ZAKONO RATIFIKACIJI REGIONALNE KONVENCIJE O PRIZNAVANJU VISOKOŠKOLSKIH STUDIJA, DIPLOMA I STEPENA U LATINSKOJ AMERICI I KARIBIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/81) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Regionalna konvencija o priznavanju visokoškolskih studija, diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima, zaključena u Meksiku 19. jula 1974. godine, sa Završnim aktom, na engleskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Regionalne konvencije o priznavanju visokoškolskih studija, diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
REGIONALNA KONVENCIJA
O PRIZNAVANJU VISOKOŠKOLSKIH STUDIJA, DIPLOMA I STEPENA U LATINSKOJ AMERICI
I KARIBIMA
Države Latinske Amerike i Kariba, potpisnice ove konvencije,
Imajući u vidu tesne veze solidarnosti koje ih povezuju i koje su se manifestovale u oblasti kulture u zaključivanju brojnih bilateralnih subregionalnih i regionalnih sporazuma;
u želji da jačaju i proširuju svoju saradnju u oblasti obrazovanja i korišćenja ljudskih resursa, a u cilju maksimalne ingerencije ovog regiona, podsticanja unapređivanja znanja i očuvanja kulturnog identiteta njegovih naroda, kao i radi ostvarivanja stalnog i postepenog poboljšanja kvaliteta obrazovanja i radi doprinosa svojoj čvrstoj odlučnosti za unapređivanje ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i pune zaposlenosti u svakoj zemlji ovog regiona i u celom regionu;
ubeđene da je, kao sastavni deo ove saradnje, međunarodno priznavanje studija, diploma i stepena, koje bi obezbedilo veće kretanje studenata i profesionalno zaposlenih lica u okviru regiona, ne samo korisno, već je takođe u visokoj meri pozitivan činilac za ubrzanje razvoja regiona, pošto omogućava obrazovanje sve većeg broja naučnika, tehničkih kadrova i specijalista i njihovo puno korišćenje;
ponovo potvrđujući principe utvrđene u sporazumima o kulturnoj saradnji koje su one međusobno sklopile i rešene da obezbede njihovu efikasniju primenu na regionalnom nivou, kao i da imaju u vidu postojanje i punovažnost novih principa koji su formulisani u preporukama i zaključcima usvojenim u vezi s tim od strane kompetentnih organa Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, naročito u svemu onom što se odnosi na unapređenje permanentnog obrazovanja, demokratizacije obrazovanja, usvajanje i primenjivanje obrazovne politike koja će voditi računa o strukturalnom ekonomskom i tehnološkom razvoju i o kulturnim kontekstima;
ubeđene da obrazovni sistemi moraju, da bi odgovorili potrebama svojih zemalja na jedan dinamičan i stalan način, da budu tesno povezani sa planovima ekonomskog i društvenog razvoja;
svesne potrebe da se moraju imati u vidu, prilikom primenjivanja kriterijuma o vrednovanju kvalifikacija jednog lica radi njegovog prijema na više nivoe obrazovanja ili radi zapošljavanja, ne samo diplome, svedočanstva ili stepena koje je ono dobilo, već i znanja i iskustva koje je ono steklo;
imajući u vidu da je priznavanje od strane država ugovornica obavljenih studija i dobivenih diploma, svedočanstava i stepena u ma kojoj od ovih zemalja pogodan put:
(a) da se omogući najbolje korišćenje obrazovnih mogućnosti ovog regiona,
