave, garantno udruženje neće moći da bude pozvano da isplati veću sumu od iznosa uvoznih dažbina i taksa koje se primenjuju na vozila ili rezervne delove koji nisu ponovo izvezeni, eventualno povećanu interesom za zakašnjenje.

Član 28

U slučaju prevare, prekršaja ili zloupotrebe, države ugovornice imaju pravo, bez obzira na odredbe ove konvencije, da u cilju naplate ulaznih dažbina i taksa kao i kazni od lica koja bi to bila dužna, preduzmu gonjenja protiv onih lica koja koriste privremene uvozne isprave. U takvom slučaju garantna udruženja treba da pruže pomoć carinskim vlastima.

Glava VIII

Razne odredbe

Član 29

Države ugovornice trudiće se da ne uvedu nikakve carinske formalnosti čije bi dejstvo moglo da ometa razvoj međunarodnog turizma.

Član 30

U cilju ubrzanja izvršenja carinskih formalnosti države ugovornice koje se graniče trudiće se da ostvare podudarnost postavljanja njihovih carinskih ustanova i radno vreme odgovarajućih carinarnica i carinskih ispostava.

Član 31

Svaka povreda odredaba ove konvencije, svako zamenjivanje, lažna izjava ili akt učinjen u cilju pribavljanja bespravne koristi za neko lice ili predmet iz okvira sistema uvoza predviđenog ovom konvencijom, izlaže prekršioca, u zemlji u kojoj je povreda učinjena, sankcijama predviđenim zakonodavstvom te zemlje.

Član 32

Ni jedna odredba ove konvencije ne isključuje pravo država ugovornica koje sačinjavaju carinsku ili ekonomsku uniju da predvide posebna pravila primenjiva na lica čije je stalno boravište u zemljama koje čine deo ove unije.

Glava IX

Završne odredbe

Član 33

1. Ova konvencija biće do 31 decembra 1954 otvorena za potpisivanje svakoj državi članici Organizacije Ujedinjenih nacija i svakoj drugoj državi pozvatoj da učestvuje na konferenciji Ujedinjenih nacija o carinskim formalnostima koje se odnose na privremeni uvoz turističkih vozila i na turizam, održanoj u Njujorku u maju i junu 1954, dalje nazvanoj "konferencija".

2. Ova konvencija treba da bude ratifikovana i ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 34

1. Počev od 1 januara 1955, svaka država pomenuta u paragrafu 1 člana 33 i svaka druga država koja bi bila pozvata od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija može pristupiti ovoj konvenciji. Pristupanje je takođe moguće u ime svake teritorije pod starateljstvom, čija je administrativna vlast Organizacija Ujedinjenih nacija.

2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 35

1. Ova konvencija stupiće na snagu devesedeti dan po datumu deponovanja petnaestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja bez rezervi ili sa rezervama prihvaćenim pod uslovima predviđenim članom 39.

2. Za svaku državu, koja je bude ratifikovala ili koja joj bude pristupila posle datuma deponovanja petnaestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja predviđenog prethodnim paragrafom, konvencija će stupiti na snagu devedeseti dan po datumu deponovanja ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja te države bez rezervi ili sa rezervama primljenim pod uslovima predviđenim članom 39.

Član 36

1. Posle tri godine važenja ove konvencije, svaka država ugovornica može je otkazati obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija.

2. Otkazivanje će stupiti na snagu petnaest meseci po datumu kada je Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija primio obaveštenje.

Član 37

Ova konvencija prestaće da važi ako u bilo kom momentu posle njenog stupanja na snagu broj država ugovornica bude manji od osam u periodu od dvanaest meseci neprekidno.

Član 38

1. Prilikom deponovanja svog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja ili u bilo kom kasnijem momentu svaka država može da izjavi, putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija da se ova konvencija ima primenjivati na celu ili delove teritorije koje ona pretstavlja na međunarodnom planu. Konvencija će se primenjivati na teritorije pomenute u obaveštenju bilo od devedesetog dana po prijemu tog obaveštenja od strane Generalnog sekretara ako obaveštenje nije praćeno rezervom, bilo od devedesetog dana pošto bi obaveštenje stupilo na snagu saglasno članu 39, bilo na dan kada konvencija bude stupila na snagu za državu koja je u pitanju, pošto je najdocniji od ovih datuma odlučujući.