(b) da se obezbedi u najvećoj mogućoj meri kretanje nastavnika, studenata, naučnoistraživačkih radnika i ostalih kvalifikovanih profesionalaca u okviru ovog regiona,
(c) da se savladaju teškoće na koje nailaze lica koja se vraćaju u svoju matičnu zemlju po završenom obrazovanju u inostranstvu,
(d) da se omogući najšire i najefikasnije korišćenje ljudskih resursa ovog regiona u cilju da se obezbedi puna zaposlenost i da se spreči migracija talentovanih ljudi u visokoindustrijalizovane zemlje,
rešene da organizuju i da ojačaju svoju buduću saradnju u ovoj oblasti uz pomoć jedne regionalne konvencije koja će biti polazna osnova za dinamičku akciju, a koju će akciju sprovoditi uglavnom nacionalne i regionalne institucije osnovane u tu svrhu,
sporazumele su se u sledećem:
U smislu ove konvencije:
a) Pod priznavanjem strane diplome, stepena ili kvalifikacije podrazumeva se da ih nadležne vlasti jedne države ugovornice usvajaju i da daju nosiocima takvih diploma, stepena ili kvalifikacija prava koja uživaju nosioci sličnih nacionalnih diploma stepena ili kvalifikacija. Ova se prava odnose na nastavljanje studija i na obavljanje profesionalne delatnosti:
i) priznavanje u cilju započinjanja ili nastavljanja studija na visokoškolskom nivou odnosnom licu da bude primljeno u visokoškolsku ustanovu države koja daje takvo priznavanje pod istim uslovima koji se primenjuju na nosioce nacionalnih diploma, stepena ili kvalifikacija;
ii) priznavanje u cilju obavljanja neke profesionalne delatnosti znači prihvatanje stručne spreme nosioca diplome, stepena ili kvalifikacije, a to priznavanje uključuje i prava i obaveze nosioca nacionalnih diploma, stepena ili kvalifikacija čije se posedovanje traži za obavljanje profesije o kojoj je reč. Ovo priznavanje ne povlači za sobom oslobađanje nosioca strane diplome, stepena ili kvalifikacije od obaveza da se podvrgne svim drugim uslovima koje mogu da zahtevaju, za obavljanje profesionalne delatnosti o kojoj je reč, nacionalni zakonski propisi, kao i nadležni vladini organi ili profesionalne organizacije.
b) Pod srednjim obrazovanjem ili obrazovanjem drugog stepena podrazumeva se etapa u školovanju ma koje vrste koja se nastavlja na uvodno, elementarno ili osnovno obrazovanje i koja, između ostalih ciljeva, može da predstavlja etapu koja prethodi visokoškolskom obrazovanju.
c) Pod visokoškolskim obrazovanjem podrazumeva se svaki oblik obrazovanja i naučnog rada posle srednjoškolskog obrazovanja. Ovo obrazovanje pristupačno je svim licima koja su za to dovoljno kvalifikovana bilo da su dobila svedočanstvo o završenoj srednjoj školi ili da imaju odgovarajuću spremu ili znanja prema uslovima koje je odnosna država utvrdila u tu svrhu.
d) Pod parcijalnim studijama u visokoškolskom obrazovanju podrazumevaju se studije koje, prema normama institucije u kojoj su pomenute studije obavljene, nisu bile okončane bilo u pogledu svog trajanja ili svoje sadržine. Priznanje od strane jedne države ugovornice parcijalnih studija koje su obavljene u ustanovi koja se nalazi na teritoriji neke druge države ugovornice ili u ustanovi pod njenom vlašću daće se u zavisnosti od nivoa spreme koju je, prema mišljenju države koja daje priznanje, postiglo odnosno lice.
1. Države ugovornice objavljuju svoju nameru:
a) da u što većoj meri koriste zajedničke raspoložive resurse u oblasti obrazovanja, stavljajući svoje obrazovne ustanove u službu integralnog razvoja svih naroda ovog regiona, u koju će svrhu preduzeti mere koje će imati za cilj:
i) da usklađuju, u granicama mogućnosti, uslova prijema u visokoškolske ustanove u svakoj državi,
ii) da usvajaju sličnu terminologiju i slične kriterijume vrednovanja radi olakšavanja primenjivanja sistema uporedivosti studija,
iii) da usvajaju, u pogledu prijema na dalje etape studija, dinamično shvatanje koje vodi računa o znanjima koja su potvrđena diplomama ili ličnim iskustvom i ostvarenjima, shodno odredbama člana 1. stav c),
iv) da usvajaju, prilikom vrednovanja parcijalnih studija, elastične kriterijume koji bi se u većoj meri zasnivali na nivou postignutog obrazovanja a ne na sadržini plana i programa pohađanih studija, nužno vodeći računa o multidisciplinarnom karakteru visokoškolskih studija,
v) da odmah priznaju studije, diplome, stepene i svedočanstva radi omogućavanja nastavljanja studija ili bavljenja nekom profesionalnom delatnošću,
vi) da unapređuju razmenu informacija i dokumentacije o obrazovanju, nauci i tehnologiji koji bi mogli da posluže ciljevima ove konvencije;
b) da obezbeđuju, na regionalnom nivou, stalno poboljšavanje nastavnih planova i programa koji će, uz adekvatno planiranje i organizaciju, doprinositi optimalnom korišćenju obrazovnih resursa ovog regiona,
c) da unapređuju međuregionalnu saradnju u oblasti priznavanja studija i diploma,
d) da osnivaju nacionalne i regionalne institucije koje su potrebne za omogućavanje najbrže i najefikasnije primene ove konvencije.
2. Države ugovornice obavezuju se da preduzimaju ove nacionalne i internacionalne mere koje mogu biti potrebne da se obezbedi postupno ostvarivanje ciljeva koji su utvrđeni u ovom članu, prvenstveno putem bilateralnih subregionalnih i regionalnih sporazuma, kao i sporazuma između visokoškolskih ustanova, i svim drugim putevima koji mogu biti pogodni za saradnju sa kompetentnim nacionalnim i internacionalnim organizacijama i institucijama.
III OBAVEZE ZA NEPOSREDNO SPROVOĐENJE
Radi nastavljanja studija i radi omogućavanja neposrednog prijema na sledeće etape obrazovanja u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze na njihovim teritorijama ili u nekoj ustanovi koja se nalazi pod njihovom upravom, države ugovornice priznaju svedočanstva ili diplome o završenom srednjoškolskom obrazovanju koje su izdate u nekoj drugoj državi ugovornici i čije posedovanje daje nosiocima pravo da budu primljeni na sledeće etape obrazovanja u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze na teritoriji njihove matične zemlje ili u ustanovama koje su pod njihovom vlašću.
Države ugovornice priznaju, radi nastavljanja studija i radi neposrednog prijema na sledeće etape visokoškolskog obrazovanja, visokoškolske stepene, diplome ili svedočanstva koji su dobijeni na teritoriji neke države ugovornice ili u ustanovi pod vlašću ove države, a svedoče o završetku jedne potpune etape visokoškolskih studija. Zahtevaće se da u ovim dokumentima budu izričito navedeni broj godina, semestra ii tromesečja ili, po pravilu, potpuni periodi studija.
Države ugovornice obavezuju se da donesu potrebne mere za obezbeđivanje, što je moguće pre, priznavanja, u cilju bavljenja nekom profesionalnom delatnošću, visokoškolskih stepena, diploma i kvalifikacija koje su izdale kompetentne vlasti jedne druge države ugovornice.
Država ugovornica utvrdiće, što je moguće pre postupak koji bi se primenjivao za priznavanje parcijalnih visokoškolskih studija koje su obavljene u jednoj drugoj državi ugovornici ili u ustanovi pod njenom vlašću.
1. Pogodnosti koje se daju u čl. 3, 4, 5. i 6. moći će se primenjivati na sva lica koja su studirala u jednoj od država ugovornica bez obzira na njihovo državljanstvo.