2. Svaka država koja bi saglasno prethodnom paragrafu dala izjavu sa ciljem da ovu konvenciju učini primenjivom na neku teritoriju koju ona pretstavlja na međunarodnom planu, može saglasno članu 36 da otkaže konvenciju samo u odnosu na tu teritoriju.

Član 39

1. Rezerve na ovu konvenciju učinjene pre potpisivanja završnog akta biće primljene ako budu usvojene od strane konferencije većinom njenih članova i navedene u završnom aktu.

2. Rezerve na ovu konvenciju učinjene posle potpisivanja završnog akta neće biti primljene ako se trećina država potpisnica ili država ugovornica bude suprotstavila pod dalje navedenim uslovima.

3. Tekst svake rezerve koju neka država podnese Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija prilikom potpisivanja, deponovanja ratifikacionog instrumenta ili instrumenta pristupanja, ili prilikom svakog obaveštenja predviđenog članom 38, biće dostavljen od strane Generalnog sekretara državama koje budu potpisale ili ratifikovale konvenciju ili koje joj budu pristupile. Rezerva neće biti primljena ako trećina ovih država stavi neku primedbu u roku od devedeset dana od datuma dostavljanja. Generalni sekretar obavestiće sve države pomenute u ovom paragrafu o svakoj primedbi koja mu bude dostavljena kao i o primanju ili odbijanju rezerve.

4. Svaka primedba formulisana od strane države koja bude potpisala konvenciju, ali je ne bude ratifikovala, prestaće da važi ako država koja je stavila primedbu ne ratifikuje konvenciju u roku od devet meseci računajući od datuma ove primedbe. Ako činjenica da neka primedba prestaje da važi ima za posledicu prihvatanje rezerve saglasno prethodnom paragrafu, Generalni sekretar obavestiće o tome države pomenute u ovom paragrafu. Bez obzira na odredbe prethodnog paragrafa tekst rezerve neće biti dostavljen državi potpisnici koja ne bude ratifikovala konvenciju u roku od tri godine po datumu njenog potpisivanja.

5. Država koja stavlja rezervu može je povući u roku od dvanaest meseci računajući od datuma obaveštenja pomenutog u paragrafu 3, kojim Generalni sekretar obaveštava o odbijanju rezerve shodno postupku predviđenom tim paragrafom. Tada će, računajući od datuma povlačenja za tu državu stupiti na snagu ratifikacioni instrument ili instrument pristupanja ili obaveštenje predviđeno članom 38. Instrumenat ili obaveštenje neće važiti u očekivanju povlačenja sem ako primenom odredaba paragrafa 4 rezerva ne bude naknadno primljena.

6. Rezerve primljene saglasno ovome članu mogu biti povučene u svakom trenutku putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru.

7. Države ugovornice nisu obavezne da državi koja je stavila rezervu odobre olakšice predviđene u odredbama konvencije koje su bile predmet pomenute rezerve. Svaka država koja će se koristiti ovom mogućnošću obavestiće o tome Generalnog sekretara. Generalni sekretar obavestiće tada o tome države potpisnice i ugovornice.

Član 40

1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ove konvencije biće, ukoliko je to moguće rešen putem pregovora između država koje su u sporu.

2. Svaki spor koji ne bi bio rešen putem pregovora biće podvrgnut arbitraži ako bilo koja od država ugovornica u sporu to zahteva i prema tome biće upućen jednom ili više arbitara koji se sporazumno biraju od strane država koje su u sporu. Ako, u roku od tri meseca od zahteva arbitraže, države koje su u sporu ne budu mogle da se slože o izboru arbitra ili arbitara bilo koja od tih država može tražiti od pretsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje jednog arbitra kome će spor biti upućen na rešavanje.

3. Presuda arbitra ili arbitara određenih saglasno prethodnom paragrafu biće obavezna za zainteresovane države ugovornice.

Član 41

1. Posle tri godine važenja ove konvencije, svaka država ugovornica može putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija tražiti saziv konferencije sa ciljem revidiranja ove konvencije. Generalni sekretar obavestiće o ovom zahtevu sve države ugovornice i sazvaće konferenciju za reviziju ako ga, u roku od četiri meseca, računajući od datuma njegovog obaveštenja, najmanje polovina država ugovornica obaveste o svojoj saglasnosti sa ovim zahtevom.