2. Svi državljani jedne države ugovornice koji su dobili u jednoj državi neugovornici jednu ili više diploma, stepena ili kvalifikacija a koji se mogu uporediti sa onima o kojima je reč u st. 3, 4. ili 5, imaće pravo da se koriste primenljivim odredbama, pod pretpostavkom da su njihove diplome i stepeni kvalifikacije priznati u njihovoj matičnoj zemlji.
IV INSTITUCIJE I MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE
Države ugovornice obavezuju se da rade na ostvarivanju ciljeva određenih u članu 2. i da obezbeđuju primenjivanje i ispunjenje obaveza ustanovljenih u čl. 3, 4, 5, 6. i 7. uz pomoć:
a) nacionalnih institucija,
b) Regionalnog komiteta,
c) bilateralnih i subregionalnih institucija.
Države ugovornice priznaju da ostvarivanje ciljeva i ispunjavanje obaveza određenih ovom konvencijom zahtevaju, na nacionalnom nivou, tesnu i stalnu saradnju i koordinaciju između velikog broja raznovrsnih organa vlasti, kako vladinih tako i nevladinih, a naročito univerziteta i ostalih obrazovnih ustanova. Prema tome, one se obavezuju da za izučavanje i rešavanje problema u vezi sa primenjivanjem ove konvencije osnuju odgovarajuće nacionalne ustanove u kojima će biti zastupljeni svi zainteresovani sektori i da donose shodne administrativne mere koje treba da obezbede njihovo brzo i efikasno delovanje.
1. Osnovaće se Regionalni komitet koji će se sastojati od predstavnika svih država ugovornica, čiji će se sekretarijat nalaziti u jednoj državi ugovornici u okviru ovog regiona i biti pod generalnim direktorom Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
2. Zadatak Regionalnog komiteta biće da unapređuje primenjivanje ove konvencije. On će primati i razmatrati periodične izveštaje država ugovornica o ostvarenom napretku i o teškoćama na koje se nailazi u primenjivanju ove konvencije, kao i studije o Konvenciji koje će pripremati njegov sekretarijat.
3. Regionalni komitet dostaviće državama ugovornicama preporuke opšteg ili individualnog karaktera.
Regionalni komitet izabraće predsednika i izradiće poslovnik o radu. On će se sastajati najmanje jednom u dve godine, a njegov prvi sastanak održaće se tri meseca posle deponovanja šestog ratifikacionog instrumenta.
Regionalni komitet može da poveri bilateralnim ili subregionalnim ustanovama, koje već postoje ili se posebno osnivaju u ovu svrhu, zadatak da razmatraju probleme koji nastaju na bilateralnom ili subregionalnom nivou prilikom primenjivanja ove konvencije, kao i da predlažu rešenja za ove probleme.
V SARADNJA SA MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
Države ugovornice preduzeće odgovarajuće mere da obezbede saradnju kompetentnih međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija u svojim naporima da se uspešno primenjuje ova konvencija. One će se sporazumeti sa ovim organizacijama i odlučiće zajedno sa njima o najpogodnijim oblicima saradnje.
VI RATIFIKACIJA, PRISTUPANJE I STUPANJE NA SNAGU
Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje i ratifikaciju:
a) za države Latinske Amerike i Kariba koje su pozvane da učestvuju u radu regionalne diplomatske konferencije koja ima za zadatak da donese ovu konvenciju i,
b) za ostale države Latinske Amerike i Kariba članice Ujedinjenih nacija, neke od specijalizovanih institucija iz sistema Ujedinjenih nacija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju ili za potpisnice Statuta Međunarodnog suda pravde, koje Regionalni komitet može, na osnovu svoje odluke donesene većinom glasova koja se ima utvrditi njegovim poslovnikom o radu, da pozove da budu potpisnice ove konvencije.
Regionalni komitet može da ovlasti države članice Ujedinjenih nacija, neke od specijalizovanih institucija iz sistema Ujedinjenih nacija ili koje su potpisnice Statuta Međunarodnog suda pravde, a nalaze se van regiona Latinske Amerike i Kariba, da pristupe ovoj konvenciji. U ovom slučaju, odluku Regionalnog komiteta mora da usvoji dvotrećinska država ugovornica.