2. Ako se saziva konferencija saglasno prethodnom paragrafu, Generalni sekretar obaveštava o tome sve države ugovornice i poziva ih da dostave, u roku od tri meseca, predloge koje bi želele da budu razmatrani na konferenciji. Generalni sekretar dostavlja svim državama ugovornicama privremeni dnevni red konferencije, kao i tekst tih predloga najmanje tri meseca pre datuma otvaranja konferencije.

3. Generalni sekretar poziva na svaku konferenciju sazvanu saglasno ovome članu sve države članice i sve druge države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke od specijalizovanih agencija.

Član 42

1. Svaka država ugovornica može da predloži jednu ili više ispravki ove konvencije. Tekst svakog predloga ispravke dostavlja se Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, koja ga upućuje svim državama ugovornicama.

2. Svaki predlog ispravke koji bude dostavljen saglasno prethodnom paragrafu smatraće se da je primljen ako nijedna država ugovornica ne stavi primedbu u roku od šest meseci računajući od datuma kada je Generalni sekretar dostavio predlog ispravke.

3. Generalni sekretar će u najkraćem mogućem roku obavestiti sve države ugovornice ako je protiv predloga ispravke stavljena neka primedba, a u otsustvu primedbe, ispravka će stupiti na snagu za sve države ugovornice tri meseca posle isteka roka od šest meseci predviđenog prethodnim paragrafom.

Član 43

Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obaveštava sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija i sve ostale države pozvate da učestvuju na konferenciji:

a) o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima primljenim saglasno čl. 33 i 34,

b) o datumu kada je ova konvencija stupila na snagu saglasno članu 35,

c) o otkazivanjima primljenim saglasno članu 36,

d) o prestajanju važnosti ove konvencije saglasno članu 37,

e) o obaveštavanjima primljenim saglasno članu 38,

f) o stupanju na snagu svake ispravke saglasno članu 42.

Član 44

Original ove konvencije biće deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija koji će dostaviti overene kopije svim članicama Organizacije Ujedinjenih nacija i svim ostalim državama pozvatim da učestvuju na konferenciji.

U potvrdu čega, dole potpisani, za to propisno ovlašteni, potpisali su ovu konvenciju.

Sačinjeno u Njujorku četvrtog juna hiljadu devet stotina pedeset četvrte, u jednom jedinom primerku na engleskom, španskom i francuskom jeziku, od kojih su sva tri teksta podjednako verodostojna.

Generalni sekretar se poziva da sačini tačan prevod ove konvencije na kineski i ruski jezik i da kineski i ruski tekst priključi engleskom, španskom i francuskom tekstu, kada svim državama bude dostavio overene kopije pomenute u članu 44 ove konvencije.

Lista država potpisnica na dan 31 decembra 1954 godine:

Federalna Republika Nemačka

Argentina

Austrija

Belgija

Kambodža

Cejlon

Kostarika

Kuba

Dominikanska Republika

Egipat

Ekvador

Španija

Sjedinjene Američke Države

Francuska

Gvatemala

Haiti

Honduras

Indija

Italija

Japan

Luksemburg

Meksiko

Monako

Panama

Holandija

Filipini

Portugal

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Švedska

Švajcarska

Urugvaj

Vatikan

 

Prilog 1

CARINSKI KARNE

Svi navodi štampani u carinskom karneu unose se na francuskom.

Dimenzije su 22 x 27 cm.

Udruženje koje izdaje karne mora da upiše svoj naziv na svakom listu i da iza toga imena stavi inicijale međunarodne organizacije u koju je učlanjeno.

(Prva strana omota)

 

(Druga strana omota)

 

(Prva unutrašnja strana)

 

(Druga unutrašnja strana)

 

(Strana 3 i 4 omota)

 

Prilog 2

TRIPTIK

Svi podaci navedeni u triptiku uneti su na jeziku zemlje uvoza; pored toga oni mogu biti uneti i na nekom drugom jeziku.

Dimenzije su 13 x 29,5 cm.

 

 

Prilog 3

DIPTIK

Diptik se štampa na nacionalnim jezicima zainteresovanih zemalja.

Dimenzije su 11 x 24,5 cm.

Diptik sadrži:

1) Talon i kupon za otkidanje,

2) List sa uverenjem o identifikovanju, čiji su obrasci sadržani u ovom aneksu.

Kod diptika nije potrebno zavođenje isprave u evidenciju carinarnice prilikom ulaza u zemlju uvoza niti viza prilikom prelaza. Ova isprava se koristi na sledeći način:

Diptik izdaje ovlašćeno udruženje zemlje u kojoj je vozilo registrovano. Talon zadržava udruženje koje izdaje ispravu. Kupon se lepi na prednjem staklu vozila.

List se predaje sopstveniku koji mora da ga vrati u roku od 15 dana od isteka važnosti isprave, sa uverenjem o identifikovanju propisno ispunjenim.

Udruženje koje izdaje isprave dostavlja carinskim vlastima svoje zemlje spisak svih isprava čije važenje ističe, a koje nisu regulisane u toku prethodnog meseca. Ovaj se spisak zatim dostavlja carinskim vlastima zemlje privremenog uvoza. Garantno udruženje u zemlji privremenog uvoza odgovorno je za plaćanje ulaznih dažbina i taksa, koje zahtevaju carinske vlasti.

Kupon zalepljen na prednjem staklu vozila, omogućava carinarnici zemlje privremenog uvoza da se i prilikom izlaza i prilikom ulaza, odmah uveri da je vozilo snabdeveno carinskim dokumentom, čije pokazivanje može u slučaju potrebe da zahteva.

(Spoljašnje strane)

1) Mesto rezervisano za napomenu dveju zemalja koje zajednički odobravaju korišćenje diptika za privremeni uvoz u jednu od ovih zemalja vozila registrovanih u drugoj zemlji.

(Unutrašnja strana)

 

Prilog 4

PRODUŽENJE VAŽNOSTI CARINSKOG KARNEA

1. Obrazac za produženje važnosti treba da odgovara modelu koji je unet u ovaj prilog.

Obrazac se ispunjava na francuskom. Podaci koje on sadrži mogu biti ponovljeni i na drugom jeziku.

2. Lice koje traži produženje i garantno udruženje, koje se brine o tom zahtevu pridržavaće se sledećeg postupka:

a) Čim sopstvenik carinskog karnea primeti da je dužan da traži produženje važnosti svoje isprave, on zajedno sa svojim karneom šalje garantnom udruženju zahtev za produženje objašnjavajući okolnosti koje su ga navele da ovaj zahtev postavi. On prema slučaju uz svoj zahtev podnosi kao opravdanje lekarsko uverenje, potvrdu radionice za opravku, ili svaki drugi istinit dokument kojim se dokazuje da je do odlaganja došlo zbog razloga više sile.

b) Ako garantno udruženje smatra da zahtev za produženje može da bude podnet carinarnici, ono pomoću vlažnog pečata utiskuje obrazac predviđen u paragrafu 1 na omot carinskog karnea, na mesto za to specijalno rezervisano.

c) Na levoj strani obrasca garantno udruženje označava do kog datuma (slovima i brojkama) se traži produženje. Tu se stavlja potpis pretsednika udruženja ili njegovog pretstavnika kao i zvanični pečat udruženja.

d) Trajanje produženja ne treba da premašuje razumno potreban rok za završavanje putovanja, rok koji normalno ne bi trebalo da bude veći od 3 meseca, računajući od dana isteka važnosti carinskog karnea.

e) Garantno udruženje zatim dostavlja karne nadležnim carinskim vlastima svoje zemlje. Ono prilaže karneu zahtev sopstvenika kao i opravdavajuća dokumenta.

f) Carinska vlast odlučuje da li produženje treba da se odobri. Ona može da skrati trajanje traženog produženja ili da odbije bilo kakvo produženje. Ako se produženje odobrava, nadležni carinski službenik ispunjava obrazac koji je garantno udruženje utisnulo na omotu karnea, daje mu redni broj i broj registra, upisuje mesto i datum i svoj zvanični položaj. On zatim stavlja svoj potpis i zvanični pečat carinarnice.

g) Zatim se carinski karne dostavlja garantnom udruženju koje ga vraća zainteresovanom.

 

Prilog 5

OBRAZAC UVERENJA ZA REGULISANJE NEOSLOBOĐENIH, UNIŠTENIH, IZGUBLJENIH ILI UKRADENIH PRIVREMENIH UVOZNIH ISPRAVA

 

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".