Ratifikacija ove konvencije ili pristupanje vršiće se deponovanjem instrumenata ratifikacije ili pristupanja kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Ova konvencija stupiće na snagu među državama koje su je ratifikovale mesec dana posle deponovanja drugog instrumenta ratifikacije. Posle toga, ona će stupiti na snagu u odnosu na svaku drugu državu mesec dana pošto je ta država deponovala svoj instrument ratifikacije ili pristupanja.
1. Države ugovornice mogu da otkažu ovu konvenciju.
2. Otkaz će se saopštiti pisanim aktom generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
3. Otkaz će stupiti u dejstvo dvanaest meseci posle prijema saopštenja o otkazu.
Ova konvencija neće imati nikakvog uticaja na međunarodne ugovore i konvencije koji su već na snazi među državama ugovornicama, niti na postojeće nacionalne norme koje predviđaju veće prednosti od onih koje pruža ova konvencija.
Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obavestiće države ugovornice i druge države pomenute u čl. 14. i 15, kao i Ujedinjene nacije, o svakom deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja navedenih u članu 16, kao i o svakom deponovanju instrumenata o otkazu predviđenom u članu 18.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija biće registrovana u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija na zahtev generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
U potvrdu čega su potpisani predstavnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Urađeno u Meksiko-Sitiju 19. jula 1974. godine, na engleskom, francuskom i španskom jeziku, s tim što su sve tri verzije podjednako autentične; u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivi Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i čiji će overeni prepisi biti dostavljeni svim državama navedenim u čl. 14. i 15. kao i Ujedinjenim nacijama.
ZAVRŠNI AKT
MEĐUNARODNE KONFERENCIJE DRŽAVA SAZVANE RADI USVAJANJA REGIONALNE KONVENCIJE
O PRIZNAVANJU VISOKOŠKOLSKIH STUDIJA, DIPLOMA I STEPENA U LATINSKOJ AMERICI
I KARIBIMA
Međunarodna konferencija država koju je sazvala Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu u cilju usvajanja Regionalne konvencije o priznavanju visokoškolskih studija, diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima, održana je u Meksiko-Sitiju na poziv vlade Ujedinjenih država Meksika, od 15. do 19. jula 1974. godine, pod predsedništvom Njegove Ekselencije, prof. Viktora Bravoa Ahujaa, ministra obrazovanja, šefa Meksičke delegacije.
Glavni organi koje je ustanovila Konferencija bili su: Glavna komisija, kojoj je predsedavao gospodin Viktor Bravo Ahuja (Meksiko), Verifikaciona komisija, kojoj je predsedavao gospodin Manuel Fermin (Venecuela) i Redakciona komisija, kojoj je predsedavao gospodin Ismael Vargas Bonila (Kostarika).
Konferencija je odlučila na osnovu teksta koji je izradio Specijalni komitet vladinih stručnjaka koji je imao zadatak da pripremi nacrt Regionalne konvencije o priznavanju visokoškolskih studija, diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima, a koji se sastao u San-Hoseu, Kostarika, od 21. do 28. januara 1974. godine.
Konferencija je jednoglasno odobrila tekst Regionalne konvencije o priznavanju visokoškolskih studija diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima i usvojila izveštaj o svom radu koji je pripremio njen glavni izvestilac gospodin Mario Samame Boggio (Peru).
Tekst Konvencije, sastavljen je na engleskom, francuskom i španskom jeziku, s tim što su sve tri verzije podjednako autentične, priključen je ovom aktu.
U potvrdu čega su dole potpisani delegati država pozvanih na ovu konferenciju potpisali ovaj završni akt.
Urađeno u Meksiku 19. jula 1974. godine, na engleskom, francuskom i španskom jeziku, s tim da se original deponuje u arhivu Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".